Srbistika
Prikazujem rezultate 1 do 12 od 12

Tema: Srbistika

  1. #1
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Srbistika

    Temu sam postavio i na pdf Jezik, pa neka Ljubo izbriše ako misli da je višak (ili neka se izbriše na "Jeziku" ako je ovo pogodnije mjesto).

    Disciplina je to koja se bavi srpskim jezikom. Nu, mali je problem u tom što nije jasno rečeno koji je opseg te discipline. Njeki, kao Petar Milosavljević, Miloš Kovačević i t.d., javno kažu o čem se radi:
    http://www.svevlad.org.rs/srbistika.html

    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_mihailovic.html

    2) Речник српског језика. - Академик Михаиловић такође сматра да Академија треба да издаје речник српског, а не српскохрватског језика. Као писац српскога језика, и баштиник респектабилне књижевности на том језику, он има пуно право да то тражи.

    Мој став да Срби имају не само право него и обавезу да праве речник српског језика, а не српскохрватског, резултат је научне елаборације овог проблема и сазнања да се српски језик у ранијој лексикографској литератури разликовао од хрватског. Резултате својих испитивања саопштио сам у студији Издавачки пројект „Србистика“ (Србистика/Serbica, бр. 2-3/1998, други пут објављен у мојој књизи Српски филолошки програм). Овим пројектом се предвиђа да се прештампају сви релевантни речници српског језика, све граматике српског језика, сви правописи српског језика и све историје српске књижевности, настали до Другог светског рата. О свима њима дао сам у поменутом тексту основне информације и конкретне библиографске податке. Речници које би, према овом пројекту, требало прештампати су ових аутора: Микаље (1649), Делабеле (1728), Тодора Аврамовића (1790), Волтиђија (1802), Стулија (1801,1806, 1810), Вука Караџића (1818, 1852), Даничића (1863-4), Миклошића (1885) и Броза и Ивековића 1901. Циљ овог пројекта јесте да се потврди идентитет српског језика преко наведених речника, свеједно како су се они звали. Нисам предложио да се као српски речници штампају, на пример, речници Вранчића, Хабделића, Белостенеца, Јамбрешића, јер то нису били речници српскога него речници хрватскога језика.

    OK- zašto se ništa na tom ne radi ? Ako je ova pansrpska jezična ideologija prešutno prihvaćena i od nekih lingvista koji su "na vlasti" (Stipčević, Piper,..)- zašto se ne priđe, n.pr. u časopisima kao Južnoslovenski filolog ili kao zasebnim projektima, izdavanju tih starrijih rječnika i gramatika ?

    A ne da se lovi kad je koji Hrvat rekao da je ćirilica srpsko pismo ili da su ilirski i srpski isti jezik. Malo je to, brate, i više šega za forume.

    Dunque- zašto se ne pristupi realizaciji bar njekog od srbističkih projekata ?



  2. #2
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Zanimljiva tema.

    Pošto spada u istoriju srpskog jezika, ne bih da se briše, a videćemo kakav će razvoj rasprave da bude.

    U svakom slučaju, ne bi valjalo da se svede na medjunacionalna trvenja.

    Zašto nas ne informišeš malo i o svojoj knjizi Српски филолошки програм?
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  3. #3
    Ističe se
    Učlanjen
    09.11.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.087
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Glede Srba i Hrvata, općenito je da smo slovenskoga porekla ali različitih smerova u istoj religiji.
    Ne postoje srodniji jezici na ovim prostorima od srpskog i hrvatskog.
    A sad, što su budale došle na vlast, pobile na desetine hiljada ljudi, opljačkale i proterale, i posle svega se prave pametni i pametniji, to je već za jednu dobru i temeljnu psihoanalizu.

  4. #4
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku
    Zanimljiva tema.

    Pošto spada u istoriju srpskog jezika, ne bih da se briše, a videćemo kakav će razvoj rasprave da bude.

    U svakom slučaju, ne bi valjalo da se svede na medjunacionalna trvenja.

    Zašto nas ne informišeš malo i o svojoj knjizi Српски филолошки програм?
    To je Milosavljević, ima linkova, naći ću.

  5. #5
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Evo ga:
    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B

    Petar Milosavljević rođen je 1937. u Donjoj Svarči (Toplica), u Srbiji. Gimnaziju je učio u Prokuplju i Novom Sadu. Studirao je filozofiju u Beogradu (1957-58).

    Dilomirao je na Katedri za jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1964). Boravio je 1969. na studijama u Parizu kao stipendista francuske vlade. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa tezom Poetika Momčila Nastasijevića (1974).

    Radio je kao novinar u novosadskom Dnevniku (1958-59) i Sremskim novinama (1960-62). Bio je jedan od urednika književnog časopisa Polja (od 1958. do 1964, s prekidima) i glavni i odgovorni urednik Polja (1965-1968). Bio je jedan od urednika Letopisa Matice srpske (1969-1979). Od 1998. je glavni i odgovorni urednik časopisa Srbistika/Serbica koji je počeo da izlazi u Prištini.

    Ha Filozofskom fakultetu u Novom Sadu radi od 1971. kao asistent, zatim kao docent (1975), vanredni profesor (1983) i redovni profesor (1988). Bio je direktor Instituta za jugoslovenske književnosti i Šef Katedre za jugoslovenske književnosti i opštu književnost (1976-1979). Ha svom Fakultetu predaje Metodologiju proučavanja književnosti od 1973. Predavao je i Teoriju književnosti (1986-1990). Održao je i više kurseva studentima postdiplomskih studija. Od 2003. je u penziji.

    Držao je kurseve iz metodologije proučavanja književnosti na post-diplomskim studijama na Filološkom fakultetu u Prištini, na Filozofskom fakultetu u Nikšiću i na Filozofskom fakultetu u Banja Luci. Ha Filozofskom fakultetu Univerziteta u Srpskom Sarajevu (Pale) držao je nastavu iz predmeta Istorija srpske kulture i Teorija književnosti. Od godine 2002. drži i nastavu na postdimplomskim studijama na istom fakultetu. Više podataka biografske prirode o Petru Milosavljeviću nalazi se u intervjuima koje je sa njim pravio Boja Krasić (objavljeni u Krasićevoj knjizi Javi se, Prokuplje 1988) i Miloš Jevtić (koji je štampan u Milosavljevićevim knjigama Srpski nacionalni program u srpska književnost, Priština 1995. i Srpski filološki program, Beograd 2000). Knjige Petra Milosavljevića posvećene nauci o književnosti: Tradicija i avangardizam (1968), Poetika Momčila Nastasijevića (1978), Metodologija proučavanja književnosti (1985), Triptih o Lazi Kostiću (1990), Teorijska misao o književnosti (1991), Teorija beletristike (1993) i Teorija književnosti (1997, 2006).

    Milosavljević je inicijator Pokreta za obnovu srbistike. Objavio je više knjiga posvećenih povratku srpskoj filološkoj tradiciji prekinutoj u periodu serbokroatistike: Sistem srpske književnosti (1996, 2001), Srbi i njihov jezik (1997, 2001), Srpski filološki program (2000), Uvod u srbistiku (2002, 2003), Srpska pisma (2006), Ideje jugoslovenstva i srpska misao (2007), Srpsko pitanje i srbistika (2007). BIGZ i SKZ počele su 2004. da izdaju Antologiju srpske poezije u osam knjiga Petra Milosavljevića. Povodom Novosadskog skupa 2007. u organizaciji Pokreta za obnovu srbistike, koji je anulirao Novosadski dogovor iz 1954. objavljena je knjiga razgovora sa Petrom Milosavljevićem (Bojan Radić: O Novosadskom skupu "Srpsko pitanje i srbistika" - Razgovori sa Petrom Milosavljevićem, 2008).

    Objavio je i dve knjige filozofske prirode: Logos i paradigma (2000) i Obnova logocentrizma (2009). Milosavljević se bavio i književnim stvaralaštvom, objavio je zbirku pesama Blokada (1967, 2009), roman Novi Sad na vatri (1989) i Drame (1991).


    Dobar dio njegovih stajališta može se naći na svevladu, http://www.svevlad.org.rs/srbistika.html

    Evo nekih dijelova Milosavljevićih pogleda (uzeo sam samo bitne odsječke):

    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_mihailovic.html

    Шта се у врховима Матице и САНУ онда разговарало, мени је непознато. Али ми је познато шта се десило следећом приликом која се указала 16. фебруара 1999. године када је у Одељењу језика и књижевности САНУ било отворено питање под којим именом ће се наставити издавање Академијиног Речника. О овом догађају пише Милош Ковачевић у чланку Шта је то и куда иде српски језик, који је објављен у часопису Рашка, бр. 34-35, 2000:
    На том скупу на коме је учествовало и у расправи узело учешће 13 академика (Павле Ивић, Милка Ивић, Светозар Петровић, Никола Милошевић, Мирослав Пантић, Павле Угринов, Ерих Кош, Ирена Грицкат-Радуловић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Добрица Ћосић и Предраг Палавестра, и дописни члан Александар Младеновић) расправљало се о називу најзначајнијег лексикографског дјела које се ради код Срба, а које од 1959. године до данас излази под именом Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Резултат расправе је готово невјероватан. Академици тако закључише „да назив Речника не треба мењати и да издавање Речника, започето 1959. године под уредништвом Александра Белића, треба наставити и довршити под истим именом како је већ изишло 15 књига“, дакле под именом Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Разлози којима академици оправдавају своју одлуку још су невјероватнији, они нису само изван науке и изван српских филолошких интереса него и ван здраве памети. Академици, наиме, кажу да „су готово сви чланови одељења били на гледишту да научне разлоге треба одвојити од политичких. Ни назив ни грађа Речника не могу се под спољним и ненаучним притисцима мењати у току његовог излажења“. Друкчије речено, то значи да би замјена имена српскохрватски језик именом српски језик, по мишљењу академика, био уступак „ненаучним (и политичким) притисцима“, из чега проистиче да тај Речник и није нити може бити речник српскога језика, пошто је, за њих, „српски језик ужи и мање хетероген него појам српскохрватски“ (39-40)

    Овом одлуком српски академици су обзнанили да српском језику одричу идентитет.

    .................................
    Зато, Одлуку Одбора језика и књижевности САНУ да Академија настави издавање Речника српскохрватског а не Речника српског језика не треба схватити као пуку инерцију него као контраудар заступника сербокроатистике (тј. кроатистике) у науци у Србији. Уследила је добро организована медијска кампања против Слова о српском језику (Покрет за обнову србистике је игнорисан). Циљ кампање је био да се ауторитетом Академије одбаци идеја о обнављању српске филологије, србистике. На Филолошком факултету у Београду је, само неколико месеци после оснивања, укинута Катедра за србистику. Тако данас на овој главној српској високошколској установи постоји више катедара за националне филологије разних народа: за англистику, германистику, полонистику, хунгарологију, албанистику, нидерландистику итд., али не постоји Катедра за србистику. Једина институција која је у згради Филолошког факултета у Београду доследно заступала србистику била је издавачка кућа Требник која је почела да издаје моја Изабрана дела у 20 књига. Али она је укинута непуну годину пре смрти њеног власника Ранка Кебаре (умро 14. јануара 2004). У својој главној филолошкој институцији, у своме главном граду, Срби су избацили србистику из система филолошких дисциплина.

  6. #6
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Srbistika

    4) Однос према Вуку Караџићу. – Повратак сопствениом идентитету подразумва и повратак српској филолошкој традицији. Унутар оријентације ка повратку српској филолошкој традицији ипак има разлика. За Покрет за обнову србистике, за потписнике Слова о српском језику, Вук Караџић је стуб српске филологије коју треба обнављати. Супротно од овога, академик Михаиловић односи се према Вуку као према некоме ко је, својим језичким реформама, довео српски народ у незавидан положај.

    И Драгослав Михаиловић и ја студирали смо југословенску књижевност и срскохрватски језик. Иако је он студирао у Београду, а ја у Новом Саду, наше филолошко образовање је било у оквиру исте филолошке школе. Представа коју смо стекли о Вуку Караџићу заснивала се на Белићевом погрешном ставу да је Вук био „творац српскохрватског језичког јединства“. Академик Михаиловић се јасно супротставља управо онаквом Вуку каквим су га представљали у нашим школама. За разлику од њега, ја сам спознао да је та представа о Вуку била лажна.

    До ове спознаје дошао сам тек као редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду. Последњих десетак година Вук је практично постао главни јунак серије мојих књига посвећених србистици. На открићу аутентичног Вука, његових односа са савременицима, грешака и фалсификата у интерпретацији његових схватања у доба превласти сербокроатистике, засноване су моје књиге-хрестоматије Срби и њихов језик и Српска писма (Бања Лука 2006) свака на преко 500 страна. И Драгослав Михаиловић, и ја, и сви који су прошли кроз исте школе, били смо „мајсторски“ обманути о Вуку Караџићу. Неоснован је став академика Михаиловића да је „вуковска језичка реформа“ учинила да је „језичка политика Србије, формирана у ХХ веку, кроз читав ХХ век имала у виду подручје Југославије“ (14-15). Никаквој Југославији Вук није тежио нити водио.

    Корени лажног представљања Вука су у школи сербокроатистике, чији је утемељитељ био Ватрослав Јагић.
    Јагић је ступио на јавну сцену 1864. године, дакле оне године када је Вук умро. Написао је некролог Вуку, прогласио се за Вуковог следбеника, а заступао је ставове сасвим супротне од Вука. Такву игру наставили су и други „хрватски вуковци“, посебно Иван Броз и Томо Маретић. Шта су они чинили најбоље се може видети на Брозовом примеру. Иван Броз, који је био кајкавац, припремио је, по налогу Хрватског сабора, и објавио је 1892. Хрватски правопис. По признању самог Броза, овај Хрватски правопис сачињен је на корпусу дела Вука Караџића и Ђуре Даничића, а према моделу који је Вук изнео у тексту Главна правила за јужно наречје. Броз је, у организацији Матице хрватске, почео да објављује у едицији Хрватске народне пјесме (1894-1941) песме које су и по језику, по стиху и по темама, исте као и оне из збирки Српске народне пјесме Вука Караџића. Овај кајкавац је почео да прави и Рјечник хрватског језика који је после његове смрти завршио и објавио његов ујак Фрањо Ивековић (1901). У предговору за Рјечник, Ивековић је казао да је прављен на корпусу дела Вука Караџића, Ђуре Даничића, Његоша и Милана Ђ. Милићевића. У тачки 10. предговора каже се да би се он могао назвати и речником српског језика да су га правили Срби. Слично је поступио и хрватски „вуковац“ Томо Маретић који је чувену Граматику и стилистику хрватског или српског језика (1899) правио на корпусу дела Вука Караџића и Ђуре Даничића. Маретић је исте године објавио скраћено издање ове своје књиге под именом Граматика хрватског језика. Није тешко закључити да су се ови „хрватски вуковци“ лажно представљали; они су злоупотребљавали Вуково име и његов међународни углед. Истим путем наставио је да иде и Виктор Новак, српски академик, који је у издању САНУ, 1967, издао обимну књигу Вук и Хрвати. И он је, у духу „хрватских вуковаца“, Вука приказивао као творца језичког јединства Срба и Хрвата и као личност која стоји у врху хрватске филологије.

    Полемишући са овом књигом Виктора Новака, ја сам у својој уводној студији у хрестоматији Срби и њихов језик у седам тачака представио разлике у ставовима Вука и Јагића. Вук се, у овом аналитичком приказу, показао сасвим другачије него што су нам га представљали. Вук се целог живота борио за афирмацију српског језика, српске књижевности и српског народа. Он никад није мислио ни тврдио да Срби имају заједнички језик са Хрватима, нити је пристајао да се српски језик назове српскохрватски. Због неодговорности српских лингвиста, а посебно српских академика, Вук је доживео да га, без икакве основе, представљају ни мање ни више, него као творца хрватскосрпског језичког јединства. У годинама разбијања Југославије био је често нападан, нарочито од млађих људи, што нас је „помешао“ са Хрватима и проглашаван је малтене главним кривцем што је направљена Југославија. При томе, онај који нас је стварно „помешао“ кад је језик у питању, Ватрослав Јагић, остајао је нетакнут.

  7. #7
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Srbistika

    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_srbistika.html

    Петар Милосављевић

    СМИСАО
    ПОКРЕТА ЗА ОБНОВУ СРБИСТИКЕ
    Поводом текста Саве Даутовића Наука у „служби" Каптола
    ..........
    На филолошкој сцени у Србији данас заиста постоји сукоб, који господин Даутовић означава као „српско-српски", и за који каже да је зато „бесмислен". За мене тај сукоб није ни лични, ни национални, ни међунационални. А још мање је бесмислен. То је сукоб двеју научних парадигми, србистике и сербокроатистике и он није карактеристичан само за време у којем живимо. Главни репрезентанти србистике су: Вук Караџић, Шафарик, Пипин, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић; у новије време на истим основама делујемо Радмило Маројевић, Милош Ковачевић, ја и други истомишљеници. Главни репрезентанти сербокроатистике су: Ватрослав Јагић, Иван Броз, Томо Маретић, Александар Белић, Павле Ивић и њихови следбеници. Управо наведена имена, а списак би могао да буде и шири, показују да иза научних парадигми не стоје обавезно представници једне нације, већ једног модела (парадигме) мишљења.

  8. #8
    Ističe se ljuba miljkovic (avatar)
    Učlanjen
    19.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Smederevska Palanka
    Poruke
    2.212
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Citat Original postavio Urvan Hroboatos Pogledaj poruku
    4) (...) Вук се целог живота борио за афирмацију српског језика, српске књижевности и српског народа. Он никад није мислио ни тврдио да Срби имају заједнички језик са Хрватима, нити је пристајао да се српски језик назове српскохрватски. Због неодговорности српских лингвиста, а посебно српских академика, Вук је доживео да га, без икакве основе, представљају ни мање ни више, него као творца хрватскосрпског језичког јединства. У годинама разбијања Југославије био је често нападан, нарочито од млађих људи, што нас је „помешао“ са Хрватима и проглашаван је малтене главним кривцем што је направљена Југославија. При томе, онај који нас је стварно „помешао“ кад је језик у питању, Ватрослав Јагић, остајао је нетакнут.
    Daje li P. Milosavljević neke dokaze za ovakav zaključak o Vuku. Mislim, konkretno, na objavljene Vukove članke, pisma...

    Ne, ne treba...našao sam Milosavljevićevo tumačenje Bečkog književnog dogovora.

    Pa, bogami, i ja sam bio zaveden... Hajdemo, ima li još šta?
    Radujem se svakom jutarnjem svetlu. :)

  9. #9
    Domaćin Urvan Hroboatos (avatar)
    Učlanjen
    26.10.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.205
    Reputaciona moć
    112

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Citat Original postavio ljuba miljkovic Pogledaj poruku
    Daje li P. Milosavljević neke dokaze za ovakav zaključak o Vuku. Mislim, konkretno, na objavljene Vukove članke, pisma...

    Ne, ne treba...našao sam Milosavljevićevo tumačenje Bečkog književnog dogovora.

    Pa, bogami, i ja sam bio zaveden... Hajdemo, ima li još šta?
    Pa Milosavljevićevo je stajalište nepotpuno. On stoji, esencijalno, na stanovištima Miklošiča- iz srednjega razdoblja- po kojem su svi štokavci = Srbi, pa je i sve na napisano na nekoj verziji štokavskog, srpsko.

    Tako ima smisla, djelomice, i njegov prijedlog:
    http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_mihailovic.html
    ................
    Мој став да Срби имају не само право него и обавезу да праве речник српског језика, а не српскохрватског, резултат је научне елаборације овог проблема и сазнања да се српски језик у ранијој лексикографској литератури разликовао од хрватског. Резултате својих испитивања саопштио сам у студији Издавачки пројект „Србистика“ (Србистика/Serbica, бр. 2-3/1998, други пут објављен у мојој књизи Српски филолошки програм). Овим пројектом се предвиђа да се прештампају сви релевантни речници српског језика, све граматике српског језика, сви правописи српског језика и све историје српске књижевности, настали до Другог светског рата. О свима њима дао сам у поменутом тексту основне информације и конкретне библиографске податке. Речници које би, према овом пројекту, требало прештампати су ових аутора: Микаље (1649), Делабеле (1728), Тодора Аврамовића (1790), Волтиђија (1802), Стулија (1801,1806, 1810), Вука Караџића (1818, 1852), Даничића (1863-4), Миклошића (1885) и Броза и Ивековића 1901. Циљ овог пројекта јесте да се потврди идентитет српског језика преко наведених речника, свеједно како су се они звали.
    (promašio je s Voltiđijem- Voltićem, kojeg je rječnik čakavsko-štokavski, nu svejedno).

    I sad se postavlja pitanje- a zašto ne pretiskati i proučavati sve štokavske (ili štokavsko-čakavske) rječnike i gramatike, n.pr. iz 19. stoljeća, kojih ima oveći broj:
    http://www.hrvatskiplus.org/index.php?option=com_content&view=article&id=340:markovic-rjecnici&catid=41:bibliografije&Itemid=48

    Ivan Mažuranić – Jakov Užarević, Deutsch-ilirisches Wörtetbuch – Němačko-ilirski slovar, Zagreb 1842.

    Josip Drobnič – Antun Mažuranić, Ilirsko-němačko-talianski mali rěčnik, I–III, Beč 1846–1849.

    Rudolf Fröhlich [Veselić], Rěčnik ilirskoga i němačkoga jezika, I–II, Beč 1853–1854.

    Dragutin A. Parčić, Riečnik ilirsko-talianski, Zadar 11858, Vocabolario slavo-italiano, Zadar 21874, Vocabolario croato-italiano, Zadar 31901, 41921. Pretisak: Zagreb 1995.

    Bogoslav Šulek, Deutsch-kroatisches Wörterbuch – Němačko-hrvatski rěčnik, I–II, Zagreb 1860.

    Ivan [Giovanni] Jurašić, Dizionario italiano-illirico, Trieste 1863.

    Ivan Dežman, Rječnik liječničkoga nazivlja, T, Zagreb 1868.

    Ivan Filipović (uz sudjelovanje Gjure Deželića i Ljudevita Modca), Novi rječnik hrvatskoga i njemačkoga jezika, I–II, Zagreb 1869.

    Bogoslav Šulek, Hrvatsko-njemačko-talijanski rječnik znanstvenog nazivlja, T, I–II, Zagreb 1874–1875. Pretisak: Zagreb 1990.

    Ivan Filipović (uz sudjelovanje Gjure Deželića, Ljudevita Modca i Gjure Šimončića), Neues Wörterbuch der kroatischen und deutschen Sprache, I–II, Zagreb 1875.

    Josip Kostić – Franjo Maixner – Franjo Petračić, Gèrčko-hèrvatski rěčnik za škole, Zagreb 1875.

    Bogoslav Šulek, Jugoslavenski imenik bilja, T, Zagreb 1879.

    Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezikaH, I–XXIII, JAZU, Zagreb 1880–1976.

    Obrađivači-urednici: Đuro Daničić (I–II, 1880–1882, 1015 str.), Matija Valjavec (II, 1882–1883, 107 str.), Pero Budmani (II–VI, 1883–1907, 4177 str.), Tomo Maretić (VI–XII, 1907–1938, 5771 str.).

    Sebastijan Žepić (uz suradnju Mirka Divkovića, Matije Valjavca i Franje Petračića), Latinsko-hrvatski rječnik, Zagreb 11881, Mirko Divković (dorađeno prvo izdanje), 21900. Od 1980. više pretisaka.

    Dragutin A. Parčić, Rječnik talijansko-slovinski (hrvatski), Zadar 11868, Senj 21887, Senj 31908.

    August Musić, Rječnik hrvatsko-slovenski, Zagreb 11887, 21895, 31919, 41925.


    http://www.hrvatskiplus.org/index.php?option=com_content&view=article&id=338:markovic-gramatike&catid=41:bibliografije&Itemid=48

    Ignjat Alojzije Brlić, Grammatik der Illyrischen Sprache, Ofen (Pešta) 11833, Agram (Zagreb) 21842, 31850.

    Vjekoslav Babukić, Osnova slovnice slavjanske narěčja ilirskoga, u: Danica ilirska, II, br. 10–15, Zagreb 1836. Pretisak Danice 1835–1837: Zagreb 1970.


    Antun Mažuranić – Josip Drobnič, Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnike, Zagreb 11839, 21842.

    Rudolph Frölich [Veselić], Der kleine Ilirer, Beč 1840.


    Rudolph Frölich [Veselić], Anleitung zur Erlerung der vier slavischen Hauptsprachen, Beč 1847.

    Lavoslav Fürholzer, Horvatsko-slavonska slovnica za početnike, Varaždin 11847, 21850.

    Šime Starčević, Ričoslovje, u: Glasnik dalmatinski, I–II, br. 34–57, Zadar 1849–1850.

    Rudolf Fröhlich [Veselić], Theoretisch-praktische Taschen-Grammatik der ilirischen Sprache, Beč 11850, (preradio I. Macun) 41865.

    Andrija Stazić, Grammatica della lingua illirica…, Zadar 1850.

    Namijenjena školama, tiskana Gajevom grafijom, primjeri iz stare književnosti ikavske i jekavske.

    Jerolim Šutina, Principi di grammatica illirica…, u: Voccaboli di prima necessità, Zadar 11850, 21855, 31879.

    Andrija Barić, Slovnica sèrbsko-ilrskoga jezika za děcu u Dalmacii i u druzih dèržavah jugoslavjanskih, Split 11851, 21861.

    Vjekoslav Babukić, Ilirska slovnica, Zagreb 1854.

    Andrija Torkvat Brlić, Grammatik der illyrischen Sprache, wie solche im Munde und Schrift der Serben und Kroaten gebräuchlich ist, Beč 1854.

    Fran Volarić, Ilirska slovnica za početne učionice, Trst 1854.

    Ivan Danilo, Grammatica illirica, Zadar 1855.

    Andrija Stazić, Grammatica illirica pratica…, Split 11855, Trst 21861.

    Antun Mažuranić, Slovnica hèrvatska. Dio I. Rěčoslovje, Zagreb 11859, 21861, 31866, 41869. Pretisak: Zagreb 2008.

    Adolfo Veber [Tkalčević], Skladnja ilirskoga jezika, Beč 11859, 21862. Pretisak: Zagreb 2005.

    Prva hrvatska sintaksa.

    Vinko Pacel, Slovnica jezika hrvatskoga ili srbskoga. Dio I. Nauka o prieslovu, Zagreb 1860.

    Rudolf Fröhlich [Veselić], Grammatik der illirischen Sprache, wie solhe in Dalmatien, Kroatien, Slawonien, Serbien, im südlichen Ungarn und einem Theile der Militärgrenze gesprochen wird, 31861, 41865.

    Adolfo Veber [Tkalčević], Slovnica za četvrti razred katoličkih glavnih učionah u carevini austrijanskoj, Beč 11862, 21863, 31867, 41868, 51870, 61875, Slovnica hrvatska, Beč 71876, 81978, 91879.

    Vatroslav Jagić, Gramatika jezika hèrvackoga. Osnovana na starobugarskoj slověnštini. Dio pèrvi. Glasovi, Zagreb 1864.

    Vinko Pacel, Oblici književne hrvaštine, Karlovac 1865.

    Pero [Pietro] Budmani, Grammatica della lingua serbo-croata (illirica), Vienna (Beč) 1867.

    Paul Pierre, Abrégé de grammaire française-croate et de dictionnaire français-croate, Zagreb 1869.

    Adolfo Veber [Tkalčević], Slovnica hèrvatska za srednja učilišta, Zagreb 11871, 21873, Slovnica hrvatska za srednja učilišta 31876.

    Josip Vitanović, Slovnica hèrvatskoga jezika za nižu realku, Osijek 1872.

    Ivan Danilo, Slovnica za srednja učilišta nižega reda, Zadar 1873.

    Uređena prema Budmanijevoj.

    Dragutin A. Parčić, Grammatica della lingua slava (illirica), Zadar 11873, 21878.

    Prijevod na francuski: Grammaire de la langue serbo-croate, prev. J.-B. Feuvrier, Pariz 11877, 21904.

    Mirko Divković, Hrvatske gramatike I. dio. Oblici, Zagreb 11879, Oblici hrvatskoga jezika, Zagreb 21887, 31890, 41894, 51895, Oblici i sintaksa hrvatskoga jezika, Zagreb 61897, 71898, 81899, 91900, 101903, 111908, 121917.

    Josip Vitanović, Gramatika hrvatskoga jezika, Osijek 11880, 21882, Zagreb 31888, 41891.

    Mirko Divković, Nauka o izreci, Zagreb 11880, 21881, 31885, 41888, 51892, Rečenica (Nauka o izreci), Zagreb 61895, 71898, 81899, 91901, 101907, 111911, 121914, 131917.

    Mirko Divković, Hrvatske gramatike II. dio. Sintaksa za školu, Zagreb 11881, Hrvatska sintaksa, Zagreb 21889, 31893, 41896, Oblici i sintaksa hrvatskoga jezika, Zagreb 61897, 71898, 81899, 91900, 101903, 111908, 121917.

    József Margitai, Horvát Nyelvtan, Nagy-Kanizsa 1884.

    Rudolf Strohal, Hrvatska slovnica, Bjelovar 1893.

    Tomo Maretić, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, Zagreb 11899, 21931, 31963.

    Tomo Maretić, Gramatika hrvatskoga jezika za niže razrede srednjih škola, Zagreb 11899, 21901, Hrvatska ili srpska gramatika za srednje škole, 31906, 41913, 51918, 61921, 71923, Beograd 81926, 91927, 101928.

    .............

    Jer, ako je štokavski = srpski, a "ilirski" bi bio srpski (ako je štokavski)- zašto se zaustaviti na početku 19. st. i eventualno dopisati rječnik "vukovaca" Broza i Ivekovića ?
    Karadžićeva stilizacija štokavštine samo je jedna od mogućih (n.pr. Njegoš nije pisao karadžićevskim tipom jezika), i pitanje za Milosavljevića i njegove sumišljenike: zašto ne inkorporirati u korpus srpske pismenosti i rječnike i gramatike Babukića, Vebera, Mažuranića, Šuleka, Dežmana, Froelicha, Divkovića, Budmanija, Maretića, .. ?

    Jasno je da nije bilo moguće da SANU ili bilo tko osim hrvatskih auktora izda Kašićev prijevod "Biblije", jer je rukopis bio u Zagrebu (http://www.matica.hr/www/wwwizd2.nsf/AllWebDocs/bartolkasicibiblija ). Nu, ovo nisu rukopisi nego štampane knjige.

    Zašto se onda ne pretiskavaju u Srbiji kao važna djela srpske filologije ? I zašto i sam pobornik srbistike Milosavljević postavlja proizvoljnu granicu negdje na početku 19. st. (Stulli), a onda skače na sam početak 20. (Broz i Iveković, 1901.) ?

    Što je s brdom rječnika i gramatika na štokavštini, objelodanjenih u 19. st. ? Zašto to ignorira i ne stavlja u korpus srpske pismenosti (pišem samo o filologiji, ne ću o književnim i drugim pisanijama) ?

  10. #10
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Zato što smo se mi umorili od toga jezici su nam se podelili i imamo svoje rečnike i ne znam šta treba da forsiramo i kakvu obavezu prema tome mi sad imamo.
    Pogotovo ako su neki stariji rečnici izašli pod imenom srpskohrvatskim uz odobrenje autora zašto bi to danas bilo ko menjao.
    Srbija je mlada država 13 godina mlađa od Hrvatske tako da verovatno ljudi imaju pametnija posla da smisle kako da preživimo a ne da se bave prisavajanjem i starih rečnika i menjanjem imena.
    Poslednji put ažurirao/la NickFreak : 19.02.2010. u 17:17

  11. #11
    Veoma poznat pivosok (avatar)
    Učlanjen
    24.01.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Osmanlı İmparatorluğu
    Poruke
    13.744
    Reputaciona moć
    288

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Zanimljiv fenomen .Neko je davno rekao da neki narodi imaju bajke , a Hrvati to nazivaju povjest . Vecina naroda uspeva razlikovati bajke od istorije . Hrvati baziraju svoju istoriju na toboze hrvatsko - ungarskoj uniji .Sto ne pitaju Madjara sta misle o tom dokumentu .To bi isto bilo kad bi sad Srbi tvrdili da postoji nekakva srpsko -turska unija .Kako Hrvati mogu da imaju plemstvo ,ako nemaju drzavu .I Mehmed pasa je bio Srbin .Mozemo li tvrditi nesto o srpsko -turskoj uniji .

  12. #12
    Aktivan član matijakupa (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Sisak
    Poruke
    1.389
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano Re: Srbistika

    Citat Original postavio pivosok Pogledaj poruku
    Zanimljiv fenomen .Neko je davno rekao da neki narodi imaju bajke , a Hrvati to nazivaju povjest . Vecina naroda uspeva razlikovati bajke od istorije . Hrvati baziraju svoju istoriju na toboze hrvatsko - ungarskoj uniji .Sto ne pitaju Madjara sta misle o tom dokumentu .To bi isto bilo kad bi sad Srbi tvrdili da postoji nekakva srpsko -turska unija .Kako Hrvati mogu da imaju plemstvo ,ako nemaju drzavu .I Mehmed pasa je bio Srbin .Mozemo li tvrditi nesto o srpsko -turskoj uniji .
    drž se ti soka, majstore, jer izgleda da ti piva škodi...

Slične teme

  1. Srbistika
    Autor Urvan Hroboatos u forumu Jezik
    Odgovora: 369
    Poslednja poruka: 10.11.2017., 10:28
  2. SRBISTIKA PRE I POSLE SERBOKROATISTIKE
    Autor foliranat1 u forumu Jezik
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 29.04.2009., 18:45

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •