INKLUZIJA , OSNOVNE ŠKOLE, SPECIJALNE ŠKOLE /// za i protiv ///

Da li ste za uvodjenje inkluzije?

  • ZA

  • PROTIV

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
dex80

dex80

Početnik
Poruka
46
Poštovni roditelji, nastavnici, profesori, defektolozi..... građani Republike Srbije.

Zelja mi je da na ovom mestu pokrenem javnu raspravu u vezi INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA. Da se na ovom mestu čuju vaša mišljenja, stavovi, predlozi i pitanja vezana za inkluziju.

Jednom rečju ko je za i zbog čega i ko je protiv i zbog čega.​

Takođe bi mi jako bilo drago da se osobe sa posebnim potrebama ukljuce u ovu javnu raspravu, kao i njihovi roditelji, da nam ispricaju svoje dozivljaje i svoja životna iskustva.


Nemojte da zaboravite da odgovorite na ovo konkretno pitanje:
  1. Da li treba da postoje SPECIJALNE SKOLE u Srbiji i zbog čega bi trebale da postoje ili ne treba da postoje SPECIJALNE SKOLE u Srbiji i zbog čega ne bi trebale da postoje?

Na ovim adresama možete naći nesto više o inkluziji:
http://www.inkluzija.org/
http://www.inkluzija.org/biblioteka/rscABogunovic_Inkluzijaurazrednojnastavi.pdf
www.savezucitelja.com/fajlovi/inkluzija.ppt
Za one koji nisu članovi foruma pisite na email: dejanpet80@gmail.com a ja cu objaviti svaki vaš tekst.


HVALA SVIMA KOJI SE UKLJUČE I DAJU SVOJE MIŠLJENJE​
 
Poslednja izmena:
dex80:
Nemojte da zaboravite da odgovorite na ovo konkretno pitanje:
  1. Da li treba da postoje SPECIJALNE SKOLE u Srbiji i zbog čega bi trebale da postoje ili ne treba da postoje SPECIJALNE SKOLE u Srbiji i zbog čega ne bi trebale da postoje?
Kliknite za proširenje...

Evo za početak da kažem da inkluzija zavisi od nivoa funkcionisanja deteta. Logično mi je da dete od 13 godina koje je na intelektualnom nivou deteta od 5 godina ne može jednostavno da se pusti da sedi u odeljenju sa neurotipičnom decom "pa šta nauči nauči". To je kao da se prosečno srpsko dete pošalje u školu gde se nastava odvija isključivo na kineskom - sedeće ceo dan i blenuti a ništa neće razumeti. Ono mora da bude uključeno u neki program načinjen specijalno za decu sa tom vrstom teškoća. Sasvim druga stvar je ako neurotipično dete ima fizički problem (u kolicima je, slepo, slabovido, gluvo itd) gde ono može da prati redovni program uz pomoć posebno napravljenih materijala i tu VALJDA ne bi trebalo da bude problema oko inkluzije (sem ako neko ne očekuje da nastavnici iz svog džepa plaćaju te materijale, što već neće moći).

Drugi aspekt je zaštita ostale dece u slučaju da dete sa posebnim potrebama ima običaj da iznenada krene da lomi stvari, udara ljude itd. Jedan veliki problem koji već vidimo u običnim školama su učenici koji ometaju čas a trenutno nema načina da se spreči gubljenje vremena na smirivanje tog deteta (niti više uopšte postoje mehanizmi smirivanja). Lično smatram da treba da postoji način da se dete koje ima napad agresije (ili bilo kakvog potencijalno opasnog ili ometajućeg ponašanja - ustaje i trči okolo gurajući drugu decu, ne može da prestane da priča ili viče) udalji sa časa dok ne bude u stanju da ne ometa nastavu. Trenutno dete ne može da se udalji sa časa (sem ako je već umlatilo nekoga) jer (citiram) "dete nije došlo u školu da bude izbačeno sa časa nego da uči" (kraj citata).

Toliko za početak pa odatle može da se nastavi dalje diskusija.
 
Poslednja izmena:
Jukie:
Evo za početak da kažem da inkluzija zavisi od nivoa funkcionisanja deteta. Logično mi je da dete od 13 godina koje je na intelektualnom nivou deteta od 5 godina ne može jednostavno da se pusti da sedi u odeljenju sa neurotipičnom decom "pa šta nauči nauči". To je kao da se prosečno srpsko dete pošalje u školu gde se nastava odvija isključivo na kineskom - sedeće ceo dan i blenuti a ništa neće razumeti. Ono mora da bude uključeno u neki program načinjen specijalno za decu sa tom vrstom teškoća. Sasvim druga stvar je ako neurotipično dete ima fizički problem (u kolicima je, slepo, slabovido, gluvo itd) gde ono može da prati redovni program uz pomoć posebno napravljenih materijala i tu VALJDA ne bi trebalo da bude problema oko inkluzije (sem ako neko ne očekuje da nastavnici iz svog džepa plaćaju te materijale, što već neće moći).

Drugi aspekt je zaštita ostale dece u slučaju da dete sa posebnim potrebama ima običaj da iznenada krene da lomi stvari, udara ljude itd. Jedan veliki problem koji već vidimo u običnim školama su učenici koji ometaju čas a trenutno nema načina da se spreči gubljenje vremena na smirivanje tog deteta (niti više uopšte postoje mehanizmi smirivanja). Lično smatram da treba da postoji način da se dete koje ima napad agresije (ili bilo kakvog potencijalno opasnog ili ometajućeg ponašanja - ustaje i trči okolo gurajući drugu decu, ne može da prestane da priča ili viče) udalji sa časa dok ne bude u stanju da ne ometa nastavu. Trenutno dete ne može da se udalji sa časa (sem ako je već umlatilo nekoga) jer (citiram) "dete nije došlo u školu da bude izbačeno sa časa nego da uči" (kraj citata).

Toliko za početak pa odatle može da se nastavi dalje diskusija.
Kliknite za proširenje...

Savetujem neki kurs jezika i terminologije. Dozvoli da te ispravim: osoba nije U kolicima, vec osoba koja koristi kolica.
Kakve su to njihove POSEBNE potrebe? Zar nemamo svi iste potrebe? Potpisujem da imamo. Samo ih upraznjavamo na razlicite nacine. Stoga, ovde generalizacija je sasvim suvisna. Neurotipicno DETE? Hello! Pricamo o deci, malisanima koje treba 'uvesti' u drustvo, jer je upravo drustvo ono koje ih sabotira. Nista im nije prilagodjeno, i to u sustini i jeste inkluzija.

Govoris li da su deca sa poteskocama u razvoju agresivna? Obicaj da lomi stvari? :dontunderstand: Izricito sam protiv generalizacije. Nisam za inkluziju. Ja sam za participaciju.

Meni nikad nece biti jasno zasto su ljudi prestali da budu ljudi...
Za kraj recenica koju sam negde vec cuo - Mozda nismo isti, ali smo isto.

Sve najbolje!

S.
 
З А К О Н
О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Право на образовање и васпитање
Члан 6.
Свако лице има право на образовање и васпитање.
Лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
Индивидуални образовни план, индивидуални програм и индивидуализовани начин рада
Члан 77.
За дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план.
Упис ученика у основну школу
Члан 98.
У поступку испитивања детета уписаног у школу, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или додатном подршком за образовање. Ако додатна подршка захтева финансијска средства, упућује писмени захтев изабраном лекару надлежног дома здравља за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке које утврђује интерресорна комисија.
У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу препоруке изабраног лекара надлежног дома здравља, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику, уз сагласност родитеља.
 
Kao roditelja deteta koje u septembru polazi u prvi razred redovne skole mene interesuje kako je to zamisljeno da sa mojim detetom u odeljenju bude dete mentalno ometeno u razvoju, i da li je u opste neko razmisljao o tome da li je izvodljivo da jedna uciteljica uci 20-toro dece + dete mentalno ometeno u razvoju. To je prakticno neizvodljivo. Ne mislim ja da deca ometena u razvoju ne treba da se skoluju vec da treba da pohadjaju specijalne skole i da sa njima treba da rade defektolozi koji su za to skolovani kao i tim strucnjaka koji se nalazi u takvim skolama. Uciteljica mora da zapostavi dvadesetoro dece i posveti se mentalno ometenom detetu, ili da radi sa dvadesetoro dece a mentalno ometeno dete prepusti samom sebi. Ja sam protiv inkluzije a onaj kome je to palo na pamet da sprovede inkluziju ili nema pojma o tome sta je to inkluzija ili nije roditelj i bas ga briga sto ce time unistiti nekoliko generacija buducih akademskih gradjana.

Zabrinuti roditelj
 
specijalne shkole su apsolutno neophodne u Srbiji (kao i svugde drugde). Bilo kakvo meshanje "normalne" dece sa mentalno zaostalom decom je shtetno jer mozhe dovesti (skoro definitivno) do sporijeg napretka i zaostalog deteta i ovog koje takvo nije, plus da ne navodim moguce probleme u socijalizaciji izmedju dece i chinjenicu da dete koje je na mentalno nizhem nivou od ostale dece mozhe imati teshkoce u razumevanju gradiva (shto opet dovodi do toga da profesor troshi vreme pojedinachno objashnjavajuci zapostavljajuci druge i usporavajuci predavanje).
potpuno protiv.
 
Kao što sam vam i obecao da cu objaviti svaki tekst koji mi pistigne u celosti. Ovo je tekst poruke koji sam upravo primio na svom mejlu.

Ja sam protiv ikluzije jer to moze da idam dalekosezne posledice na samu decu kao i na skolstvo u celini.Jer deca sa specijalnim potrebama nisu u stanju da prate nastavu kao ostali ucenici, zbog njihovog specificnog stanja, pogotovo sto se tu u glavnom radi o deci koja su smanjenih intelektulanih mogucnosti i samim tim ne mogu sa shvate odredjenu nastavnu jedinicu niti da razumeju u potpinosti sta ima nastavnik izlaze.To su uglavnom i deca koja su hiperaktivna a ponekad i agrasivna pa onda ce onemogucavati ostalu decu da prate nastavu i sticu nova znanja.Zbog toga je moje misljenje kao lekara da deca sa specijalnim potrebama traba da ostanu u specijalnim skolama jer ce se tamo najbolje osecati i biti u stanu da prate nastavu koja je prilagodjena njima.Zbog toga ne podrzavam ukidanje specijalnih skola!
 
ideja o inkluziji se javlja krajem proslog veka,tacnije od 90 tih godina 20. veka a kod nas 2003.-2004.To je drustveni pokret,filozofski pravac koji podrazumeva ukljucenost dece sa posebnim potrebama u redovne skole i siru drus.zajednicu.Medjutim,smatram da specijalne skole ne treba ukinuti jer jedino ove skole omogucavaju normalan rad sa ovom decom zadovoljavajuci sve potrebne demokratske kriterijume(postovanje ljudskih prava,tolerancija,nediskriminacija,svodjenje nasilja na najmanju mogucu meru,razumevanje...).Sve druge redovne skole nemaju te kapacitete,a da ne govorim o nivou svesti naseg prosecnog gradjanina(kako dece tako i odraslih),koji je pun predrasuda,nevaspitanja i nepostojanja zelje da bude bolji i humaniji.Opet se tezi zadovoljenju forme,a bezi se od sustine.Mozemo mozda govoriti o reformi i eventualnoj prosvecenoj transformaciji specijalnih skola ali nikako o njihovom ukidanju.To bi zapravo bio antidemokratski cin.Mora se povesti javna rasprava o ovoj temi pre svega svih zaposlenih u defektoloskim ustanovama a onda i svih ostalih,kako bi se postigao siri drustveni konsenzus o ovoj temi,a sve u cilju poboljsanja rada sa ovom decom,poboljsanja kvaliteta njihovog zivota,razbijanja predrasuda prema njima,finansijskoj pomoci i naravno opstajanja specijalnih skola.Ne mislim da je diskriminacija pohadjanje specijalne skole.Toliko za pocetak.
 
StefanK:
Savetujem neki kurs jezika i terminologije. Dozvoli da te ispravim: osoba nije U kolicima, vec osoba koja koristi kolica.
Kliknite za proširenje...
Dete koje koristi kolica se u školi za vreme časova verovatno i nalazi u kolicima a ne na podu, simsu prozora ili odozgo na klupi (a problem se i javlja ako kolicima ne može da prolazi između objekata ili što ne vidi nešto jer ne može da ustane).
Kakve su to njihove POSEBNE potrebe? Zar nemamo svi iste potrebe? Potpisujem da imamo. Samo ih upraznjavamo na razlicite nacine. Stoga, ovde generalizacija je sasvim suvisna.
Kliknite za proširenje...
Termin za to je "posebne potrebe" sem ako je ove godine uveden neki drugi za koji ne znam. Npr. ako je nekome potrebno da se kontrolni fotokopira uvećano, to se zove "posebne potrebe".
Ne, nemamo svi iste potrebe. Mnoga deca sa autizmom imaju mnogo manju potrebu od neurotipičnog deteta da se dokazuju pred vršnjacima (tj. mogu i sama da se igraju duže vreme).
Neurotipicno DETE?
Kliknite za proširenje...
Neurotipično dete je stručni pojam koji pri poređenju sa detetom sa posebnim potrebama označava decu koja nemaju ADHD, autizam itd. (ono što ljudi u običnom govoru zovu "normalno" dete a što nije politički korektno). Individualizovani plan se valjda i pravi za one oblasti školovanja u kojima detetu sa posebnim potrebama nije dovoljna podrška koju dobija prosečno neurotipično dete.

Hello! Pricamo o deci, malisanima koje treba 'uvesti' u drustvo, jer je upravo drustvo ono koje ih sabotira.
Kliknite za proširenje...
Ja recimo pričam o učenicima 5-8 razreda sa posebnim potrebama a ne o mališanima. Nemam iskustva u radu sa mališanima (sem sebe kad sam bio mali).

Nista im nije prilagodjeno, i to u sustini i jeste inkluzija.
Kliknite za proširenje...
Ovo mi je nejasno. Molim razradi tezu.

Govoris li da su deca sa poteskocama u razvoju agresivna? Obicaj da lomi stvari? :dontunderstand:
Kliknite za proširenje...
Nisam to pomenuo u kontekstu sve dece sa poteškoćama u razvoju, nego u kontekstu npr. dece sa simptomima Seriously Emotionally Disturbed, Conduct Disorder i Oppositional Defiant Disorder, kao što je opisano ovde:
http://www.pacer.org/parent/php/PHP-c81.pdf

Takođe sam rekao da u običnim školama u "redovnim" odeljenjima, danas, u Srbiji, ima dece koja ispoljavaju ovakvo ponašanje i predstavljaju opasnost za okolinu.

Možda nisam lepo opisao, ali sam mislio da kažem da takvo ponašanje može da se javi i kod dece sa problemima u učenju, jer su poremećaji nezavisni jedan od drugog (neko može da ima i autizam i ADHD, ili samo ADHD, ili samo autizam, ili samo ADD bez H, ili ništa od svega toga)

Izricito sam protiv generalizacije. Nisam za inkluziju. Ja sam za participaciju.
S.
Kliknite za proširenje...
Ok, nisam ja izmislio termin inkluzija.
 
Skakljiva tema.Imala sam iskustva sa decom u osnovnim i srednjim skolama .Ta deca su na zahtev svojih roditelja,sto im je zakon omogucavao,svoju kategorisanu decu upisala u osnovnu skolu...Tesko...Mi profesori svojih predmeta nismo obuceni za rad sa takvom decom,to je prvi i osnovni problem,a to nije nasa krivica,mi nismo studirali defektologiju.To nema veze sa nasom (ne)humanoscu,nego jednostavno vecina nas NE ZNA kako da radi sa takvom decom.Uostalom,u odeljenju gde ima oko 25 i vise djaka,nemoguce je posvetiti se detetu sa posebnim mentalnim potrebama.Ja ne mogu da shvatim da roditelji tu imaju poslednju rec,pored strucnih ljudi koji dete ocene ,da kazem,negativno,za pohadjanje redovne nastave.Ta deca sa kojom sam ja kao prof. matematike ,obican prof.,radila,sedela su,po celu skolsku godina A ne kazu,ne stizu da prepisu sa table,a kamoli nesto drugo.Neka bi bila toliko tvrdoglava da nece da izadju na cas likovnog u prirodi,sede i nece,jednostavno nece,i sta tu koleginica da radi,da vuce dete ,ne ,mora da ga ostavi,a sad sto nije ucestvovalo na casu,nikom nista.Delikatne su to stvari.Deca obicno ne razumeju decu sa posebnim potrebama,pa ih zadirkuju ili omalovazavaju,Ja mislim da dete treba da se osposobi da sutra sebe moze da izdrzava,a ne zbog kompleksa roditelja,posebno u nasim malim gradovima,deca ostanu jos tezi slucajevi nego sto jesu.Sada radim u srednjoj skoli.Deca koja su zavrsila redovnu osnovnu,ne mogu u srednju za decu sa posebnim potrebama,tako da imam slucaj ucenika cija mama ne zeli da prihvati realnost,dete je preko veze upisano u smer masinski tehnicar za kompjutersko konstruisanje,ne stize da prepise sa table nista,na casu tehnickog crtanja okrene papir naopako i da ne pricam dalje,i sada mi recite ,kakva je svrha da takvo dete bude na tom smeru?Sta ce njemu ta diploma?Na silu se provlaci kroz skolu,ja i jos po neko ostavimo negativnu zbog druge dece,a u avgustu moramo da pustamo i sta s tim?Ja se uzasavam pre svega tih roditelja koji umesto da upisu dete da se nauci da radi neke osnovne poslove i hrani sebe,oni ga zarobe,deca ga ne prihvataju,nastavnici ne mogu da postignu da krpe rupe iz prethodnog (ne)obrazovanja i dobija se jedan invalid,a mogao je biti koristan clan drustva...U nekim slucajevima inkluzija je moguca,a u nekim zaista nije,budimo realni.I ako hoce inkluziju,moraju prvo obuciti nas profesore,a onda ubaciti tu decu u skole,a ne obrnuto.
 
Jukie:
Dete koje koristi kolica se u školi za vreme časova verovatno i nalazi u kolicima a ne na podu, simsu prozora ili odozgo na klupi (a problem se i javlja ako kolicima ne može da prolazi između objekata ili što ne vidi nešto jer ne može da ustane).


Termin za to je "posebne potrebe" sem ako je ove godine uveden neki drugi za koji ne znam. Npr. ako je nekome potrebno da se kontrolni fotokopira uvećano, to se zove "posebne potrebe".
Ne, nemamo svi iste potrebe. Mnoga deca sa autizmom imaju mnogo manju potrebu od neurotipičnog deteta da se dokazuju pred vršnjacima (tj. mogu i sama da se igraju duže vreme).

Neurotipično dete je stručni pojam koji pri poređenju sa detetom sa posebnim potrebama označava decu koja nemaju ADHD, autizam itd. (ono što ljudi u običnom govoru zovu "normalno" dete a što nije politički korektno). Individualizovani plan se valjda i pravi za one oblasti školovanja u kojima detetu sa posebnim potrebama nije dovoljna podrška koju dobija prosečno neurotipično dete.


Ja recimo pričam o učenicima 5-8 razreda sa posebnim potrebama a ne o mališanima. Nemam iskustva u radu sa mališanima (sem sebe kad sam bio mali).


Ovo mi je nejasno. Molim razradi tezu.


Nisam to pomenuo u kontekstu sve dece sa poteškoćama u razvoju, nego u kontekstu npr. dece sa simptomima Seriously Emotionally Disturbed, Conduct Disorder i Oppositional Defiant Disorder, kao što je opisano ovde:
http://www.pacer.org/parent/php/PHP-c81.pdf

Takođe sam rekao da u običnim školama u "redovnim" odeljenjima, danas, u Srbiji, ima dece koja ispoljavaju ovakvo ponašanje i predstavljaju opasnost za okolinu.

Možda nisam lepo opisao, ali sam mislio da kažem da takvo ponašanje može da se javi i kod dece sa problemima u učenju, jer su poremećaji nezavisni jedan od drugog (neko može da ima i autizam i ADHD, ili samo ADHD, ili samo autizam, ili samo ADD bez H, ili ništa od svega toga)


Ok, nisam ja izmislio termin inkluzija.
Kliknite za proširenje...

1. Ja sam te lepo savetovao da obidjes neki seminar. Tada ces znati pravilnu terminologiju koja nikoga ne vredja. To je, takodje, jedan oblik nenasilne komunikacije.
2. Termin 'posebne potrebe' se svugde u svetu izbegava. Upotrebljava se 'osoba sa invaliditetom', 'dete sa smetnjama u razvoju' itd., uz naznaku da osobu sprecava drustvo, odnosno da drustvo stavlja tu prepreku.
3. Molim te, ne koristi skracenice neke teskoce u oznaci za osobu, em nije pristojno, em mnogi ne znaju sta znaci (npr. ja, koji volontira u jednom od inkluzivnih pokreta u zemlji). Takodje, ne koristi termin neurotipican.
4. Ja pricam o deci uopste, i ne vidim problem razvrstavanja dece kada je po definiciji UN u Konvenciji o detetu detetom smatra osoba do 18 godina, sto obuhvata sve osnovce i srednjoskolce.
5. Nastava nije prilagodjena. Skola nije prilagodjena (nema lift i sl.). Nastavnici nisu obuceni za rad sa tom decom.
6. Ocigledno ne znas da paricipacija dolazi posle inkluzije.
 
kreptoman:
specijalne shkole su apsolutno neophodne u Srbiji (kao i svugde drugde). Bilo kakvo meshanje "normalne" dece sa mentalno zaostalom decom je shtetno jer mozhe dovesti (skoro definitivno) do sporijeg napretka i zaostalog deteta i ovog koje takvo nije, plus da ne navodim moguce probleme u socijalizaciji izmedju dece i chinjenicu da dete koje je na mentalno nizhem nivou od ostale dece mozhe imati teshkoce u razumevanju gradiva (shto opet dovodi do toga da profesor troshi vreme pojedinachno objashnjavajuci zapostavljajuci druge i usporavajuci predavanje).
potpuno protiv.
Kliknite za proširenje...

Mentalno nize? Teske reci.
Dozvoli...
1. Deca siroke populacije (ili kako ih vi nazivate - normalna deca) ne zaostaju uopste na nastavi, ni u zivotu. Stavise, u njima se radja onaj deo koji ocigledno vama svima koji ste protiv inkluzije nedostaje, a to je - razumevanje da smo svi ljudi. Tako se pokazalo u stvarnosti.
2. Socijalizacija dece se unapredjuje upravo ovime, jer deca siroke populacije iznalazu nacine komunikacije sa razlicitim od sebe i upravo tako stvara moc komunikacije sa svima iz zajednice.
3. Ne zapostavlja se niko, i to je cinjenica koju ti ne vidis.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Lagerta
Srednjoškolci Srbije upisuju se u škole u susednim zemljama
2
Odgovora
28
Pregleda
615
Nenad1331
Nenad1331
Holy1
Knjige protiv konvencijalnog skolovanja?
Odgovora
2
Pregleda
242
Holy1
Holy1
V
Polaganje ispita za Ovlašćenog računovođu preko Saveza računovođa i revizora Srbije
Odgovora
4
Pregleda
443
Vladana S.
V

Back
Top