S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 37

Tema: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

  1. #1
    Aktivan član Jovkesrbin (avatar)
    Učlanjen
    22.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.422
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Rimski carevi

    Moze li mi neko naci hronolosku listu rimski careva (ime i godina od kad do kad su vladali) ?Unapred hvala
    U buduce, ovde mozemo pisati zanimljivosti, traceve, istine i neistine o pojedinim rimskim carevima...
    Pozdrav



  2. #2
    Veoma poznat Tzar (avatar)
    Učlanjen
    23.03.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.205
    Reputaciona moć
    422
    Are we sane or have we lost it once again
    We can only hope this day will come to an end

  3. #3
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Incitat (Brzonogi), konj imperatora Kaligule.

    Incitat je imao poseban tretman. Dan pred trku u Cirku, da ne bi bio ometan u odmoru, običavao je Kaligula uz pomoć vojnika čitavom susedstvu da zapovedi potpunu tišinu. Kaligula je tom konju sagradio posebnu palatu od mramora, sa jaslama od slonovače, sa poslugom i pokućstvom, da bi mogao što sjajnije primati uvažene goste koje je pozivao u njegovo ime. Vrhunac svega bio je, svakako, da je Kaligula svog Incitata imenovao za konzula, koji se u danima „aktivnosti” kretao sa grimiznim ogrtačem i ogrlicama od dragog kamenja.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  4. #4
    Aktivan član IndianaBones (avatar)
    Učlanjen
    28.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Novi Beograd, Blok 22
    Poruke
    1.006
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    50

    Post Re: Rimski carevi

    Idi u Viminacijum, tamo ces naci sve o tome.
    Divide et impera!

  5. #5
    Aktivan član Jovkesrbin (avatar)
    Učlanjen
    22.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.422
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio IndianaBones Pogledaj poruku
    Idi u Viminacijum, tamo ces naci sve o tome.
    Indiana Bones, ne postavljaj glupe komentare ako nemas potrebu, zasto bi presao 400 km da bi saznao listu rimskih careva...
    Tzar, hvala veliko !
    Ljubo, dobro ste me nasmejali, Kaligula je stvarno bio cudan covek, a i car...Hehe...

  6. #6
    Aktivan član Anđa (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.019
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio Jovkesrbin Pogledaj poruku
    Indiana Bones, ne postavljaj glupe komentare ako nemas potrebu, zasto bi presao 400 km da bi saznao listu rimskih careva...
    Tzar, hvala veliko !
    Ljubo, dobro ste me nasmejali, Kaligula je stvarno bio cudan covek, a i car...Hehe...
    A i zašto bi tamo saznao, pitam se ja. Jedino ako nisu napisali. To već ne znam.

    Evo priče, mada mislim da je i vrapci znaju, samo sada ne mogu da se setim nijedne druge:
    cara Proba su ubili vojnici zato što ih je u avgustu, na visokim temperaturama, terao da isušuju močvare, grade puteve, sade vinograde. Ljudi odlepili, ubili ga, a potom se kajali pošto su ga cenili i neki izvršili samoubistvo zbog osećaja krivice. Bio je omiljen i cenjen među vojnicima, samo ih je malo previše forsirao, da ne bi dangubili.

    Ili kada je Vespazijan umirao, navodno je rekao: gle, postajem Bog. (Pošto su ustalili da cara po smrti proglase božanstvom.) Priča podseća na američke filmove i duhovite komentare u neverovatnim trenucima.
    Poslednji put ažurirao/la Anđa : 22.02.2010. u 02:58

  7. #7
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.443
    Reputaciona moć
    258

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio Anđa Pogledaj poruku
    A i zašto bi tamo saznao, pitam se ja. Jedino ako nisu napisali. To već ne znam.

    Evo priče, mada mislim da je i vrapci znaju, samo sada ne mogu da se setim nijedne druge:
    cara Proba su ubili vojnici zato što ih je u avgustu, na visokim temperaturama, terao da isušuju močvare, grade puteve, sade vinograde. Ljudi odlepili, ubili ga, a potom se kajali pošto su ga cenili i neki izvršili samoubistvo zbog osećaja krivice. Bio je omiljen i cenjen među vojnicima, samo ih je malo previše forsirao, da ne bi dangubili.

    Ili kada je Vespazijan umirao, navodno je rekao: gle, postajem Bog. (Pošto su ustalili da cara po smrti proglase božanstvom.) Priča podseća na američke filmove i duhovite komentare u neverovatnim trenucima.
    E, nešto ti ne radi ovaj avatar. Evo klikćem celo jutro i ništa!

  8. #8
    Aktivan član Jovkesrbin (avatar)
    Učlanjen
    22.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.422
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio jelen.co Pogledaj poruku
    E, nešto ti ne radi ovaj avatar. Evo klikćem celo jutro i ništa!
    Hahahahahahahahahahahahahahahaha...
    Salu na stranu, evo nesto i o Cezaru: Uvek kada je gmrelo i sevalo Julije Cezar je prvo trcao po palati kao nenormalan a onda bi se odjednom sakrio ispod kreveta i tu proveo celu noc virkajuci povremeno da li su munje prestale, prica se da se plasio da to nije kazna za sva nedela koja je pocinio drugim narodima boreci se za interese Rima...

  9. #9
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    OKTAVIJAN

    Rimski imperator Oktavijan Avgust (63 pne.-14 ne.) bio je iznenađen kada je vidio da je neki seljak
    veoma nalik na njega. Da bi se našalio, zapita ga da li je njegova majka više puta bila u Rimu.

    Seljak, koji je primjetio isto, međutim mu odgovori:

    - Ne, već je tamo više puta zalazio moj otac.

    http://www.mudremisli.com/category/anegdote/
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  10. #10
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.443
    Reputaciona moć
    258

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio Jovkesrbin Pogledaj poruku
    U buduce, ovde mozemo pisati zanimljivosti, traceve, istine i neistine o pojedinim rimskim carevima...
    Treba nabaviti Skandal iz tog vremena.

  11. #11
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio jelen.co Pogledaj poruku
    Treba nabaviti Skandal iz tog vremena.


    Carica Valerija Mesalina

    Možda je ovu temu trebalo započeti nekom drugom istorijskom ličnošću. Neke su se odrekle poroka pa su uvršćene u svete, ali se po pravilu ne priznaju kao istorijske ličnosti.
    Ovu temu, naravno, nikako ne treba shvatiti kao pokušaj nekakve diskriminacije lepšeg pola.
    Jer, sinonim reči bludnica (*urva) znači i:muškarac kukavica, muškarac bez karaktera, a i takvima obiluju istorijski izvori.

    Re: Mesalina – istorijske bludnice

    Ako neko ima vremena, neka iskopira postove sa ove teme, koji predstavljaju tekst Šeli Klajn.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  12. #12
    Veoma poznat
    Učlanjen
    04.09.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.443
    Reputaciona moć
    258

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku

    Carica Valerija Mesalina

    Možda je ovu temu trebalo započeti nekom drugom istorijskom ličnošću. Neke su se odrekle poroka pa su uvršćene u svete, ali se po pravilu ne priznaju kao istorijske ličnosti.
    Ovu temu, naravno, nikako ne treba shvatiti kao pokušaj nekakve diskriminacije lepšeg pola.
    Jer, sinonim reči bludnica (*urva) znači i:muškarac kukavica, muškarac bez karaktera, a i takvima obiluju istorijski izvori.

    Re: Mesalina – istorijske bludnice

    Ako neko ima vremena, neka iskopira postove sa ove teme, koji predstavljaju tekst Šeli Klajn.
    Uuuu, a kakvo je tek bludničenje Tacitov anal.........Kakvih tu sve ima tračeva.....

  13. #13
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

  14. #14
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Najpoznatiji javnosti je...

    Car Konstantin

    Iako najveci od svih rimskih careva rodjenih na teritoriji Srbije, o mestu rodjenja cara Konstantina postoji samo jedan sacuvan zapis koji kaže da je rođen u Naisu (današnji Niš). Rođen je krajem trećeg veka u porodici budućeg cara Konstancija Hlora (tada samo oficira) i majke skromnog porekla.
    Vaspitavan je u duhu budućeg vojnika, a hrišćanska načela prenosila mu je majka Jelena, potpuno predana hrišćanskoj veri.

    Vrlo rano dobio je titulu avgusta. Postizao je znašajne vojne pobede, ali je njegovo najvažnije delo Milanski edikt, kojim je prestao progon hrišćana, a hrišćanstvo postalo priznata religija. Period mira iskoristio je za podizanje Novog Rima – Konstantinopolisa. Vladao je tridesetak godina što je retko koji njegov prethodnik uspeo. Umro je u 64. godini i sahranjen u Crkvi Svetih apostola u Konstantinopolisu. Kontroverza vezana za njegov život je odluka o pogubljenju sina 326. godine zbog sumnje da je učestvovao u zaveri.

    Prema nekim izvorima, ukupno je 16 (17) imperatora rođeno na teritoriji Srbije.

    Hajdemo o svakom od njih, koliko znamo i možemo!
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  15. #15
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku
    Najpoznatiji javnosti je...

    Car Konstantin

    Iako najveci od svih rimskih careva rodjenih na teritoriji Srbije, o mestu rodjenja cara Konstantina postoji samo jedan sacuvan zapis koji kaže da je rođen u Naisu (današnji Niš). Rođen je krajem trećeg veka u porodici budućeg cara Konstancija Hlora (tada samo oficira) i majke skromnog porekla.
    Vaspitavan je u duhu budućeg vojnika, a hrišćanska načela prenosila mu je majka Jelena, potpuno predana hrišćanskoj veri.

    Vrlo rano dobio je titulu avgusta. Postizao je znašajne vojne pobede, ali je njegovo najvažnije delo Milanski edikt, kojim je prestao progon hrišćana, a hrišćanstvo postalo priznata religija. Period mira iskoristio je za podizanje Novog Rima – Konstantinopolisa. Vladao je tridesetak godina što je retko koji njegov prethodnik uspeo. Umro je u 64. godini i sahranjen u Crkvi Svetih apostola u Konstantinopolisu. Kontroverza vezana za njegov život je odluka o pogubljenju sina 326. godine zbog sumnje da je učestvovao u zaveri.

    Prema nekim izvorima, ukupno je 16 (17) imperatora rođeno na teritoriji Srbije.

    Hajdemo o svakom od njih, koliko znamo i možemo!
    Justinijan Veliki (isto kao i ovaj, bio je poznat kao 'veliki'), puno ime Flavije Petar Savatije Justinijan I, drugi je član justinijanske dinastije koja je vladala Istočnim rimskim carstvom. Rođen je 483. godine i prema pretpostavkama (drugi navode današnju Republiku Makedoniju), upravo u Prvoj Justinijani kod današnjeg Leskovca u latinskoj porodici, moguće starosjedelačkog etničkog porijekla.

    Postao je car 527. godine. Imenovan je po svom prethodniku koji ga je prisvojio, ujaku imperatoru Justinu. Vladao je sve do svoje smrti 565. godine. U Istočnom Pravoslavlju Justinijan je svetac, a tu poziciju ima i kod nekih protestanata.


  16. #16
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Justin I, puno ime Flavije Justin, vladao je Vizantijom od 518. do 527. godine. Za razliku od njegovog nećaka i nasljednika, nešto poznatijeg od njega, za Justina zamo gotovo sigurno da se rodio u Nišu, negdje oko 450. godine.

    Postoji jedna veličanstvena stvar u vezi sa Justinom. Naime, nakon što se rodio u seocu Bederijani, u latinizovanoj porodici tračkog starosjedelačkog porijekla, Justin je vodio život u najvećoj bijedi kao seljak. Njegova sestra Vigilantija se udala za jednog Savatija, kome je rodila dva rimska cara.

    Justin je bio začetnik nove dinastije, justinijadske, napravivši svaki raskid sa starom leonijadskom. Justin je bio nepismen, i i pored te činjenice, on je brzo napredovao uz rimsku vojnu hijerarhiju, tako da je došao i do pozicije cara (!) u svojoj 70. godini života. Njegova žena je bila Eufemija.
    Poslednji put ažurirao/la Slaven777 : 27.02.2010. u 11:27

  17. #17
    Aktivan član Anđa (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.019
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Decije Trajan (249-251) je rođen u blizini današnje Sremske Mitrovice. Tu negde su rođeni i Aurelijan (270-275), Prob (276-282), Maksimijan koji je vladao uz Dioklecijana.
    Pretpostavlja se da je Klaudije II (268-270) rođen u blizini današnjeg Niša.

    Itd.

  18. #18
    Ističe se foliranat1 (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.713
    Reputaciona moć
    85

    Podrazumevano Re: Rimski carevi

    Citat Original postavio Jovkesrbin Pogledaj poruku
    Moze li mi neko naci hronolosku listu rimski careva (ime i godina od kad do kad su vladali) ?Unapred hvala
    U buduce, ovde mozemo pisati zanimljivosti, traceve, istine i neistine o pojedinim rimskim carevima...
    Pozdrav
    Imasa te podatke u knjizi Anticka Srbija od Jovana I. Deretica!

  19. #19
    Aktivan član Jovkesrbin (avatar)
    Učlanjen
    22.10.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.422
    Reputaciona moć
    44

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Neko mi je promenio ime teme...Hahahaha...Al nmvz...

  20. #20
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Samo su spojene dve teme, a uzet je ovaj naziv jer je provokativniji.
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  21. #21
    Ističe se VoSlavu (avatar)
    Učlanjen
    13.02.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Буян
    Poruke
    2.737
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Caesar Flavius Valerius Aurelius Constantinus Augustus, Born in Naissus(Niš)


    Quintus Herennius Etruscus Messius Decius, Born in Sirmium (Sremska Mirovica)


    Caesar Gaius Messius Quintus Traianus Decius Augustus, Born in Budalia (Martinci)


    Gaius Valens Hostilianus Messius Quintus, Born in Sirmium (Sremska Mirovica)


    Marcus Aurelius Claudius Gothicus, Born in Sirmium (Sremska Mirovica) or Naissus (Niš)



    Marcus Aurelius Claudius Quintillus , Born in Sirmium (Sremska Mirovica)



    Lucius Domitius Aurelianus, Born in Sirmium (Sremska Mirovica)



    Marcus Aurelius Probus , Born in Sirmium (Sremska Mirovica)


    Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius , Born in Sirmium (Sremska Mirovica)


    Flavius Iulius Constantius, Born in Sirmium (Sremska Mirovica)


    Flavius Gratianus , Born in Sirmium (Sremska Mirovica)


    Flavius Valerius Constantius, Born in north Dardania, probably Naissus (Niš)


    Valerius Licinianus Licinius, Born in Felix Romuliana (Zaječar)


    Galerius Maximianus , Born in Felix Romuliana (Zaječar)


    Gaius Valerius Galerius Maximinus Daia , Born in Felix Romuliana (Zaječar)


    Vetranio , Born in Moesia Superior


    Flavius Valerius Severus , Born in the Danubian region.
    Скажи мнѣ, кудесникъ, любимецъ боговъ,
    Что сбудется въ жизни со мною?

  22. #22
    papkar nije na forumu
    У Паклу су бичеви,а у Шеолу ланци.
    Zainteresovan član papkar (avatar)
    Učlanjen
    15.01.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    koordinatni sistem
    Poruke
    298
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    Србију Тарабић назива " колевком древних царева и колевком будућег кнеза светла" како се по неким виче месија који ће доћи
    не боре се случајно све силе око србије
    то што римски-аријански цареви потичу одавде то је истина
    а истина је и да је ово посебно тле
    историју су кројили како су хтели али је србија увек била изнад прљавих игара
    и не само римски
    имамо и 3 немачка цара рођена овде и 1 црногорског
    и руска 2
    да не пишем о нашој лози
    ово је колевка царева и краљева и тако је од вајкада

  23. #23
    Obećava Brojka (avatar)
    Učlanjen
    19.12.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    98
    Reputaciona moć
    41

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    NAŠI RIMSKI IMPERATORI (1)
    Tekst preuzet / Novosti/Feljton
    Dragana Matović, 25.07.2009


    TRAJAN DECIJE


    Trajan na prestolu

    U čitavoj istoriji teško je pronaći razdoblje kada su ljudi iz naših krajeva toliko uticali na sudbinu evropske civilizacije i sveta, kao u 3. i 4. veku naše ere. Na teritoriji današnje Srbije, u tom vremenu, rođeno je, prema navodima stručnjaka, osamnaest rimskih imperatora. To predstavlja petinu od svih vladara Rimskog carstva i najveći broj careva koji su prvi put ugledali svet van Italije. Oni su imali ključnu ulogu u doba najdubljih kriza koje su potresale Rimsku imperiju, a prostor Balkana, odnosno tadašnjih rimskih provincija Gornje Mezije i Donje Panonije za nepuna dva veka postao je posebno značajan.
    Prva ličnost sa područja Srbije koja se uzdigla na carski presto bio je Trajan Decije. Njegova kratkotrajna vladavina, od 249. do 251. godine u analima antičke istorije opisana je kao primer vojničke časti, umerenosti i vrline.
    Rođen je u okolini Sirmijuma, u malom mestu koje se nazivalo Budalija ili Bubalija (današnji Martinci). Otac mu je bio oficir, pripadnik lokalne aristokratije čiji su koreni verovatno poticali iz Italije. Iako je bio starosedelačkog porekla, opredelio se za vojnu karijeru. Zbog svoje hrabrosti i odlučnosti napredovao je od nižeg oficira do zapovednika rimske vojske. Njegova žena Herenija Etruscilija takođe je pripadala poznatoj senatorskoj porodici etrurskog porekla. Sa njom je imao dva sina: Herenija Etruska i Hostilijana.

    Trijumfalno

    Decije je jedan od retkih rimskih vladara sa Balkana, koji je pre stupanja na tron bio konzul, čak i guverner. Njegovo ime češće se spominje u istorijskim dokumentima za vreme vladavine cara Filipa Arabljanina, koji ga je postavio da komanduje legijama na Dunavu. Krajem 248. godine počinju bune protiv cara Filipa u Panoniji i u Maloj Aziji. Decije odlazi sa svojom legijom da zaustavi uzurpatore. Osvajač na Balkanu zvao se Pakacijan, koji je tokom kratkotrajne vlasti u Sirmijumu uspeo čak da iskuje svoj novac. Čim su se Decijeve trupe približile, Pakacijan je izgubio život. Iz zahvalnosti, Filip ga postavlja za upravnika u Meziji i Panoniji.
    Omiljen među vojnicima, u čiju se podršku neizmerno uzdao, Decije pokazuje izuzetne sposobnosti u borbama protiv gotskih plemena. Zbog toga ga njegovi vojnici, pripadnici Desete legije, biraju za cara. Običaj je bio da legionari, često sa isukanim mačevima, svoje vojkovođe primoravaju da prihvate carsku titulu.Tu počast nije mogao da odbije i da je hteo, jer bi na taj način sebi potpisao smrtnu presudu.
    Godine 249. ušao je u građanski rat sa titulom upravnika (prefekta) grada Rima. Nakon ubedljive pobede u bici kod Verone, u kojoj su poginuli car Filip i njegov sin Filip Mlađi, Decije odlazi u Rim, gde i formalno biva proglašen za cara.
    Neposredno po stupanju na carski presto izgradio je i obnovio niz kapitalnih objekata. Poznate su Decijeve terme (Termae Decianae) na Aventinu, koje su završene 252. godine, a koristile su se čak i u 16. veku. Obnovio je i Koloseum u Rimu. Zahvalnost koju je imao prema vojnicima elitnih jedinica iz Panonije i Mezije iskazao je na novcu, na reversu sa natpisom
    „genius edžercius illyriciani“. Novac je pravio u kovnicama u Viminacijumu, a jedno vreme kovao ga je i u ime Filipa Arabljanina i njegovog sina.
    Od početka svoje vladavine, Trajan Decije pokazao je velike ambicije i za svoju porodicu: suprugu je proglasio za avgustu (caricu), a sinove za cezare (prestolonaslednike). Zabeleženo je da je bio jedan od rimskih imperatora koji su u vreme pape Fabijana progonili hrišćane da zaustave širenje ove vere. Zahtevao je da episkopi Crkve prinose žrtve njemu lično, što je za hrišćane bilo nemoguće. Trajan Decije je prvi imperator koji je posle dva veka narušio tzv. Padž Christiana, kojim je Rimsko carstvo prećutno uspostavilo primirje sa hrišćanima posle Domicijanovih progona.

    Hrabri ratnik

    I pored toga, hrišćani mu nisu došli glave. Mnogo opasniji neprijatelji po Rim u to doba bili su Goti, koji su prelazili Dunav da bi pljačkali po Meziji i Trakiji. Rat je trajao tokom 250. i 251. godine. Praćen legionarima, često je boreći se kao običan vojnik, ulazio u prve borbene redove. Ta njegova hrabrost do današnjih dana nije zaboravljena. No, Goti su porazili Rimljane. U žestokoj bici koja se odigrala u močvari kod Abrita (današnjeg Razgrada u Bugarskoj) poginuo je njegov sin, mladi carević Herenije Etruski. Istoričari beleže da je na vest o njegovoj pogibiji Trajan Decije vojnicima hrabro povikao: „Nastavite borbu! Izgubili smo samo jednog legionara“. Bitka je nastavljena, ali je Decije i sam upao u zasedu iz koje nije uspeo da izađe. Ubijen je strelom. Pretpostavlja se da ga je izdao neko iz njegovih redova. Na taj način postao je prvi rimski imperator koji je izgubio život u bici sa varvarima.
    Posle njegove smrti u Rimskom carstvu sve se preokrenulo. Godine koje su usledile predstavljaju možda najteži period njegove istorije. Vladale su epidemije, nesreće, siromaštvo i rat. Stanovnici imperije pitali su se zašto se Rim toliko zamerio bogovima. Neki su smatrali da je do toga došlo zato što su mnogi verovali spisima Lukijana, koji je govorio da bogova i nema, pa im nisu više prinosili žrtvene darove. Drugi su govorili da je za to kriva „Hristova sekta“, koju su mnogi, poput cara Trajana Decija, smatrali opasnijom od varvara, zato što je otvoreno izbegavala da učestvuje u obredima namenjenim rimskim bogovima i odavanju počasti božanstvenim carevima Rima.
    Otprilike u to vreme, vojska na Dunavu izabrala je za cara Trebonija Gala, bivšeg senatora i guvernera Donje i Gornje Mezije. Za njega su tvrdili da je glavni krivac za smrt Trajana Decija, pa je pretila opasnost da dođe do novog građanskog rata. Zato je Gal prihvatio da usini Decijevog sina Hostilijana i da vlast podeli sa njim. Udovica Herenija Etruscilija zadržala je položaj carice.
    I pored toga, odmah posle pogrebnih svečanosti, Hostilijan i njegova majka odlaze u Viminacijum, gde su se osećali bezbednije nego u Rimu. Nažalost, krajem novembra iste godine Hostilijan umire od kuge. Bio je prvi car u četrdeset godina Rimske imperije, koji je umro prirodnom smrću.

  24. #24
    Obećava Brojka (avatar)
    Učlanjen
    19.12.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    98
    Reputaciona moć
    41

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    NAŠI RIMSKI IMPERATORI (2)

    KLAUDIJE GOTSKI

    Bedemi oko Rima

    SUNCE se tek promolilo na horizontu, tog septembarskog dana krajem sedme decenije trećeg veka, kada je dalmatinska konjica razbila napad gotskih jahača. Nevični taktičkom ratovanju, Goti, čija se snaga ogledala samo u mnoštvu, počeli su da se povlače prema logoru. Rimska vojska to je iskoristila za juriš. U masakru koji je nastao udarom legija, ubijeno je i ranjeno između 30.000 i 55.000 gotskih vojnika.
    Poraz Gota u bici kod Naisa (Niš) zavrteo je točak istorije u suprotnom smeru. Sprečena je velika najezda koja je pretila da uzdrma Rimsko carstvo. Trijumf Rimljana zaustavio je Gote, koji posle ovog kraha skoro čitav vek nisu prelazili rimsku granicu. Iz istorijskih izvora teško se može dokučiti da li je car Galijen, čija je vladavina zapamćena po mnogim nevoljama, u to vreme bio živ ili je imperator bio Klaudije II, koji je u čast pobede nazvan Gotski. Još jedan budući rimski car, koji je kao i Klaudije rođen na našem tlu, istakao se u ovoj bici. Bio je to Aurelijan.
    Detalji kako je Klaudije Gotski 268. godine postao rimski car nisu u potpunosti jasni. Legenda kaže da je nekoliko oficira, poreklom iz Ilirika (Balkansko poluostrvo), skovalo zaveru da jedan od njih, najsposobniji ili najželjniji vladarske slave, postane rimski car. Kocka je pala na Klaudija Gotskog. Jedne noći, tokom opsade Mediolanuma (Milana), u šator cara Galijena upali su unezvereni vojnici. Obavestili su ga da se neprijatelj približava. Iznenađen, ne stigavši da navuče oklop, izašao je napolje. Smrtonosna strela je poletela, a uputio ju je komandant konjice Cekropije ili sam Klaudije. Te optužbe nikad nisu dokazane. Zaverenici objavljuju da je car za naslednika proglasio jednog od najuglednijih vojskovođa - Klaudija Gotskog. Pretpostavlja se da je to bila njihova izmišljotina, jer je Galijen imao sina i brata.
    Bivši car je imao dosta pristalica među vojnicima i Klaudije je morao da smisli način da izbegne pobunu. Odabrao je provereno sredstvo: podelio je vojnicima po dvadeset zlatnika!

    Spasao carstvo

    Niko od njih nije mogao da odoli tom poklonu, jer je u Galijenovo doba državna kasa bila prazna. Car je bio primoran da kuje novac koji je imao tek tanku srebrnu prevlaku preko bakra i bio je skoro bezvredan. U takvim uslovima Klaudijev poklon bio je naprosto - neodoljiv.
    Poreklo Klaudija Gotskog obavijeno je velom tajne. Rođen je u Dardaniji, negde između Naisa (Niša), Ulpijane (Lipljana) i Skupija (Skoplja). Opisan je kao čoveka visokog stasa, sjajnih očiju, širokog lica, prstiju koji su mogli da slome vilicu konju ili mazgi, ozbiljnog, uzornog, besprekornog ponašanja, koji je voleo dosta da jede, ali ne i da pije vino. Razlog za veličanje njegovih pozitivnih osobina jeste to što je kasnije proglašen za rodonačelnika dinastije koju je osnovao Konstancije Hlor - otac Konsantina Velikog. Upamćen je i po tome što je naredio ubistvo jednog hrišćanskog monaha, kasnije poznatog pod imenom sveti Valentin. Ubistvo se dogodilo 14. februara 269. godine, i taj datum se kod katolika obeležava kao dan svetog Valentina, praznik zaljubljenih.
    Za nepune tri
    godine, koliko je trajala njegova vladavina, uspeo je da zaustavi rastakanje Rimskog carstva i započeo vraćanje otcepljenih rimskih provincija pod okrilje. Nije mu bilo suđeno da vlada dugo. Početkom 270. godine, kada je pripremao rat protiv vandalskih plemena koja su pljačkala Panoniju, pao je kao žrtva kuge u Sirmijumu (Sremska Mitrovica). Tu mu je priređena sahrana. Rimski senat mu je dodelio božanske počasti i postavio zlatnu statuu na Kapitolu.
    Izvori kažu da je, neposredno pred smrt, za svog naslednika imenovao Aurelijana, koji je od početka imao podršku vojske. Aurelijan je dobar strateg i ratnik, o čemu svedoči i nadimak „Ruka na maču“ (manu ad ferrum). Za samo pet godina, koliko je trajala njegova vladavina, postigao je uspehe u obnovi carstva. Svake godine vodio je po jedan rat i izlazio kao pobednik.
    Rođen je na malom seoskom imanju u okolini Sirmijuma ili, prema drugim izvorima, negde u Gornjoj Meziji. Otac mu je bio siromašan seljak, a majka sveštenica Solovog kulta. Legenda kaže da je njegova majka imala proročki dar i da je, dok je bio beba, predvidela je da će biti imperator.
    Prve godine Aurelijanove vlasti nisu obećavale ništa dobro. Oslobodivši se suparnika, Klaudijevog mlađeg brata Kvintija, u Rimu se suočio sa ustankom radnika kovnice novca. Tek što se ova pobuna završila, na Italiju se obrušila još jedna najezda Germana. S krajnjim naporom, u više bitaka, uspeo je da razbije varvarske horde. Nije mogao da zna da je svojim vojnim intervencijama uspeo da zaustavi varvare, koji narednih nekoliko stotina godina neće napadati Italiju. Smatrao je da je bezbednost Rima ugrožena i naredio da se izgrade visoki bedemi kojima će biti opasan ceo grad. To su prvi bedemi oko grada Rima još od vremena kraljeva. Njih će nekoliko godina kasnije završiti imperator Prob.

    Ubice - gardisti

    Pobeda u pohodu koji je preduzeo protiv Palmire, nakon što je obezbedio mir u Rimu, spada u njegov najznačajniji uspeh. U to doba uspon Palmire i njene neodoljive kraljice Zenobije doveli su u opasnost rimske oblasti na istoku. Vrhunac je bilo njeno osvajanje Egipta i proglašavanje za naslednicu Kleopatre. Krenuo je u vojni pohod. Koristeći ratno lukavstvo, uspeo je da razbije protivničku vojsku i povrati teritorije. Buntovnu kraljicu, okovanu u lance od čistog zlata, odvešće u Rim. Bila je najlepši ukras u njegovom velikom trijumfu.
    Zabeleženo je da je ovaj car često učestvovao u neposrednim okršajima na bojnim polju. U jednoj bici sa Sarmatima, sam je savladao 48 neprijateljskih vojnika, a ukupno je dotukao 950 ratnika. Povratio je provincije Galiju, Španiju i Britaniju. Poznate su njegove besplatne deobe hleba i ulja najsiromašnijem sanovništvu. Nekoliko puta je svim stanovnicima podelio po 500 denara.
    U jesen 275. godine krenuo je u rat protiv Persije. Negde na putu između Bizanta i Perinta ubili su ga njegovi gardisti. Zaveru je organizovao njegov lični sekretar, evnuh Eros. Dok je uz najveće vojne počasti spaljen na tom mestu, supruga Ulpija Severina pokušala je da zadrži vlast u Rimu...

  25. #25
    Obećava Brojka (avatar)
    Učlanjen
    19.12.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    98
    Reputaciona moć
    41

    Podrazumevano Re: S tla današnje Srbije potiče 17 rimskih careva.

    NAŠI RIMSKI IMPERATORI (3)

    PROB I AURELIJAN

    Veliki ratnik Prob

    RIMSKI car Marko Aurelije umro je u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) 180. godine. Pola veka kasnije u ovom antičkom gradu rođen je još jedan imperator sa tim imenom, koji se, takođe, voljom ilirskih legija ispeo na carski tron. Za razliku od osećajnog i uglađenog cara-filozofa, Marko Aurelije nazvan Prob (276-282) je bio nepismen, sirov vojnik.
    Veza u imenu potiče iz tadašnjeg običaja da se ono menja u momentu kad neko promeni građanski status. Tako je prilikom usvojenja posinak menjao ne samo porodično, nego i lično ime, pa, čak, i nadimak.
    U Probovom slučaju verovatno je bilo drugačije. Naime, za vreme imperatora Karakala, 212. godine, svi stanovnici Rimskog carstva dobili su status rimskih građana. Do tada su tu privilegiju imali samo stanovnici Italije. Prema tradiciji svi su dobili nova imena po njegovom zvaničnom - Marko Aurelije Antonin. Status građana tada su stekli Probov otac ili deda. Uprkos kratkoj vladavini i činjenici da su saznanja o njegovom životu oskudna, Prob je u nekim oblastima Evrope jako poznat, i to zbog vinogradarstva. Legenda kaže da je u vreme njegove vladavine prvi put zasađena vinova loza van Italije, i to na brdu Glavica, na Fruškoj gori, kod današnjeg sela Šuljam. Takođe, Prob je svim Galima, Hispancima i Britancima dopustio da poseduju vinovu lozu i proizvode vino. Zbog toga se u delovima Austrije i Francuske smatra rimskim carem koji je u tim krajevima uveo vinogradarstvo. Rimljani su, međutim, u ta područja davno pre Proba doneli vinovu lozu, a ova priča samo ukazuje da je u njegovo doba cvetalo vinogradarstvo.
    Prob spada u vladare koji su više vremena proveli u ratovima, nego u uređenju države. Rođen je 232. u Sirmijumu. Otac Maksimus ili Dalmacije bio je baštovan ili vojnik, koji je od malih nogu učio sina da naporno radi. Prob se najverovatnije rano posvetio vojničkom pozivu. U tim vremenima, jedino je vojnička karijera omogućavala uspon na društvenoj lestvici. Nije poznato da li se ženio i imao dece.
    Sa nepune 24 godine, daleko pre nego što je to bilo uobičajeno, stupio je na dužnost tribuna, visokog oficira carske legije. Tadašnji car Valerijan prepoznao je hrabrost i pouzdanost ovog mladića. Prob je ukazano poverenje ubrzo opravdao sjajnom pobedom nad Sarmatima. Valerijan, koji je samo zahvaljujući Probovom junaštvu izbegao smrt, uručio mu je izuzetno značajno vojno odlikovanje: narukvicu, ogrlicu, koplje i venac.
    Napredovao je vrtoglavom brzinom. U početku je zapovedao nad tri, potom nad deset legija, pet puta mu je dodeljena titula konzula.

    Opijen slavom

    Ratovao je po celom rimskom carstvu. Kaže se da je trijumfovao na četiri reke - Rajni, Dunavu, Eufratu i Nilu. Pripada onim imperatorima koji su poneli epitet semper victorioso (večiti pobednik), što je kasnije kovano na reversu njegovog novca.
    Kada je Aurelijan (270-275), koji je kao i Prob rođen u Sirmijumu, došao na čelo Rimskog carstva, stavio ga je uz svoj tron. Vest o neočekivanom Aurelijanovom ubistvu, zatekla ga je u Egiptu, gde je smirivao pobunu. Mada je imao podršku vojske, nije se odmah eksponirao kao pretendent na presto. Nije želeo sukob sa senatom koji je postavio već ostarelog Tacita (275-276) da rukovodi carstvom. Odmah nakon Tacitove
    smrti ulazi u građanski rat protiv njegovog brata Florijana, koji se proglasio za cara. Florijan nije imao podršku vojske i Prob posle pobede u bici kod Tarsusa iz građanskog rata izlazi kao pobednik. Senat je Proba prihvatio kao rimskog imperatora i odao mu počasti, kakve, prema istorijskim izvorima, nisu viđene od vremena njegovog imenjaka - Marka Aurelija!
    Čim je stupio na presto, Prob je surovo kaznio Aurelijanove ubice. Zatim je, poput svog prethodnika, krenuo u pohode protiv varvara, koji su ponovo počeli da ugrožavaju granice carstva.
    Autor knjige “Tlo Srbije zavičaj rimskih careva”, Aleksandar Jovanović navodi da su Probovi savremenici bili zapanjeni da jedan čovek u tako kratkom periodu može da vodi toliko ratova na dalekim razmeđama carstva. Obnovio je mir u svim provincijama. Umirio je opasnu granicu u Retiji, skršio je sarmitske upade u Panoniji, Gote je naterao na mir i saradnju, pobedio brojne uzurpatore prestola, persijski kralj mu je ponudio povoljan mir. Kao iskusan vojnik, znajući da stabilnost limesa (granice) odbija neprijatelja, završio je rajanski i dunavski limes i izgradnju Aurelijanovih bedema, kojima je opasan Rim.
    Nakon pet godina neprekidnog ratovanja, vraća se u Rim gde slavi trijumf. Opijen slavom, objavljuje kako će Rim uskoro postati toliko moćan da mu vojska više neće biti potrebna. Vojnici širom carstva su ovu izjavu primili kao uvredu.
    Poseban uspeh, koji se pripisuje Probu je što je u rimsku vojsku uključio veliki broj varvara, posebno Germana. Prema nekim izvorima čak, 16.000! Sa željom da ekonomski ojača carstvo, zarobljene neprijateljske vojnike nije ubijao, već ih je naseljavao kao kolone da obrađuju zemlju. Iz istorijskih dokumenata se vidi da je posle povratka sa istoka u rimsku provinciju Trakiju naselio čak 100.000 varvara.

    Kajanje ubica

    Poput Hanibala, koji je svoje vojnike terao da sade masline, Prob je naredio da za vreme mira sade vinovu lozu u Galiji, Panoniji, i Meziji. Antički istoričari navode da je podizao vinograde na Fruškoj gori, sa namerom da poboljša život u rodnoj zemlji. Upravo to je bilo kobno za samog Proba.
    Navodno, jednog vrelog avgustovskog dana Prob je izveo vojnike da prave kanale za odvodnjavanje močvara oko Sirmijuma. Razdraženi od vrućine, napora i iznurenosti, legionari su se pobunili. Prepoznavši opasnost, Prob se sklonio u “gvozdenu kulu”, za koju do danas nije razjašnjeno šta je predstavljala, da li je to bila posebna kula, koja je služila za nadgledanje radova u polju ili kula gvozdene kapije Sirmijuma. Kula je osvojena, a mačevi legionara završili su u telu nesrećnog Proba.
    Prema predanju, ubice je odmah nakon počinjenog ubistva preplavilo kajanje i tuga. Neki od njih su ne mogavši da podnesu grižu savesti izvršili samoubistvo, drugi su ga oplakivali i veličali. Sahranili su ga sa svim počastima. Mnogo je, međutim, verovatnije, da je ubistvo bilo posledica pobune legija na zapadu, koje su, kako piše Duško Lopandić u knjizi “Purpur imperije”, za cara proglasile svog komandanta Karusa.
    Nekoliko godina posle ovog događaja, Probova smrt je osvećena. Učinio je to njegov zemljak iz Ilirika - Diokle, kasnije nazvan Dioklecijan.

Slične teme

  1. mapa rimskih gradova hitno!!!
    Autor crow u forumu Istorija
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 25.12.2011., 14:21
  2. 20 srebrnih rimskih novcica
    Autor Renche u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 13
    Poslednja poruka: 18.09.2009., 21:40
  3. 36 rimskih novcica - POVOLJNO
    Autor Renche u forumu Numizmatika i filatelija
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 14.07.2009., 12:52
  4. Ambasada SAD-Sustina danasnje Srbije
    Autor odgovor0 u forumu Politika
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 23.11.2007., 19:37

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •