Grešiš, to nije tačno, to nije bilo “smišljeno” da se tako nazove, niti je tako nazivano ili prozvano komunizmom zato što je tako nekom palo na pamet, a daleko od toga da je to bio “smišljen naziv” (kako si ga ti okarakterisao). Osetili su “komunističku ideologiju” na svojoj koži, u svom životu i to je bio komunizam u “ovom” ili “onom” obliku. To je bila komunistička ideologija.
Delovi sveta su bili nezreli, Rusija komunizmom, velikom utopijom koja je bila s jedne strane veliki san i brza industrijalizacija, ali s druge strane veliko zabaviste - ljudi su tretirani kao mala deca, građani su trebali da rade i pevaju a država i partija da ih hrane, podučavaju i vode za ruku.
Osnova komunističke ideologije nije sloboda čoveka, to je ideologija mržnje i netolerancije koja se može porediti sa: nacizmom, fasizmom... Koliko je komunizmu bio ideal sreća svih govori brojka od 100 miliona nevinih ljudi koje je svetski komunizam u 20. veku. “usrećio” poslavši ih u smrt.
Za smrt tih nesrećnih ljudi nije krivac samo Lenjin, Staljin, Mao Ce Tung, Pol Pot ili Josip Broz Tito, nego marksistička ideologija komunizma, jer su komunisti kao preduslov za “sreću svih” ili dolazak na vlast “radničke klase” smatrali da sve druge koji se ne pokore njihovom zahtevu treba likvidirati.
A zamisli tek koliko je dvadeseti vek je uz sve napretke tehnologije, avijacije, elektrike i drugih blagodeti propatio jer je imao u sred tog veka i u sred Evrope Berlinski zid, od `61 do `89. Komunizam se na sreću čovečanstva, posle velikih muka,odjednom urušio sam od sebe. U Aziji je npr. nestanak Berlinskog zida otvorio mnoga vrata. Ljudi su shvatili da svaki čovek ima pravo na određena, temeljna lična prava. Kolaps sovjetskog imperijalizma je liberalizirao i anti-komunisticke vlasti na Taiwanu i Južnoj Koreji, koje su do tada smatrale da je jedina brana komunizmu - policijska sila.
Demokratske reforme u Južnoj Koreji i na Taiwanu verovatno ne bi bile sprovedene, ili bi znatno kasnile, da nije došlo do pada Berlinskog zida.
Problem u
ex- Jugoslaviji bilo, kako bilo, je ipak
komunizam.
Ne bih da politiziram sada, ali nadam se da mi nećete zameriti ako kažem da je upravo te godine kada je srušen Berlinski zid 1989-te, na prvim “slobodnim” izborima kod nas pobedio Slobodan Milošević. Dok je komunistička epoha u Evropi doživljavala slom, kod nas je bilo obrnuto.
Ko bi danas voleo da živi u ideologiji sličnoj ruletu u kome su žetoni ljudske glave i gde se svi koji su protiv proglašavaju izdajnicima, ućutkuju i zastrašuju. Ali i pored toga, nikako da se potpuno ugase iluzije o Novom Levičarskom Poretku.
Izvini što sam te malo "davila" sa objašnjenjem ali morala sam da razjasnim neke stvari valjda mi nećeš mnogo zameriti
:wink:
