- Poruka
- 576
Narod je ostavljen sam i nije mu preostalo ništa drugo nego da se pobuni. Nije mogao više da trpi zulum režima. Nema budućnosti sa ovim političarima. Svuda se širi apatija i beznađe. Jedino što je izvesno jesu mesečni troškovi koji dolaze sve brže i koji postaju sve veći. Jedino što je sigurno je smrt u bedi i razočaranju. Između života i smrti narod je izabrao pobunu, protest i pokušaj da se odbrani ugroženi život.
Svakoga dana na stotine gladnih i nezaposlenih radnika štrajkuju u Srbiji. Buna je krenula sa juga gde je siromaštvo najveće. Radnicima se pridružuju svi građani koji ne mogu da prežive šok-terapiju tržišnih talibana. Došlo je do granice izdržljivosti i više nemamo kuda. Jedini način da se nešto promeni jeste pobuna. Jedini način da se nešto uradi je da svi građani Srbije koji loše žive i koji su prevareni nakon petooktobarske kontrarevolucije izađu na ulice. Kada zataje sve demokratske institucije, ostaje nam jedino - ulica. Ulica kao izvorni oblik demokratije. Ulica kao demokratsko mesto za izražavanje volje naroda. Oni koji su sa ulice došli na vlast moraju biti srušeni velikim, narodnim i građanskim protestima na ulicama. Nije nam prvi put da sve počinjemo sa ulice.
Kada su naši nesretni sunarodnici sa Kosova, silovani i proterani, dolazili u Beograd da traže zaštitu, podržali smo ih samo mi građani na ulicama. Kada je Despot izveo tenkove na ulice Beograda, pokazao je samo svoju nemoć i okrutnost. I današnji vlastodršci pokazuju svoju nemoć donoseći, kakve li ironije, na telefonskoj sednici Vlade, novu Uredbu o štrajkovima i protestima. Namera im je da siromašnu i poniženu policiju gurnu u obračun sa svojim narodom. Namera im je da nas zastraše i da mi podvijemo glavu pred pendrecima režima Borisa Tadića. Ali, to neće proći. Uprkos njihovom preziru prema našem narodu, uprkos njihovom verovanju da je to podanički narod, stoka, rajetina i marva, srpski narod će dokazati svu svoju istorijsku zrelost i hrabrost u obračunu sa okupatorskim režimom, koji radi za interese stranih obaveštajnih službi i za intrerese stranih vlada. Osobina našeg naroda je da može neshvatljivo dugo da trpi torturu tirana na vlasti, ali da ima hrabrosti da se pobuni i da skine tiraniju u opštenarodnom ustanku za svoju slobodu.
Danas nam treba sloboda. Niko nam nikada kroz istoriju nije doneo slobodu, već smo morali sami da se izborimo za nju. Nemamo ni danas velikog izbora. Sami moramo da pokažemo svu našu istorijsku zrelost za smenu režima koji uništava Srbiju. Danas je to mnogo teže uraditi nego, recimo, u vreme kada smo rušili Despota. Današnji režim je podliji i perfidniji, nego što je to bio režim Despota. Danas nemamo nikakve finansijske pomoći iz inostranstva za rušenje režima, kao što je preplaćena opozicija dobila 70 miliona dolara da se angažuje u obaranju despotije. To je za njih bio unosan biznis, dok je za većinu nas bilo pitanje ljudskog dostojanstva i časti.
Nekadašnja opozicija je preko noći profitirala, dok su izgubili građani koji su očekivali da se stvori novo društvo. Novoga društva nema. Sve je ostalo u okvirima totalitarnog režima, samo današnji vlastodršci imaju podršku briselske birokratije. Briselsku birokratiju ne zanima šta se stvarno dešava u Srbiji, nju samo interesuje da njeni operativci na vlasti sprovode ispunjene i preuzete obaveze. To što je takva neoliberalna politika uništila svetske finansije i svet gurnula u najdublju i najtežu krizu, koja se tek produbljava i otvara, to briselsku i vašingtonsku birokratiju ne zanima. Važno je da oni štampaju dolare i evre bez pokrića, da ih ubacuju u bankrotirane banke, da njihovi bankari nastavljaju da otimaju ogromne bonuse i da deo ukradenog novca prebacuju birokratama da nastave da štampaju novac bez pokrića.To je potpuni krah savremenog kapitalizma. To je nagoveštaj nove kataklizme koja se sprema čovečanstvu.
Oni koji izmišljaju svinjski grip da bi plasirali svoje vakcine, sutra će biti spremni da svim sredstvima brane svoje privilegije i svoju totalitarnu vlast. Na to su spremni i tržišni talibani u Srbiji. Rado bi oni napustili vlast, kada bi im neko garantovao da će oteto bogatstvo od naroda da ostane kod njih, da ih niko neće dirati i da će moći da se posvete uživanju u bogatom životu. Ali u Srbiji to nije tako. Kada se osvrnete na istoriju našeg naroda, onda vidite da je mnogo tragičnih sudbina onih koji su vladali ovim narodom. Uzmite samo poslednjih dvadeset godina i videćete kako su završavali srpski vlastodršci. I zato je važno da buna naroda bude iz same biti našeg naroda. Važno je da buna naroda bude iz njegovih istorijskih korena. Zato moramo sami da izrodimo jedan građanski pokret za promenu politike u Srbiji. Moramo promeniti politiku, jer promena političara u okviru istog totalitarnog sistema neće doneti demokratiju i slobodu građanima. Promena politike je jedino moguća ukoliko obnovimo MORAL. Nema nove politike bez novog morala. Nema nove politike bez novih ljudi koji će se baviti politikom. Ljudi koji će to raditi neko vreme i koji će se, kada završe svoje javno delovanje, vratiti svojim zanimanjima.
Nema politike ako nije u interesu države i svih njenih građana. Zato podržavam ovu pobunu naroda i pozivam sve građane na građansku neposlušnost. Neka izađu svi nezaposleni, otpušteni, opljačkani, poniženi i osiromašeni građani na ulice Srbije i neka blokiraju sve puteve i državne institucije. Neka milioni ljudi na ulicama provere snagu Uredbe o zabrani štrajka i javnog okupljanja. Neka policijski sindikati organizuju svoje kolege da se pridruže svome narodu u pobuni i neka se jednom zauvek uništi totalitarni režim u Srbiji. To je, gospodo drugovi, građani i narode, jedini način da prekinemo ovu agoniju. To je jedini način da prestanemo da tonemo u propast i da zaustavimo naše nacionalno ponižavanje i nestajanje. To je jedini način da spasemo našu državu. Mi druge, rezervne države nemamo.
Svakoga dana na stotine gladnih i nezaposlenih radnika štrajkuju u Srbiji. Buna je krenula sa juga gde je siromaštvo najveće. Radnicima se pridružuju svi građani koji ne mogu da prežive šok-terapiju tržišnih talibana. Došlo je do granice izdržljivosti i više nemamo kuda. Jedini način da se nešto promeni jeste pobuna. Jedini način da se nešto uradi je da svi građani Srbije koji loše žive i koji su prevareni nakon petooktobarske kontrarevolucije izađu na ulice. Kada zataje sve demokratske institucije, ostaje nam jedino - ulica. Ulica kao izvorni oblik demokratije. Ulica kao demokratsko mesto za izražavanje volje naroda. Oni koji su sa ulice došli na vlast moraju biti srušeni velikim, narodnim i građanskim protestima na ulicama. Nije nam prvi put da sve počinjemo sa ulice.
Kada su naši nesretni sunarodnici sa Kosova, silovani i proterani, dolazili u Beograd da traže zaštitu, podržali smo ih samo mi građani na ulicama. Kada je Despot izveo tenkove na ulice Beograda, pokazao je samo svoju nemoć i okrutnost. I današnji vlastodršci pokazuju svoju nemoć donoseći, kakve li ironije, na telefonskoj sednici Vlade, novu Uredbu o štrajkovima i protestima. Namera im je da siromašnu i poniženu policiju gurnu u obračun sa svojim narodom. Namera im je da nas zastraše i da mi podvijemo glavu pred pendrecima režima Borisa Tadića. Ali, to neće proći. Uprkos njihovom preziru prema našem narodu, uprkos njihovom verovanju da je to podanički narod, stoka, rajetina i marva, srpski narod će dokazati svu svoju istorijsku zrelost i hrabrost u obračunu sa okupatorskim režimom, koji radi za interese stranih obaveštajnih službi i za intrerese stranih vlada. Osobina našeg naroda je da može neshvatljivo dugo da trpi torturu tirana na vlasti, ali da ima hrabrosti da se pobuni i da skine tiraniju u opštenarodnom ustanku za svoju slobodu.
Danas nam treba sloboda. Niko nam nikada kroz istoriju nije doneo slobodu, već smo morali sami da se izborimo za nju. Nemamo ni danas velikog izbora. Sami moramo da pokažemo svu našu istorijsku zrelost za smenu režima koji uništava Srbiju. Danas je to mnogo teže uraditi nego, recimo, u vreme kada smo rušili Despota. Današnji režim je podliji i perfidniji, nego što je to bio režim Despota. Danas nemamo nikakve finansijske pomoći iz inostranstva za rušenje režima, kao što je preplaćena opozicija dobila 70 miliona dolara da se angažuje u obaranju despotije. To je za njih bio unosan biznis, dok je za većinu nas bilo pitanje ljudskog dostojanstva i časti.
Nekadašnja opozicija je preko noći profitirala, dok su izgubili građani koji su očekivali da se stvori novo društvo. Novoga društva nema. Sve je ostalo u okvirima totalitarnog režima, samo današnji vlastodršci imaju podršku briselske birokratije. Briselsku birokratiju ne zanima šta se stvarno dešava u Srbiji, nju samo interesuje da njeni operativci na vlasti sprovode ispunjene i preuzete obaveze. To što je takva neoliberalna politika uništila svetske finansije i svet gurnula u najdublju i najtežu krizu, koja se tek produbljava i otvara, to briselsku i vašingtonsku birokratiju ne zanima. Važno je da oni štampaju dolare i evre bez pokrića, da ih ubacuju u bankrotirane banke, da njihovi bankari nastavljaju da otimaju ogromne bonuse i da deo ukradenog novca prebacuju birokratama da nastave da štampaju novac bez pokrića.To je potpuni krah savremenog kapitalizma. To je nagoveštaj nove kataklizme koja se sprema čovečanstvu.
Oni koji izmišljaju svinjski grip da bi plasirali svoje vakcine, sutra će biti spremni da svim sredstvima brane svoje privilegije i svoju totalitarnu vlast. Na to su spremni i tržišni talibani u Srbiji. Rado bi oni napustili vlast, kada bi im neko garantovao da će oteto bogatstvo od naroda da ostane kod njih, da ih niko neće dirati i da će moći da se posvete uživanju u bogatom životu. Ali u Srbiji to nije tako. Kada se osvrnete na istoriju našeg naroda, onda vidite da je mnogo tragičnih sudbina onih koji su vladali ovim narodom. Uzmite samo poslednjih dvadeset godina i videćete kako su završavali srpski vlastodršci. I zato je važno da buna naroda bude iz same biti našeg naroda. Važno je da buna naroda bude iz njegovih istorijskih korena. Zato moramo sami da izrodimo jedan građanski pokret za promenu politike u Srbiji. Moramo promeniti politiku, jer promena političara u okviru istog totalitarnog sistema neće doneti demokratiju i slobodu građanima. Promena politike je jedino moguća ukoliko obnovimo MORAL. Nema nove politike bez novog morala. Nema nove politike bez novih ljudi koji će se baviti politikom. Ljudi koji će to raditi neko vreme i koji će se, kada završe svoje javno delovanje, vratiti svojim zanimanjima.
Nema politike ako nije u interesu države i svih njenih građana. Zato podržavam ovu pobunu naroda i pozivam sve građane na građansku neposlušnost. Neka izađu svi nezaposleni, otpušteni, opljačkani, poniženi i osiromašeni građani na ulice Srbije i neka blokiraju sve puteve i državne institucije. Neka milioni ljudi na ulicama provere snagu Uredbe o zabrani štrajka i javnog okupljanja. Neka policijski sindikati organizuju svoje kolege da se pridruže svome narodu u pobuni i neka se jednom zauvek uništi totalitarni režim u Srbiji. To je, gospodo drugovi, građani i narode, jedini način da prekinemo ovu agoniju. To je jedini način da prestanemo da tonemo u propast i da zaustavimo naše nacionalno ponižavanje i nestajanje. To je jedini način da spasemo našu državu. Mi druge, rezervne države nemamo.
