Санкт Петербург, Петроград, Лењинград

NN77

Domaćin
Banovan
Poruka
3.255
Шта да се каже о граду који је имао три имена за 300 година постојања?
Град у коме се дешавала историја света. Од успона Царске Русије до Револуција 1917. и опсаде у 2. Св. рату. Од Достојевског и Пушкина преко Чајковског и Римски Корсакова, од Петра Великог и Царице Јекатарине Велике до Лењина и Стаљина, од победа и пораза, од смрти до живота, од лепоте до ружноће.
Да прескочимо ову патетику и упознамо највећи најсевернији град на Свету.

Санкт Петербург је најсевернији од великих градова света - налази се на 59°57′ СГШ, у северозападном делу Русије, на обалама делте реке Неве и многобројним острвима делте.

Површина града је 1.439 km² , од чега је неких 10 % покрива вода. У граду постоји 42 острва, а број становника је 2009. био 4,58 милиона.

Град је поникао на бившем мочварном земљишту на ушћу Неве у Фински залив тј. Балтичко море.

800px-Luftbild_Sankt_Petersburg.jpg


Историја Ниеншанца се окончала 1. маја 1703. у току Великог северног рата(победа Руса над Швеђанима), када су град заузеле трупе Бориса Шереметјева. Швеђани су превентивно још раније делимично уништили овај град. Готово у исто време почиње историја Санкт Петербурга. Званично се сматра да је овај град основан 27. маја 1703. Тог дана је на острву у Неви положен камен темељац за Петропавловску тврђаву названу по свецу заштитнику Петра Великог.

Петар Велики, један од пионира индустријске шпијунаже, довео је у Санкт Петербург инжињере и занатлије из целе Европе, посебно из Холандије, да би нову престоницу од почетка учинио европским центром науке и технике. У ово доба установљене су „Санкт Петербуршке новине“, најстарије новине у граду.

У граду Санкт Петербургу била је концентрисана војна и цивилна власт Руског царства, тако да су се у њему догодиле најзначајније побуне и револуције новије руске историје. Ту је 1825. избио Устанак декабриста, а касније побуне су довеле до оснивања Совјетског Савеза. Крајем 19. века ту су избијали мањи нереди и побуне. У граду су извршени бројни атентати против царских дворјана и чланова владе. Најзначајније од њих је било убиство цара Александра II 1881.

Револуционарне партије и покрети су оснивани у Санкт Петербургу, а полиција их је сурово прогонила. У граду је Петербуршком крвавом недељом започела Револуција 1905—1907. Као резултат ове револуције у граду је отворена друга Дума која није имала стварног политичког утицаја. Почетком Првог светског рата, из патриотских разлога, име града је промењено у Петроград. Фебруарска револуција из 1917. се углавном одиграла у Санкт Петербургу. Почетак Октобарске револуције 1917. означили су пуцњи са крстарице Аурора у луци Петрограда. У оближњој луци Кронштат 1921. избио је устанак анархистичког покрета комунистичких савета који се успротивио диктатури бољшевика. Њих су крваво поразиле совјетске трупе. Лењин је прогласио Москву за главни град Русије и Совјетског Савеза. Становништво Санкт Петербурга се знатно смањило у наредних пар година због грађанског рата, њиме изазване несташице хране, и због селидбе државних органа управе у Москву.
После Лењинове смрти 1924. некадашњи царски град је добио име Лењинград. Центар моћи у СССРу се, међутим, померао све више ка Москви. Функционери КПССа из Лењинграда су у почетку били утицајни, што се променило када је Стаљин преузео апсолутну власт.

Лењинград је током Другог светског рата провео 872 дана под опсадом немачких и финских снага. Блокада је трајала од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. Снаге вермахта је предводио генералфелдмаршал Вилхелм ван Леб.

Током тешких година блокаде на град је испаљено око 150.000 артиљеријских граната, и око 100.000 авионских бомби. У покушајима Црвене армије да разбије блокаду погинуло је 500.000 њених војника. Она је тек 18. јануара 1943. успела да заузме кључно утврђење и успостави уску копнену линију снабдевања Лењинграда. Офанзива којом је разбијена блокада трајала је од 14. до 27. јануара 1944. По подацима руског историчара Валентина Ковалчука у три године опсаде страдало је око 2 милиона Руса, од тога најмање 750.000 цивила.

Споменик Петру Великом,

0248bcb207c1d3xl.jpg


Споменик Лењину,

1163465593e63660cd1a.jpg
 
А сада да кренемо са упознавањем града.
У Петербург, или како му тепају становници града Питер, може се стићи путем, возом, крузером или авионом. При чему ће неко из Србије скоро сигурно доћи возом или авионом.
Ако долазите авионом долазите на Аеродром Пулково. Сам Аеродром тренутно није неки бисер али он је у фази реконстукције.
Сам Аеродром је удаљен од центра Петербурга неких 20 километар.
Тренутни изглед Пулкова,
1382506.jpg


будући изглед,
RU_LED_Pulkovo_TB-AERIAL-SNOWY-cropped.jpg


Тренутно нема железничке везе са градом али је у плану. Постоје линије градског аутобуса на линији 13 и 39. Аутобус са бројем 13 вози са Терминала 2 ка метро станици Московскаја а линија 39 са Терминала 1 ка истој метро станици. Када уђете у метро идете директно на Невски проспект тј. центар града.
Други начин је такси.

Ако долазите возом, а вероватно ће те доћи новим брзим руским возом Сапсан који је пуштен у рад у децембру 2009., из Москве долазите на станицу Московскиј вокзал или Московску станицу која се налази у центру Петербурга на Невском проспекту и Тргу Устанка. Ту вам се налази и метро станица Мајаковскаја(линија 3) и метро станица Трг Устанка(метро линија 1), наравно имате таксисте.

Станица Московскиј вокзал,
800px-%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B7%D0%B0%D0%BB_%28%D0%B2%D0%B8%D0%B4_%D1%81_%D1%81%D1%82.%D0%BC.%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D1%89%D0%B0%D1%82%D1%8C_%D0%92%D0%BE%D1%81%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%8F%29.jpg


Нови воз Сапсан,

russia-high-speed-sapsan-train-2.jpg


И Метро станица,
3063855207_4ec88761a6.jpg


Мада можете из Хелсинкија да дојездите возом у Петербург али не верујем да ће то неко из Србије урадити.
 
Па добро када сте већ стигли у Питер вероватно ће те прво ући у метро.
Да га мало упознамо,
Због мочварног терена на којем је Питер изграђен метро је јако дубоко укопан. Један од најдубље укопаних на свету ако не и најдубљи. Станица Адмиралетскаја се налази ан дубини од 105 метара испод површине земље.
Метро се састоји од 5 линија са укупно 63 станице укупне дужине 110 километара. Од 2008. до 2020. се планира изградња 41 нове станице и 71 нови километар линија.
Па да се упознамо са неким станицама,

Станица Пушкинскаја,
showjpeg9.jpg


02760b3b82a127xl.jpg


Станица Крестовскиј Остров,

039266d921a544xl.jpg


Станица Автово,

Avtovo_metro_station-St._Petersburg.jpg


Станица Звенигородскаја, нова станица из 2008.,


039a42cc81133axl.jpg


Станица Нарвскаја,

narvskaya_metro_station_st_petersburg_russia_photo_alexey_sergeev.jpg
 
Poslednja izmena:
Па да кренемо од Невског проспекта тј. самог центра.
Ко је, и шта је Невски по коме главна улица Питера носи име?
Александар Невски (рус. Алекса́ндр Яросла́вич Не́вский) је велики руски кнез и светац Руске православне цркве.

Рођен је 30. маја 1220. године, као син великог кнеза Јарослава Всеволодовича. Младост је провео у Новгороду, а власт над Новгородском кнежевином је задобио 1228. Када је 1237. папа Гргур IX организовао крсташки поход да би покорио руске земље, кнез Александар је устао у заштиту православне вере и у бици код ушћа реке Ижоре, на обалама Неве, извојевао 15. јула 1240. величанствену победу, по којој је и добио надимак „Невски“. Успешно се супротставио и литавско-немачкој најезди: у ситуацији када су градови Јурјев и Псков већ били заузети, а Тевтонци продрли до Новгородске области, Александар Невски пожурио је са војском ка Финском заливу, заузео Копорје, разбио Немце, ослободио Псков и извојевао славну победу 5. априла 1242. на Чудском језеру. Након овога, дефинитивно разбивши литавску најезду, са славом се вратио у Новгород, али, сазнавши за смрт свога оца (1246) упутио се у Владимир, како би предузео мере за заштиту државног поретка. Бату-кан га је известио да, ако жели да сачува власт, мора да дође у монголски табор и поклони му се. Александар је пристао да дође у канов табор, али је иступио као исповедник хришћанске вере, одричући се од поклоњења твари. У Татарској земљи је од великог кана добио власт над читавом јужном Русијом и Кијевом (1249). У то доба Александар је привукао и пажњу папе Инокентија IV, који му је послао двојицу кардинала, Галта и Гемонта, са намером да изврше утицај на њега како би примио католичанство. Њихови предлози су, међутим, одбачени. Од 1252. носи титулу великог кнеза. Преминуо је 14. новембра 1263, примивши пре смрти монашки постриг под именом Алексије. Тело му је погребено 23. новембра у Манастиру рођења пресвете Богородице у Владимиру.

1938. снимљен је филм Сергеја Ајзенштајна Александар Невски. Пропагадани филм о победи Руса над Немцима-Тевтонским витезовима, снимљен пред 2. Св. рат, 1242. године-http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_the_Ice
2008. године Александар Невски је проглашен за највечју личност руске историје.

Да се сада посветимо самој улици.
Петар Велики је планирао да ова улица буде почетак пута за Новгород и Москву.

Улица се простире од Адмиралитета на западу,

FountainNearAdmiralty.jpg


Russian%20Admiralty.jpg


До већ поменутог Трга Устанка и станице Москововскиј вокзал ,

4134021061_bfbc8c2e26_o.jpg


01e62ab97e966exl.jpg


И иде до Лавре Александа Невског тј. манастира и Трга Александра Невског на истоку,

231862001_a5cc742657.jpg


1936368501_ec7e4b055a.jpg


Улица је централна па и њој се налазе елитни ресторани и продавнице.
Невски проспект прелази преко две речице Мојке и Фонтанке и канала Грибоедева.
Много значајне грађевине се налазе у тој Улици попут Казањског сабора, Строгановскиј дворца, Кућа Књиге, Јелисејевскиј магазин. Свако од ових здања треба посебно представити.
Кроз Невскиј проспект је циркулисао велики број познатих људи међу њима Достојевски који је у једној згради баш на Невском Проспекту написао "Злочин и Казну" а Гогољ је написао баш причу "Невскиј Проспект".
Ево неких познатих људи који су живели у Питеру или живе а тиме и сигурно циркулисали кроз Невскиј Проспект,
Бројни чувени руски уметници су живели и радили у Санкт Петербургу, међу којима су књижевници: Александар Пушкин, Фјодор Достојевски, Николај Гогољ, Ана Ахматова, Александар Блок и Јосиф Бродски.

У граду су живели и радили Михаил Глинка, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков, Пјотр Чајковски, Игор Стравински и Дмитри Шостакович.

У Санкт Петербургу су живели и неки од врхунских светских шахиста: Михаил Ботвиник (вишеструки првак света у шаху у периоду 1948—1963), Борис Спаски (свретски првак у периоду 1969—1972) и Виктор Корчној (данас живи у Швајцарској). Анатолиј Карпов је дуго живео у Лењинграду где је студирао. Титулу шаховског велемајстора први пут је доделио цар Николај II после једног турнира 1914. у овом граду.

Невскиј Проспект ноћу,

0_20004_901909a2_XL


Невскиј Проспект токм фестивала белих ноћи,

0_32724_96c1bfa6_XL


Током дана,

0_cc59_30066ffa_XL
 
А сада неки појединачни објекти на Невском Проспекту.

Храм Богородице Казањске

Сам Храм се налази на Невском Проспекту, Казањски Трг.

0_19ab9_2dee7633_XL


Почетак градње се везује за 1801. годину а завршетак за 1811. годину, архитекта је био Андреј Воронихин.
Намера је била да се направи главна правослвна црква по угледу на римокатоличку Базилику Св. Петра у Риму.

0_271_a3852132_XL


После пораза Наполеона и свих његових савезника(Француска, Напуљ, Баварска, Саксонија, Вестфалија, Пруска, Швајцарска, Аустрија и Варшавско Војводство) у походу на Русију 1812. године тзв. Велики патриотски рат Храм је постао симбол Руске победе.
Сам Михаил Котузов, руски фелдмаршал, се био 1812 обратио Богородици Казањској за победу над Наполеоном а 1813. Котузов је сахрањен у Храму Богородице Казањске у Питеру. Ту је и Пушкин писао посвете за Котузова.
1813-1814 је у храм донешено 107 француских застава и барјака, све важне Наполеонове снаге, које су заробљене као и 93 кључа градова и тврђава у Европи који су били преузети од стране Руса када су јурили Наполеона.

3671364.jpg

3671360.jpg


1837. Борис Орловски је направио скулптуру Михајла Богдановича Барклеј де-Толиja руског фелдмаршала који је 31. марта 1814. умарширао у Париз, после 400 година је једна страна војска заузела Париз, беху Руси који прођоше читаву Европу, од тога се Француска никада није потпуно опоравила могу да наведем неке примере али на другој теми. Сама скулптура је постављена испред Храма. Иначе Барклеј је пореклом део истоимене шкотске породице која је данас позната по банци.

400px-Barclay_de_tolly.jpg


3415941_large.jpg


1876. прве политичке демонстрације су се у Русији одиграле управо испред Храма.
После Револуције, Храм је затворен али 1932. се отвара као Музеј Историје, Религије и Атеизма. До 1992 је тако функционисао да би онда био враћен Руској православној цркви.

4321574127_7cb930e504_b.jpg


Унутрашњост храма су радили најбољи руски уметници.
Иначе,
Богородица Казањска је најзначајнија икона у Руској православној цркви. Икона Богородице Казањске се чудотворно појавила након пожара у граду Казањ 1579. године.
После пожара, Богородица се јавила у сну деветогодишњем дечку и рекла му где у пепелу да откопају њену икону. На указаном месту у дубини једног метра икону су касније и нашли. Тако се Богородица Казањска слави на дан јављања 8. јула по јулијанском календару, када је у Русији и главни црквени празник. На месту проналаска иконе данас стоји манастир Богородице Пречисте.

1160823714_2cbedc8dc9.jpg
 
Poslednja izmena:
Кућа Књиге

Налази се тачно преко пута Храма Богородице Казањске а поред Гробоједовог канала.

3438842_large.jpg


Архитекта је био Павел Сјузор који није само ову грађевину у Питеру створио. Ова кућа је направљена за Singer Sewing Machine Company чувену компанију за шивеће машине. Али после Октобарксе револуције кућа је претворена и Књижницу и зато носи такав назив данас. Током опсаде Лењинграда ова књижница је радила што је чудо са обзиром на величину разарање које је претрпео Лењинград.

0_20310_221aad7d_XL


0_1136a_56fea7c3_XL


0_1dbd9_8e51f603_XL
 
Број 56 Невскиј Проспект,

Зграда Трговачког братства Јелисејеви, направљена почетком 20. века.

np56r2.jpg


TTD_BRATJA_Elissevi.jpg


Дворац Строгановскиј,
Налази се једним делом на Невском Проспекту а једним делом излази на речицу Мојку,

Stroganov_Palace_Moika_River.jpg


Он је направљен за Бартоломеја Растрелија, италијанског архитекту који је касније постао Рус. Радио је на многим значајним пројектима у Петербургу попут Зимског дворца или Царског села.
Поглед на Дворац са Невског Проспекта,

800px-%D0%A1%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%86_%281%29.jpg


Сада је Дворац претворен у Музеј,

800px-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%8F_%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D1%8F%D1%8F_(1).jpg
 
Пре него што се искључимо са Невског Проспекта и кренемо западније ка реци Неви и њеној делти да се посветимо још неким знаменитостим Невског Проспекта.

Гостиниј двор

Градња се везује за 18. век тачније 1757. годину и трајала је 28 година. Ради се о првој робној кући у Русији и једној од првих у Свету са 100 радњи. Двојица архитеката су радила дотичну зграду први је, већ помињани, Растрели а други је Жан-Батист Валин Де Мот који је зграду радио у неокласичном стилу. Током следећег века Гостиниј двор је изгређевин тако да је на почетку 20. века имао 178 радњи. Међутим ускоро долази Револуција и он губи своју првобитну намену. Почетком 21. века долази до поновног отварања трговачког центра тако да је то данас један од најрепрезентатних трговачких центара у источној Европи а вероватно и шире, наравно цене су папрене. Туи се налазе продавнице високе моде попут CHRISTIAN LACROIX, GIVENCHY, Just Cavalli, DAKS, DIOR, Jouer le style итд као и сва значајнија имена у свим областима. У близини се налази и метро станица истог имена.

Gostiny_Dvor01.JPG


800px-GostinyDvor.jpg


Gostiny_Dvor02.JPG


0_eecb_1bce7578_-2-orig
 
Poslednja izmena:
Настављамо даље према истоку и наилазимо на речицу Фонтанку која пролази кроз цнтар Питера у дужини од 6.7 километара и лева је притока Неве. Један од мостова на тој речици је и мост Анчиков преко којег прелази Невски Проспект.
Први мост је био направљен 1715-16 али од дрвета и направљен је од стране инжењера Михајла Анчикова, данашњи мост Анчиков је прављен 1841-42 а реконструисан је 1906-1908.

0_2b7be_2d71281e_XL


Његова карактеристика су коњи. Које радио скулптор Барон Пјотр Карлович Клодт. Тема по којој су рађени су из античке легенде и представљају Диоскурсе.

450px-Klodt_01.jpg


450px-Klodt_02.jpg


Klodt_03.jpg


Klodt_04.jpg


Као што видите сваки од четири коња је у другачијој позицији и другачију причу прича.
 
И тако кроз цели Невски Проспект који је играђен у неокласинчном и барокном стилу. Али бих се ипак вратио још на Трг Устанка.

Један од централних делова Питера на којем се укшртају Невски Проспект, Лиговски Проспект, Улица Устанка(Восстания) и Улица Гончарнаја.
Пре Фебруарске револуције 1917., јесте Фебруарске није грешка биле су две те 1917., Октобарска је бољшевичка, Трг се звао Знаменскаја по цркви Знака која је била ту изграђена. Црква је срушена 1940. године да би на том месту могла да се изгради метро станица 1955. године.
До 1937. се у центру кружног тока налазио споменик цару Александу III те године је уклоњен.
Данашњи обеликс је постављен на Дан победе 9. маја 1985. године на прослви 40 година од Немачке капитулације у 2. св. рату.(у рано јутро 9. маја 1945. Немачка је признала капитулацију Црвеној армији у Берлину). Само обелиск носи назив "Град херој Лењинград"

154px-%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%BB%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%8E_%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.jpg
 
Е сада окрећемо и идемо према западу, прелазимо речице Фонтанку па Мојку и долазимо до Адмиралитета,

admiralty_1.jpg


Ту се завршава Невски Проспект и улази се у Улицу Дворцовоју. Улица наставља преко Неве на мост Дворцовиј и даље на Осртво Василевскиј,

4222880138_b3e989d91d_o.jpg


Међутим треба се задржати још мало са ове стране Неве. Јер излазимо управо овде,

p1080138a.jpg


800px-Petersburg-square.jpg


Долазимо на Трг Дворца,

vooyajstpetersburg1.jpg


Winter_Palace_Square_04.JPG


А који је дворац у питању, па слика се назире на следећој фотографији,

Palace_Square-St._Petersburg.jpg
 
Poslednja izmena:
Зимски дворац(Музеј Јермитаж) и Трг Дворца

0_bf92_39a3efa6_-3-XL


Прво нешто да се каже о Тргу. То је са историјиске тачке један од најпознатијих Тргова јер управо ту се дешавало оно главно у Октобарској револуцији 1917. године. Као и чувена Крвава Недеља 1905. године.
Наспрам Зимског дворва се налази зграда Главног Штаба(полукружна зграда) која је грађена у периоду 1819-1829 и она представља победу Руса над Наполеном. Видимо Тријумфалну капију на којој се налази Римска квадрига.
У центру Трга се налази Александровскаја колона,

WinterPalaceAndAC.jpg


Грађен је у периоду 1830-34 и представља највишу те врсте у Свету, 47.5 метара, изграђен у једном комаду од црвеног гранита.
На Врху споменика се налази Анђео који држи крст а скулптор је био и Борис Орловскиј.

450px-Alexander_Column_top.jpg


Пиједастал је сачињен од симбола војне славе као и посвете:"За Александра I (цар који је водио Русе у победу над Наполеоном) од захвалне Русије ". Такође постоје мотиви из Руске војничке традиције попут штита од Олега од Новгорода(принц Варјага, једно Руског племена, који је створио моћну Кијевску Рус), шлем већ помињаног Александра Невског, оклоп цара Александра I и заштитно одели Јермака Тимофојевича(козака који је освојио Сибир).

799px-Alexander_Column_2006.jpg


За време СССР мозаици на пијадесталу су били уклоњени док је Анђео опстао.
Иначе је Трг познат по томе што ту свирају најпознатије музике звезде из света и Русије попут Мадоне, Пола Мекартија, Пинк Флојда итд.
 
Poslednja izmena:
Зимски дворац-Јермитаж

0_bfaf_608b8730_-2-XL


Зимски дворац (рус. Зимний дворец) у Санкт Петербургу је споменик руске барокне архитектуре, тачније рококоа. Саграђен је у периоду 1754—1762. по пројекту италијанског архитекте Бартоломеа Растрелија. Овај дворац је у једном периоду своје историје био престоница руских императора, а од јула па до новембра 1917. коришћен је као место заседања Привремене владе. Године 1922. овај дворац је припојен државном музеју Ермитаж.

3542148004_8f11689f20_b.jpg


Зимски дворац има 1 057 соба, 1 786 врата и 1 945 прозора.

Савремено здање има облик квадрата са унутрашњим двориштем и фасадама окренутим ка ријеци Неви, Адмиралитету и Дворском тргу. Главна фасада, окренута према Дворском тргу, прорезана је луком односно парадним пролазом према унутрашњем дворишту.

На југоисточном дијелу другог спрата налази се један од споменика рококоа, наслеђе четвртог зимског дворца — Велика црква Зимског дворца.

Главна фасада је 150 метара дуга и 30 метара висока. У приземљу се углавном налазе чиновничке просторије, просторије за особље, галерије и сале. На првом спрату се налазе главне просторије и апартмани царске породице. На другом спрату се налазе собе и апартмани за високе дворјане и функционере. Велике сале које је користио двор су биле уздуж ходника који је почињао од Јорданског степеништа.

0_39975_58f2d61b_XL


0_232d2_3ee39449_-1-XL


Државни музеј Јермитаж (рус. Госуда́рственный Эрмита́ж, од фр. hermitage, уточиште) налази се у Санкт Петербургу у Русији. Представља једну од највећих, најлепших и најстаријих уметничких и културно-историјских музеја у људској историји и култури.
Поседује највећу колекцију слика у свету

0_e9b8_9247128c_XL


Његова огромна збирка изложена је у 6 зграда на обали реке Нева, с тим што је главна зграда Зимски дворац који је некада био званична резиденција руских царева. У више од 350 сала изложено је 60.000 експоната.

PorticoWithAtlantes.jpg


Колекција овог музеја је зачета 1764. као збирка уметничких предмета царице Катарине II, која је од 1852. отворена за јавност. За два и по века у овом музеју је сакупљено око три милиона уметничких и историјских експоната, из епоха од каменог до савременог доба. Данас је музеј Ермитаж прворазредна туристичка атракција коју годишње обиђе 3 до 4 милиона посетилаца.

HermitageFromInside.jpg


HermitageInterior.jpg


4158682460_3831cb43c6_b.jpg


4335965196_6fe1c8baaf_b.jpg


Најзначајнија збирка овог музеја је збирка западноевропског сликарства са делима: Микеланђела Буонаротија, Леонарда да Винчија, Рубенса, Рембранта, Пусена, Клода Лорена, Каналета, Винсента ван Гога, Пабла Пикаса, Анрија Матиса и других. Поред збирки италијанског, француског, шпанског и низоземског сликарства, музеј је познат по својој археолошкој збирци, збирци средњевековне европске уметности, збирци скулптура и примењене уметности. Ту је и колекција руске уметности свих епоха, мада је њен већи део измештен у Руски музеј.


Gallery.jpg


Jupiterhall.jpg
 
Ево на следећој слици се види доста тога из претходне приче.

4393862987_66c1f50b2c_o.jpg


Мали део Невског Проспекта, Адмиралитет, и наравног Трг Палате или Дворца и Зимски дворац. У позадини се види Исакијевски Сабор али о њему неком другом приликом. Са десне стране је Нева и мост Дворцовиј.
 
Као што сам и обећао,

Исакијева саборна црква

0_bf93_86217103_-1-XL


То је био највећи Храм у Русији када је изграђен, висине 101.5 метара. Посвећен је Св. Исакији Далматинском који је био светац заштитник Петра Великог који је рођен на дан Св. Исакије у црквеном календару.

0_1a49a_495e9fb8_XL


Храм је почео да се гради за време Цара Александра I Павловича((23. децембар 1777—1. децембар 1825), Цара Русије, владара Пољске и Великог Војводе Финске и Литваније. После пораза Наполеона у Русији 1812, имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних иницијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Отоманског царства и помагао српским устаницима.

0_303ca_76b5ff68_XL


Храм је почео да се гради 1818. а градио се до 1858. по начелима француског архитекте Монферана који је студирао у атељеу Наполеона. Изграђена је у Империјалном стилу са елементима неокласике на екстеријеру у комбинацији са руско-византијиским стилом. У унутрашњости су радили многи међу њима и Италијани.

0_1f509_f9260708_XL



У позадини Сабора се налази Трг Св. Исакије и споменик Цару Николају I

1116088.jpg


3827079992_cd4ef77c76_o.jpg


После Револуције, Храм је напуштен да би каасније био претворен у Музеј Атеизма а на месту голубице скулптуре је стављено Фуково клатно. После пада комунизма Црква је обновљена у једном свом делу. За време 2. св. рата купола Храма је префарбана да не би привлачила пажњу.

3826297029_afb08e3bd8_o.jpg




Ентеријер,

0_1761f_c5621128_XL


0_1f658_c98d9fd4_XL


0_20b34_86b8d8fe_XL


0_20b38_84c83c8a_XL


и за крај,

3648876_large.jpg
 
Јун у Питеру,

Сликано у 22:43,

034d0a8fcd3234xl.jpg


22:58

029cd022b69e82xl.jpg


2:09, најтамнији део ноћи и подизање мостова на Неви,

02c103c58b5cdfxl.jpg


4:10, спуштање мостова,

423067043911ddf55a4eo.jpg


То су беле ноћи када нема правог мрака. Тада се у Питеру одржава и фестивал када се прославља и дан града,

4231430952_f73f9cf62d_o.jpg
 
Иначе ово подизање мостова је било проблематично у прошлости јер ако би остали на другој страни Неве нисте могли да пређете сем бродом. Међутим сада је изграђен нови мост независтан од дизања а у плану је и градња тунела испод Неве.
Метро у Питеру ради од 5.30 до 00.30 следећег дана. Тако ако би сте остали на погрешној страни реке, а онај ко први пут дође често изгуби појам времена због белих ноћи, морате се сналазити.
 
Сабор васкрсења Христовог(алтернативни назив Храм Спаса на Крви или Храм проливене Крви)


ext-cc-hoolypics.jpg


Помало чудан назив повезан са крвљу али има разлога. Цар Александр II Николаевич који је поред тога имао титуле Великог Војводе Финске и Краља Пољске, је ту сконачао.

4327652032_b60e7c222b_o.jpg


Иначе Цар Александар II је познат у Финској као "Добар Цар" јер је фински језик изједначио са шведским. Дао је Финској независну валуту и омогућио индустријиски развој. За оне који не знају Руску историју, 1808. се водио Фински рат између Русије и Шведске(тачније иза је стајао Наполеон) у коме су Руси победили Швеђане и узели област Шведске која се данас зове Финска, пре тога је Петар Велики поразио Швеђане(Велики северни рат од 1700. до 1721.) и њихову коалицију заузевши простор где се данас налази Петербург и још неке.
Елем да се ми вратимо на цркву. на месту где је Цар Александар II убијен 1881. почела је да се гради Црква 1883. да би била завршена 1907. под Царем Николајем II, последњим руским Царем.

_SHE4472.jpg


Е сада идемо у период Револуције и социјализма, током Револуције црква је опљачкана и прилично је уништена њена унутрашњост да би почетком 30-тих Црква била затворена. За време опсаде Лењинграда током 2. св. рата Црква је отворена за привремено одложиште лешева оних који су погинули, умрли од глади или болести(таквих је било пуно, за оне који не знају за време опсаде Лењинграда у трајању од 2 године без контакта са остатком света и за време целог рата умрло је 642 000 цивила у опсади и 400 000 у евакуацији а Црвене армије преко 1 000 000). Како Немци тако и то окружење је произвело велика оштећења.

4264485180_963f1d9152_o.jpg


После рата је коришћена као узгајалиште поврћа па је имала и поспрдан назив Храм спаситеља кромпира.
1970 је одлучено да Црква постане музеј и вршена је рестаурација све до 1997 када је поново отворена али није до краја рестаурирана. Данас Црква представља једну од главних туристичких одредница Питера.
Сама Црква се налази на каналу Грибједова а по својој архитектури одскаче од остатка старог дела Питера, који је грађен у барокном и неокласичнном стилу, јер је Црква изграђена у руском средњевековном стилу. Унутрашњост је одликује огроман мозаик 75000 квадратих метара што је један од највећих на свету ако не и највећи.

pano3.jpg


_SHE4308.jpg


_SHE4309.jpg
 

Back
Top