Ljudi zive dosadnim zivotom jer nemaju izbora. U vreme kraljice Viktorije mogao si da se ukrcas kao slepi putnik na neki brod koji je isao u kolonije i da se vratis bogat ili na smrt bolestan od zute groznice.
No, ono sto je vazno, to je preuzimanje odgovornosti za vlastiti zivot i zivot onih koji od tebe zavise. Cinjenica je da u tim dosadnim zemljama dosadni ljudi imaju onoliko dece koliko razumno mogu "postaviti na noge". To bi bio primer odgovornosti.
Ne bih rekao da je to pitanje religija/ateizam, vec pitanje ekonomije. Osoba se preracuna koliko dece moze u potpunosti da odgoji (vrtic, osnovna skola, moguci fakultet, odredjena pomoc pri osamostaljenju i sl.) Pored toga postoje ljudi koji nisu religiozni, ali opet ne mare i imaju veliki broj dece.
Nemogucnost da jedna zemlja pokrene rat vidim kao vazno civilizacijsko dostignuce.
Ovo je stvarno povrsno, sa kim ce Svedska da ratuje sa Rusijom? Svedska dok je mogla da ratuje bila je jedna od najagresivnijih zemalja, sada svoj opstanak vidi u miru. Meni to vise lici na politiku, nego na prednosti ateizma.
Svaka teorija predstavlja samo izvesnu aproksimaciju stvarnosti. Ukoliko se pojavi teorija koja ce biti bolja, svakako ce nadvladati ono sto danas imamo.
Problem je samo da nova teorija mora da bude bar toliko dobra u objasnjavanju svih poznatih fenomena koliko i stara, a istovremeno mora da objasni i nesto sto stara nije mogla, a da ne zapadne u protivrecnost.
Prilicno cvrsto verujem da ce se negde u buducnosti pojaviti nesto radikalno novo sto ce nas naterati da preispitamo citav postojeci fond znanja. Takvi spektakularni pomaci desavaju se povremeno. No, kada bih znao kakve prirode bi bila ta promena, sada bih isao da narucim frak. Za onu ceremoniju dodele Nobelove nagrade.
Znaci krajnjeg odgovora nece biti? Uvek cemo otkrivati nesto novo i celovitije?
