Knjiga Dao, prema kazivanju velikog učitelja Po Jang Lao Tan, predstavlja biser duhovnog razvoja svakog ko se nalazi na putu u Kraljevstvo Magije. Više je poznata pod naslovom Tao Te Đing, a njen autor kao Lao Ce.
Doslovno bi se naziv preveo kao Knjiga o Putu i Njegovoj Moći. Ovo remek delo duhovne kulture je, prema predanju, sastavio Lao Ce u VI veku pre nove ere. Najstariji raspoloživi primerak potiče iz vremena između 206. i 195. godine pre nove ere. Dao De Đing, koji je po tradicionalnom verovanju Lao Ce preneo čuvaru Jin Sju, pre nego što je iščezao na zapadu, sastoji se od 81 kratkog poglavlja, od kojih prvih 37 čine Knjigu o Putu (Dao), a ostalih 44 Knjigu o Moći (De). Knjiga je sastavljena od 5000 znakova kineskog pisma, pa se zbog toga u Kini često naziva Tekstom od 5000 znakova.
Taoizam, učenje koje je tradicionalno osnovao Lao Ce, imao je odlučujući uticaj na kinesku filozofiju. Ipak, konfučijanski učenjaci Dao De Đing nisu smatrali klasičnim delom sve do njegove kanonizacije, 666. godine nove ere, za vreme vladavine cara Kao Cunga, koji je Lao Cea proglasio za “vrhovnog gospodara najdublje misterije”.
Knjiga je prvobitno nosila naziv Lao Ce. Naslov Dao De Đing dobila je tek kasnije od jednog cara iz dinastije Han. Oznakom Đing (klasik) delo je po svom rangu izjednačeno sa konfučijanskim klasicima.
Danas, uz Dao De Đing, postoji preko pedeset komentara koji delo interpretiraju sa najrazličitijih aspekata. Na Dao De Đing se ne pozivaju samo predstavnici taoističkih škola, već i predstavnici škole Jin-Janga, Jin-Jang Đia, sledbenici škole Ji-Đinga i nebrojeni zapadnjački mistici. Knjiga Dao, koja je uključena u kodeks Svetih Knjiga Zag Nehar, lišena je svih pratećih tekstova i tumačenja. Ona prenosi čist izvorni tekst.
Sadržaj Dao de đinga nije jednoobrazan. Pored čisto taoističkih razmišljanja, mogu se naći i misli drugih filozofskih učenja. Filosofija Dao De Đinga kristališe se u pojmovima Daoa, odnosno Puta, i Dea, odnosno vrline, moći ili snage. Ostale centralne predstave odnose se na nenamerno, ili neprijanjajuće delanje (vu-vei) i na povratak svih stvari njihovim korenima (fu).
U Dao De Đingu, Dao se tumači kao sveobuhvatni konačni princip koji je postojao pre Neba i Zemlje. On se ne može označiti, niti opisati. On je majka svih stvari. On sve stvara, a ipak ne de-la. Njegova snaga (de) upravo je ono što pojavne stvari dobijaju od Daoa i ta ih snaga čini onim što jesu. Dao u kineskom jeziku je identičan reči Nakšir u sumerskom jeziku i nosi istu odnosnost.
Da bi se postiglo jedinstvo sa Daoom, dakle sa Nakšir, što inače predstavlja cilj svakog maga, “sveti čovek” mora u sebi ostvariti, svim bićima svojstven, zakon povratka korenima (fu), odnosno Neharu po sumerskoj tradiciji. Taj će cilj postići tako što će usvojiti prazninu (vu) i jednostavnost (pu) Daoa i postupati shodno pravilima ne-namernog delanja (vu-vei). Ovo poslednje, u Dao De Đingu, odlikuje svetog čoveka čije vrline u Knjizi o Putu i Njegovoj Moći zauzimaju priličan deo. Sveti čovek se trudi da što je moguće manje narušava prirodni tok stvari. On tradicionalnim vrlinama ispravnosti (ji) i čovečnosti (žen) ne pridaje nikakav značaj. On pokušava da redukuje svoje želje i pohlepu, pri čemu objektima pohlepe umanjuje vrednost. Tada u čovekovom srcu neće biti pometnje i moći će da se postigne jednostavnost (pu).
Metafizika Dao De Đinga građena je na osnovu intuicije koja se ne može ukalupiti ni u kakve statične ili usko definisane koncepte. Lao Ce ju je uz puno muke nazvao Dao. Još od samog početka je ispravno prevođenje ove reči bio povod za mnoge nesuglasice. Bog, Put, Smisao, Reč, Logos - ovo su samo neki od predloženih prevoda, dok je veći broj prevodilaca jednostavno uveo reč Tao u evropske jezike... ne prevodeći je. Zapravo, tačan prevod ne znači mnogo, obzirom da je ovaj pojam i za samog Lao Cea predstavljao simbol za izražavanje neizrecivog.
Dao je po svom karakteru neodređen. On označava ono što je bezimeno. Dao ne predstavlja samo nepromenljivu jednost što počiva skrivena iza promenljivih obrazaca Jina i Janga, koji stvaraju materijalni svet, i on je istovremeno i Put ili stanje u kojem je sva promena bespredmetna, i gde je nedelovanje (vu-vei) suština postojanja. Sveti čovek koji je iskusio Dao, ostvaruje sva svoja dela bez namere i želja. Volja i dovršenje stvari su jedno te isto. Pojavni svet se stvara uzajamnom igrom Jina i Janga, Tame i Svetlosti, ženskog i muškog principa.
Dao je mreža vremena i promena koja čini suštinu života. Prihvatiti Dao, praktikovati put nedelanja, znači sposobnost prilagođavanja toku promena, bez namere da se borite sa virovima promene, već da, instinktivno opažajući suptilne tokove, koji se kriju ispod površine događaja, uskladite svoja sopstvena dela sa njima. Sveti čovek Daoa istrajava pomoću sile univerzuma koja ga podržava noseći ga nevidljivim strujama, bez ulaganja bilo kakvog vidljivog napora. On ne ulazi u sukob sa univerzumom i nije sve vreme okupiran često osujećenom akcijom. On ne troši svoju snagu, a postiže svoje ciljeve. On izražava svoju istinsku volju prolazeći kroz vrtloge vremena i prostora. Svest o tim strujama nalazi svoj odraz u različitim aspektima života: počev od vešto uzgajanih vrtova, koji prianjaju uz prirodne živopisne obrasce zemlje, preko buđenja zmaja koji uspavan leži u tami unutrašnjeg bića, sve do tanane i često ponavljane seksualne igre koju simbolizuju Jin i Jang, u kojoj svaki ljubavnik potpomaže jedinstvo čoveka i Daoa. Malo je drugih učenja koje se tako duboko uklapaju u svakodnevni život ljudi. Dao ne samo da prožima predmete, događaje i sudbine, već i ljudsko telo. Pogled na univerzum uključuje kompleksan sistem energija koje protiču kroz telo, nalik na struju eterične krvi. Dao čoveka se zasniva na usklađivanju mikrokosmičkih energija sa energijama univerzuma.
Besmrtnost je bila jedan od ciljeva negovanja tih suptilnih energetskih kanala i upravo su u toj oblasti prakse taoističke joge i alhemije postale značajne. Mimo mnogih medicinskih recepata, često baziranih na upotrebi zlata ili žive, iscrpno datih u knjigama kakvi su rani spisi o medicinskim supstancama - Pen Cao Čing (200. godine p.n.e.), Ko Hungova, Pao Pu Cu - postoji duga tradicija psihosomatskih vežbi i praksi čiji je cilj postizanje besmrtnosti.
Mnogo bliža praksama indijske tantričke joge jeste upotreba seksualnih energija u cilju stimulisanja, cirkulisanja i profinjavanja unutrašnjih energetskih obrazaca. Taj oblik samouzgajanja se zasniva na međusobnoj razmeni energija Jina i Janga tokom seksualnog odnosa, pri čemu muškarac i žena mogu jedno drugom pomoći u nadopunjavanju međusobnih nedostataka Jin ili Jang energije. Normalno seksualno oslobađanje semena može biti zaustavljeno, i tokom tog sprečavanja semena da sledi svoj uobičajeni tok seksualnog zadovoljstva i oplođenja, koristi se oslobođena energija da upali unutrašnju vatru koja, u saradnji sa različitim tehnikama disanja, uzrokuje cirkulisanje energije kroz eterične kanale. Ti kanali se mogu kontrolisati pomoću tehnika vizualizacije. U velikoj meri, po ugledu na praksu tantrizma, vežbama stimulacije Kundalini, koja se uzdiže različitim čakrama duž kičmenog stuba, u taoističkoj praksi se prolaze različite “kapije”, i uspostavlja sekundarna cirkulacija, koja aktivira “šupljinu duha” u mozgu, nakon čega dolazi do prosvetljenja, preobražaja bića i “rođenja” besmrtnika, zvanog Hsien.
Čitajte Knjigu Dhao, uvek iznova. Čitajte je uvek, u celini, ili tamo gde se knjiga otvori. Ni hiljadu puta pročitana knjiga neće vam otkriti Dao, ali posle svakog čitanja, makar samo jedne strofe, samo jednog stiha, neizmerno ćete biti bliži Daou.
