- Poruka
- 11.573
Протобугари, Прабугари или Хуно-Бугари (буг. Прабългари, Древни българи) означава претходнике данашњих Бугара,
који су живели на просторима централне Азије, а у 2. веку населили се око реке Волге и на северно кавкашким степама.
Са доласком Протобугара на тло Балкана дошло је до етногенетског мешања са Словенима и настанка данашњих Бугара.
Домовина Прабугара су били данашњи Авганистан, Узбекистан и Туркменистан.
Пра-Бугарин
Етногенеза и лингвистика
За порекло речи бугар има више теорија. У турском језику та реч значи "мешан" или "мешати".
По другој теорији реч долази од реке Волге, где су били једно време Прабугари насељени. Такође реч булга (куна) ознаћава животињу са чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини - централној Азији.
Према бугарским историчарима термин Прабугари означава несловенски народ Бугара, па се тако та реч употребљава у Бугара који говоре словенским језиком.
Резултат словенизације и похришћавања у 9. веку је био и преименовање термина Булгари у Бугари.
Оригинални језик Прабугара је данас изумро. Неки сматрају да је тај језик био из групе туркијских језика и квалификован као бугарско-туркијски језик, чији једини ближњи је преживели Чувашки језик на Уралу.
Језик Прабугара је данас очуван на неким каменим записима [1]. На тим каменим записима се налазе и неке речи који потврђују турски извор прабугарског језика (таркан, боритаркан, ичергубоил, кан).
Досељавање у Европу
Крајем 2. века део Прабугара преселио се у источну Европу, тачније око Кавказа између реке Дњестар и Волге - Волшки Бугари.
Први пут су поменути у неком римском летопису 354. Између 351. и 389. део Прабугара је прешао Кавказ и населио се у Јерменији.
Топоними показују, да су и остали али су се асимилирали са Јерменима.
Због притиска Хуна у 4. веку, део Прабугара се одселио из централне Азије и населио око Дона, где су били и бољи животни услови.
При томе су наводно асимилирали тамошње остатаке Сармата. Неки Прабугари остају на тим местима, док се остали насељавају са Хунима у Панонији. Тамо су били између 377. и 453. учесници хунских пустошења по централној и западној Европи. Након смрти хунског поглавара Атиле,
Прабугари се насељавају у југоисточни део Европе.
У 5. веку заједно са Византијом суделују у нападима на Остроготе а касније у 5. и 6. веку нападају Византијско царство.
Бугари кољу правосалвце
Владари
Први владари имали су назив кан или кан субиги, којег су наводно преузели од старотурске речи су баши, шта је значило владар од Бога - божији владар. Тек се примањем хришћанске вере владари су добили словенске називе кнез, цар.
Први владар који је ујединио прабугарска племена је био кан Кубрат, који је 632. основао каганат - Стару велику Бугарску односно Оногурију.
Бугарска марка која указује на порекло Бугара.
Треба имати у виду да су сви Бугари поносно причали и писали кроз историју да су Турско-Татарско племе.
који су живели на просторима централне Азије, а у 2. веку населили се око реке Волге и на северно кавкашким степама.
Са доласком Протобугара на тло Балкана дошло је до етногенетског мешања са Словенима и настанка данашњих Бугара.
Домовина Прабугара су били данашњи Авганистан, Узбекистан и Туркменистан.
Пра-Бугарин
Етногенеза и лингвистика
За порекло речи бугар има више теорија. У турском језику та реч значи "мешан" или "мешати".
По другој теорији реч долази од реке Волге, где су били једно време Прабугари насељени. Такође реч булга (куна) ознаћава животињу са чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини - централној Азији.
Према бугарским историчарима термин Прабугари означава несловенски народ Бугара, па се тако та реч употребљава у Бугара који говоре словенским језиком.
Резултат словенизације и похришћавања у 9. веку је био и преименовање термина Булгари у Бугари.
Оригинални језик Прабугара је данас изумро. Неки сматрају да је тај језик био из групе туркијских језика и квалификован као бугарско-туркијски језик, чији једини ближњи је преживели Чувашки језик на Уралу.
Језик Прабугара је данас очуван на неким каменим записима [1]. На тим каменим записима се налазе и неке речи који потврђују турски извор прабугарског језика (таркан, боритаркан, ичергубоил, кан).
Досељавање у Европу
Крајем 2. века део Прабугара преселио се у источну Европу, тачније око Кавказа између реке Дњестар и Волге - Волшки Бугари.
Први пут су поменути у неком римском летопису 354. Између 351. и 389. део Прабугара је прешао Кавказ и населио се у Јерменији.
Топоними показују, да су и остали али су се асимилирали са Јерменима.
Због притиска Хуна у 4. веку, део Прабугара се одселио из централне Азије и населио око Дона, где су били и бољи животни услови.
При томе су наводно асимилирали тамошње остатаке Сармата. Неки Прабугари остају на тим местима, док се остали насељавају са Хунима у Панонији. Тамо су били између 377. и 453. учесници хунских пустошења по централној и западној Европи. Након смрти хунског поглавара Атиле,
Прабугари се насељавају у југоисточни део Европе.
У 5. веку заједно са Византијом суделују у нападима на Остроготе а касније у 5. и 6. веку нападају Византијско царство.
Бугари кољу правосалвце
Владари
Први владари имали су назив кан или кан субиги, којег су наводно преузели од старотурске речи су баши, шта је значило владар од Бога - божији владар. Тек се примањем хришћанске вере владари су добили словенске називе кнез, цар.
Први владар који је ујединио прабугарска племена је био кан Кубрат, који је 632. основао каганат - Стару велику Бугарску односно Оногурију.
Бугарска марка која указује на порекло Бугара.
Треба имати у виду да су сви Бугари поносно причали и писали кроз историју да су Турско-Татарско племе.
