Ambivalencija

Ovaj pojam podrazumjeva da istovremeno postoje dve suprotne emocije ili namjere (ambitendencija) prema istoj osobi predmetu ili situaciji (npr. želim i ne želim, volim i mrzim, hoću i neću).I normalan čovjek u nekim prilikama ima ovo stanje. Ambivalentno stanje je uvijek takoreći pola pola, ali češće se dešava da se dilema pojavi otprilike 80% u smislu hoću i 20% u smislu ''neću'' ili obrnuto.
Ambivalencija je i stanje nakon što uradite nešto,razmišljate da bi bilo bolje da ste uradili drugačije. (Smatra se da psihotične osobe ne mogu zaustaviti ove impulse od djelovanja.)

Koliko često ste ambivalentni?
U kojim situacijama se to češće dešava- na poslu ili kod kuće?
Prema kome ste najčešće ambivalentni?

Trenutno sam jako ambivalenta prema jednoj pojavi u mom zivotu..Zelim,ali znam da nije u redu...
I lomom se
Sta bi mi ti savetovala? Da li vredi nekada gresiti...'samo za svoju dusu',ako se posledice svedu na minimum?

Najcesce sam upravo neodlucna kada se suprostave moje zelje i razum. Znam da trebam,ali mi se ne da...ili zelim,ali znam da ne bi trebalo...
Takodje kada sam jako nesigurna u sebe i svoje odluke,odn kada uopste nemam predstavu o tome sta je ispravno...trenuci kada se desavaju neke promene, kada nisam sigurna u sebe dovoljno...kada sam na nepoznatom terenu...

Ambivalencija me često prati ,ali u najblažem obliku,znači onom obliku koji primijetim,konstatujem i kontrolišem,sa kojim sam se saživjela kao čovjek sa kraćom nogom.Smatram da većina ljudi ima takva stanja i sve dok ih registruju,nisu izloženi opasnosti.
Ta moja ambivalencija je na relaciji ljubav-mržnja.Naime,postoje trenuci i stanja svijesti i podsvjesnog kad istovremeno osjetim i jedno i drugo.To su obično situacije kad sam u nekim svojim destruktivnim raspoloženjima ili kad sam nesigurna,sumnjičava ili opsesivno okrenuta samo ka jednoj misli.
Ljubav i mržnja..pa dio su iste emocije..i ne smatram to patologijom..

tgdanijela:

Ovaj pojam podrazumjeva da istovremeno postoje dve suprotne emocije ili namjere (ambitendencija) prema istoj osobi predmetu ili situaciji (npr. želim i ne želim, volim i mrzim, hoću i neću).I normalan čovjek u nekim prilikama ima ovo stanje. Ambivalentno stanje je uvijek takoreći pola pola, ali češće se dešava da se dilema pojavi otprilike 80% u smislu hoću i 20% u smislu ''neću'' ili obrnuto.
Ambivalencija je i stanje nakon što uradite nešto,razmišljate da bi bilo bolje da ste uradili drugačije. (Smatra se da psihotične osobe ne mogu zaustaviti ove impulse od djelovanja.)

Koliko često ste ambivalentni?
U kojim situacijama se to češće dešava- na poslu ili kod kuće?
Prema kome ste najčešće ambivalentni?

Kliknite za proširenje...

ambivalnetna osecanja su kod mene prilicno retka, ali se desavaju, cesce privatno, nego na poslu
ono sto se u tim slucajvima uvek javlja, to je smenjivanje osecaja, retko, vrlo retko se desava da me u isto vreme obuzmu razliciti osecaju, vec se, pre, dijametralno suprotni osecaju smenjuju, razlicitom brzinom i zbog razlicitih uzroka, te ne znam da li je rec o pravoj ambivalentnosti, ili prosto o promenljivosti

Hmmm za trenutak sam se zbunio misleci na ambivalentnost. Posto su obe reci stranog porekla da prvo rascistimo pojam

Ambivalentnost (eng. ambivalent) - je nesigurnost u odluci.

Ambivalencija (eng. ambivalency) - su pomesnja osecanja.

Ili sam ja tu nesto pomesao?

Kada ambivalentnost duže potraje, kao kod mene u jednoj prilici, vezano za posao, može biti dossta naporna. Izaziva tenziju i stres, i kada sam prelomila osjetila sam olaksanje. Ne da me ne muči šta bi bilo kad bi bilo ali je ipak lakse nego ni tamo ni vamo.

Evo mog primera ambivalencije u kojem sam se skoro nasla. Naime izasla sam sa jednim deckom. Otisli smo do parka, seli na klupicu, pricali. Toliko sam htela da budem sa njim, ali kad je on pokusao da me poljubi ja sam se izmakla. Ne razumem zbog cega sam tako reagovala? Veliki deo mene je hteo da ga poljubim, ali kad sam to trebala da uradim ja sam bila paralisana. Nisam mogla. Izmakla sam se. Nije mi jasno zbog cega je to tako. Cinjenica je da mi se decko svidja i nista nas ne sprecava da budemo zajedno, osim tog dela mene koji se suprotstavlja.

Uglavnom nisam ambivalentan.
Tacnije receno, ima situacija kad nisam siguran sta osecam ili mi se osecanja smenjuju, ali to se nekako brzo ustali.
Mislim da je ambivalentnost osobina licnosti i da je povezana sa tipom licnosti i sa time kakva je iskustva neko imao.
I verujem da je povezana sa nacinom na koji osoba donosi odluke, jer iza svakog osecanja sledi nekakva akcija, a za akciju je neophodna odluka.
Obicno imam period razmisljanja i razmatranja pre donosenja neke ozbiljne odluke.
Za ostale odluke mi ne treba vreme, donosim ih impulsivno i po osecaju, a taj me jako retko prevari
Po prirodi sam takav da ne volim neresene situacije i ne mogu dugo da ostanem sa ambivalentnim osecanjima ili bez donete odluke