Austro-ugarski heleri
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: Austro-ugarski heleri

  1. #1
    Aktivan član Jovkesrbin (avatar)
    Učlanjen
    22.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.422
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Austro-ugarski heleri

    Pozdrav svima,
    Resio sam da otvorimo jos jednu temu i da malo porazgovaramo o austrougarskim helerima, evo nekih pitanja koja mi nisu jasna:
    - Zasto su uopste tako velikoj Austrougarskoj carevini bili potrebni tako mali apoeni od 1, 2 helera ?
    - Zasto su veoma cesto kovani (skoro svake godine) ?
    -Zasto su uvek od istog materijala (koliko sam j auspeo da vidim i shvatim, svaki heler koji je prosao kroz moju ruku bio je od istog materijala (metala), zasto ?



  2. #2
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    10.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    407
    Reputaciona moć
    35

    Podrazumevano Re: Austro-ugarski heleri

    veliko carstvo Jovke, trebali su im i mali apoeni zbog velikih potreba, u 1892,1905 i 1906 su kovani u izuzetno malom tirazu pa su ove godine i najcijenjenije i kataloski jako skupe.
    a kako mislis od istog materijala, 1 i 2 hellera su od bronze kovani, imas 10 fillera i 20 hellera od zeljeza, zatim 2 fillera i hellera kovani u zeljezu od 1916-1918, inace austrougarska je u periodu 1914-1918 kovala kovanice od zeljeza pa su one dosta cijenjenije kovanice ako su jako lijepo ocuvane jer je to malo teze za zeljezo.
    zar nisi vidjao takve apoene, mislim nisu uopste rijetki pa me malo cudi?
    pozdrav

  3. #3
    Zainteresovan član speedster (avatar)
    Učlanjen
    14.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Dakija
    Poruke
    434
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano

    Franjo Jozef I (nemački Franc Jozef) (1830-1916) car Austrije
    (1848-1916) i kralj Mađarske (1867-1916) bio je poslednji vazan vladar Habzburgske Dinastije, njegova politika odigrala je glavnu ulogu u događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata (1914-1918).
    Godine 1867, car Franc Jozef je bio prinuđen na kompromis sa mađarskim narodom.
    Kompromis je dao Madjarskoj svoj ustav i gotovo nezavisan status. Posle 1867
    Carstvo je bilo poznato kao Austro-Ugarska, i popularno nazivano monarhija dualizma.
    Austrija i Mađarska su bile odvojene države, svaka sa svojim ustavom, vladom, parlamentom,i jezikom. Mađari su dominirali u Mađarskoj, dok su Nemci imali privilegovan
    položaj u Austriji. Dve države su povezane sa jednim monarhom, koji je bio car u Austriji
    i kralj u Mađarskoj, a dok su zajednički imali ministre inostranih poslova, rata, i finansija.

    Charles I (1887-1922) kao Charles I je bio car Austrije (1916-1918) i, kao Čarls
    IV, kralj Mađarske i bio je poslednji austro-mađarski vladar i poslednji od Habzburgskih
    vladara.

    1892 u Austriji usvojen je zlatni standard sa 1 Korona = 100 Heler.
    Austrijska kovanica iskovana za upotrebu u Mađarskoj (nije na slici) i razlikuje se od novca koji se koristio u Austriji.

    Opisi kovanica:

    1-Heller, 1892-1916, Copper/Nickel, 1.66g., 17mm.
    (The 1-Heller of 1916 was minted in two varieties,
    one with a Hapsburg coat of arms on the eagles
    breast and one with the Austrian Federal Shield.

    2-Heller, 1892-1915, Cu/Ni, 3.32g., 19mm.

    2-Heller, 1916-1918, Iron, 2.77g, 17mm.

    10-Heller, 1892-1911, Nickel, 3.00g., 19mm.

    10-Heller, 1915-1916, Copper/Nickel/Zinc, 3.00g.,19mm.

    10-Heller, 1916 Austrian Shield on Eagle's Breast

    20-Heller, 1892-1914, Nickel,4.00g., 21mm.

    20-Heller, 1915-1918, Iron,3.33g, 21mm.

    Ne poznajem mnogo Austrougarsku, ali ovo sam uspeo da pronadjem. Nadam se da je prevod ok.
    Koliko ja znam sve je radjeno u milionskim tirazima, neke vise-neke manje, ali ni jedna godina nije isla ispod 5-6 miliona kom.
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 11.03.2010. u 21:02 Razlog: spajanje poruka

  4. #4
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    10.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    407
    Reputaciona moć
    35

    Podrazumevano Re: Austro-ugarski heleri

    Odlicno napisano kolega, bravo. Iako je vecina radjena u visemilionskim tirazima neke je tako tesko naci, skupljam ove fillere i hellere strastveno pa znam to dobro, neki komadi se i pored velikog tiraza jako tesko nalaze prvenstveno mislim na pojedine apoene iz godina radjene u zeljezu.
    svaka cast za slike i trud,,pozdrav.

  5. #5
    Zainteresovan član speedster (avatar)
    Učlanjen
    14.06.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Dakija
    Poruke
    434
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano

    Hvala, pozdrav. Ja tek pocinjem da se interesujem malo vise za Austrougarsku, tako da nemam neko znanje o njima. A sto se tice tih gvozdenih, posedujem 2 hell.-1918 dosta losa i od 20 hell.-1916 i 1918. i to je to sto se tice mojih gvozdenaca

    Ovo sam pronasao od cena, valjda ce moci nekome da posluze bar za prvu ruku.
    A ako dosta odstupaju, javite da ih obrisem, da ne bi zbunjivale ljude
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 11.03.2010. u 21:02 Razlog: spajanje poruka

  6. #6
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    16.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    415
    Reputaciona moć
    51

    Podrazumevano Re: Austro-ugarski heleri

    Citat Original postavio Jovkesrbin Pogledaj poruku
    Pozdrav svima,
    Resio sam da otvorimo jos jednu temu i da malo porazgovaramo o austrougarskim helerima, evo nekih pitanja koja mi nisu jasna:
    - Zasto su uopste tako velikoj Austrougarskoj carevini bili potrebni tako mali apoeni od 1, 2 helera ?
    - Zasto su veoma cesto kovani (skoro svake godine) ?
    -Zasto su uvek od istog materijala (koliko sam ja uspeo da vidim i shvatim, svaki heler koji je prosao kroz moju ruku bio je od istog materijala (metala), zasto ?
    - Из истог разлога из ког Американци и данас кују апоене од 1 и 5 центи, а европске земља апоене од 1 и 2 евро-цента: да омогуће несметано свакодневно плаћање и враћање кусура; величина церевине нема са тим много везе - Велика Британија је на пример ковала новчиће од 1/4 пенија (тзв. фартинг - вредео је око 2,5 хелера) а за употребу на Цејлону и Малти чак и мање - 1/2 и 1/3 фартинга.Осим тога имај у виду да је тада новац имао много већу вредност него данас, једна круна је вероватно вредела као данас 10 евра;
    - Бројно становништво и развијена привреда захтевају велике количине новца свих апоена; и данас се новац кује (и штампа) сваке године, само су мале државице попут Србије могле себи да допусте да кују новац једном у 10-15 година;
    - Кад једном нађеш оптималан материјал за ковање новца нема ни потребе ни логике да га мењаш, осим ако не дође до неке драстичне промене или у вредности новца (инфлација) или се пронађе неки бољи материјал; и наши динари су ковани од истог материјала (сребра 835/1000) од 1875 до 1915, а паре (од купро-никла) од 1883 до 1917, значи много дуже него хелери.

Slične teme

  1. Odgovora: 104
    Poslednja poruka: 20.11.2013., 17:56
  2. Austro ugarske papirnate novcanice
    Autor Congo u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 14.10.2009., 12:00
  3. Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 23.09.2009., 15:26

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •