POETA VATES

divlja-u-srcu

Poznat
Banovan
Poruka
8.396
...ПЕСНИК ПРОРОК! 8)


Свемогућство светом тајном шапти
Само души пламена поете.
Све дивоте неба и небесах,
Све што цвјета лучам свештенијем,
Мирови ли ал умови били,
Све прелести смртне и бесмртне. -
Што је скупа ово свеколико,
До општега оца поезија?
Званије је свештено поете,
Глас је његов неба влијаније,
Луча св'јетла руководитељ му,
Дијалект му величество творца.
 
divlja-u-srcu:
...ПЕСНИК ПРОРОК! 8)
...

Дођи на помоћ нашу, где да си.
На моја мала приношења погледај
и у много уброј ово,
јер не по заслузи теби похвалу принесох,
но по сили малога ми разума.
Зато и мале награде очекујем.

8)
 
Непостојанству одан, с постојанством користи тражећ -
То је човека твор, сам загонетка себи.
Телом од земље создан, по глибу се поворка ваља,
Виспреном ума искром пределе тражи неба;
Као сто на лицу земље са ружама расте кукута,
Менљиве прси наше благости и горкост крију,
Као што лице земље непрестанце окреће се кругом,
Вртлогом страсти човек нема станишта нигди.
Мислима гордо диже с' над животиње родом
безбројним,
И опасност плете, чим надвишава ове.

СТЕРИЈА


8)
 
Корисно, не добро ценити тражи човек.
И кад Като гине, лакомислени свет му се руга.
И кад Сократ учи, отрова чашу пије.
Тако с' мисли ломе лавиринтом природе људске,
Плачно живота игру, плачно испитујућ пут.
И кад крила клону, са надеждом утеха с' јавља:
Да на свету овом добро се пари са злим.

 
Разгонећи тугу ти са срдца,
Тко би те туђин
И с туштеним мазним речма
Могао разблажити и потешити -
Већ ако ДОБРО ВИНО
И ЛЕПОЗРАЧНА, СМЕШЉИВА ЖЕНА?

Гаврил Стефановић Венцловић
8)
 
Беда на води,
беда од харамија,
беда од свога рода,
беда од језика,
беда у граду, беда у пустињи.
беда на мору,
беда од лукаве браће
и међу лаживим друштвом.
И пребеда ово пишући
у опрљеној књиги,
на злој хартији
(јакож и види се!)
с неуправним мастилом …

Венцловић



8)
 
kojote:

Дођи на помоћ нашу, где да си.
На моја мала приношења погледај
и у много уброј ово,
јер не по заслузи теби похвалу принесох,
но по сили малога ми разума.
Зато и мале награде очекујем.

8)

Но ниси тако ти, о мили мој господине и свети мучениче,
био малодаран у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што примио јеси од Бога,
јер телесно страну мене у туђини
исхрањивао јеси изобилно,
те сада те молим обоје:
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту душе и тела мојега.

Јефимија


8)
 
Голубице моја, гди су уста твоја?
Очи красне твоје што не гледе на ме?
Как то помержаше љубити зенице,
Когда веселише свагдар моје СЕРДЦЕ?
Ах, не могу, сиве и, на те помислити
Ил узрок жалости тебе преписати.
Издавно бо враг наш мреже простираше
И менека с тобом мразити жељаше.
ЗАТО МОЛИМ ТЕБЕ, ГОЛУБИЦЕ МОЈА,
ПОКЛОНИ МИ СЕРДЦЕ И УСТАШЦА СВОЈА!
8)
 
Ако хоћ', мили Боже, мене живом жељом уморити,
Сатвори ме, мој Боже, витом јелом у планини,
Мој видовни Боже!
Од мојијех лијепијех косах ситну траву дјетелину,
Од мојијех црнијех очих два хладјенца бистре воде,
Мој видовни боже!
Када би ми дошо мој господар у планини лов ловити,
Да би ми он починуо под зеленом витом јелом,
Мој мио господар,
Коње своје напито ситном травом дјетелином,
А напојит са два хладјенца бистре воде,
Теј брзе коње."
Што је Богу молила, тој му је и умолила!

СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ


8)
 
Љето и весну Господ сазда,
што и псалмопевац каза,
красоте у њима многе,
птицама брзо, весеља пуно прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
ваздуха танког
дивотним неким
гласима оглашење;
и земаљске дароносе
мирисног цвета, и травоносне;
но и човекове бити саме
обнову и разиграње
достојно ко да искаже?
...
8)
 
Али све ово
и чудодела Божја ина,
што ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав све превасходи, -
и није чудо,
јер љубав је Бог.

8)
 
Da ne bese ociju mojijeh, da ljubovi glede, znala bih da ce se dusa moja umoriti, trazec vasdan po nebesah Drago moje. Jer ja lutah i spomocu lucah trazih ga nigdi. Al' ljubov je moja sozdana od nadezde i svekoliko zvanije i velicestvo u meni sapti jer serdce moje, Drago, ljubiti zeljase. :wink:
 
Не заборави мене,
убогога твојега!
Не заборави мене,
који лежим у безакоњима!
Не заборави мене,
који се ваљам у блату сласном,
него пружи пресвету своју десницу
којом ме и благослови
у варљивом животу овом
и руководећи научи
да идем стопама твојим,
ако и недостојна,
ако и некорисна,
ако и непотребна!

Стефан Првовенчани
8)

 
Боже, дођоше незнабошци
у достојање твоје.
И не само што оскрвнуше свете цркве,
но огња дело твораху од њих.
И положише трупље слугу твојих
за храну птицама небесним,
тела преподобних твојих
зверима земљиним.

Не око Јерусалима само,
но по свој земљи овој.
И би да се види плач
и ридање не мање од првог.
Јер ове клаху, а оне
који остадоше живи
одвођаху у своју земљу.

И не на реци вавилонској,
као што они тада, сеђасмо,
но на оном у кога све реке,
мале и велике, утичу.
Раздвајани бисмо
и распродавани у сву земљу тих.
И мати због чеда плакаше,
и отац горко ридаше,
и брат брата обухвативши
сузе љуте проливаше,
и сестре браћу, и браћа сестре,
гледајући где другога другде одводе,
руке око врата један другом сплетоше,
жалосно кричаху.

О земљо, раствори се,
живе прими све нас!

И други куд другде одвођен
натраг гледаше,
све док очима које га гледају
невидљив биваше

Монах из Раванице

 
ovaj
zahsto se u stvari ovde salju pesme
nije da imma nesto protiv, ali ja ih ne citam
da ima jedno 3-4, citla bih
kad ih ima pedeset ne..iako ih bash ima dobrih i svidjaju mi se neke
onda mozda neko cita
zashto lepo ne skupis i objavis..ovako se samo zamara materijal. gledash reakciju? meni je u pocetku i bilo zanimljivo. sad bi mozda jedino neki haiku citala
a neko moze i da ti ih pokupi divlja
 
I to mi je hvala sto ti zabavljam najvatrenijeg obozavatelja.. :( pa zar ti nije u interesu da ti je publika srecna i zadovoljna? :P Uostalom grickam je samo u pauzama izmedju recitacija, stvarno ne znam zasto ti to toliko smeta.. :roll:
 
Ona je covecanska velika spona
i negve gvozdene;
svake zamke spletene
u ruku su joj.
S ocima zamrezuje
putove mladicem!...
S jednim samo magnucem
i rukopregnucem
zadrzava ih za srdca,
a ne za skutove i ruke,
ka s palamarom s besedom
privlaceci k sebi!

Gavril Stefanovic Venclovic
 
Јао! Јао! Јао триста пута!
Пала нам је, пала коцка љута;
Море зала ов'је свет!
Лед и ватра, зрак и гром, и вода,
Звери, змије, гад од разна рода,
Често век нам чине клет!

Зло је мучно садашње поднети,
Зло нас бивше пече у памети,
Будуће већ једе нас.
Дневне туге рађају сне худне,
А сни ноћни растуже нас будне.
Јесмо л без зла који час?

Човек, страва човеку ах! већа,
Гони правду, што је свију срећа,
Гони мир из света сав.
Вук не ломи реч ни веру своју;
Топ и картач не привезу к боју
Анаконда, рис и лав.


Сава Мркаљ


 
U mestu prijatnom, tihoj pustinji,
Gdi slavujipoju, šuma zeleni,
U žalosti pogružen i sveta udaljen
Suze prolivam.

Ujedinjenije pita moju žalost,
Niti serdce zna za moju drugu radost,
Oko mene sad svi predmeti veseli
Sa mnom tuguju.

Oni isti ptični glasi umilni
S kojima se svaki srecćan veseli
Nisu već za mene; jer mi serdce vene
Za mojom ljubeznom

Na pervom stepenu moga života
Žalost me poseti, i baš do groba
Hoće da me prati, dok ne preda smerti
U ruke hladne.

Milovan Vidaković
 
Када тако иноплеменици дођоше,
отачаство светог, уистину,
у пустош претворише
и са свих страна сабрано преподобним
на разграбљене предадоше -
једни од оружја падоше,
други у ропство отидоше,
неки све имање погубише
и у сиромаштву телесном се предадоше.

И када се Божјом помоћу
временом ови истребише
и када проминуше,
после њих дође други иноплеменик,
звани глад, гори од промуклих,
и сатвори други свој плен већи од првог,
никако не волећи род наш -
без стреле стрељајући,
без копља бодући,
без мача секући,
без палице убијајући
и просто рећи без ногу гонећи,
без руку хватајући,
без ножа кољући,
без икаквог оружја ходећи
и толика тела полажући мртва...

И тако због грехова наших
сва земља наша пуна бејаше мртваца
и двори пуни и куће пуне
и путеви пуни и распућа пуна.

Због грехова наших
ни гробари их не могаху покопати,
само их у житне рупе једва смештаху.

Доментијан
 

Back
Top