Ruski Patrijarh Kiril 8. marta 2009. godine:
TRIJUMF PRAVOSLAVLJA. ZBOG ČEGA SU OPASNE REČI "PRAVOSLAVLJE ILI SMRT"
Ruski Patrijarh Kiril
8.marta 2009. godine, u prvu nedelju Velikog posta, kada se proslavlja Trijumf Pravoslavlja, Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve služio je Božansku Liturgiju u Katedralnoj sabornoj Crkvi Hrista Spasitelja.
Njegovoj Svetosti su sasluživali mitropolit Kruticki i Kolomenski Juvenalije, arhipastiri Ruske Crkve, predstavnici Pomesnih Pravoslavnih Crkava pri Moskovskoj Patrijaršiji, duhovništvo Moskve.
Posle čitanja Jevandjelja Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril obratio se okupljenim bogomoljcima sledećom propovedi.
Njegova Svetost je okupljenima u hramu ispričala o istorijatu borbe Crkve sa ikonoboračkom jeresi i o tome kako je kao radi konačne osude te jeresi doneta odluka u prvoj Nedelji Velikog posta, u prvi nedeljni dan da se slavi Trijumf Pravoslavlja – kao pobeda na ikonoborstvom, a zajedno sa tim i – pobeda nad svim jeresima, koje su potresale život Crkve u prvih hiljadu godina.
Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve je sa žaljenjem napomenuo da su se i u drugom hiljadugodištu posle Hristovog Rodjenja pojavili pokušaji da se podeli Crkva, i izopači pravoslavno učenje. Slični pokušaji ne prestaju ni danas i eto zbog čega je za verne praznik Trijumfa Pravoslavlja «ne toliko podvlačenje nekog suma sumaruma borbe sa jeresima u prvih hiljadu godina, koliko povod da se obratimo Gospodu sa plamenom molitvom, kako nikakve jeresi, podele i odstupanja od istinite vere ne bi pokolebali jedinstvo Božije Crkve».
«Svaki pravoslavni čovek treba da razume šta zaista leži u osnovi crkvenih podela, - rekao je dalje njegova Svetost. – U našoj običnoj predstavi reč «jeretik» predstavlja sinonim za razbojnika. Tako je bilo i u staro vreme: jedan od jeretičkih sabora, koji je negirao prisutnost ljudske prirode u Sinu Božijem, ušao je u istoriju Crkve kao «razbojnički sabor». Medjutim bez obzira na to što je jeretik za verujuće – razbojnik, treba napomenuti: medju jereticima je uvek bilo mnogo blagočestivih ljudi, plamenih u veri, revnosnih. I u stvari, zar bi hiljade pošle za pravim razbojnikom, grešnikom? Ljudi idu za jakim voždom, koji ume da ubedi i koji može da pokazuje primer u životu. Većina jeretika su bili tako jaki crkveni voždovi, i imali su ogroman autoritet u narodu».
«Sa malim izuzetkom jeretičkih pokreta iz prvog i drugog veka, kao i novijih sekti, glavni jeretički pokreti u staro vreme bili su povezani sa pokušajima da se zaštiti Pravoslavlje, sačuva njegova čistota i ljudima pruži jasnije shvatanje dogmata», - primetio je Svjatijejši Patrijarh Kiril. «Tako se Ariju činilo neophodnim da približi shvatanje Hristovog Ovaploćenja mentalitetu, znanjima tadašnjih ljudi, - dodao je njegova Svetost. – On je smatrao da ako se o Hristu govori kao o tvari, to će više odgovarati Svetom Pismu i narod će to prihvatiti, a znači i vera će postati jača».
Podvukavši to da je Arije bio pokrenut dobrim namerama – da zaštiti veru, Njegova Svetost je rekao da su i svi naredni pokreti težili da zaštite veru, sačuvaju njenu čistotu. «Nestorije, koji je verovao u to da se od Djeve Marije nije rodio Bog, već čovek, postepeno se uzdigao do Božanskih visina, i govorio i učio tako ubedljivo, da i dan-danas postoje njegovi sledbenici, - nastavio je Svjatijejši Vladika. – Nama, pravoslavnim ljudima, koji živimo u Rusiji, to ime je poznato samo iz uzbenika istorije, i nikome ne dolazi u glavu da misli o Nestorijevoj jeresi. A kada sam bio u Iraku još pre poslednjeg strašnog rata, sretao sam lokalne hrišćane i shvatio: većina od njih poštuje Nestorija». Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril je rekao kako je u taksiju neočekivano stupio u bogoslovski spor sa iračkim vodičem, koji je tvrdio nepravičnost naše upotrebe reči «Bogomajka» za Djevu Mariju, kako je to tvrdio Nestorije u dalekom IV veku. «Da su mu reči bile neuverljive, a život grehovni, ljudi ne bi sledili Nestorija» - primetila je njegova Svetost.
«Šta je to jeres? Kako se jeres može razlikovati od u Crkvi dozvoljenog različitog mišljenja? Kako razlikovati jeretika od revnosnog pravoslavnog hrišćanina, koji želi da zaštiti i čuva čistotu svoje vere», - pita Svjatijejši Patrijarh Kiril i daje odgovor: «Postoji samo jedan način. Svaka jeres radja raskol, a gde je raskol tamo nema ljubavi. To mi dobro znamo iz našeg života: porodica se raspada, supruzi se razilaze, deca se odvajaju od roditelja tada, kada iz porodice nestaje ljubav ...Tamo gde nema ljubavi, nema čistote odnosa i nema jedinstva. To se isto dešava i u Crkvi».
«Ako se sretnemo sa čovekom, koji tvrdi da se bori za čistotu Pravoslavlja, ali je u njegovim očima opasni oganj gneva, njemu se čude jeretici, on je spreman da ide u boj i za podelu Crkve, spreman je da pokoleba osnove crkvene zajednice, tobože stiteći Pravoslavlje; kada u čoveku ...ne nalazimo ljubav, već samo gnev, - to je prvi znak jeretika, «vuka u ovčijoj koži», sličnog Ariju, Nestoriju i mnogim drugima, koji su plameno propovedali nemajući ljubavi u srcu i koji su bili spremni da radi dokazivanja svoje ispravnosti idu na podelu crkvenog života», - rekao je dalje Predstavnik Ruske Pravoslavne Crkve.
«Ako od takvog čoveka čujemo mnogo toga prljavog, što se obrušava na Crkvu i njene služitelje, ukoliko čujemo plamene pozive na borbu, podelu i spasavanje Pravoslavlja čak do smrti, kada čujemo slogan: «Pravoslavlje ili smrt!», - «treba da se pazimo sličnih propovednika», - uveren je Svjatijejši Vladika.
«Nikada Gospod nije govorio: «Moje učenje ili smrt!». Nijedan apostol nije uzvikivao: «Pravoslavlje ili smrt!» jer je Pravoslavlje – život večni, radost u Svetom Duhu, lepota života. Smrt je – trulež, posledica grehovnog pada i djavolskog delovanja», - podvukao je Predstavnik Ruske Crkve i dodao da se u naše dane s vremena na vreme pojavljuju lažni učitelji, koji sablažnjavaju narod pozivima da se spasava Pravoslavlje i njegova čistota i ponavljaju tu opasnu, lažnu i unutrašnje protivurečnu lozinku: «Pravoslavlje ili smrt!».
«U očima tih ljudi nećete naći ljubav, tamo gori djavolski oganj gordosti, težnje ka crkvenoj vlasti, rušenju crkvenog jedinstva, iako spolja sve može da se odene u dobre odežde, blagočestivu spoljašnost», - nastavio je njegova Svetost primetivši da nekada i na parohijama nastaju podele izmedju duhovništva i mirjana; oni su često povezani sa borbom za neko prvenstvo i vlast u parohiji: «Znamo kako mogu da se razdvoje vernici grupišući se oko jednog ili drugog sveštenika. Poštovanje ovog ili onog pastira i ljubav prema njemu je zakonska, ali podela u ime ljubavi je – grehovna, jer tamo gde ima ljubavi ne može da bude podela».
«Treba da čuvamo ne samo jedinstvo Vaseljenskog Pravoslavlja od nekih jeresi i raskola, i ne samo da kao zenicu oka treba da čuvamo jedinstvo naše Pomesne Crkve- mučenice, već i jedinstvo naših parohija, manastira, imajući na umu najvažniji kriterijum ocene delatnosti bilo kog crkvenog delatelja od Patrijarha do mirjanina – ljubav. Ako postoji ljubav – tu je i Hristos. Ako nema ljubavi – nema Hrista», - rekao je Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril.
U zaključku njegova Svetost je poželeo bogomoljcima da se poučavaju primerima iz prošlosti, nadahnjujući se podvigom svetih Otaca sedam Vaseljenskih Sabora, koji su štitili i podržavali jedinstvo Hristove Crkve, i pozivali sve da čuvaju jedinstvo Crkve, učvrščujući u osnovi crkvenog života Bogom odredjeni zakon ljubavi.
autor: Svetijejši Patrijarh Kiril "
http://www.pravmir.ru/article_3886.html
)
...
