kosovo.... tako je pocelo

Dve godine od secesije KiM
Sejdiu: Nezavisnost Kosova dovela do mira u regionu
Tanjug - Beta | 16. 02. 2010. - 18:58h 19:23h | Foto: Reuters, AFP, Blic | Komentara: 88

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu večeras je na prijemu povodom dvogodišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova ocenio da je "nezavisnost dovela do mira i stabilnosti u regionu".

Govoreći pred zvaničnicima Kosova, međunarodnog civilnog prisustva i diplomatama akreditovanim u Prištini, Sejdiu je izjavio da su odlični odnosi sa susednim zemljama - Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom dokazali i da ovaj region može biti "deo integrisane evropske porodice".

"Mi verujemo da će vremenom i Srbija shvatiti da je mesto zemalja jugoistočne Evrope u ujedinjenoj Evropi i stoga još jednom iskreno pozivamo Beograd da digne ruke od hegemonističke politike prema drugim državama i da se priključi naporima za svetlu budućnost naroda na ovim prostorima", naveo je Sejdiu.


On je ocenio da se tokom dvogodišnje nezavisnosti Kosovo suočavalo sa teškim izazovima.

"Na planu bezbednosti problem broj jedan je bio i ostao povratak reda i stabilnosti na severu zemlje, gde još, nažalost, imamo paralelne strukture i visoki stepen ilegalne trgovine i kriminala", naveo je Sejdiu.


On je istakao da će strategija Vlade Kosova i međunarodne civilne kancelarije za sever uticati da se i u ovom delu zemlje vrati red i zakon, kako bi se građani koji tamo žive bez obzira na etničku pripadanost osećali slobodnim i sigurnim.

Sejdiu je takođe zahvalio pripadnicima Euleksa i drugim međunarodnim institucijama za doprinos stabilnosti na Kosovu.


Sutra dve godine borbe protiv nelegalne nezavisnosti Kosova

Sutra je tačno dve godine od secesije Kosova i Metohije koju je proklamovala albanska manjina u Srbiji, a isto toliko traje i diplomatska bitka Beograda za legalno, pravedno i održivo rešenje statusa južne srpske pokrajine. Deklaracija kojom su Albanci jednostrano proglasili nezavisnost Kosova usvojena je 17. februara 2008. godine aklamacijom u privremenoj skupštini, kojoj nisu prisustvovali srpski poslanici, niti šef Privremene uprave Ujedinjenih nacija i komandant Kfora.
Deklaracijom je Kosovo proglašeno nezavisnom i suverenom državom, "formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija", koji nikada nije razmatrao Savet bezbednosti UN, niti ga je Srbija prihvatila.

U tekstu od 12 tačaka, koji je pročitao predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači, stoji da će nezavisno Kosovo biti "demokratsko, laičko i multietničko društvo" koje će nadgledati misija Evropske unije.

Nezavisno Kosovo, poniklo na albanskom terorizmu i nasilju, prema tekstu Deklaracije, se odriče nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica i preuzima međunarodne obaveze, obezbeđenje granice sa susedima i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa.

Dan kasnije osam zemalja je priznalo jednostranu odluku privremene skupštine, prvo Avganistan, zatim Sjedinjene Američke Države, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija i Senegal.

To je učinjeno i pored najoštrijeg protivljenja vlasti Srbije, a Evropska unija je uprkos tome, bez odobrenja SB UN, 16. februara odlučila da na osnovu ranije usvojenog Operativnog plana pošalje svoju misiju na KiM.
Na zahtev Srbije, koju je podržala Rusija, 18. februara je sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti, na kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi. Ban Ki Mun to nije učinio, ali je na zasedanju izjavio da je važeći pravni okvir Rezolucija SB 1244 prema kojoj je KiM deo Srbije.







Skupština Srbije je odmah održala hitnu sednicu na kojoj su poslanici potvrdili raniju odluku Vlade o poništavanju protivustavne secesije, a šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je odmah povukao ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
Istog dana su izbili protesti Srba u pokrajini, a zatim i širom Srbije. U Beogradu je 21. februara održan miting pod sloganom "Kosovo je Srbija", a ispred hrama Sv. Save moleban za sve stradale na Kosovu.

Tadašnji premijer Vojislav Koštunica je u govoru istakao da je "država Srbija poništila i poništiće svaki akt ilegalne, lažne države, silom stvorene na teritoriji Srbije." Ogorčenje se, međutim, izrodilo u nekontrolisane nerede u kojima je nekoliko hiljada demonstranata kamenovalo nekoliko ambasada, dok je američka zapaljena i tom prilikom je izgubio život student Zoran Vujović (21), dok je više od 150 demonstranata i policajaca povređeno.



Do protivustavne albanske secesije došlo je osam godina nakon što su NATO snage bez dozvole SB UN napale SRJ, odnosno Srbiju da bi potom na KiM ušle međunarodne snage (Kfor) i bila zavedena privremena Uprava UN nad pokrajinom (UNMIK). Odmah potom, u prisustvu Kfora, počeo je progon Srba, koji je kulminirao martovskim pogromom 2004. tako da je iz pokrajine izgano ili u enklave raseljeno preko 250.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca, uništeno i porušeno više od 150 crkava, manastira i spomenika srpske kulture uz uzurpaciju njihove i državne imovine.
U takvim uslovima, SB UN je 11. oktobra 2005. doneo odluku o pregovorima vlasti u Beogradu i Prištini na osnovu Rezolucije 1244 kojom je po okončanju sukoba KiM garantovana sustinska autonomija.
Direktni pregovori, uz posredovanje specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, počeli su 20. februara 2006. godine u Beču, ali je albanska delegacija odbijala svaki kompromis, pa i najviši mogući stepen autonomije insistirajući isključivo na nezavisnoj državi Kosovo.

Ahtisari, koji se u pregovorima nije ponašao kao neutralni međunarodni posrednik već izaslanik zapadnih sila, sačinio je potom sveobuhvatni plan za budući status Kosova. Taj plan je 7. februara predao predsedniku Srbije Borisu Tadiću, a državni vrh ga je odbacio kao neprihvatljiv, jer u etapama vodi ka bezuslovnoj nezavisnosti pokrajine, pa su dodatni pregovori na osnovu tog plana propali u decembru 2007.

Na osnovu pravno nepostojećeg Ahtisarijevog plana, SB UN je 26. novembra 2008. usvojio odluku o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva i slanju misije EU (Euleks) na KiM.
Vlasti u Beogradu su se tome usprotivile i posle višemesečnih pregovora, usvojen je pravni okvir za delovanje Euleksa kojim je na osnovu Rezolucije1.244 SB UN definisana njegova statusna neutralnost.





Misija Euleksa je na KiM raspoređena 9. decembra 2008. i praktično je pomagala kosovskim vlastima u razvoju i jačanju nezavisnog sudstva, policije i carinske službe i kosovskih institucija.
U međuvremenu je, zahvaljujuću uspešnoj diplomatskoj ofanzivi Srbije, nezavisnost Kosova priznalo samo 65 od 190 država UN.
Na zahtev vlasti u Beogradu 8. oktobra 2008. Generalna skupština je pokrenula raspravu pred Međunarodnim sudom pravde o tome da li je jednostrano proklamovana secesija u skladu s međunarodnim pravom. U spor se uključilo 35 zemalja, a u usmenoj raspravi koja je počela 1. decembra, pored Srbije i autora Deklaracije o nezavisnosti, učestvovalo je 28 država.


Ne čekajući odluku MSP, šef međunarodne civilne kancelarije u Prištini Piter Fejt doneo je strategiju koja treba da omogući albanskim vlastima da preuzmu kontrolu nad severom Kosova gde većinski Srbi ne priznaju nadležnost institucija nelegalne albanske države.
Tvorci ove strategije računaju s tim da će predstojeća odluka Međunarodnog suda pravde biti dvosmislena i da će zvanični Beograd neminovno, na ovaj ili onaj način, tada promeniti stav prema Kosovu.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić nazvao je Fejtov plan provokacijom ilegalne Međunarodne civilne kancelarije i ilegalnih institucija u Prištini i upozorio da to ne doprinosi stabilnosti pokrajine. Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je uoči Dana državnosti Srbije da Kosovo, kao entitet, bez saglasnosti Srbije nikada ne može postati članica UN, niti može biti rešen njegov budući status.

jedan opsirniji tekst iz blica

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/176961/Sejdiu-Nezavisnost-Kosova-dovela-do-mira-u-regionu

Jeremić:Kosovo i EU razdvojene teme
17. februar 2010. | 01:28 | Izvor: Danas
Beograd -- Učinićemo sve da ponovo pokrenemo pregovarački proces o statusu i da teme Kosova i EU integracija ostanu razdvojene, kaže šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić.

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić (FoNet, arhiva)

U protekle dve godine diplomatske borbe za Kosovo sačuvali smo mir i stabilnost u regionu, pokrenuli istorijski proces pred Međunarodnim sudom pravde i zadržali broj priznanja samoproglašene nezavisnosti na minimumu, kaže Jeremić za "Danas", odgovarajući na pitanje koji su najveći uspesi u dvogodišnjoj borbi protiv samoproglašene kosovske nezavisnosti.

"Srbija se pre dve godine suočila s pokušajem nametnutog otimanja 15 odsto svoje teritorije, koje su podržale neke od najmoćnijih zemalja sveta, u teškoj ekonomskoj situaciji i u periodu blokade procesa evropskih integracija", podsetioje on.

"Opredelili smo se za diplomatsku borbu, strpljivu i energičnu, čime smo napravili presedan u istoriji ovih prostora. Mnogi su nas na početku otpisali, verujući da Srbija to ne može, ali smo ih razuverili", rekao je Jeremić.

U isto vreme, ubrzano je nastavljen proces evropskih integracija i 2009. godina je bila izuzetno uspešna i u diplomatskoj borbi za Kosovo i Metohiju i u našem napredovanju ka članstvu u EU.

Odgovarajući na pitanje koji najveći izazovi predstoje, ministar inostranih poslova je rekao da će ključni trenutak svakako biti kada MSP bude saopštio svoje mišljenje o nelegalnosti jednostrano poglašene nezavisnosti Kosova.

Nakon toga,dodao je Jeremić, učinićemo sve da dođe do obnove dijaloga o statusu, kako bismo došli do rešenja prihvatljivog za sve strane.

Jeremić je negativno odgovorio na pitanje može li situacija na severu pokrajine, da uspori srpsku kandidaturu za članstvo u EU.

"Vrlo jasna zvanična politika i Beograda i Brisela je da su put Srbije ka članstvu u EU i Kosovo razdvojena pitanja. Učinićemo sve da to tako i ostane, jer unakrsno povezivanje te dve teme ne bi koristilo miru i stabilnosti u regionu", kazao je on.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=02&dd=17&nav_category=206&nav_id=411732

Hiseni: Srbija gubi vreme
Tanjug | 15. 02. 2010. - 13:19h | Komentara: 68

Ministar inostranih poslova Kosova Skender Hiseni očekuje, posle izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde (MSP), nova priznanja nezavisnosti Kosova.

"Nakon presude MSP videćemo više zemalja koje će priznati Kosovo", rekao je on u intervjuu bečkom "Standardu".
Na pitanje da li će i one zemlje EU, koje to do sada nisu učinile, priznati Kosovo Hiseni je istakao da je njegov utisak da te države očekuju "prijateljski pritisak" drugih članica, te da se "Grčka kreće u tom smeru".
Ssto se očekivanja Srbije tiče da će posle izjašnjavanja MSP doći do novih pregovora o statusu, Hiseni je rekao da "Srbija troši svoje i vreme Kosova".
"Srbija gubi svoje i naše vreme, i stvara vreme za sve moguće lude scenarije u regionu. Ako se, nakon što je Kosovo priznato od 65 država i došlo do izgradnje državnih institucija, neko traži nove pregovore, to dokazuje o ingnorisanju činjenica, ili čak što je strašnije da ljudi pokušavaju da destabilizuju region. Srbija ne može na jednoj strani zahtevati članstvo u EU, a na drugoj biti destabilizarujući faktor na zapadnom Balkanu. Srbija je u Briselu veoma evropska, ali na Balkanu uopšte nije evropska", smatra on.
Hiseni je dalje negirao mogućnost da bi Srbija i Kosovo mogle sklopiti sporazum po uzoru na dve Nemačke."Ne verujem da se tako nešto može primeniti na Srbiju i Kosovo. Dok se kod dve Nemačke radilo o jednoj naciji, to nije slučaj ovde. Prilikom poslednjeg sastanka Saveza bezbednosti UN sam rekao, a time sam se obratio predsedniku Srbije Borisu Tadiću, da se mi ne obraćamo Srbiji da nas formalno prizna kao nezavisnu državu. Međutim mi pitamo Srbiju da sa nama razgovara o svemu, što može da olakša saradnju i doprinese boljem razumevanju, Sve osim statusa. Nezavisnost Kosova ne može biti pregovarana i tačka", podvukao je on.
Upitan da li Kosovo može dobiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Hiseni je ukazao da je to pitanje vezano za nepriznavanje nezavisnosti od strane pojedinih država EU, koje Priština mora da razuveri."Ne može se stvoriti crna rupa na Balkanu time što se Kosovo ostavlja po strani. Kosovo je napredovalo što se tiče zakonodavstva i reformi. Tu nema velike razlike prema Srbiji", ocenio je on.
Hiseni je, na kraju, ujedno izrazio optimizam da bi Kosovo moglo pre 2020. postati članica EU.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/176789/Hiseni-Srbija-gubi-vreme

Đukanović: Pomažemo Srbiji da stavi tačku na neminovni gubitak Kosova
Tanjug | 10. 02. 2010. - 11:59h | Foto: Reuters | Komentara: 145

Premijer Crne Gore Milo Đukanović ocenio je da odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa Podgorice sa Kosovom opterećuje sadašnje odnose Beograda i Crne Gore, ali je istakao da je crnogorsko rukovodstvo iznenađeno reakcijom jednog dela javnosti u Srbiji.

"Naša procena je da je odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa s Kosovom u našem nacionalnom interesu i u skladu sa onim što su naši interesi u regionu. U našem nacionalnom interesu je da vodimo realnu politiku bez obzira na emocije ", izjavio je Đukanović gostujući u emisji Intervju TV B92 emitovanoj sinoć.
On smatra da iščekivanje ne može da pomogne Srbiji da zaštiti svoje interese na Kosovu onako kako ih danas, kako je rekao, vidi državno rukovodstvo Srbije.
Đukanović je rekao da Crna Gora u odnosima s Kosovom sledi ono što su realne činjenice, a to je da je Srbija Rezolucijom 1244 izgubila Kosovo.
"Tada je Kosovo veoma jasno i precizno izuzeto iz pravno-bezbednosno političkog sistema Srbije", naveo je crnogorski premijer I dodao da Crna Gora veoma vodi računa o regionalnoj stabilnosti .


Upitan da li je u tom odlučivanju Crna Gora bila instrumentalizovana, Đukanović je rekao da je takav stav prisutan u delu javnosti Srbije i Crne Gore, ali da on misli da je to pogrešna percepcija.


On smatra da nije realno očekivati da će Crna Gora povlačiti poteze prema očekivanjima Srbije, jer CG nije formalno, već suštinski nezavisna, a vlast je u obavezi da donosi odluke u skladu sa nacionalnim interesima zemlje.

"Ako je naše viđenje da je Kosovo rešeno Rezolucijom 1244, i da od tada Srbija ne vrši niti jednu ključnu funkciju na Kosovu, onda se od nekog od koga očekujete prijateljstvo postavlja pitanja da li treba da sledi nečiju iluziji ili da onome, koga doživljava kao prijatelja, pokušava da pomogne da stavi tačku na jedan neminovni istorijski gubitak", rekao je on.



Crnogorski premijer tvrdi da Crna Gora ne može da Srbe, kojih u toj državi ima oko 32 odsto, proglasi nacionalnom manjinom jer to ne bi, kako je rekao, bilo u skladu sa crnogorskim ustavnim sistemom.
"Crna Gora svojim zakonom nudi šansu svakom ko se oseća manjinom da to može izraziti kroz formiranje nacioanlnog saveta", rekao je Đukanović i dodao da je druga mogućnost da se nacionalna i verska prava ostvaruju bez deklarisanja nacionalnog statusa.
On, međutim, nije želeo da polemiše sa stavom predsednika Srbije Borisa Tadića koji smatra da Srbi u CG ne treba da budu manjina.

"Ne mislim da to pripada ni njemu ni meni. To pripada svakom građaninu Crne Gore da proceni svoje osećaje, svoje interese i da odabere model svog delovanja", rekao je Đukanović.


On je negirao da su Srbi u Crnoj Gori diskriminisani i da ih nema u državnim institucijama.
"Ako bismo dozvolili da se Crna Gora izgrađuje kao konfederacija nacionalnih zajednica to bi bilo ravno odlasku u četnike 1944. godine. I to je povampirenje prevaziđenih političkih koncepata. Ne mogu prebrojavati Srbe u državi, ali sigurno znam da se par ministara izjašnjavaju kao Srbi, nekoliko članova poslaničkog kluba DPS su Srbi, neki direktori…" naveo je Đukanović.

"Kantonizacija Kosova je rešenje"
16. februar 2010. | 01:56 | Izvor: Politika
Beograd -- Verujem da će u sledećih 50 godina na Balkanu doći do stvaranja konfederacije Srbije, Kosova i Albanije, kaže Johan Galtung, osnivač modernih Studija mira.

Međunarodni pregovarač u četrdesetak konflikata širom sveta, norveški matematičar i sociolog Johan Galtung (79), osnivač modernih Studija mira i član savetodavnog Komiteta za demokratiju UN-a, smatra da budućnost Kosova, prihvatljiva za sve aktere, zapravo kantonizacija po švajcarskom modelu.

On kaže da je pravo rešenje za problem Kosova kantonizacija po švajcarskom modelu, gde bi većina bila albanska, dok bi najmanje tri bili srpski kantoni: jedan u okolini Prištine, dva na severu prema Srbiji.

"U srpskim kantonima uprava bi trebalo da bude u potpunosti prema srpskom idiomu. Ipak, ako srpski kantoni budu ostali u sastavu 'Kosova republike' i budu krenuli da se otvaraju prema Srbiji, onda treba očekivati da se i albanski kantoni 'Kosova Republika' otvore prema Albaniji", smatra on.

"Verujem da će u sledećih 50 godina na Balkanu doći do stvaranja konfederacije Srbije, Kosova i Albanije, gde bi svi mogli postati članovi Evropske unije poput zemalja Beneluksa ili možda do osnivanja grupacije poput zajednice nordijskih zemalja, gde su pojedine članovi briselske familije, a druge ne", objašnjava Galtung.

Prema njegovom mišljenu, logično je da se Srbija pridruži Evropskoj uniji.

"Srbija ionako jeste evropska zemlja, ona nema snagu i tradiciju Švajcarske da ostane van Evropske unije", rekao je on.

Адеме за добро јутро!



МИСЛИТЕ О ТОМЕ!

ideja teme je bila [jeste] nekoliko misljenja vezana za kosovo nastala nakon proglasenja.
i time se suzava prostor za pljuvanje.

Kosmet je Srbija!

ΟΛΥΜΠΙΑΚΟΣ:

Kosmet je Srbija!

Kliknite za proširenje...

i ne samo kosovo...


srbija do tokija

ps. ajd sad na neku tvou temu.

kosovo je srbija bilo i ostace.

Тихи:

kosovo je srbija bilo i ostace.

Kliknite za proširenje...

tebi kao mom zemljaku, koji se doakzao kao borac i na recima i na delima, necu protivreciti

adem_ks:

i ne samo kosovo...


srbija do tokija

ps. ajd sad na neku tvou temu.

Kliknite za proširenje...

Nego i Metohija.

I to sto kazes....



ALE ALE ALE

Mesić o Kosovu
Preporuke predsednika Hrvatske
Pink subota, 29. decembar 2007.

Vlasti u Srbiji sprovode politiku koja ne pomaže Srbima na Kosovu jer ih pozivaju da ne učestvuju u vlasti, izjavio je u sinoćnjoj emisiji OTV hrvatski predsednik Stjepan Mesić.

Mesić je istakao da je kosovskim Srbima koji su ranije bili kod njega rekao da im više vredi zrno vlasti nego šaka prava i poručio im da moraju ući u izvršnu vlast i da ne mogu ostvariti ništa na način da očekuju da će im Beograd to rešiti. On je rekao da se preteruje s opasnostima koje se tiču nezavisnosti Kosova, jer je nužno rešiti status pokrajine koja, kao i Vojvodina, nije u Jugoslaviji imala status države, ali je imala veze sa Srbijom. Mesić je dodao da federacije više nema i da Srbija ne može uživati ona prava koja je imala. Mesić je izneo teoriju po kojoj je problem bio pogrešna pretpostavka Slobodana Miloševića koji hteo da protera dva miliona Albanaca s Kosova, očekujući da će Evropa tražiti od njega da smiri Albaniju, ali se umešao NATO. Govoreći o BiH Mesić je rekao da su njeni građani izabrali evropski put koji se ne može ostvariti ako njeni entiteti žele ostvariti državnost, odnosno formirati državu u državi. BiH mora, dodao je on, usvojiti nove mehanizme koji će odgovarati evropskim državama a to je proširenje Dejtonskog sporazuma, odnosno nova ustavna rešenja.

iako se kod ans uporno govori o skorom priznanju... moram reci da vise verujem nasima, nego ambasadoru... ipak je daelko,a i nije fer...

Ambasador Grčke: Atina neće priznati Kosovo
Srna | 16. 02. 2010. - 19:55h | Komentara: 27

Ambasador Grčke u Beogradu Dimostenis Stoidis demantovao je izjavu kosovskog ministra Skendera Hisenija da se Grčka kreće ka priznavanju Kosova.

"Meni nije jasan izvor Hisenijevih informacija i preciznost njegovih izjava. Stabilan, principijelan stav Grčke po tom pitanju je poznat", rekao je Stoidis bečkom "Standardu".
On je podsetio da je premijer Grčke Jorgos Papandreu nedavno ponovio stav Grčke predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je početkom januara u Beogradu istakao da je reč o složenom pitanju i da se Grčka zauzima za rješenje koje će biti zasnovano na povelji Ujedinjenih nacija i poštovanju međunarodnog prava.
Papandreu, koji je u Beogradu kao počasni gost prisustvovao godišnjoj ambasadorskoj konferenciji Ministarstva spoljnih poslova, rekao je i da je njegova zemlja podržala inicijativu Srbije da se obrati Međunarodnom sudu pravde i traži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"U međuvremenu, potrebno je učiniti sve da se poboljša život ljudi na terenu", napomenuo je Papandreu.
Hiseni je bečkom listu rekao da očekuje da će, posle odluke Međunarodnog suda u Hagu o kosovskoj nezavisnosti, niz zemalja koje to još nisu učinile priznati Kosovo kao samostalnu državu. On je prebacio vlastima u Srbiji da destabilizuju region i poručio da nezavisnost Kosova ne može da se poništi nikakvim pregovorima.
Kosovski ministar rekao je da zemlje koje još nisu priznale Kosovo od strane ostalih članica mogu da očekuju prijateljski pritisak da to učine i naveo posebno da se Grčka kreće u pravom pravcu.

Đukanović: Pomažemo Srbiji da stavi tačku na neminovni gubitak Kosova

Kliknite za proširenje...

.-.. .--- ..- -... ---:

Kliknite za proširenje...

dobar komsija ti vredi vise od brata.

adem_ks:

dobar komsija ti vredi vise od brata.

Kliknite za proširenje...

А када је област Старе Србије Косово и Метохија добило статус покрајине у Србији ?

Пресретач:

А када је област Старе Србије Косово и Метохија добило статус покрајине у Србији ?

Kliknite za proširenje...

ne znam.
rekoh, par tekstova koji se bave kosovom... od nezakonitog proglasenja nezavisnog kosova pa do danas

adem_ks:

ne znam.
rekoh, par tekstova koji se bave kosovom... od nezakonitog proglasenja nezavisnog kosova pa do danas

Kliknite za proširenje...

Јел у доба комунистичког режима Броза чију фотографију за време његове посете '70-их албански иредентисти вежу магарцу за реп и пусте магарца поред Плавог воза да трчи ?
Косово и Метохија је увек било Србија тј. спадало у област Старе Србије.
Албанци у комунистичкој Југославији нису имали статус народа већ националне мањине (народност) те стога нису имали ни право на отцепљење.
Проглашавати неку независност од стране екстремиста, бивших терориста и иредентиста и то сматрати за почетак је велика грешка јер то је почетак краја.

adem_ks:

i ne samo kosovo...


srbija do tokija

ps. ajd sad na neku tvou temu.

Kliknite za proširenje...

Ajde sada, tebe kao kosmopolitu ne bi trebalo da brine eventualna Srbija do Tokija, tebi
je to svejedno jel tako, ti si građanin Sveta?!

KOSOVO....TAKO JE POCELO...e pa tako nije pocelo---tako se zavrsilo...a dal je zavrseno videcemo..???

Pa ako se završilo, šta ima da gledamo jel se završilo