Halix
Elita
- Poruka
- 16.206
Romi neće da se sele, a Srbi neće da ih teraju
Ja ne smem da pričam na svom romskom jeziku u Prištini ili južnoj Mitrovici, nego isključivo na albanskom, kaže Skender Gušani
„Svoj maternji jezik, romski, u kojem ima mnogo srpskih reči, ja ne mogu da govorim u južnoj Mitrovici ili kada idem po Kosovu. Zašto? Zato što nisam bezbedan. Kada odem u Prištinu, Uroševac ili Prizren moram isključivo da govorim albanski jezik, osim sa ono malo Roma koje sretnem, s kojima mogu krišom da pričam na svom jeziku”, objašnjava za „Politiku” raseljeni Rom Skender Gušani, koji je s porodicom 1999. godine izbegao iz južnog dela Kosovske Mitrovice u Leposavić.
Gušani, koji je predsednik romske zajednice za Kosovsko-mitrovački okrug, s još oko 300 Roma i nekoliko porodica Egipćana i Aškalija živi u „hangaru”, na mestu gde je nekada bila stacionirana Vojska Jugoslavije. On kaže da ono malo Roma što ih ima po Kosovu nema elementarne uslove za život, a prvenstveno nema sigurnost. „Stalno strahuju od Albanaca, ne idu u škole, teško dolaze do ličnih dokumenata, a leče se ukoliko imaju para da plate”, priča Gušani i objašnjava da su se do rata Aškalije i Egipćani izjašnjavali kao Romi, a da su se sada silom prilika integrisali u albansko društvo. „Oni sada govore albanskim jezikom, a stariji Egipćani i Aškalije među sobom govore romski, ali kada su na ulici, to sebi ne smeju da dozvole jer se plaše da neće osvanuti”, kaže Gušani.
Ovaj Rom priča da je nekada živeo u naselju Rasadnik, u južnom delu Mitrovice, koje je važilo za jedno od najvećih romskih naselja na Balkanu. Sada tamo u novoizgrađenim objektima ima nešto više od 70 romskih porodica koje su se u poslednje dve godine vratile.
„Pojedina naša deca iz južnog dela grada idu u severni deo Kosovske Mitrovice, gde pohađaju nastavu. Dovoze ih i odvoze kombijem”, priča Gušani.
Na severu Kosova, pored kampa u Leposaviću, postoje još dva: Česmin lug i Osterode, i to su jedini romski kampovi na celoj teritoriji Kosmeta u kojima boravi već desetu godinu oko hiljadu Roma i nešto manje Egipćana i Aškalija.
Zbog kontaminiranosti olovom vode i zemljišta u poslednja dva kampa, komesar za ljudska prava u Savetu Evrope (SE) Tomas Hamarberg u svom izveštaju je zatražio obustavu nasilnog povratka Roma iz evropskih zemlja na Kosovo zbog toga što „ne postoje uslovi za povratak”.
U kancelariji komesara za ljudska prava SE u Strazburu, juče je „Politici” pojašnjeno da je, pored loših uslova života, koji su određeni nepostojanjem adekvatne infrastrukture i smeštaja, i bezbednosna nesigurnost odlučujući faktor koji otežava i odlaže povratak izbeglica na Kosovo.
„Postoji strah da bi oni ponovo mogli biti prinuđeni da odu, ukoliko opet budu izloženi pritisku i zastrašeni pretnjama. Takođe, 50 odsto kosovske populacije je nezaposleno, što daje veoma malo nade povratnicima da će negde raditi”, naveo je Stefano Montario, šef kabineta komesara za ljudska prava i objasnio da su to sve razlozi zbog kojih smo pozvali države EU da odlože povratak Roma. On je dodao da je u izveštaju zatraženo da se ljudi koji žive u postojećim kampovima hitno evakuišu i smeste u odgovarajuće uslove.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju objasnio je da se na severu Kosmeta Unhcr sve manje bavi ovim problemom, a da je jedan od razloga verovatno i to što je njihov budžet sve manji. Što se tiče ostatka teritorije KiM UN administracija je te nadležnosti prebacila na Ministarstvo za povratak i zajednice vlade u Prištini. Juče je u nadležnom ministarstvu u Prištini bilo nemoguće dobiti podatke o tome kakve uslove obezbeđuju za Rome povratnike, pošto se spremaju za obeležavanje godišnjice proglašenja nezavisnosti.
Što se tiče kampova na severu Mitrovice, državni sekretar kaže da „Romi neće da se sele, a Srbi neće da primenjuju silu”. „Ja sam više puta razgovarao s Romima u tim naseljima, ali oni neće da se sele u južni deo Mitrovice zato što se tamo ne osećaju sigurno. Osim toga, oni u severnom delu primaju socijalnu i humanitarnu pomoć, dečije dodatke i pored toga što smo im garantovali da neće izgubiti te prihode, oni nisu želeli da odu”, kaže Ivanović za „Politiku”.
Komesar za ljudska prava SE tražio je da se za oko 600 stanovnika ovih kampova hitno nađe nov, bezbedan smeštaj i medicinska nega, kako bi kampovi mogli da se zatvore. „Činjenica da su ti kampovi bili naseljeni čitavu deceniju pravi je skandal. Međunarodna zajednica snosi deo odgovornosti za tu situaciju”, naglasio je Hamarberg i upozorio da kontaminacija olovom ozbiljno ugrožava stanovnike, posebno decu.
Predsednik romske zajednice za kosovsko-mitrovački okrug podseća da su Romi nedavno imali razgovore sa ambasadorima evropskih kancelarija u Prištini i da je nemački ambasador tražio da se godišnje oko 5.000 Roma vrati iz Nemačke. „Mi smo i tada rekli da nema uslova da Romi ponovo budu na svojim ognjištima, jer su im kuće popaljene”, kaže Gušani i nabraja da danas u Peći i Uroševcu više nema Roma, osim onih koji se izjašnjavaju kao Aškalije. Najbezbedniji su oni koji žive Plemetini, gde je većinski srpski živalj, kao i u jednoj od najvećih srpskih enklava u Prilužju. U Prištini u Moravskom naselju živi sedam porodica, dok u Vučitrnu nema ni jedne.
B. Radomirović
V. Jokanović
B. Mitrinović
[objavljeno: 22/02/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Romi-nece-da-se-sele-a-Srbi-nece-da-ih-teraju.lt.html
I pored mnogih pokusaja da se Kosovo prikaze u sto svetlijem tonu,mnogo je mracnih boja koje od Kosova prave crnu rupu....
Ja ne smem da pričam na svom romskom jeziku u Prištini ili južnoj Mitrovici, nego isključivo na albanskom, kaže Skender Gušani
„Svoj maternji jezik, romski, u kojem ima mnogo srpskih reči, ja ne mogu da govorim u južnoj Mitrovici ili kada idem po Kosovu. Zašto? Zato što nisam bezbedan. Kada odem u Prištinu, Uroševac ili Prizren moram isključivo da govorim albanski jezik, osim sa ono malo Roma koje sretnem, s kojima mogu krišom da pričam na svom jeziku”, objašnjava za „Politiku” raseljeni Rom Skender Gušani, koji je s porodicom 1999. godine izbegao iz južnog dela Kosovske Mitrovice u Leposavić.
Gušani, koji je predsednik romske zajednice za Kosovsko-mitrovački okrug, s još oko 300 Roma i nekoliko porodica Egipćana i Aškalija živi u „hangaru”, na mestu gde je nekada bila stacionirana Vojska Jugoslavije. On kaže da ono malo Roma što ih ima po Kosovu nema elementarne uslove za život, a prvenstveno nema sigurnost. „Stalno strahuju od Albanaca, ne idu u škole, teško dolaze do ličnih dokumenata, a leče se ukoliko imaju para da plate”, priča Gušani i objašnjava da su se do rata Aškalije i Egipćani izjašnjavali kao Romi, a da su se sada silom prilika integrisali u albansko društvo. „Oni sada govore albanskim jezikom, a stariji Egipćani i Aškalije među sobom govore romski, ali kada su na ulici, to sebi ne smeju da dozvole jer se plaše da neće osvanuti”, kaže Gušani.
Ovaj Rom priča da je nekada živeo u naselju Rasadnik, u južnom delu Mitrovice, koje je važilo za jedno od najvećih romskih naselja na Balkanu. Sada tamo u novoizgrađenim objektima ima nešto više od 70 romskih porodica koje su se u poslednje dve godine vratile.
„Pojedina naša deca iz južnog dela grada idu u severni deo Kosovske Mitrovice, gde pohađaju nastavu. Dovoze ih i odvoze kombijem”, priča Gušani.
Na severu Kosova, pored kampa u Leposaviću, postoje još dva: Česmin lug i Osterode, i to su jedini romski kampovi na celoj teritoriji Kosmeta u kojima boravi već desetu godinu oko hiljadu Roma i nešto manje Egipćana i Aškalija.
Zbog kontaminiranosti olovom vode i zemljišta u poslednja dva kampa, komesar za ljudska prava u Savetu Evrope (SE) Tomas Hamarberg u svom izveštaju je zatražio obustavu nasilnog povratka Roma iz evropskih zemlja na Kosovo zbog toga što „ne postoje uslovi za povratak”.
U kancelariji komesara za ljudska prava SE u Strazburu, juče je „Politici” pojašnjeno da je, pored loših uslova života, koji su određeni nepostojanjem adekvatne infrastrukture i smeštaja, i bezbednosna nesigurnost odlučujući faktor koji otežava i odlaže povratak izbeglica na Kosovo.
„Postoji strah da bi oni ponovo mogli biti prinuđeni da odu, ukoliko opet budu izloženi pritisku i zastrašeni pretnjama. Takođe, 50 odsto kosovske populacije je nezaposleno, što daje veoma malo nade povratnicima da će negde raditi”, naveo je Stefano Montario, šef kabineta komesara za ljudska prava i objasnio da su to sve razlozi zbog kojih smo pozvali države EU da odlože povratak Roma. On je dodao da je u izveštaju zatraženo da se ljudi koji žive u postojećim kampovima hitno evakuišu i smeste u odgovarajuće uslove.
Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju objasnio je da se na severu Kosmeta Unhcr sve manje bavi ovim problemom, a da je jedan od razloga verovatno i to što je njihov budžet sve manji. Što se tiče ostatka teritorije KiM UN administracija je te nadležnosti prebacila na Ministarstvo za povratak i zajednice vlade u Prištini. Juče je u nadležnom ministarstvu u Prištini bilo nemoguće dobiti podatke o tome kakve uslove obezbeđuju za Rome povratnike, pošto se spremaju za obeležavanje godišnjice proglašenja nezavisnosti.
Što se tiče kampova na severu Mitrovice, državni sekretar kaže da „Romi neće da se sele, a Srbi neće da primenjuju silu”. „Ja sam više puta razgovarao s Romima u tim naseljima, ali oni neće da se sele u južni deo Mitrovice zato što se tamo ne osećaju sigurno. Osim toga, oni u severnom delu primaju socijalnu i humanitarnu pomoć, dečije dodatke i pored toga što smo im garantovali da neće izgubiti te prihode, oni nisu želeli da odu”, kaže Ivanović za „Politiku”.
Komesar za ljudska prava SE tražio je da se za oko 600 stanovnika ovih kampova hitno nađe nov, bezbedan smeštaj i medicinska nega, kako bi kampovi mogli da se zatvore. „Činjenica da su ti kampovi bili naseljeni čitavu deceniju pravi je skandal. Međunarodna zajednica snosi deo odgovornosti za tu situaciju”, naglasio je Hamarberg i upozorio da kontaminacija olovom ozbiljno ugrožava stanovnike, posebno decu.
Predsednik romske zajednice za kosovsko-mitrovački okrug podseća da su Romi nedavno imali razgovore sa ambasadorima evropskih kancelarija u Prištini i da je nemački ambasador tražio da se godišnje oko 5.000 Roma vrati iz Nemačke. „Mi smo i tada rekli da nema uslova da Romi ponovo budu na svojim ognjištima, jer su im kuće popaljene”, kaže Gušani i nabraja da danas u Peći i Uroševcu više nema Roma, osim onih koji se izjašnjavaju kao Aškalije. Najbezbedniji su oni koji žive Plemetini, gde je većinski srpski živalj, kao i u jednoj od najvećih srpskih enklava u Prilužju. U Prištini u Moravskom naselju živi sedam porodica, dok u Vučitrnu nema ni jedne.
B. Radomirović
V. Jokanović
B. Mitrinović
[objavljeno: 22/02/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Romi-nece-da-se-sele-a-Srbi-nece-da-ih-teraju.lt.html
I pored mnogih pokusaja da se Kosovo prikaze u sto svetlijem tonu,mnogo je mracnih boja koje od Kosova prave crnu rupu....
