Грех је највеће зло у свету-
каже св. Јован Златоуст. Наши
неокајани грехови-то су нове
ране које ми наносимо Христу Спаситељу.
Покајање почиње онда када
човек схвати да је грешан, да му
грехови сметају да живи и трује душу.
У исповести нам се дају од Бога
благодатне санге за борбу са
грехом, пороцима и страстима.
Они који живе у светлости
Христовој, виде чак и најмање
мрље греха на души својој и
схватају своју недостојност
пред Богом.
Покајање се изражава грчком речју ''метаноја''. Буквално, то значи измена свога ума (преумљење),
свога мудровања - другим речима, покајање је промена свог расположења, свог размишљања, унутрашња
промена самога себе. Покајање је преиспитивање својих погледа на свет, промена свог начина живота
(св.Јован Шангајски)
Не падати - то је својствено само анђелима; људима је својствено да падају и устају; када једном падну,
да заувек пребивају у паду, то је својствено само ђаволима (преп. Јован Лествичник)
Када неко стално издаје своје пријатеље они постају његови непријатељи и удаљавају се од њега; кад неко
исповеда своје грехе, они одступају од њега, јер греси почивају и јачају на гордости пале природе, а не трепе
разобличавање и срамоту.
Исповест је почетнику готово једино оружје у време борбе.. У крајњој линији , она је најсилније и
најделотворније оружје.
Телесна похота копни више од исповести, него од поста и бдења.
Уочи исповести, између добрих помисли, имали сте и помисао детаљног обрачунавања, хтели сте да на
исповести кажете све, да се обрачунате са Христом, да му више не будете дужни! Зато сте са исповести
изашли носећи у себи осећај незадовољства, а лукава помисао, која вас је подстицала на детаљно
обрачунавање, почела је да вас узнемирава говорећи:'' На исповести ниси рекла све''. Проверите. На исповести
говоримо оно што видимо у себи, али неупоредиво већи број грехова не видимо, услед чега мноштво наших
знаних и незнаних грехова бацамо у море доброчинстава Христових, па после Свете Тајне Исповести осећамо
задовољство и спокојство - не због наших дела, него због Христовог милосрђа - при чему остајемо Његови
дужници са неотплативим дугом.
Када неко чисти собу, не бави се испитивањем прљавштине, него све скупи на гомилу и - избаци напоље.
Тако поступај и ти. Исповедај своје грехе духовнику, и само то; а у њихово разматрање се не упуштај
(св. Игњатије Брјанчанинов)
Није толики преступ чињење греха, као бестидност после греха.
Зло (грех) које овде није умртвљено, тамо, после смрти, биће наш мучитељ.
Не одлажи за сутра: то ''сутра'' нема краја (св. Јован Златоуст)
Многи, који су замишљали много шта, нису дочекали сутрашњи дан (св. Василије Велики)
Ко овде не плаче због себе, тај ће вечно плакати тамо. Дакле, неопходно је да се плаче или овде - добровољно,
или тамо - услед мука (авва Арсеније)
Заплачимо браћо; нека наше очи лију сузе, пре но што одемо тамо, где ће наше сузе пржити наша тела
(св.Макарије Велики)
Нека твој плач одговара твојим гресима. Ако твој пад није велик, довољне су ти сузе; а ако је велик,
то ти треба бујица суза. Ако си пак чист, дај другоме своју сузу на зајам, и плачи због братовљевих
грехова (св. Јован Постник)
Не стиди се да признаш грехе, кад те није било срамота да им се предајеш.
Сладак је човеку грех, али су горки и тешки плодови његови. (блажени Августин)
Молитве, милостиња, постови, умртвљивање тела чине само одећу хришћанског покајања; а његова
суштина је мржња према греху.
Она места која ти пружају прилику за падове, избегавај као бич: јер када не видимо забрањени плод, онда га и не желимо тако силно (преп. Јован Лествичник)
Наслада грехом је пролазна, а муке за њега су вечне. (св. Тихон Задонски)
Путеви порока и безакоња у почетку су равни и угодни, по њима се лако иде, брзо и неприметно,
али последњи од њих гледа на дно ада (Димитрије, архиеп. волински)
Заробљеник греха сличан је човеку који се спушта с високе и стрме горе: у почетку је хоризонт
простран, мноштво предела је пред очима, стаза под ногама, али све даље и ниже, хоризонт је ужи,
све је мање видика и путева, и, на крају остаје једна стаза, која води, или боље рећи вуче у
пропаст (Инокентије, архиеп. Херсонски)
Бежимо и од најмањих грехова: ако се не удаљимо од малих грехова наминовно западамо у велике и тешке.
Ко побеђује у малим стварима, тај побеђује и у великим (авва Исаија)
Реци једном заувек греху: ''Ја сам твој непријатељ'', и при сваком искушењу говори свакој лукавој
помисли: '''Ја сам ти непријатељ'' (Кирил, епископ Мелитопољски)
Ко на зло гледа без гнушања, убрзо ће почети да гледа са задовољством (св. Нил Синајски)
Бог се не скрива од човека. Грешан човек се скрива од Бога, скрива се све док га сасвим не изгуби из вида.
Покајање није ствар једног сата или једног дана. Оно треба да буде унутрашње занимање наше
душе до краја живота.
(св. Владика Николај)
