Izvorna i projektovana Druga Srbija II
Prikazujem rezultate 1 do 14 od 14

Tema: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

  1. #1
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Arrow Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    SLOBODAN ANTONIĆ Izvorna i projektovana Druga Srbija II
    5 Kolumne | Slobodan Antonić | mart 12, 2010 at 16:06



    Obnova ideje „Druge Srbije“ (i, istovremeno, njena revizija) započela je 2002. godine kada je Helsinški odbor za ljudska prava objavio knjigu „Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)“. U prvom od tri predgovora, Aljoša Mimica navodi da je „jedan od dobrih razloga da se na uvid javnosti stave tekstovi izgovoreni i objavljeni na marginama ondašnjeg preovlađujućeg mišljenja“ taj što „tih starih knjiga odavno nema, čak ni u antikvarnoj prodaji“. Međutim, dodaje on, tu su i neke „značajnije pobude“ o kojima će, u dodatna dva predgovora, čitaoca da obaveste Latinka Perović i Radomir Konstantinović.

    TOTALITARIZAM KAO SUDBINA

    Latinka Perović u svome predgovoru, zatim, govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“, koja je „do ludila fanatizovala mase“. Kao glavnog zagovornika te ideologije Latinka je imenovala svoj stari predmet fiksacije – Dobricu Ćosića. Nakon pada Miloševićevog režima, po Latinki Perović, Drugoj Srbiji se kao novi cilj na horizontu pojavljuje „preumljenje u Srbiji, koje znači i pokajanje i novo mišljenje“. Latinka zatim kaže da je Drugu Srbiju svojevremeno napadala ne samo vlast, već i „umerena opozicija“ („videvši u tome ‘apsurdnu i opasnu’ podelu na dve Srbije“), a zatim dodaje da je upravo „danas u Srbiji na vlasti ta `umerena` opozicija“. „Da li je totalitarizam sudbina Srbije?“, pita se već u sledećoj rečenici Latinka Perović, i tako, implicite, formuliše poznatu drugosrbijansku optužbu da nove vlasti, po pitanju srpskog nacionalizma i odnosa prema ratnim zločinima, nisu ništa bolje od starog režima.
    To u trećem predgovoru direktno kaže Radomir Konstantinović. On kao najnoviji oblik koji je poprimio zloćudni srpski nacionalizam vidi „`demokratski nacionalizam` Vojislava Koštunice“. „Srpski nacionalizam ne pristaje na Haški tribunal onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, veli Konstantinović, i zato je Druga Srbija „i dan-danas …jedina moguća budućnost Srbije“. „Ako vas pitaju šta je `Druga Srbija` (šta je bila, šta jeste, šta će biti)“, završio je svoj predgovor Konstantinović, „slobodno recite: `Druga Srbija` je Srbija koja se ne miri sa zločinom“.
    Obnavljanje ideje „Druge Srbije“ u njenom radikalnom obliku tako je započelo ovim predgovorima Latinke Perović i Radomira Konstantinovića. Njima su tekstovi sa početka devedesetih stavljeni u novi kontekst. Iste godine, u nedeljniku Vreme, od 1. avgusta do 21. novembra, vođena je polemika tokom koje je došlo do konačnog izdvajanja i uobličavanja najradikalnije grupacije među nekadašnjim kritičarima nacionalističkog autoritarizma. Polemiku je izazvala izjava Sonje Biserko u zagrebačkom „Feralu“ (17. avgust 2002), u kojoj se optužuje „srbijansko društvo, ili da budem preciznija, njegova elita, da sve organizovanije čini napor da se zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje“. Reč je o „srpskim zločinima“ koji se tako moraju i nazivati, a svaki pokušaj da se oni individualizuju (tj. osuđuju kroz individualne krivce) jeste njihova „relativizacija“ i „deetnifikacija“. Biserkova je izjavila i to da je „totalitarni način mišljenja, nažalost, u srbijanskom društvu sada glavna opstrukcija demokratizaciji društva, što se najbolje vidi kroz interpretaciju bliske prošlosti“. Ona je optužila čak i B92 i ‘Vreme’ da učestvuju u „deetnifikaciji“ srpskih zločina.
    Odgovorio joj je glavni urednik „Vremena“, Dragoljub Žarković koji je, u ime redakcije, spremno priznao „nastojanje da deetnifikujemo zločin. Mi radimo u najboljem uverenju da zločinci imaju ime i prezime i da je totalitaran svaki način mišljenja koji je spreman da čitav jedan narod optuži za zločin“. „Da sam zloban, rekao bih da iza ovoga stoji želja gospođe Biserko da otvori šalter na kome bi se prodavale indulgencije, a te oproštajnice mogli bismo samo kod nje da pazarimo i u globalnim tokovima pravde bio bi nedužan samo onaj kome to uverenje bude overeno pečatom Helsinškog odbora“.
    U odbranu Sonje Biserko odmah je stala Latinka Perović. Ona je optužila njene kritičare da zapravo hoće „zaobilaženje mesta svežih zločina; [...] prenebregavanje položaja manjina koje čine trećinu stanovništva Srbije; prećutkivanje antisemitizma [...]; zatvaranje očiju pred širokom lepezom pojava socijalne patologije u Srbiji“. Latinka je Žarkovića upozorila da se „reagovanje na svaku, pa čak i neopravdanu primedbu na proces suočavanja s istinom o počinjenim zločinima [...] pretvara u relativizovanje nasilja“. I Nataša Kandić je podržala Biserkovu. Ona je osudila „lavež iz medija koji su važili za nezavisne od politike Slobodana Miloševića“ i ta glasila optužila da su još u doba NATO agresije, 1999. godine, sklopila „đavolji savez“ sa Miloševićem, koji je „još uvek neraskinut“. I Svetlana Slapšak se priključila odbrani Biserkove, objašnjavajući da je jako malo intelektualaca ostalo verno borbenim idealima iz devedesetih: „Nataša Kandić obavlja istraživanja kojih se nisu sposobne latiti velike državne institucije, Sonja Biserko pokazuje šta može da kaže usamljeni aktivistički glas, a Petar Luković ismejava, i to samo one najodvratnije. [...] To što u svojim tekstovima ponekog strelja ili veša spada u žanr i praksu karnevalizacije“.
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“



  2. #2
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II


    TAČKA RAZLAZA

    U polemici koja je u narednih nekoliko meseci vođena, kritičari nacionalizma i autoritarizma, iz devedesetih, definitivno su se podelili. Žarkovićevu umerenu poziciju, koja je podrazumevala odbijanje kolektivne odgovornosti, načelno su podržali Stojan Cerović, Ljubiša Rajić, Ljiljana Smajlović, Nenad Stefanović, Frano Cetinić, Milan Milošević, Mihajlo Mihajlov i drugi. Naspram njih, stav Sonje Biserko o kolektivnoj odgovornosti za „srpske zločine“ branili su Petar Luković, Srđa Popović, Lazar Stojanović, Bogdan Bogdanović, Nenad Daković, Svjetlana Rašić, Dragoljub Todorović i drugi. Ova podela je učvršćena kada je Helsinški odbor za ljudska prava objavio knjigu o ovoj polemici, sa karakterističnim naslovom: Tačka razlaza (2003).
    Takođe, pošto se procenilo da srpski kritički intelektualci potcenjuju opasnost od „srpskog nacionalizma“, u oktobru 2002. godine, Mirko Đorđević, Milan Đorđević, Filip David, Dragan Velikić, Predrag Čudić, Vladimir Arsenijević, Bogdan Bogdanović, Radmila Lazić i Laslo Vegel uputili su „Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti“. U pismu su tvrdili da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od SANU do Generalštaba i Crkve, uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…)novog jednoumlja“. Zato su pozvali „intelektualnu javnost i intelektualnu elitu Srbije na suprotstavljanje populizmu i ekstremističkom nacionalizmu“. Pismo su podržali i Borka Pavićević, Mirjana Miočinović, Gorčin Stojanović, Nenad Daković i drugi. Tako se u Srbiji, ovoga puta bez ikakvih realnih osnova, ponovo počela stvarati atmosfera u kojoj se od srpskih intelektualaca zahtevalo da ustanu u odbranu „ugroženih nacionalnih manjina“ i da nastave sa ritualom neprestane osude „srpskog nacionalizma“ i „srpskih zločina“.
    Toj atmosferi direktno se suprotstavila grupa intelektualaca okupljena oko teorijskog časopisa Nova srpska politička misao. Đorđe Vukadinović i Slobodan Antonić su, tokom devedesetih, objavili više studija u kojima su kritikovali agresivni autoritarni nacionalizam i izigravanje parlamentarizma, osuđujući ratne zločine počinjene u srpsko ime. Oni su, međutim, 2002. odbili da prihvate ocenu da je srpski nacionalizam ostao glavna društvena opasnost i da je primarni zadatak srpskih intelektualaca „preumljenje Srbije, koje znači i pokajanje i novo (evroatlantsko? – A. S) mišljenje“. Urednici NSPM su, oktobra 2002, pokrenuli sajt, preko koga su osporavali praksu da se svaki patriotizam izjednačava sa nacionalizmom, a svaki nacionalizam izjednačava sa ratnim zločinima.
    Tako je, februara 2003, na sajtu NSPM, kao i u „Vremenu“, objavljen tekst „Misionarska inteligencija u današnjoj Srbiji“, S. Antonića. U njemu je kritikovano „novo mišljenje“, koje širi „deo inteligencije trenutno usredsređen oko listova Danas, Republika i Helsinška povelja“. „Osnovna ideološka matrica“ tog „novog misionarstva“, stajalo je u tekstu, sastoji se iz tvrdnji da je „narod u Srbiji, u suštini, primitivan, antimoderan i neevropski“, i da takvom „nacionalističkom“ narodu treba staratelj, bilo u vidu „svesnih intelektualaca“, bilo u vidu „stranih prijatelja“. Ovaj tekst je izazvao oštar napad kritičara „najnovijeg“ srpskog nacionalizma: Miljenka Derete, Nebojše Popova, Vojina Dimitrijevića, Velimira Ćurguz Kazimira, Tamare Kaliterne, Vladimira Pištala, Nenada Dakovića… Ovoj kritici su se suprotstavili Mirjana Vasović, Slobodan Samardžić, Marinko Vučinić, Slavko Živanov, Dragan Milosavljević, Slobodan Divjak…
    Time je zapečaćena podela među opozicionom inteligencijom iz devedesetih. Štaviše, u narednim godinama, glavni idejni sukobi nisu bili oni između pristalica stare i nove vlasti, već unutar bloka nekadašnje intelektualne opozicije. Rasel je jednom prilikom ironično primetio da su se kod Staljingrada tukli desni i levi hegelijanci. Slično bi se moglo reći i za idejne borbe u Srbiji. Posle 2000. u Srbiji su se obračunavali, uglavnom, globalistički i suverenistički opozicioni intelektualci iz devedesetih.

    RELATIVIZACIJA „ZAKONA TOPUZA“
    Kada je 2007. godine pokrenut sajt „Peščanika“, na njemu je formirana i rubrika koja je nazvana „Druga Srbija“. Autori, koji su svrstavani u tu rubriku, na sajtu su opisani kao „intelektualci građanske orijentacije“, u koje su eksplicite uvršćeni: Vojin Dimitrijević, Biljana Kovačević-Vučo, Srđa Popović, Ivan Čolović, Mirko Đorđević, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Vladimir Gligorov, Milutin Petrović, Miljenko Dereta, Petar Luković, Teofil Pančić, Nikola Samardžić, Nadežda Milenković, Biljana Srbljanović, Srbijanka Turajlić, Latinka Perović, Vesna Rakić-Vodinelić, Ljubiša Rajić, Svetlana Slapšak, Laslo Vegel, Marko Vidojković i drugi. Ovaj sajt i ocene koje su na njemu iznošene nailazili su na oštru kritiku sajta NSPM, a zatim, od 2008. godine, i „Pečata“. Naziv „Druga Srbija“ kritičari su ubrzo, sa „Peščanika“, proširili i na druge, ideološki i politički bliske grupacije: na LDP (kao na stranački izraz ovoga pokreta), na Helsinški odbor za ljudska prava i ceo „ljudskopravaški“ NVO sektor (kao na „narodnofrontovsku“ podršku LDP), i, najzad, na E-novine, „Danas“ i B92 (koji su medijska osnova celoga projekta).
    Tokom 2007. i 2008. godine ova nova i radikalna „Druga Srbija“ dala je nedvosmislenu podršku secesiji Kosova. Kao što je sa odobravanjem pisao „Zidojče cajtung“, u tekstu pod naslovom „Druga Srbija“ (preneo „Deutsche Welle“ 20.12.2007), „ne protive se svi Srbi nezavisnosti Kosova“, već u Srbiji postoji i manjina – „Druga Srbija“ – čije se „viđenje statusa Kosova drastično razlikuje“ od većinskog. Tu manjinu čine „neki liberalni beogradski političari“, a od intelektualaca iz tog kruga autor članka prenosi mišljenje Nataše Kandić i Mirka Tepavca. Međutim, i drugi autori iz „Peščanikove“ rubrike podržali su secesiju kosovskih Albanaca. Tako je „Druga Srbija“ iz 2008. došla na poziciju da zahteva legalizaciju ratnog osvajanja i etničkog čišćenja izvršenog tokom rata. To je, mora se primetiti, u potpunom neskladu sa idealima izvorne Druge Srbije, iz 1992, koji su podrazumevali odbacivanje svakog „zakona topuza“ i rešavanje sukoba dogovorom. Ili je zakon topuza (tj. „načelo realizma“) neprihvatljiv samo onda kada je topuz u srpskim rukama, a savršeno plauzibilan kada je on, recimo, u rukama SAD-a?
    Najpogubniji uticaj, međutim, „Druga Srbija“ je imala na širenje netrpeljivosti, isključivosti, pa i prostaštva u javnom prostoru Srbije. Njeni autori su proglasili kao vrlinu načelo da se u emisije ne zove niko ko misli drugačije, jer, „zašto biste zvali nekoga od koga, po vašem shvatanju, ništa istinito, tačno ni pametno ne možete čuti?“. Oni su javno zastupali stav da čak ni u medijima koji su u državnom vlasništvu „ne sme da cveta hiljadu cvetova“. Oni su ne samo sve svoje protivnike nazvali „fašistima“, već su ih zasuli izrazima koji su se ranije mogli naći samo na vratima staničnog klozeta (vidi primere navedene u mom tekstu „Psovačka strana `druge Srbije`“, Pečat, 3. oktobar 2008). Osnivači „Druge Srbije“, s početka devedesetih, bili su uglavnom ugledni univerzitetski profesori, pristojni, ozbiljni i staloženi ljudi. Danas, neki od njenih najistaknutijih predstavnika, prosto se takmiče u vulgarnostima, uvredama, cinizmu i seksualno-verbalnom egzibicionizmu. Zaista žalosna devolucija.

    DOVRŠENJE DEVOLUCIJSKOG KRUGA
    Na kraju, posebno licemernu, pa i nečasnu ulogu, „Druga Srbija“ je odigrala kada je reč o „suočavanju“ Srbije sa ratnim zločinima. Ona se sastojala u sistematskom relativizovanju ratnih zločina činjenih prema Srbima – od Knina do Kosova, i od Klečke do Dobrovoljačke, kao i u nekrofilskoj apsolutizaciji zločina koji su činili Srbi i u proširivanju odgovornosti za te zločine na sve Srbe – uključiv čak i na još nerođenu decu („U Srbiji samo kamen nije kriv!“ – Pavel Domonji, šef kancelarije Helsinškog odbora za Vojvodinu, na Okruglom stolu „Šta blokira proces suočavanja u Srbiji“, Beograd, 5. decembar 2006). Finale tog projekta trebalo bi da bude najavljena rezolucija Skupštine Srbije kojom se priznaje „genocid“ u Srebrenici i time, praktično, daje konačna legitimacija NATO agresiji na Srbiju, 1999. godine (koja je i preduzeta s opravdanjem da se njome sprečavaju Srbi da počine još jedan „genocid“). Ako imamo u vidu da je „Druga Srbija“ danas na čelu kampanje za ulazak Srbije u NATO, onda drugosrbijanski projekat
    „suočavanja“ Srba sa svojom „genocidnom“ prošlošću dobija svoj jasan strateško-politički kontekst.
    Tako će devolucijski krug biti završen. Nekadašnje pacifističko suprotstavljanje upotrebi sile u rešavanju konflikata, okončava se u apologetici militarističke mašinerije jedne Imperije i u propagandnom ubeđivanju svojih sunarodnika da nema alternative bezuslovnom prihvatanju svega što nam je ta Imperija činila u prošlosti ili što nam čini danas. „Bela reka“ postala je „Borska reka“. Čista planinska voda postala je otrovni kolektor. I treba li sada u Srbiji ikome zameriti što iz takve reke više neće da pije vodu?

    http://www.pecat.co.rs/2010/03/slobodan-antonic-izvorna-i-projektovana-druga-srbija-ii/
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“

  3. #3
    Aktivan član
    Učlanjen
    25.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    s one strane Dunava....
    Poruke
    1.942
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Ko je ovaj zuti bradonja?
    I sta je to druga Srbija?
    Vojvodina?

  4. #4
    Elita
    Učlanjen
    30.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.563
    Reputaciona moć
    497

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    svaka ti čast, ja kad sam video ime latinke perović nisam mogao dalje da čitam, stomačne tegobe

  5. #5
    Domaćin Serdar Scepan Radojevic (avatar)
    Učlanjen
    19.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ГШ СОВК
    Poruke
    3.578
    Reputaciona moć
    66

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Citat Original postavio elevator Pogledaj poruku
    Ko je ovaj zuti bradonja?
    I sta je to druga Srbija?
    Vojvodina?
    Slobodan Antonić (Beograd, 1959) diplomirao je (1982) i magistrirao (1988) na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Doktorirao je na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakultetu u Beogradu (1995), gde danas radi kao profesor. Objavio je knjige Izazovi istorijske sociologije (1995), Zarobljena zemlja (2002), Nacija u strujama prošlosti (2003), Gutanje žaba (2005), Elita, građanstvo i slaba država (2006) i Srbi i «Evro-Srbi (2007).
    I sta je to druga Srbija?

    Kandic, Biserko, Kovacevic-Vuco..."elita"..
    "… Tamo gdje odzvanja naša riječ, gdje se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj čedo moje, da je to naša država bez obzira na to ko u njoj vlada…“

  6. #6
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.447
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Одличан је Антонић, као и увек, само је исувише опширан за пдф.....
    БИТИ СЛОБОДАН означава стање у којем субјект може деловати без присиле и забране.


  7. #7
    Elita
    Učlanjen
    30.01.2010.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.563
    Reputaciona moć
    497

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Na kraju, posebno licemernu, pa i nečasnu ulogu, „Druga Srbija“ je odigrala kada je reč o „suočavanju“ Srbije sa ratnim zločinima. Ona se sastojala u sistematskom relativizovanju ratnih zločina činjenih prema Srbima – od Knina do Kosova, i od Klečke do Dobrovoljačke, kao i u nekrofilskoj apsolutizaciji zločina koji su činili Srbi i u proširivanju odgovornosti za te zločine na sve Srbe – uključiv čak i na još nerođenu decu („U Srbiji samo kamen nije kriv!“ – Pavel Domonji, šef kancelarije Helsinškog odbora za Vojvodinu, na Okruglom stolu „Šta blokira proces suočavanja u Srbiji“, Beograd, 5. decembar 2006). Finale tog projekta trebalo bi da bude najavljena rezolucija Skupštine Srbije kojom se priznaje „genocid“ u Srebrenici i time, praktično, daje konačna legitimacija NATO agresiji na Srbiju, 1999. godine (koja je i preduzeta s opravdanjem da se njome sprečavaju Srbi da počine još jedan „genocid“). Ako imamo u vidu da je „Druga Srbija“ danas na čelu kampanje za ulazak Srbije u NATO, onda drugosrbijanski projekat
    „suočavanja“ Srba sa svojom „genocidnom“ prošlošću dobija svoj jasan strateško-politički kontekst
    .

  8. #8
    Elita daxt (avatar)
    Učlanjen
    20.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    beograd
    Poruke
    16.995
    Reputaciona moć
    375

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    ja nikada nisam pio tu vodu, a goveda koja jesu, neka se preispitaju....
    ...

  9. #9
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    18.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    434
    Reputaciona moć
    34

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Tja ,svasta.

  10. #10
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.803
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Vojin Dimitrijević, Biljana Kovačević-Vučo, Srđa Popović, Ivan Čolović, Mirko Đorđević, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Vladimir Gligorov, Milutin Petrović, Miljenko Dereta, Petar Luković, Teofil Pančić, Nikola Samardžić, Nadežda Milenković, Biljana Srbljanović, Srbijanka Turajlić, Latinka Perović, Vesna Rakić-Vodinelić, Ljubiša Rajić, Svetlana Slapšak, Laslo Vegel, Marko Vidojković


    Каква екипа!!!!!!!!!

    Све полторн без полтрона и деце комунистичких главешина.
    Гомила лезилебовића шија се егзистенција заснива на плаћеној мржњи.
    А госн. Димитирјевић, "високоцењени НВО гуру" је свог роћеног сина успео да углави у ВЛАДУ!!!!!!!!!!!!!

    Толико о тој багри.
    Антонићу и сердару свака част на тексту.
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  11. #11
    Buduća legenda vracaracc (avatar)
    Učlanjen
    22.03.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Врачар, тамо где још увек постоји комшилук
    Poruke
    37.803
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    1662

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Citat Original postavio velke712 Pogledaj poruku
    svaka ti čast, ja kad sam video ime latinke perović nisam mogao dalje da čitam, stomačne tegobe
    Дијареја?
    Зашто да будем политички коректан када могу да будем у праву?

  12. #12
    Veoma poznat dragosh (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    SEUrbia+
    Poruke
    11.788
    Reputaciona moć
    162

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Antonic tupi po obicaju,
    i jedni i drugi su nevladin sektor koji samo trazi i projektuje izmisljenog neprijatelja za svoj dalji opstanak i angazman.

  13. #13
    Veoma poznat
    Učlanjen
    16.06.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Леландз
    Poruke
    10.094
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Kad će obnova Srbije?

  14. #14
    Legenda al bundy (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Kod Marinca na ignore :(
    Poruke
    54.198
    Reputaciona moć
    1357

    Podrazumevano Re: Izvorna i projektovana Druga Srbija II

    Citat Original postavio vracaracc Pogledaj poruku
    Vojin Dimitrijević, Biljana Kovačević-Vučo, Srđa Popović, Ivan Čolović, Mirko Đorđević, Dubravka Stojanović, Vesna Pešić, Vladimir Gligorov, Milutin Petrović, Miljenko Dereta, Petar Luković, Teofil Pančić, Nikola Samardžić, Nadežda Milenković, Biljana Srbljanović, Srbijanka Turajlić, Latinka Perović, Vesna Rakić-Vodinelić, Ljubiša Rajić, Svetlana Slapšak, Laslo Vegel, Marko Vidojković


    Каква екипа!!!!!!!!!

    Све полторн без полтрона и деце комунистичких главешина.
    Гомила лезилебовића шија се егзистенција заснива на плаћеној мржњи.
    А госн. Димитирјевић, "високоцењени НВО гуру" је свог роћеног сина успео да углави у ВЛАДУ!!!!!!!!!!!!!

    Толико о тој багри.
    Антонићу и сердару свака част на тексту.
    pa veliki deo gorempomenutih su univerzitetski profesori,pa im se verovatno egzistencija zasniva na plati koju za to dobijaju
    The Show Must Go On...

Slične teme

  1. Izvorna narodna muzika ???
    Autor CobRa-SiC- u forumu Muzika
    Odgovora: 34
    Poslednja poruka: 10.03.2015., 17:27
  2. izvorna muzika
    Autor Pirat u forumu Zanimljivi sajtovi
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 20.04.2011., 14:49
  3. Srbija po platama druga u regionu
    Autor Svabov u forumu Politika
    Odgovora: 136
    Poslednja poruka: 30.07.2007., 21:45
  4. Druga Srbija i zrtve srpskog naroda
    Autor Duh Sekire u forumu Politika
    Odgovora: 50
    Poslednja poruka: 27.01.2006., 20:30
  5. Prva i Druga Srbija
    Autor Duh Sekire u forumu Politika
    Odgovora: 123
    Poslednja poruka: 21.12.2005., 00:20

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •