Шта да се каже о граду који је имао три имена за 300 година постојања?
Град у коме се дешавала историја света. Од успона Царске Русије до Револуција 1917. и опсаде у 2. Св. рату. Од Достојевског и Пушкина преко Чајковског и Римски Корсакова, од Петра Великог и Царице Јекатарине Велике до Лењина и Стаљина, од победа и пораза, од смрти до живота, од лепоте до ружноће.
Да прескочимо ову патетику и упознамо највећи најсевернији град на Свету.
Споменик Петру Великом,
Споменик Лењину,
Град у коме се дешавала историја света. Од успона Царске Русије до Револуција 1917. и опсаде у 2. Св. рату. Од Достојевског и Пушкина преко Чајковског и Римски Корсакова, од Петра Великог и Царице Јекатарине Велике до Лењина и Стаљина, од победа и пораза, од смрти до живота, од лепоте до ружноће.
Да прескочимо ову патетику и упознамо највећи најсевернији град на Свету.
Санкт Петербург је најсевернији од великих градова света - налази се на 59°57′ СГШ, у северозападном делу Русије, на обалама делте реке Неве и многобројним острвима делте.
Површина града је 1.439 km² , од чега је неких 10 % покрива вода. У граду постоји 42 острва, а број становника је 2009. био 4,58 милиона.
Град је поникао на бившем мочварном земљишту на ушћу Неве у Фински залив тј. Балтичко море.
Историја Ниеншанца се окончала 1. маја 1703. у току Великог северног рата(победа Руса над Швеђанима), када су град заузеле трупе Бориса Шереметјева. Швеђани су превентивно још раније делимично уништили овај град. Готово у исто време почиње историја Санкт Петербурга. Званично се сматра да је овај град основан 27. маја 1703. Тог дана је на острву у Неви положен камен темељац за Петропавловску тврђаву названу по свецу заштитнику Петра Великог.
Петар Велики, један од пионира индустријске шпијунаже, довео је у Санкт Петербург инжињере и занатлије из целе Европе, посебно из Холандије, да би нову престоницу од почетка учинио европским центром науке и технике. У ово доба установљене су „Санкт Петербуршке новине“, најстарије новине у граду.
У граду Санкт Петербургу била је концентрисана војна и цивилна власт Руског царства, тако да су се у њему догодиле најзначајније побуне и револуције новије руске историје. Ту је 1825. избио Устанак декабриста, а касније побуне су довеле до оснивања Совјетског Савеза. Крајем 19. века ту су избијали мањи нереди и побуне. У граду су извршени бројни атентати против царских дворјана и чланова владе. Најзначајније од њих је било убиство цара Александра II 1881.
Револуционарне партије и покрети су оснивани у Санкт Петербургу, а полиција их је сурово прогонила. У граду је Петербуршком крвавом недељом започела Револуција 1905—1907. Као резултат ове револуције у граду је отворена друга Дума која није имала стварног политичког утицаја. Почетком Првог светског рата, из патриотских разлога, име града је промењено у Петроград. Фебруарска револуција из 1917. се углавном одиграла у Санкт Петербургу. Почетак Октобарске револуције 1917. означили су пуцњи са крстарице Аурора у луци Петрограда. У оближњој луци Кронштат 1921. избио је устанак анархистичког покрета комунистичких савета који се успротивио диктатури бољшевика. Њих су крваво поразиле совјетске трупе. Лењин је прогласио Москву за главни град Русије и Совјетског Савеза. Становништво Санкт Петербурга се знатно смањило у наредних пар година због грађанског рата, њиме изазване несташице хране, и због селидбе државних органа управе у Москву.
После Лењинове смрти 1924. некадашњи царски град је добио име Лењинград. Центар моћи у СССРу се, међутим, померао све више ка Москви. Функционери КПССа из Лењинграда су у почетку били утицајни, што се променило када је Стаљин преузео апсолутну власт.
Лењинград је током Другог светског рата провео 872 дана под опсадом немачких и финских снага. Блокада је трајала од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. Снаге вермахта је предводио генералфелдмаршал Вилхелм ван Леб.
Током тешких година блокаде на град је испаљено око 150.000 артиљеријских граната, и око 100.000 авионских бомби. У покушајима Црвене армије да разбије блокаду погинуло је 500.000 њених војника. Она је тек 18. јануара 1943. успела да заузме кључно утврђење и успостави уску копнену линију снабдевања Лењинграда. Офанзива којом је разбијена блокада трајала је од 14. до 27. јануара 1944. По подацима руског историчара Валентина Ковалчука у три године опсаде страдало је око 2 милиона Руса, од тога најмање 750.000 цивила.
Споменик Петру Великом,
Споменик Лењину,