Zasto ruse crkvu
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Zasto ruse crkvu

  1. #1
    Obećava
    Učlanjen
    10.12.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Cacak
    Poruke
    79
    Reputaciona moć
    37

    Podrazumevano Zasto ruse crkvu

    Слободан Антонић

    ЗАШТО РУШЕ ЦРКВУ

    петак, 19. март 2010.

    Не морамо бити велики верници, нити познаваоци СПЦ, па да видимо каквим је све тешким ударима, у последње време, изложена Црква. Оно што се од 2001. до 2008. дешавало са нашом војском, то се сада дешава са нашом црквом.

    Војска је, одмах после 5. октобра, још увек била национална установа од највећег поверења међу грађанима[1]. Огромни ауторитет који је имала, није дуговала само традицији, већ и добром држању у рату са НАТО. Међутим, тај ауторитет је, упорном пропагандом овдашњих медија у служби Империје систематски поткопаван. За Б92 или Блиц, генерали, команданти из рата 1999, нису били ништа друго до ратни злочинци, официри су увек били само неспособни, корумпирани и непоправљиво конзервативни, служење војног рока је представљано као најгора робија за „урбану, модерну и перспективну омладину“, а сваки инцидент са регрутима или муницијом био је само још један доказ да се војска мора „коренито реформисати“. Онда је војска коначно „реформисана“ тако што је уништено 1.200 противавионских ракета типа „стрела“, исечено 700 тенкова у старо гвожђе, број авиона у летећем стању сведен на два, а за 2011. најављено потпуно укидање служења војног рока. И сада је у војсци, судећи по Блицу и Б92 коначно све у реду. Одједном је нестало и корупције, и некомпетенције, и бирократије... Јер, у основи, нестало је и саме војске. Она се претворила у оперетску НАТО чету за парадирање овдашњих министара, председника и посланика.


    Слично се сада дешава и са Црквом. Када је војска довољно изблаћена и деградирана, прешло се на СПЦ. Она је, за наше „еврореформске“ медије постала легло педофила, ратних злочинаца, пљачкаша и, уопште, мрачњака сваке врсте[2]. У томе су се, опет, највише истицали Блиц и Б92. Ипак, са „реформом“ Цркве ишло је знатно теже него са „реформом“ Војске. Пре свега због тога што је ту било знатно теже довести ново, „реформско“ руководство. Сахрана патријарха Павла, штавише, показала је да је – првенствено због личности самог патријарха – морални углед Цркве у народу остао непољуљан.



    То је био знак за узбуну и отпочињање финалног таласа пропагандне „обраде“ СПЦ. Један правац тог деловања састојао се у „сугестији“ да на чело Цркве мора да дође „реформско“ руководство, које ће СПЦ „увести у Европу“. Кампања за промену црквеног календара, коју је повео Блиц, а придружили су му се Политика и Данас[3], била је један од примера таквих „реформистичких“ захтева. Други правац акције ишао је на продубљивање подела међу архијерејима СПЦ. Поједини „млади“, „динамични“ и „европски оријентисани“ епископи постали су љубимци Блица и Б92, док су, истовремено, неки „конзервативни“ и „националистички“ епископи постали стална мета блаћења и изругивања.



    Овом медијском акцијом желело се утицати и на избор новог патријарха. На велику жалост спин-доктора, због апостолског начина бирања, није се могао извикати жељени кандидат. Али, систематски је стварана атмосфера у којој су се, ко год да буде изабран, од новог патријарха очекивале тачно одређене ствари – од позивања папе у Србију, преко благосиљања евроатлантских интеграција, до „сређивања стања у цркви“.



    Коначно, својих пет минута ова пропагандистичка екипа је дочекала са суспензијом једног од њихових дежурних негативаца – владике Артемија. Не улазећи сада у питање мотива и оправданости одлуке Синода о привременој смени Артемија, треба рећи да је читав случај нанео несумњиву штету угледу СПЦ у јавности. Ликовање Блица и Б92 због кошкања калуђера, свађе епископа, а нарочито због проневера помоћи за народне кухиње на Косову, било је бескрајно. Још гори су били њихови хајкачки узвици да се са „акцијом сређивања стања у СПЦ“ не сме стати, и да одмах треба прећи и на друге „проблематичне“ епископе – од владике врањанског, до владике зворничко-тузланског. Сада само од мудрости архијереја СПЦ зависи хоће ли се настала штета санирати, или ће се дати нови материјал за рад антицрквене пропагандне машинерије.



    Најгоре од свега је што поткопавање и растурање СПЦ није само тренутни пројекат Империје. Може се слободно рећи да је то један од њених стратешких циљева. Два су разлога због чега моћне глобалистичке структуре виде СПЦ као сметњу коју треба уклонити.



    Најпре, православне цркве, за разлику од римокатоличке или протестанских, имају не само националну форму, већ су и директна потпора националним државама. Зато глобалисти, који хоће да раслабе и прогутају националне државе, не могу а да пре тога сасвим не раслабе и дезинтегришу националне цркве. Оне се руше медијски и политички, али, што је најопасније, и кроз црквену јерархију, једном посебном врстом унутрашње идеологије. Епископи се, наиме, убеђују – а неки од њих су, изгледа, то и поверовали – да изворно хришћанство подразумева „право епископа да буде врховна власт у стварима која се тичу вере, живота и богослужења у својој Цркви“ (како је изјавио један наш великодостојник). „Универзална хришћанска црква“ се, тако, види као некаква конфедерација епископа, којима над главом не стоје никакве „етнофилетистичке“, помесне (националне) цркве, већ само, евентуално, Васељенски патријарх. Помесне цркве се, такође, представљају само као производи „националистичког 19. века“. Будући да су „историјска творевина“, оне се, у доба глобализације, оцењују као нешто што је већ „историјски превазиђено“.



    Овакву еклесиологију шире пре свега богослови блиски Цариградској патријаршији. Тамо традиционално постоји једна фанариотска линија, која хоће да, науштрб националних цркава, обнови административну доминацију Цариградске патријаршије из времена Отоманског царства. Томе треба додати да је тежак положај православних у Турској довео до тога да се САД и ЕУ наметну као главне заштитнице Цариградске патријаршије. Захваљујући упорном раду „меке моћи“, али и богословској вештини појединих цариградских великодостојника, епископална концепција хришћанства проширила се и на поједине архијереје помесних цркава. Уосталом, зашто би баш епископи били имуни на тако раширене људске грехе као што су гордост и воља за моћ?



    Други извор глобалистичког рата против помесних православних цркава јесте њихова укорењеност у традиционални морал и друштво. Православно хришћанство верује у апсолутне вредности, као што су истина, људски живот, Бог или љубав. Такође, оно негује предање, држећи до традиционалне концепције Бога, човека и друштва. Обе ствари су камен у ципели глобалиста. Како ћете раслабити везе које постоје међу људима и произвести „индивидуу“ – усамљеног потрошача и животињски тупог радника, ако најпре не релативизујете све вредности и не покидате људима њихове корене у традицији?



    Православна црква је за такве циљеве баш незгодна. Она се превише опире распамећивању које се врши увођењем истополних бракова, жена-свештеница и захтева да хришћанке, у складу са политичком коректношћу, не славе Бога, већ „Бога-ону“ (God-she), и не моле се Христу, већ „Иси Христи“ (Jesa Christa)[4]. Православна црква се превише опире идеји да је грех, ако га и има, само „стање ума“, а да је највећи „грех према себи“. Она се превише опире претварању породице у „партнерство“ и замену родитеља „заштитницима дечијих права“. Она хоће да сачува заједнице – породицу, комшилук, народ и државу, не схватајући да у Империји сме да постоји само усамљени појединац-поданик, наспрам неограниченог глобалног тржишта, неограничене владавине капитала и неограничене културе заборава.



    Зато националне православне цркве морају нестати. Оне морају бити замењене, најпре, „универзалном православном црквом“, а онда, после свих „реформи“ и свих „екуменских дијалога“, „универзалном хришћанском црквом“. Ова стратегија, ова политика, сада је сасвим јасна и сасвим лепо се види и у начину на који се овдашњи пројектовани медији односе према Српској православној цркви.



    Наравно, то не значи да је спас у изолацији, ксенофобији и зилотској искључивости. СПЦ, као и Србији уосталом, потребни су савезници, како би преживела гвоздени стисак клешта чији један крак чини капиталистичка глобализација, а други Империја. Ти савезници се налазе не само у другим помесним православним црквама, већ и међу католичким и протестантским хришћанима. Као што вели Татјана Горичева, „ми смо њима потребни и они су потребни нама, православнима, ти последњи римокатолици, последњи протестанти. Ако они нестану и ми ћемо остати насамо са непријатељским светом“[5]. Ти „последњи римокатолици, последњи протестанти“, јесу сви искрени, традиционални, антиглобалистички хришћани, којих никако нема мало[6]. Напротив, тај фронт отпора расте и Империји ће, како време одмиче, све теже бити да изађе са њим на крај.



    Ту лежи шанса и за одбрану аутономије СПЦ у односу на Империју. Морамо сви бити мудри, а нарочито наши архијереји. На њима је велика одговорност, да интересе Цркве и православног народа ставе изнад својих личних интереса, неспоразума и омраза. Само „мудри као змије и безазлени као голубови“ (Мт 10, 16) можемо да се одупремо још једном страшном искушењу којем је изложена душа овог народа



  2. #2
    Veoma poznat Samson2009 (avatar)
    Učlanjen
    06.03.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    13.473
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    167

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    Citat Original postavio hajducica Pogledaj poruku
    Слободан Антонић

    ЗАШТО РУШЕ ЦРКВУ

    петак, 19. март 2010.

    Најпре, православне цркве, за разлику од римокатоличке или протестанских, имају не само националну форму, већ су и директна потпора националним државама. Зато глобалисти, који хоће да раслабе и прогутају националне државе, не могу а да пре тога сасвим не раслабе и дезинтегришу националне цркве. Оне се руше медијски и политички, али, што је најопасније, и кроз црквену јерархију, једном посебном врстом унутрашње идеологије. Епископи се, наиме, убеђују – а неки од њих су, изгледа, то и поверовали – да изворно хришћанство подразумева „право епископа да буде врховна власт у стварима која се тичу вере, живота и богослужења у својој Цркви“ (како је изјавио један наш великодостојник). „Универзална хришћанска црква“ се, тако, види као некаква конфедерација епископа, којима над главом не стоје никакве „етнофилетистичке“, помесне (националне) цркве, већ само, евентуално, Васељенски патријарх. Помесне цркве се, такође, представљају само као производи „националистичког 19. века“. Будући да су „историјска творевина“, оне се, у доба глобализације, оцењују као нешто што је већ „историјски превазиђено“.



    Овакву еклесиологију шире пре свега богослови блиски Цариградској патријаршији. Тамо традиционално постоји једна фанариотска линија, која хоће да, науштрб националних цркава, обнови административну доминацију Цариградске патријаршије из времена Отоманског царства. Томе треба додати да је тежак положај православних у Турској довео до тога да се САД и ЕУ наметну као главне заштитнице Цариградске патријаршије. Захваљујући упорном раду „меке моћи“, али и богословској вештини појединих цариградских великодостојника, епископална концепција хришћанства проширила се и на поједине архијереје помесних цркава. Уосталом, зашто би баш епископи били имуни на тако раширене људске грехе као што су гордост и воља за моћ?



    Други извор глобалистичког рата против помесних православних цркава јесте њихова укорењеност у традиционални морал и друштво. Православно хришћанство верује у апсолутне вредности, као што су истина, људски живот, Бог или љубав. Такође, оно негује предање, држећи до традиционалне концепције Бога, човека и друштва. Обе ствари су камен у ципели глобалиста. Како ћете раслабити везе које постоје међу људима и произвести „индивидуу“ – усамљеног потрошача и животињски тупог радника, ако најпре не релативизујете све вредности и не покидате људима њихове корене у традицији?



    Православна црква је за такве циљеве баш незгодна. Она се превише опире распамећивању које се врши увођењем истополних бракова, жена-свештеница и захтева да хришћанке, у складу са политичком коректношћу, не славе Бога, већ „Бога-ону“ (God-she), и не моле се Христу, већ „Иси Христи“ (Jesa Christa)[4]. Православна црква се превише опире идеји да је грех, ако га и има, само „стање ума“, а да је највећи „грех према себи“. Она се превише опире претварању породице у „партнерство“ и замену родитеља „заштитницима дечијих права“. Она хоће да сачува заједнице – породицу, комшилук, народ и државу, не схватајући да у Империји сме да постоји само усамљени појединац-поданик, наспрам неограниченог глобалног тржишта, неограничене владавине капитала и неограничене културе заборава.



    Зато националне православне цркве морају нестати. Оне морају бити замењене, најпре, „универзалном православном црквом“, а онда, после свих „реформи“ и свих „екуменских дијалога“, „универзалном хришћанском црквом“. Ова стратегија, ова политика, сада је сасвим јасна и сасвим лепо се види и у начину на који се овдашњи пројектовани медији односе према Српској православној цркви.



    Наравно, то не значи да је спас у изолацији, ксенофобији и зилотској искључивости. СПЦ, као и Србији уосталом, потребни су савезници, како би преживела гвоздени стисак клешта чији један крак чини капиталистичка глобализација, а други Империја. Ти савезници се налазе не само у другим помесним православним црквама, већ и међу католичким и протестантским хришћанима. Као што вели Татјана Горичева, „ми смо њима потребни и они су потребни нама, православнима, ти последњи римокатолици, последњи протестанти. Ако они нестану и ми ћемо остати насамо са непријатељским светом“[5]. Ти „последњи римокатолици, последњи протестанти“, јесу сви искрени, традиционални, антиглобалистички хришћани, којих никако нема мало[6]. Напротив, тај фронт отпора расте и Империји ће, како време одмиче, све теже бити да изађе са њим на крај.



    Ту лежи шанса и за одбрану аутономије СПЦ у односу на Империју. Морамо сви бити мудри, а нарочито наши архијереји. На њима је велика одговорност, да интересе Цркве и православног народа ставе изнад својих личних интереса, неспоразума и омраза. Само „мудри као змије и безазлени као голубови“ (Мт 10, 16) можемо да се одупремо још једном страшном искушењу којем је изложена душа овог народа
    Није суштинска разлика између правпславља и јеретика национално обележје.Али га нетреба порицати.Већ православна догматика са Светим канонима.И није само морал оносно морални прописи нису једина ствар већ правилно вероисповедање.Наведени текст који читамо очигледно показује основно непознавање учења Цркве.А и остатке односно љуштуру која је остала од ''помесних цркава светског православља''проглашава за оно што по њој претставља православну цркву.Чија су обележја само нацинализам+морал,а без иправне догматике и без поштовања канона.И не само то него и у неверовање у оно што су нам Свети Оци и учитељи Цркве оставили,а што је установљено на Светим Васељенским саборима.

    Поменута новинарка није свесна да су помињане цркве већ замењене.Ово је све маска.Нема потребе за универзалном ''православном''црквом.Јер је њима завладао дух ''сина погибли''.А одбрана аутономије нема никаквог смисла,кад су екуменисти обавили већину послова на уништењу православне цркве.Ова новинарка очигледно није читала пророчанства преподобног Анатолија млађег.

    Наравно, то не значи да је спас у изолацији, ксенофобији и зилотској искључивости. СПЦ, као и Србији уосталом, потребни су савезници, како би преживела гвоздени стисак клешта чији један крак чини капиталистичка глобализација, а други Империја. Ти савезници се налазе не само у другим помесним православним црквама, већ и међу католичким и протестантским хришћанима. Као што вели Татјана Горичева, „ми смо њима потребни и они су потребни нама, православнима, ти последњи римокатолици, последњи протестанти. Ако они нестану и ми ћемо остати насамо са непријатељским светом“[5]. Ти „последњи римокатолици, последњи протестанти“, јесу сви искрени, традиционални, антиглобалистички хришћани, којих никако нема мало[6]. Напротив, тај фронт отпора расте и Империји ће, како време одмиче, све теже бити да изађе са њим на крај.
    .
    А какав то фронт може да се направи са онима који већ вековима нису ЦРКВА Христова?Какво непознавање еклисиологије.Фронт са потивницима благочешћа и учења Светих апостола и Светитеља Светих Васељенских сабора.Овај текст је благо речено лош.
    Poslednji put ažurirao/la Samson2009 : 20.03.2010. u 03:11

  3. #3
    Aktivan član cobi63 (avatar)
    Učlanjen
    30.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Niš, Serbia
    Poruke
    1.382
    Reputaciona moć
    43

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    Dobar je dobar,samo sto vas svrbi pa se sad cesate.I dalje o tome kako ste vi crkva Hristova,a to je JEDINI put kada si ga spomenuo,a o Svetom Pismu i da ne govorim,to apstraktni pojam.Bitne su ljdske dogme i nacionalizam laznih patriJota.Kada vi pljujete po drugima onda branite"vstu majku crkvu"a kada vam se bumerag vrati onda ste zrtve.Da nije zalosno bilo bi smesno
    http://www.63padobranska.org

  4. #4
    Domaćin
    Učlanjen
    28.02.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    tu sam, bre
    Poruke
    3.916
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    Zalosno je kad nekome isperu mozak , pa se okrene protiv svoga naroda . Ta SPC kakva god da jeste , zasluzna je za ocuvanje Srpskog naroda kroz vekove u svakom smislu , i bila je nesto oko cega su se Srbi okupljali i tvrdoglavo ostajali bas to, Srbi , bez obzira na ogromni pritisak islama i katolika . Vekovima je Rim pokusavao da zatre SPC, i zatre Srpski narod . Nije njima stalo do nekakve unije i dijaloga sa nama, njima je plan da nas istrebe , sto se lepo kroz istoriju vidi . Svaka prilika , od nastanka Srpske drzave do danas , je iskoriscena od strane katolika da se Srbija napadne , i da se Srpski narod masovno ubija . Setimo se samo da je car Dusan ponudio papi da predje u katolicanstvo , ako papa mobilise Evropu i pomogne Srbiji da jednom za svgda odagna opasnost od Turaka. Naravno pomoc je izostala, a epilog znamo. Da ne pominjemo upade madjara za vreme Nemanjica , ciji je cilj iskljucivo bio unistenje populacije Srba na napadnutim teritorijama. Treba li pominjati prvi svetski rat , gde je trecina ukupnog stanovnistva pobijena od strane katolicke austrougarske . Treba li pominjati Jasenovac i NDH , Papa proglasi ratniog zlocinca za sveca , cija je jedina zalsuga ubijanje Srba .
    I eto , na kraju , kad nisu uspeli da nas uniste spolja, pokusavaju da nas uniste iznutra. .

  5. #5
    Elita daxt (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    beograd
    Poruke
    16.995
    Reputaciona moć
    375

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    Citat Original postavio zuti car Pogledaj poruku
    Zalosno je kad nekome isperu mozak , pa se okrene protiv svoga naroda . Ta SPC kakva god da jeste , zasluzna je za ocuvanje Srpskog naroda kroz vekove u svakom smislu , i bila je nesto oko cega su se Srbi okupljali i tvrdoglavo ostajali bas to, Srbi , bez obzira na ogromni pritisak islama i katolika . Vekovima je Rim pokusavao da zatre SPC, i zatre Srpski narod . Nije njima stalo do nekakve unije i dijaloga sa nama, njima je plan da nas istrebe , sto se lepo kroz istoriju vidi . Svaka prilika , od nastanka Srpske drzave do danas , je iskoriscena od strane katolika da se Srbija napadne , i da se Srpski narod masovno ubija . Setimo se samo da je car Dusan ponudio papi da predje u katolicanstvo , ako papa mobilise Evropu i pomogne Srbiji da jednom za svgda odagna opasnost od Turaka. Naravno pomoc je izostala, a epilog znamo. Da ne pominjemo upade madjara za vreme Nemanjica , ciji je cilj iskljucivo bio unistenje populacije Srba na napadnutim teritorijama. Treba li pominjati prvi svetski rat , gde je trecina ukupnog stanovnistva pobijena od strane katolicke austrougarske . Treba li pominjati Jasenovac i NDH , Papa proglasi ratniog zlocinca za sveca , cija je jedina zalsuga ubijanje Srba .
    I eto , na kraju , kad nisu uspeli da nas uniste spolja, pokusavaju da nas uniste iznutra. .
    prilicno su naceli nasu crkvu, neke vladike se ponasaju kao kardinali
    ...

  6. #6
    Domaćin
    Učlanjen
    28.02.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    tu sam, bre
    Poruke
    3.916
    Tekstova u blogu
    3
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    Citat Original postavio daxt Pogledaj poruku
    prilicno su naceli nasu crkvu, neke vladike se ponasaju kao kardinali
    Nase vladike su sramota za crkvu , i to treba najuriti .

  7. #7
    Moderator
    Učlanjen
    13.10.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    25.652
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    840

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    "...Свети Анатолије Оптински
    О ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ


    Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори Апостол. И, гле, због оскудице и побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали Свети Оци, тада на архијерејским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. Он неће почети да грубо одбацује догмате о Светој Тројици, о божанствености Исуса Христа, о Богородици, него ће неприметно почети да унакажава Предање Светих Отаца од Духа Светога, учење саме Цркве. Довијања непријатеља и његове « типике » приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу.
    Јеретици ће завладати Црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али Господ неће оставити слуге Своје без заштите и у незнању. Он је рекао : « По плодовима ћете их познати ». И ти по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо « не улазе на врата у тор овчји него прелазе на другом месту », као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. Господ их назива разбојницима. Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. Зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога Предања и Богом установљеног поретка, знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје злојеверје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчијој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу – то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су – смирене, братољубиве и Цркви послушне.
    Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер ће тада верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој : « Сваког, ко Мене призна пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Небеским . »
    Бој се Господа, сине мој ! Да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ…и свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг.
    Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави прена комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи : « Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити. » Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
    Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге Своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника.
    И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. Тим. 11, 1-3), Kоји рече : « Буди веран до смрти и даћу ти венац живота » (Откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин. "


    Iz "Hilandarskog tipika" Sv.Save:

    "...Nemojte, o čeda i braćo, nikada da poštujemo ono što škodi, a da obilazimo ono što spasava, jer ništa nije od predanoga nama nemoćno ili da ne može da ispravlja. Pa ako bi nešto od ovoga nekima izgledalo takovo da je najslabije, ipak borimo se, pretrpimo, podnesimo hrabro, prisilimo malo sebe. Jer svet ne ostavismo radi odmora i raskoši, nego radi staranja i borbe po mogućstvu, radi primanja obećanih dobara. "Prisilimo, dakle, sebe", kao što je rečeno, "prisilimo, jer u carstvo nebesko prodire se na silu, i oni koji se otimaju o njega uspevaju da ga ugrabe"(79). Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je ko kod spavajući i sanjajući pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro trče, koji se trude, koji se bore, koji izdrže trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje, kaže Gospod, valja vam ući u carstvo nebesko (80). Zato molim sve vas, vladajte se kao što dolikuje pozivu vašem(81), postavite telesa vaša sveta Gospodu, ljubite se međusobno, dobro trčite pred ležeću vam trku, što je dobro, što Bog voli, to pomišljajte. Što ste čuli i naučili, ne odstupajte to da činite (82). Braćo, vreme je prekraćeno (82a), sećajte se duša vaših i ne zaboravljajte naše smernosti u molitvama vašim!"







  8. #8
    Elita daxt (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    beograd
    Poruke
    16.995
    Reputaciona moć
    375

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    Citat Original postavio zuti car Pogledaj poruku
    Nase vladike su sramota za crkvu , i to treba najuriti .
    ako u medjuvremenu ne pokvare celu crkvu, novotarci papini vec imaju 15 vladika na svojoj strani, zabrinut sam.......
    ...

  9. #9
    Aktivan član TORQUEMADA (avatar)
    Učlanjen
    30.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    1.810
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano Re: Zasto ruse crkvu

    jezuite vec podrivaju spc, atanasije mason progoni monahe po raskoj i kosovu, uskracuje im finansiranje i hranu, na sceni je duhovni genocid
    Soli Deo gloria

Slične teme

  1. Koliko cesto idete u crkvu?
    Autor Fiamma u forumu Religija
    Odgovora: 79
    Poslednja poruka: 08.05.2010., 13:59
  2. ZASTO SAM GADLJIV NA RUSE......
    Autor inagadadavida u forumu Politika
    Odgovora: 40
    Poslednja poruka: 11.04.2009., 22:34
  3. Zasto ljudi brane crkvu?
    Autor Orvel u forumu Istorija
    Odgovora: 78
    Poslednja poruka: 08.01.2007., 00:11
  4. G17+: napad na Crkvu i naciju
    Autor Alekasandar2 u forumu Politika
    Odgovora: 56
    Poslednja poruka: 26.04.2006., 08:12

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •