Josipović i zvanično predsednik
18. februar 2010. | 12:36 -> 12:57 | Izvor: Beta
Zagreb -- Ivo Josipović položio je u Zagrebu svečanu zakletvu i zvanično postao treći predsednik Hrvatske od njenog osamostaljenja 1992. godine.
Ivo Josipović položio je svačenu zakletvu i stupio na dužnost predsednika Hrvatske (Tanjug)
Josipović je zakletvu položio u 12 sati i pet minuta na Markovom trgu u Zagrebu pred sudijama Ustavnog suda, u prisustvu više od 600 zvanica i 30 stranih delegacija, između ostalog i deset šefova država. Predsednica Ustavnog suda Jasna Omejec pročitala je odluku o izboru novog predsednika.
Nakon toga Josipović je, držeći jednu ruku na Ustavu Hrvatske, položio zakletvu koja završava rečima "Tako mi bog pomogao", a zatim održao inauguracioni govor u kojem je poručio da oseća zahvalnost i veliku čast zbog izbora na dužnost.
Naveo je da će novu dužnost obavljati savesno i da će biti predsednik svih hrvatskih građana.
"Domovinski rat i hrvatski antifašizam, dva su stuba hrvatske državnosti čije ću vrednosti uvek poštovati", istakao je Josipović.
On se založio za dobru saradnju sa susedima, ističući da će to biti prioritet njgove spoljne politike.
Svečanu inauguraciju iz prvog reda posmatralo je oko 1.000 domaćih i stranih zvanica, među njima i deset predsednika država regiona i srednje Evrope, ali i odlazeći predsednik Stjepan Mesić.
Ceremonija je počela nakon što je, kao i svakog dana, označeno podne pucnjem Gričkog topa, posle čega je hor otpevao hrvatsku himnu "Lijepa naša".
Josipović, koji je treći po redu predsednik Hrvatske od njene samostalnosti, na mesto inauguracije došao je peške između okupljenih građana, a na pozornici su ga čekale sudije Ustavnog suda i predsednica tog suda Jasna Omejec.
Novina u odnosu na ranije inauguracije je da su uz novog predsednika na bini bili i članovi njegove porodice - supruga Tatjana i ćerka Lana.
Na svečanosti nije bilo predstavnika Srbije zbog dolaska predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, ali su zato inauguraciju iz prvog reda posmatrali predsednici svih zemalja regiona, kao i državni vrh Hrvatske prevođen premijerkom Jadrankom Kosor.
Policija je događaj označila kao skup visokog rizika, pa je u gradu, posebno u ulicama i trgovima na Gornjem gradu, još od juče pojačano prisustvo pripadnika snaga reda.
U obezbeđenje inauguracije uključene su sve službe policije kao i svi delovi bezbednosnog sistema, a ceo događaj policija je snimati.
Građani koji su pratili inauguraciju prošli su strogu policijsku kontrolu na dva kontrolna punkta. Sve vreme središte grada nadletao je policijski helikopter.
Osim predsednika Kosova, Josipovićevoj inauguraciji prisustvovali su predsednici Crne Gore, Bosne i Hercegovine (predsedavajući Predsedništva), Makedonije, Slovenije, Albanije, Mađarske, Bugarske, Poljske i Slovačke.
Bilo je prisutno oko 70 državnih delegacija, predstavnici međunarodnih organizacija, kao i političkog, verskog i društvenog života Hrvatske.
Među gostima su bili i evropski komesar za proširenje Štefan File i zamenik američkog državnog sekretara Džejkob Lu.
Zanimljivo je da su strani državnici od hotela Vestin, u kojem su smešteni, do Markovog trga dovezeni autobusom, uz pratnju jakih snaga policije.
Osim predsednika država, u prvom redu su, između ostalih, sedeli premijerka Jadranka Kosor, predsednik Sabora Luka Bebić, kao i roditelji i sestra novog predsednika. Na inauguraciji je bio i bivši premijer Ivo Sanader.
Nakon inauguracije Josipović je za šefove država priprema svečani ručak u palati Dverce, a u 17 časova će se obaviti neformalna primopredaja predsedničkih ovlašećenja između Josipovića i Stjepana Mesića, koji je na čelu države bio deset godina.
Biografija novog hrvatskog predsednika
Hrvatski predsednik Ivo Josipović Zagrepčanin je poreklom iz Baške Vode, a na mesto šefa države dolazi s karijerom uglednog pravnika i muzičara.
Josipović je univerzitetski profesor i kompozitor, a dva puta je biran za poslanika u Hrvatskom saboru.
Za trećeg predsednika Hrvatske izabran je 10. januara u drugom krugu predsednickih izbora, najavivši snažno zalaganje za pravnu državu, oštru borbu protiv kriminala i korupcije, a ako prioritete spoljne politike integraciju u EU i saradnju sa susedima.
Rođen je 28. avgusta 1957. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu, gde je završio i poslediplomske studije iz krivičnog prava i doktorirao 1994. godine.
Kao vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Zagrebu predavao je Krivično procesno pravo, Međunarodno krivično pravo i Prekršajno pravo.
Međunarodni pravnički ugled stekao je zastupajući Hrvatsku pred Međunarodnim sudom pravde i Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu, kao i sarađujući na međunarodnim projektima.
Muzičku karijeru je nakon srednje muzičke škole nastavio na studijama kompozicije na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji, gde je i predavao. Vodio je Muzički bijenale, a za svoje kompozicije dobio je više domaćih i međunarodnih nagrada.
Josipović u politiku ulazi 1980, kad postaje član Saveza komunista Hrvatske (SKH), a deset godina kasnije učestvuje u transformaciji SKH i pristupa Socijaldemokratskoj partiji Hrvatske (SDP).
Autor je prvog statuta te stranke koju napušta 1994. i posvećuje se struci.
U politiku se vraća 2003. i na parlamentarnim izborima krajem te godine, kao nestranački kandidat na listi SDP-a, izabran je za poslanika u Hrvatskom saboru, a nakon lokalnih izbora 2005. postaje i odbornik u zagrebačkoj Gradskoj skupštini.
Mandat saborskog poslanika Josipović osvaja i na idućim parlamentarnim izborima 2007, a u Saboru učestvuje u radu nekoliko parlamentarnih radnih tela.
U leto 2008. ponovno se učlanjuje u SDP nakon čega je prošle godine pobedio na unutastranačkom odlučivanju za predsednickog kandidata.
Na predsedničkim izborima 27. decembra prošle godine uverljivo ulazi u drugi izborni krug u kojem pobeduje nezavisnog kandidata Milana Bandića.
Josipović govori engleski jezik, a služi se i nemačkim.
U braku je sa suprugom Tatjanom, univerzitetskom profesorkom prava, s kojom ima ćerku Lanu od 18 godina.
