Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Među ktitorima koji su poslednjih decenija finansirali izgradnju hramova su i oni koji su novac stekli trgovinom drogom i cigaretama, kao što su braća Šarić i Cane Subotić
BEOGRAD - Zašto ne pišete o tome koliko smo para dali Crkvi?! Ovo je za Kurir nedavno izjavila supruga Duška Šarića, Svetlana, ne želeći da objasni o kojoj količini para je reč i koje su konkretno crkve Šarići pomagali.
Doduše, prilikom pretresa imovine porodice Šarić fotoreporteri nisu uspeli da snime nijednu ikonu, iako je, istini za volju, u vili Darka Šarića pronađena Biblija u luksuznom povezu.
Međutim, nije tajna da su mnogi biznismeni koji su trenutno optuženi za različite kriminalne delatnosti na razne načine pomagali Srpsku pravoslavnu crkvu.
Stanko Subotić Cane, biznismen kojeg država tereti za organizovani šverc cigareta, ktitor je crkve svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu, dok je jedan od donatora crkve svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi Dejan Dragojlović, bivši dečko pevačice Goce Tržan i vlasnik kompanije „DMD holding“ koji se već duže vreme nalazi u pritvoru zbog optužbi za finansijske malverzacije. Pretpostavlja se da sličnih primera ima još, ali i donatori i crkveni zvaničnici o tome nerado govore.
Pomenuti Dragojlović svojevremeno je za Kurir izjavio da to nije jedina crkva koju je pomagao i dodao:
- Ipak, ne volim kad se ta priča potencira i uopšte ne želim da mi se ime pojavljuje u medijima u tom kontekstu.
Umesto Stanka Subotića, u vreme izgradnje crkve u Ubu izjavu medijima dao je starešina hrama, protojerej stavrofor Mitar Milovanović.
- U Ubu živim 27 godina, dobro poznajem Subotiće i za tu porodicu nemam nijednu ružnu reč da kažem. I pre nego što smo počeli da gradimo novu crkvu, a to je bilo tačno 18. maja 1998. godine, Stanko nam je rekao da će nam pomoći za najteže i najskuplje radove, odnosno za kompletiranje krovova i krstove. Sve to bi se gradilo kao Skadar na Bojani da nije bilo Caneta - rekao je tada Milovanović. Na pitanje koliko će koštati kompletna izgradnja jednog takvog hrama, on je odgovorio:
- Ne mogu da vam kažem. Stanko ne želi da u javnosti maše brojkama i svojim darodavstvom!
S druge strane, izvor Kurira iz vrha SPC kaže da Sveti arhijerejski sabor i Sinod kao vodeća crkvena tela nikada zvanično nisu raspravljali na ovu temu.
- Tih primera je vrlo malo da bi se o njima raspravljalo na Saboru i u Sinodu, a i reč je o ljudima koji su tek nekoliko godina kasnije optuženi za kriminalne aktivnosti. Crkva prilikom prijema priloga ne vrši kontrolu porekla novca, već samo uzima osnovne podatke priložnika ili ktitora. Poznat je slučaj, mada nije zvanično potvrđen, da je blaženopočivši patrijarh Pavle odbio ponudu Željka Ražnatovića Arkana da finansira završetak izgradnje Hrama svetog Save na Vračaru, što ide u prilog tome da Crkva o tome i te kako vodi računa - kaže naš sagovornik.
Vladika šabački Lavrentije: Nismo proveravali Caneta
- Niko sumnjiv nama ništa nije dao. Nama priloge daje sirotinja naša, po 1.000 do 2.000 dinara. Cane jeste podigao crkvu u Ubu, ali ona ne pripada mojoj eparhiji. Odakle Canetu pare, to niko nije proveravao. Nije naše da to radimo. Naša je želja da što više ljudi da priloge, ali nije kod nas bilo takvih priložnika. Crkva je oduvek živela od sirotinje. Jedini izuzetak je, koliko ja znam, bio Cane, koji je izgradio crkvu u svom rodnom mestu. Odakle mu ta sredstva, u to ne mogu da ulazim. Dva-tri puta sam imao priliku da ga sretnem i na mene je ostavio utisak dobrog čoveka, ali kakva je pozadina njegova, u to, ruku na srce, nisam ulazio.
Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda): Ne uzimamo pare od sumnjivih
- Ne družimo se s takvim ljudima niti od sumnjivih ljudi primamo ikakve pare. Strogo se proverava poreklo novca koji ulazi u našu eparhiju. Kod nas narod zida crkve i bogomolje. Ja sam tu samo da blagosiljam i kažem da ili ne. Ima momenata kada ne dozvoljavam da se gradi crkva jer u blizini već postoji druga. Dakle, crkve se grade na inicijativu vernika i od doprinosa koje vernici daju.
Neke zadužbine su gradili veliki grešnici
- Različiti ljudi su osećali potrebu da pomognu Crkvi i to su radili na različite načine. Neki su, zahvaljujući svojim materijalnim mogućnostima, po blagoslovu kao ktitori podizali hramove. Takvih nije mnogo, ali i među njima ima onih čija imena pune naslovne stranice novina i koji imaju određenih problema sa zakonom. Bog zna svačiju nameru, a sveštenici i episkopi nisu ni policajci ni istražni organi da bi znali ko s kakvim namerama dolazi u Crkvu. Nemaju ni pravo to da ispituju. Ne sme se gubiti iz vida da su mnoge naše divne i slavne zadužbine gradili veliki grešnici, i to da bi im Bog oprostio njihove grehove. Otuda i naziv zadužbina, koji kaže da je reč o prilozima za dušu. Smatram da se stvari veoma često drastično pojednostavljuju i predstavljaju crno-belo. Možemo se zapitati da li neki episkop ili sveštenik ima pravo nekoga da spreči da učini dobro delo? Crkva nema pravo da odbaci ni najvećeg kriminalca niti da mu zabrani pokajanje i put ka spasenju, pošto se u jevanđelju kaže da ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni.
BEOGRAD - Zašto ne pišete o tome koliko smo para dali Crkvi?! Ovo je za Kurir nedavno izjavila supruga Duška Šarića, Svetlana, ne želeći da objasni o kojoj količini para je reč i koje su konkretno crkve Šarići pomagali.
Doduše, prilikom pretresa imovine porodice Šarić fotoreporteri nisu uspeli da snime nijednu ikonu, iako je, istini za volju, u vili Darka Šarića pronađena Biblija u luksuznom povezu.
Međutim, nije tajna da su mnogi biznismeni koji su trenutno optuženi za različite kriminalne delatnosti na razne načine pomagali Srpsku pravoslavnu crkvu.
Stanko Subotić Cane, biznismen kojeg država tereti za organizovani šverc cigareta, ktitor je crkve svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu, dok je jedan od donatora crkve svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi Dejan Dragojlović, bivši dečko pevačice Goce Tržan i vlasnik kompanije „DMD holding“ koji se već duže vreme nalazi u pritvoru zbog optužbi za finansijske malverzacije. Pretpostavlja se da sličnih primera ima još, ali i donatori i crkveni zvaničnici o tome nerado govore.
Pomenuti Dragojlović svojevremeno je za Kurir izjavio da to nije jedina crkva koju je pomagao i dodao:
- Ipak, ne volim kad se ta priča potencira i uopšte ne želim da mi se ime pojavljuje u medijima u tom kontekstu.
Umesto Stanka Subotića, u vreme izgradnje crkve u Ubu izjavu medijima dao je starešina hrama, protojerej stavrofor Mitar Milovanović.
- U Ubu živim 27 godina, dobro poznajem Subotiće i za tu porodicu nemam nijednu ružnu reč da kažem. I pre nego što smo počeli da gradimo novu crkvu, a to je bilo tačno 18. maja 1998. godine, Stanko nam je rekao da će nam pomoći za najteže i najskuplje radove, odnosno za kompletiranje krovova i krstove. Sve to bi se gradilo kao Skadar na Bojani da nije bilo Caneta - rekao je tada Milovanović. Na pitanje koliko će koštati kompletna izgradnja jednog takvog hrama, on je odgovorio:
- Ne mogu da vam kažem. Stanko ne želi da u javnosti maše brojkama i svojim darodavstvom!
S druge strane, izvor Kurira iz vrha SPC kaže da Sveti arhijerejski sabor i Sinod kao vodeća crkvena tela nikada zvanično nisu raspravljali na ovu temu.
- Tih primera je vrlo malo da bi se o njima raspravljalo na Saboru i u Sinodu, a i reč je o ljudima koji su tek nekoliko godina kasnije optuženi za kriminalne aktivnosti. Crkva prilikom prijema priloga ne vrši kontrolu porekla novca, već samo uzima osnovne podatke priložnika ili ktitora. Poznat je slučaj, mada nije zvanično potvrđen, da je blaženopočivši patrijarh Pavle odbio ponudu Željka Ražnatovića Arkana da finansira završetak izgradnje Hrama svetog Save na Vračaru, što ide u prilog tome da Crkva o tome i te kako vodi računa - kaže naš sagovornik.
Vladika šabački Lavrentije: Nismo proveravali Caneta
- Niko sumnjiv nama ništa nije dao. Nama priloge daje sirotinja naša, po 1.000 do 2.000 dinara. Cane jeste podigao crkvu u Ubu, ali ona ne pripada mojoj eparhiji. Odakle Canetu pare, to niko nije proveravao. Nije naše da to radimo. Naša je želja da što više ljudi da priloge, ali nije kod nas bilo takvih priložnika. Crkva je oduvek živela od sirotinje. Jedini izuzetak je, koliko ja znam, bio Cane, koji je izgradio crkvu u svom rodnom mestu. Odakle mu ta sredstva, u to ne mogu da ulazim. Dva-tri puta sam imao priliku da ga sretnem i na mene je ostavio utisak dobrog čoveka, ali kakva je pozadina njegova, u to, ruku na srce, nisam ulazio.
Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda): Ne uzimamo pare od sumnjivih
- Ne družimo se s takvim ljudima niti od sumnjivih ljudi primamo ikakve pare. Strogo se proverava poreklo novca koji ulazi u našu eparhiju. Kod nas narod zida crkve i bogomolje. Ja sam tu samo da blagosiljam i kažem da ili ne. Ima momenata kada ne dozvoljavam da se gradi crkva jer u blizini već postoji druga. Dakle, crkve se grade na inicijativu vernika i od doprinosa koje vernici daju.
Neke zadužbine su gradili veliki grešnici
- Različiti ljudi su osećali potrebu da pomognu Crkvi i to su radili na različite načine. Neki su, zahvaljujući svojim materijalnim mogućnostima, po blagoslovu kao ktitori podizali hramove. Takvih nije mnogo, ali i među njima ima onih čija imena pune naslovne stranice novina i koji imaju određenih problema sa zakonom. Bog zna svačiju nameru, a sveštenici i episkopi nisu ni policajci ni istražni organi da bi znali ko s kakvim namerama dolazi u Crkvu. Nemaju ni pravo to da ispituju. Ne sme se gubiti iz vida da su mnoge naše divne i slavne zadužbine gradili veliki grešnici, i to da bi im Bog oprostio njihove grehove. Otuda i naziv zadužbina, koji kaže da je reč o prilozima za dušu. Smatram da se stvari veoma često drastično pojednostavljuju i predstavljaju crno-belo. Možemo se zapitati da li neki episkop ili sveštenik ima pravo nekoga da spreči da učini dobro delo? Crkva nema pravo da odbaci ni najvećeg kriminalca niti da mu zabrani pokajanje i put ka spasenju, pošto se u jevanđelju kaže da ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni.
