Čovekova svest
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Čovekova svest

  1. #1
    Primećen član NightWalker (avatar)
    Učlanjen
    07.04.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    660
    Reputaciona moć
    38

    Podrazumevano Čovekova svest

    Evo ovako, na početku poruke ću istaći da sam ateista i evolucionista.
    Ova tema je posebno posvećena našem endonucleasu.

    ''Svest je u najopštijem značenju: sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja (oseti, opažaji, sećanja, mišljenje, predstave, asocijacije, osećanja, potrebe i sl.) koje smo u stanju neposredno da opazimo introspekcijom i relativno jasno opišemo ili na drugi način izrazimo. U sociologiji, sistem uverenja, predstava, stavova, vrednosti i znanja, nastao pod uticajem tradicije i sociokulturnih činilaca, koji pripada jednom kolektivu, društvu ili društvenom sloju (društvena svest, klasna svest, nacionalna svest). Definiše se i kao realnost psihičkog koja obuhvata sadržaj čulnih podataka i percepcija.''

    Ovaj gore tekst sam našao na Vikipediji.
    Mene muči činjenica da je čovek jedina (poznata) vrsta koja može da vrši više nervne delatnosti.
    Zašto?

    U ovom gore tekstu se vidi da je svest definisan pojam. Da li je pravilno definisan?
    *********
    I ne, ne pokušavam da oborim ateizam ili evolucionizam, samo mi nije jasno.
    Hvala na čitanju.



  2. #2
    Ističe se endonuclease (avatar)
    Učlanjen
    26.11.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    USA
    Poruke
    2.001
    Reputaciona moć
    65

    Podrazumevano Re: Čovekova svest

    Citat Original postavio cooler2 Pogledaj poruku
    Evo ovako, na početku poruke ću istaći da sam ateista i evolucionista.
    ? Ateizam nema nikakve veze sa pitanjem koje postavljaš, a "evolucionizam" je nedefinisan (pretpostavljam da to znači da prihvataš naučnu teoriju evolucije, no to opet nema veze sa pitanjem koga postavljaš).

    Pitanje koje si postavio je veoma dobro, i veoma važno. U okviru neuronauke, ono se zove "teški problem" (the hard problem): koja je priroda svesnog doživljaja.

    U citatu koga si naveo, međutim, postoje dve osnovne greške.

    Prvo, mi danas nemamo dobru definiciju svesti. Ova gornja je kružna. Šta je svest? Svest je ono što možemo da opazimo. Šta znači opaziti nešto? Pa, znati biti svestan nečega. A šta znači biti svestan nečega? Znači da ga možemo opaziti... i tako u beskraj.

    Asocijacije, potrebe, itsl. nisu problemi. Sve te stvari se mogu rešiti posmatranjem mozga, a mnoge danas prilično dobro već razumemo. Kako nastaje asocijacija, ili kako se okreće pažnja, ili kako naš mozak dekodira signal koji znači "crvena boja" - sve su to mehaničke stvari. Pitanje je zašto one proizvode svesni stimulus, takozvanu "kvaliju": šta je u stvari taj osećaj "crvenila" koji postoji kada pogledamo crvenu boju?

    Da objasnimo ovo na konkretnom primeru: osećaj bola.

    Mi možemo veoma jednostavno da zamislimo, ili danas čak napravimo nervno kolo koje reaguje na bolne stimuluse i koje na osnovu toga formira asocijaciju. (Kelsi Martin, sa UCLA, je na osnovu Kandelovih modela proizvela izolovana nervna kola iz morskih puževa, koja mogu da reaguju na senzorne stimuluse i da formiraju naučene asocijacije.)

    Ovo su čisto mehanički događaji. Kada ti neko dodirne prst užarenom šibicom, događa se hemijska reakcija koja proizvodi otvaranje određenih kanala, što proizvodi elektrohemijski signal koji juri niz tvoje senzorne nerve. Ovaj signal u kičmi aktivira sinapsu, koja oslobodi acetilholin ili glutamat, što aktivira motorni neuron, kroz koga signal ide nazad prema mišiću, oslobodi acetilholin, i proizvede aktivaciju miozina zbog koje se mišić skrati. Rezultat je da se tvoja ruka trgne od šibice.

    Teško pitanje je zašto je ovaj mehanički događaj praćen svesnim osećajem bola. Kako taj osećaj nastaje? Gde se događa?

    Odgovor je da niko ne zna. Ne možemo čak još ni da definišemo problem, kamoli da ga rešimo.

    Tema je daleko preduboka za forum. Ako te zaista zanima, trenutno najvažniji radovi (bar po meni) su pisanija Dejva Čalmersa i Danijela Deneta. Prvi suviše forsira posebnost svesti (iako nema podataka koji bi podržali takvu posebnost), dok drugi pokušava da pokaže da je svest iluzija (opet, bez dobrih definicija ili razloga). Ali unutar te dihotomije možeš da dobiješ dobru ideju o kompleksnosti teme.

    Popularna knjiga koja je verovatno najbolja je, na žalost, dostupna samo na engleskom. Rita Carter, "Exploring Consciousness".

    * * *

    Drugi problem u onome što si napisao je direktno netačna tvrdnja da samo ljudi imaju "nervne delatnosti".

    Sve životinje koje poseduju nerve imaju i nervnu delatnost, od crva pa nadalje.

    No, da li imaju svest? U stvarnosti, niko od nas nema dokaza da bilo ko ili bilo šta drugo na svetu ima svest. Možda si ti jedina svesna osoba na svetu, a svi drugi su samo automati, zombiji koji se ponašaju kao da imaju svest, ali u stvari reaguju potpuno mehanički - ti nikako ne možeš da dokažeš da to nije tako, pošto ne postoji nikakav "svestometar" kojim bi mogao da izmeriš ili pokažeš postojanje svesti.

    Tako da se naša procena svesti zasniva na analizama ponašanja. Pošto se drugi ljudi ponašaju isto kao i mi, mi uzimamo kao dato da su oni takođe i svesni.

    No, čak i po tim merilima, čovek nikako nije jedina svesna vrsta. Razlike u svesti između čoveka i hominida (šimpanza, gorila, orangutana) su minimalne, i uglavnom se svode na jezik. Hominidi su svakako u stanju da razmišljaju, planiraju, apstraktno razmišljaju, i koriste čak osnovni jezik.

    Druge sposobnosti postoje kod mnogih životinja. Recimo, osnovna sposobnost aritmetike je pokazana kod mnogih majmuna. Sposobnost ocena pravednosti i socijalnog ponašanja je pokazana kod majmuna, pasa, i nekoliko vrsta ptica. Sposobnost razumevanja ponašanja drugih bića (teorija uma) i planiranja u skladu sa predviđanjem kako će se druga bića ponašati takođe postoji kod mnogih bića, predominantno kod ptica (ako ti nije jasno zašto je ovo bitno, ovo je stvar koja se kod ljudi razvija tek oko četvrte godine života; dakle, ako životinje nisu svesne na osnovu nedostatka teorije uma, onda ni trogodišnje dete nije svesno biće).

    Ostaviću te za kraj sa prvim dokumentovanim primerom namerne laži kod životinje. Transkript razgovora jezikom znakova između jednog psihologa i šimpanze zvane Lusi. Psiholog je upravo ušao u sobu, i vidi da je "neko" napravio "nezgodu" na sred tepiha. Radi razumevanja razgovora, psihologovo ime je Rodžer; Sju je ime studentkinje koja je radila sa Lusi.

    Psiholog: Šta je ovo?
    Lusi: Šta je ovo?
    Psiholog: Znaš. Šta je ovo?
    Lusi: Prljavo-prljavo?
    Psiholog: Da. Prljavo-prljavo. Šta je ovo?
    Lusi: Sju prljavo-prljavo.
    Psiholog: Nije Sju! Čije to?
    Lusi: Rodžer.
    Psiholog: Ne! Nije moje! Čije?
    Lusi: Lusi prljavo-prljavo. Žao Lusi.

    Da li je ovo razgovor sa nesvesnim bićem?

Slične teme

  1. Bog == dijametralna suprotnost covekova?
    Autor DBase?? u forumu Religija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 25.09.2014., 11:34
  2. Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 09.06.2009., 21:58
  3. SVEST
    Autor neogeo u forumu Filozofija
    Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 14.04.2006., 19:36

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •