Ukoliko država uskoro ne stabilizuje cene, promet će biti i prepolovljen, što neće samo drastično smanjiti zaradu na pumpama, već će i priliv para u budžetu po osnovu fiskalnih zahvatanja, koja u ceni goriva idu do 70 odsto, biti znatno manji.
Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi, kaže da se po osnovu akciza na gorivo u budžet Srbije svakog dana slije oko 300 miliona dinara. To je najizdašniji izvor prihoda koji država sama dovodi u pitanje.
O kakvom je drastičnom skoku cena reč, dovoljno je podsetiti da je vozač lane u ovo vreme za hiljadu dinara u rezervoar mogao da naspe 14, a danas manje od osam litara goriva, kaže Rakić.
Upitan koliko je u ovom času realna cena goriva u Srbiji, Rakić kaže da bi benzini mogli biti jeftiniji za osam, a evro dizel za 20 dinara, dodajući da se benzini u Republici Srpskoj, odakle se sve više švercuje u Srbiju, prodaju za 25 dinara jeftinije. Dakle, za oko 90 dinara po litru.
Država bi trebalo da smanji akcize koje za litar goriva iznose 44,7 dinara, kaže on. Takav potez, dugoročnije, ne bi smanjio priliv para u budžet. Naprotiv, s obzirom na to da bi se korekcijom akciza smanjila maloprodajna cena goriva, došlo bi do povećanja prometa i, po tom osnovu, nastavio u mnogo većoj meri da se puni budžet. Rakić dodaje da je krajnje vreme da se izmeni Uredba o cenama derivata i da se za usklađivanje cena ne uzima vrednost sirove nafte, već cena derivata na berzi.
Na konstataciju da takav zahtev stoji već duže od godinu dana u Ministarstvu energetike, Rakić kaže da treba pitati resornog ministra Petra Škundrića zašto je od svih zahteva privatnika za izmenom Uredbe o cenama derivata prihvaćeno jedino povećanje rafinerijske cene prerade za NIS s 30 na 48,75 dolara po toni, što je u velikoj meri podiglo cene goriva koje privatnici preuzimaju od NIS-a.
