Austro-ugarski heleri

Pozdrav svima,
Resio sam da otvorimo jos jednu temu i da malo porazgovaramo o austrougarskim helerima, evo nekih pitanja koja mi nisu jasna:
- Zasto su uopste tako velikoj Austrougarskoj carevini bili potrebni tako mali apoeni od 1, 2 helera ?
- Zasto su veoma cesto kovani (skoro svake godine) ?
-Zasto su uvek od istog materijala (koliko sam j auspeo da vidim i shvatim, svaki heler koji je prosao kroz moju ruku bio je od istog materijala (metala), zasto ?

veliko carstvo Jovke, trebali su im i mali apoeni zbog velikih potreba, u 1892,1905 i 1906 su kovani u izuzetno malom tirazu pa su ove godine i najcijenjenije i kataloski jako skupe.
a kako mislis od istog materijala, 1 i 2 hellera su od bronze kovani, imas 10 fillera i 20 hellera od zeljeza, zatim 2 fillera i hellera kovani u zeljezu od 1916-1918, inace austrougarska je u periodu 1914-1918 kovala kovanice od zeljeza pa su one dosta cijenjenije kovanice ako su jako lijepo ocuvane jer je to malo teze za zeljezo.
zar nisi vidjao takve apoene, mislim nisu uopste rijetki pa me malo cudi?
pozdrav

Franjo Jozef I (nemački Franc Jozef) (1830-1916) car Austrije
(1848-1916) i kralj Mađarske (1867-1916) bio je poslednji vazan vladar Habzburgske Dinastije, njegova politika odigrala je glavnu ulogu u događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata (1914-1918).
Godine 1867, car Franc Jozef je bio prinuđen na kompromis sa mađarskim narodom.
Kompromis je dao Madjarskoj svoj ustav i gotovo nezavisan status. Posle 1867
Carstvo je bilo poznato kao Austro-Ugarska, i popularno nazivano monarhija dualizma.
Austrija i Mađarska su bile odvojene države, svaka sa svojim ustavom, vladom, parlamentom,i jezikom. Mađari su dominirali u Mađarskoj, dok su Nemci imali privilegovan
položaj u Austriji. Dve države su povezane sa jednim monarhom, koji je bio car u Austriji
i kralj u Mađarskoj, a dok su zajednički imali ministre inostranih poslova, rata, i finansija.

Charles I (1887-1922) kao Charles I je bio car Austrije (1916-1918) i, kao Čarls
IV, kralj Mađarske i bio je poslednji austro-mađarski vladar i poslednji od Habzburgskih
vladara.

1892 u Austriji usvojen je zlatni standard sa 1 Korona = 100 Heler.
Austrijska kovanica iskovana za upotrebu u Mađarskoj (nije na slici) i razlikuje se od novca koji se koristio u Austriji.

Opisi kovanica:

1-Heller, 1892-1916, Copper/Nickel, 1.66g., 17mm.
(The 1-Heller of 1916 was minted in two varieties,
one with a Hapsburg coat of arms on the eagles
breast and one with the Austrian Federal Shield.

2-Heller, 1892-1915, Cu/Ni, 3.32g., 19mm.

2-Heller, 1916-1918, Iron, 2.77g, 17mm.

10-Heller, 1892-1911, Nickel, 3.00g., 19mm.

10-Heller, 1915-1916, Copper/Nickel/Zinc, 3.00g.,19mm.

10-Heller, 1916 Austrian Shield on Eagle's Breast

20-Heller, 1892-1914, Nickel,4.00g., 21mm.

20-Heller, 1915-1918, Iron,3.33g, 21mm.

Ne poznajem mnogo Austrougarsku, ali ovo sam uspeo da pronadjem. Nadam se da je prevod ok.
Koliko ja znam sve je radjeno u milionskim tirazima, neke vise-neke manje, ali ni jedna godina nije isla ispod 5-6 miliona kom.

Odlicno napisano kolega, bravo. Iako je vecina radjena u visemilionskim tirazima neke je tako tesko naci, skupljam ove fillere i hellere strastveno pa znam to dobro, neki komadi se i pored velikog tiraza jako tesko nalaze prvenstveno mislim na pojedine apoene iz godina radjene u zeljezu.
svaka cast za slike i trud,,pozdrav.

Hvala, pozdrav. Ja tek pocinjem da se interesujem malo vise za Austrougarsku, tako da nemam neko znanje o njima. A sto se tice tih gvozdenih, posedujem 2 hell.-1918 dosta losa i od 20 hell.-1916 i 1918. i to je to sto se tice mojih gvozdenaca

Ovo sam pronasao od cena, valjda ce moci nekome da posluze bar za prvu ruku.
A ako dosta odstupaju, javite da ih obrisem, da ne bi zbunjivale ljude

Jovkesrbin:

Pozdrav svima,
Resio sam da otvorimo jos jednu temu i da malo porazgovaramo o austrougarskim helerima, evo nekih pitanja koja mi nisu jasna:
- Zasto su uopste tako velikoj Austrougarskoj carevini bili potrebni tako mali apoeni od 1, 2 helera ?
- Zasto su veoma cesto kovani (skoro svake godine) ?
-Zasto su uvek od istog materijala (koliko sam ja uspeo da vidim i shvatim, svaki heler koji je prosao kroz moju ruku bio je od istog materijala (metala), zasto ?

Kliknite za proširenje...

- Из истог разлога из ког Американци и данас кују апоене од 1 и 5 центи, а европске земља апоене од 1 и 2 евро-цента: да омогуће несметано свакодневно плаћање и враћање кусура; величина церевине нема са тим много везе - Велика Британија је на пример ковала новчиће од 1/4 пенија (тзв. фартинг - вредео је око 2,5 хелера) а за употребу на Цејлону и Малти чак и мање - 1/2 и 1/3 фартинга.Осим тога имај у виду да је тада новац имао много већу вредност него данас, једна круна је вероватно вредела као данас 10 евра;
- Бројно становништво и развијена привреда захтевају велике количине новца свих апоена; и данас се новац кује (и штампа) сваке године, само су мале државице попут Србије могле себи да допусте да кују новац једном у 10-15 година;
- Кад једном нађеш оптималан материјал за ковање новца нема ни потребе ни логике да га мењаш, осим ако не дође до неке драстичне промене или у вредности новца (инфлација) или се пронађе неки бољи материјал; и наши динари су ковани од истог материјала (сребра 835/1000) од 1875 до 1915, а паре (од купро-никла) од 1883 до 1917, значи много дуже него хелери.