Demokratija
Prikazujem rezultate 1 do 2 od 2

Tema: Demokratija

  1. #1
    Domaćin luckywin (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.951
    Reputaciona moć
    224

    Podrazumevano Demokratija

    Najomiljeniji američki predsednik bio je Frenklin Ruzvelt. Njemu su Amerikanci ukazali najviše poverenja u svojoj istoriji - četiri puta su ga birali za svoga predsednika.

    Početkom 1942. godine Ruzvelt piše Čerčilu:
    Baš ste se namučili sa Burmancima u poslednjih 50 godina. ja ne mogu da ih smislim. Trebalo je da celu tu bandu stavite na užareni tiganj, da ih ogradite zidom i ispržite u sopstvenom sosu.
    Vinston Čerčil je dva puta biran za premijera Velike Britanije, dobitnik je nobelove nagrade za književnost, a po Bi-bi-sijevoj anketi iz 2002. godine proglašen za najznamenitijeg Britanca svih vremena. U jeku Drugog svetskog rata Čerčil izjavljuje:
    Zašto da se izvinjavamo zbog prevashodstva Anglosaksonaca nad drugima? Naravno da ne treba, mi smo viša rasa!
    Ovo su dva najomiljenija lidera anglosaksonskih naroda u dvadesetom veku. Većina Amerikanaca i Engleza misli i oseća isto što i oni, i to dokazuje trajnim, dubokim i sveopštim poštovanjem prema svojim vođama, i kako protiče vreme to poštovanje se ne smanjuje, nego se još i povećava.

    Sredinom devetnaestog veka vođen je prvi rasistički rat, a sredinom dvadesetog veka - drugi. Ako ne dođe do neke aritmije u pulsiranju američke istorije, treći rasistički rat treba očekivati sredinom ovog veka, tj. za nekih 40-50 godina.

    U vreme drugog rasističkog rata Amerikanci su napalm bombama masovno uništavali žutu rasu u Vijetnamu - spržili su nekoliko miliona ljudi. O tom slavnom periodu američke istorije državni sekretar Kolin Pauel ovako svedoči:
    Bila je to komunistička revolucija protiv zakonske vlade, a naša uloga je bila da odemo tamo i pomognemo joj da se odbrani od revolucije koja je bila deo svetskog komunističkog pokreta. Bilo je to plemenito. Ponosan sam što sam bio jedan od savetnika.
    Savetnik jedne zemlje koja svoju demokratiju vidi u bacanju napalm bombi na civilno stanovništvo, bio je Kolin Pauel, i on se time ponosi

    Godine 1996, u američkom programu "60 minuta" voditeljka je postavila pitanje, a Madlen Olbrajt odgovorila:
    Voditeljka: Čuli smo da je od sankcija i rata protiv Iraka izgubilo život preko pola miliona dece, više nego u Hirošimi. I šta vi mislite, da li je to opravdano?
    Madlen Olbrajt: Ja mislim da je to veoma težak izbor, ali mi smatramo da je to opravdano.
    Skrećem pažnju na reč "izbor". Bio je to težak izbor, kaže Olbrajtova. To znači da pola miliona dece nije izgubilo život greškom, ili kao "kolateralna šteta", nego je to bilo stvar izbora, tj. sama strategija koju je izabrao Stejt Department podrazumevala je da će biti žrtvovano pola miliona nedužne dečice.

    Reč "demokratija" bukvalno znači "vladavina naroda". U političkom smislu to je odlučivanje većine. Da je američki narod odlučivao većinom glasova, severnoameričke kolonije se nikada ne bi odvojile od Engleske, i danas ne bi bilo Sjedinjenih Američkih Država. Džordž Vašington je svom prijatelju, britanskom kapetanu Mekenziju, pisao sledeće
    Što se tiče nezavisnosti ili nečeg takvog, ja sam sasvim zadovoljan time što ni jedan razuman čovek u Severnoj Americi ne želi ništa slično.
    Vreme o kome se govori je sredina osamnaestog veka. U britanskim kolonijama Severne Amerike tada je već izlazilo preko dvadeset različitih novina. U ono doba novine su bile veliki luksuz, i njihovi vlasnici su mogli biti samo krupni veleposednici i prekookeanski trgovci,bilo je preko dvadeset periodičnih novinskih izdanja. Sasvim dovoljno da se formira javno mnjenje.
    Javno mnjenje je utisak koji stvara organizovano ponavljanje jednog istog mišljenja u nekoliko različitih medija. Ponavljanje traje sve dok taj utisak ne zapadne duboko u svest celoga naroda. Tako se narodna svest postepeno menja. Kada je potrebno izvršiti jači uticaj na narodnu svest, onda se povećava proizvodnja medijske robe, tJ. ponavljanje postaje intenzivno, i to se zove medijska kampanja. U medijskoj kampanji obavezno mora da učestvuje nekoliko različitih medija, kako bi se stvorio utisak da svi tako misle.

    Stvarno, nijedan razuman čovek u belom šeširu ne bi poželeo nezavisnost od sopstvene države. Pogotovu ako je ta država najmoćnija na svetu. Demokratija se nikada ne uvodi demokratskim sredstvima. Uvodi se silom i prevarom, i održava se silom i prevarom. Opet se vraćam na izjavu Džordža Vašingtona: "Nijedan razuman čovek u Severnoj Americi nije želeo nezavisnost od Velike Britanije".Međutim, dvadesetak novinskih uredništava je danonoćno radilo, tako da su u to vreme neke kolonije već bile naklonjene nezavisnosti, ali među njima nije bilo jedinstva. Mediji nisu mogli sopstvenim snagama da izmene genetski kod Anglosaksonaca.Tada na scenu stupa tajna organizacija "Sinovi slobode" i pokreće mehanizam koji će za samo dva veka doneti Anglosaksoncima prevlast na celoj zemaljskoj kugli.

    Nekoliko ljudi, presvučenih u Indijance, upalo je noću na tri engleska trgovačka broda, usidrena u Bostonu, i pobacalo sav čaj u more. Ništa drugo provalnici nisu ni pipnuli, samo su prosuli čaj. A mogli su, na primer, da potope brod. Ili da ga zapale. Mogli su da unište i svu ostalu robu. Ne, ništa od toga nisu učinili.Čaj je za Engleze bio (i ostao) važna relikvija nacionalnog samopoštovanja, i "Bostonska čajanka"Britanija ie, pored velike materijalne štete (po današnjim merilima - nekoliko miliona dolara) bila još i poniženje za englesku krunu, tako da se njen sledeći potez mogao sa stoprocentnom sigurnošću predvideti .Britanska reakcija bila je oštra, uvedeni su takozvani "nepodnošljivi zakoni", kojima su uterivači demokratije momentalno nahranili svojih dvadesetak medija i ubrzo je svaki razuman čovek u Severnoj Americi želeo nezavisnost od Britanije, a na čelo svih tih razumnih ljudi postavljen je Džordž Vašington. Tada je počeo rat za nezavisnost od britanske krune, tačnije -rat za demokratiju.Činjenica da su se članovi tajne organizacije prerušili u Indijance već dovoljno govori sama za sebe. Može li neko zamisliti indijanske ratnike kako začikuju Veliku Britaniju prosipanjem čaja u more?

    Bostonskom čajankom su uterivači demokratije postavili temelje nove strategije. I ranije kroz istoriju uvek je tražen povod za rat, ali Anglosaksonci su patentirali jedan novi izum ubijanje sopstvenog naroda i uništavanje sopstvenih dobara, a zatim optuživanje drugih za taj zločin. Na spoljnopolitičkom planu "američko žrtvovanje " prvi put je obavljeno na samom kraju devetnaestog veka, kada je Amerika spektakularno započela svoj pohod na ostatak planete objavom rata Španiji. Amerikanci su tada imali jedan neupotrebljiv bojni brod, koji se zvao "Mejn". On je u američkim novinama bio izreklamiran kao nacionalni ponos, Jer je to bio prvi brod koji su Amerikanci sami napravili (dakle, nije bio britanske proizvodnje). Napravili su ga sa mnogo grešaka, tako da nije bio pogodan za ratovanje, ali je zato bio neizbežan na svim proslavama i ceremonijama širom istočne obale, i kao takav je bio dobro izreklamiran i dobro poznat narodu. Kraj veka je nekako mističan sam po sebi, i potpuno je razumljivo što su Amerikanci žurili da u novi vek uđu kao nova imperija. U tu svrhu su podsticali Kubance da se bore za nezavisnost od Španije. Javno mnjenje je bilo već pripremljeno pričama o torturi koju Španci sprovode nad ovim nedužnim ljudima. Novine su bile pune crteža nesrećnih Kubanaca.
    Početkom 1898. godine Amerikanci šalju na Kubu oklopni brod "Mejn" sa zadatkom da u lokalnim nemirima zaštiti američke građane. Brod je stajao usidren u Havani skoro mesec dana, a onda je eksplodirao. Poginulo je 266 američkih mornara (među njima - nijedan oficir, Jer oficiri u trenutku eksplozije nisu bili na brodu). Sve novine u Sjedinjenim Američkim Državama složno su optužile Španiju za ovaj zločin, i američki narod je zahtevao od svoga predsednika da objavi rat Španiji, što je on, pod pritiskom sopstvenog naroda, i učinio. Tako je Amerika izvršila agresiju na Španiju i osvojila njene kolonije. Kubanci su tada još uvek verovali u priče o demokratiji kao vladavini naroda, pa su stvarno mislili da im Amerika pomaže u oslobađanju od Španaca, i poneli su najveći teret kopnenog rata. Zauzvrat su umesto španskih dobili anglosaksonske kolonijalne vladare.

    Malo smešno zvuči tvrdnja da je američki predsednik "objavio rat pod pritiskom sopstvenog naroda", zar ne? E, pa to su vam čari demokratije! Nije to nekakva tamo Staljinova ili Hitlerova diktatura, ili diktatura Japanskih političkih kamikaza, gde odluka o stupanju u rat stiže kao direktiva sa vrha, a narod mora samo slepo da sluša, i da gine za direktivu. Ovo je demokratija, ovde narod sam odlučuje o ulasku u rat, a predsednik, hteo - ne hteo, mora da se povinuje.
    Poslednji put ažurirao/la luckywin : 19.02.2010. u 23:02



  2. #2
    Domaćin luckywin (avatar)
    Učlanjen
    02.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.951
    Reputaciona moć
    224

    Podrazumevano Re: Demokratija

    Pogledajte kako Frenklin Ruzvelt podseća na prošle i najavljuje buduće događaje Japanskom ambasadoru Nomuri, 14. februara 1941. godine:
    Predsednik Mek-Kinli je učinio sve da bi izbegao rat sa Španijom, ali dogodila se ona užasna stvar koja se zove incident. Niko ne zna da li su Španci potopili "Mejn" ili nisu, ali predsednik Mek-Kinli i Džon Hej nisu mogli da se usprotive zahtevima američkog naroda da započnu rat.
    Kada su Japanci potopili "Penej", zemlju je zahvatio talas negodovanja. Ja i gospodin Hel (evo, on sedi tu preko puta) sa velikim naporom smo smirili novi talas negodovanja, i, hvala Bogu, sve se dobro završilo. Ja se nadam da će admiral Nomura preneti svojoj vladi da se ovde ulažu veliki napori kako bi sve bilo mirno, ali trpljenje američkog naroda je na izmaku...
    Kako je to lepo! Mi ne bismo hteli da ratujemo, ali nas primorava američki narod! I ne daj Bože da se dogodi neki incident...

    Sada možemo proslediti čitav postupak i redosled dejstava prilikom agresije Amerike na neku drugu zemlju:
    1.Najpre NEKO donese odluku o tome da Amerika izvrši agresiju na drugu zemlju.
    2.Zatim se izvrši "američko žrtvoprinošenje", tj. inscenira se incident u kome se uništava neka važna relikvija nacionalnog samopoštovanja i ubijaju stotine ili hiljade sopstvenih sugrađana.
    3.Istog sekunda mediji pokazuju prstom na krivca i pokreću sveobuhvatnu kampanju za njegovo linčovanje. Krivcem, naravno, proglašavaju onoga protiv koga je Amerika planirala da izvrši agresiju.
    4.Revoltirani narod traži od Predsednika i Kongresa da se mrskom neprijatelju odmah objavi rat, i da se osvete nevine žrtve.

    Tako otprilike funkcioniše politički sistem koji se zove demokratija.

Slične teme

  1. I TO JE DEMOKRATIJA !?
    Autor drbob u forumu Politika
    Odgovora: 14
    Poslednja poruka: 19.05.2008., 18:12
  2. Demokratija
    Autor anakin u forumu Politika
    Odgovora: 157
    Poslednja poruka: 28.04.2006., 23:23
  3. demokratija ................
    Autor RATJA u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 27.03.2006., 18:44
  4. DEMOKRATIJA ..
    Autor Kings_1 u forumu Politika
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 12.03.2006., 20:18
  5. Demokratija
    Autor Sandra007 u forumu Politika
    Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 11.03.2006., 18:02

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •