Ja nisam komunista...daleko od toga...ali sam zaljubljenik u istoriju...problem je sto u moru informacija koje su dostupne danas tesko proviruje prava jer ima puno polufalsifikata, falsifikata i prekrajanja...ne mozemo se pouzdati cak ni u enciklopedije...to je problem danas...
...elem ja nadjoh ovo...
Споразум инспектора четничких одреда Драже Михаиловића пуковника Јеврема Симића и војноуправног заповедника Југоистока од 23.1.1944.
Из Викизворникa — слободне библиотеке
Скочи на: навигација, претрага
СПОРАЗУМ
Између војног заповедника Југоистока, као врховног органа окупационих сила у Србији и као представника немачког Рајха у односима према српској влади, с једне стране, и инспектора четничких одреда Драже Михаиловића пуковника Јеврема Симића, с друге склопљен је следећи споразум о примирју:
1. Циљ споразума је заједничка борба против комунистичких партизана, па ће стога све јединице ДМ-четника, потчињене пуковнику Јеврему Симићу, бити укључене у борбу немачке и бугарске војске, као и српских владиних трупа, против комуниста.
У вези с тим предвиђа се успостављање заједничке обавештајне службе као и узајамна подршка.
2. Споразумом су обухваћени следећи срезови:
Умка, Врачар, Гроцка, Подунавље, Јасеница, Космај, Младеновац, Опленац, Орашац, качерски, Крагујевац, гружански, лепенички, Велики Орашац, колубарски ИИ, а простире се и према западу до 5 км западно од железничке пруге Обреновац — Горњи Милановац.
3. На подручју обухваћеном споразумом неће се предузимати хапшења ни акције против припадника ДМ-покрета у току трајања споразума, изузев уколико овакве мере не буду неопходне услед кажњивих радњи од стране појединаца.
4. Пуковник Симић потврђује да се на подручју обухваћеном споразумом, у јединицама које су њему потчињене, не налазе припадници сила које су у рату са Немачком, ни као официри за везу ни у било каквом другом својству.
Пуковник Симић преузима обавезу да на том подручју онемогући све канале преко којих би непријатељи великонемачке или бугарске војске могли да добијају обавештења о немачким војним покретима.
5. За време трајања споразума ДМ-четници се уздржавају од сваког непријатељског поступка упереног против немачких, бугарских или српских трупа и полицијских власти, као и против војних и цивилних надлештава. Регистровање српских владиних трупа не сме се спречавати ничим, па ни пропагандом. Такође треба одустати од свих репресалија или претњи против припадника породица оних Срба који се као војници, чиновници, намештеници, радници или у било ком другом својству налазе у служби српске владе или окупационих сила.
6. Уколико се на подручју обухваћеном споразумом појаве ДМ-јединице са којима није закључен споразум о примирју, пуковник Симић ће ове јединице потчинити себи или се постарати за њихов одлазак. За кршење споразума од стране припадника оваквих јединица Симић је одговоран окупационим силама. Потчињене вође пуковника Симића које не признају овај уговор морају се одстранити из подручја обухваћеног споразумом.
7. ДМ-четници на подручју обухваћеном споразумом посвећују се искључиво борби против комунистичких партизана и при том пружају подршку силама реда у Србији.
8. Уколико ДМ-четници располажу обавештењима да се припадници немачких, бугарских или српских трупа или надлештава или поједине особе баве комунистичком делатношћу или одржавају везе са комунистима, они не смеју сами да интервенишу и да врше правду, већ треба да шаљу доказни материјал немачким службеним органима, а евенутално и такве особе уколико постоји опасност њиховог бегства.
9. Сваку појаву као и правац доласка и кретања комунистичких одреда, а такође и њихову снагу и наоружање ДМ-четници треба што пре да јаве најближој установи сила реда.
ДМ-четници уколико располажу довољним снагама, ступају одмах у борбу против оваквих појединих одреда. За ту потребу биће им додељени муниција и санитетски материјал.
Уколико снаге ДМ-четника не буду довољне, силе реда пружиће им помоћ у трупама, а евентуално и у тешком наоружању. ДМ-четници који буду рањени биће смештени у немачким болницама.
10. За борбу против комуниста ДМ-четници стављају силама реда на располагање, без условљавања, своја обавештења и обавештајну службу.
У циљу обавештења штабу пуковника Симића биће додељен делегат за везу. У погледу осталог, надлежним органима окупационих сила и владе на подручју обухваћеном споразумом биће наложено да у духу споразума сарађују са ДМ-четницима и да им дају обавештења.
11. Уз обострану сагласност ДМ-четници преузимају одговорност за обезбеђење саобраћајних уређаја и саобраћајних средстава од напада, пљачке и саботаже, такође и од напада Англоамериканаца са земље.
Унутар подручја обухваћеног споразумом ДМ-четници посебно преузимају одговорност да покретним борбеним дејствима обезбеђују следеће саобраћајнице:
а) Београдски пут од дела Рипањ — Топола — Крагујевац — Краљево.
б) Пругу Београд — Мала Крсна — Велика Плана са пругом према Пожаревцу.
д) Пругу Београд — Младеновац — Лапово.
Задржавање и преметачине возова било какве врсте, као и на станицама, сматра се неовлашћеним интервенцијама у железнички саобраћај и забрањује се.
12. Склапање овог споразума ће се држати у тајности. Он ступа на снагу одмах по обостраном потписивању и важи до 31. марта 1944.
Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Felber pokrenuo je nekoliko racija, hapšenja i prepada protiv pripadnika JVUO počev od februara 1944.
Međutim, kad je sredinom marta 1944. operativna grupa sastavljena od Druge i Pete divizije prodrla iz Sandžaka u zapadnu Srbiju, sve nesuglasice su potisnute i sve trupe sastavljene od jedinica Vermahta i SS, bugarskog okupacionog korpusa, korpusa JVUO iz zapadne i jugozapadne Srbije, SDS, SDK i RZK pod objedinjenom nemačkom komandom generala Felbera funkcionisale su kao jedinstvena operativna grupa. Kod četničke nadležne komande Neška Nedića bio je akreditovan nemački kapetan Vajel kao oficir za vezu. Zajedničke operacije trajale su nešto duže od dva meseca (v. Izveštaj Vojnoupravnog komandanta jugoistoka od 13. Maja 1944.).
Istovremeno je, radi korišćenja slabljenja snaga NOVJ u Crnoj Gori 21. korpus pokrenuo 10. aprila 1944. operaciju "Frilingservahen", uz masovno učešće četnika. Operacija je pripremljena u saradnji sa Pavlom Đurišićem i izvedena zajedničkim snagama, tako što su četnici zajedno sa nemcima iz nemačkih garnizona krenuli na slobodnu teritoriju.
Ova harmonična saradnja ponovila se i prilikom nemačke operacije "Trumpf" (Trumpf) u jablaničko-topličkoj oblasti protiv 21. 22. 24. i 25. divizije NOVJ tokom jula i avgusta.
Tokom jula i avgusta 1944. intenzivirali su se kontakti između predstavnika nemačke komande Jugoistoka, poslanika Nojbahera, predsednika vlade Nedića i predstavnika Mihailovića (v Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944, Nemački zapisnik sa pregovora sa četnicima 11.8.1944. ). Ovi razgovori završili su formulisanjem inicijative za formiranje srpske armije jačine 50.000 ljudi za borbu protiv komunizma kojom bi rukovodio Mihailović, a koju bi opremila Nemačka. Hitler je međutim odbacio inicijativu (v. Službena beleška sa referisanja Hitleru o planu saradnje sa četnicima od 22.8.1944.), i odobrio samo taktičku saradnju sa četnicima.
Ipak, pod patronatom komande Jugoistoka, u skladu sa razgovorima o formiranju srpskog korpusa pod komandom Mihailovića koji bi se borio na strani Nemaca, 6. septembra 1944. Srpska državna straža i Srpska granična straža pod patronatom Nemaca stavljene su pod komandu Mihailovića, odnosno Mihailovićevog komandanta Srbije đenerala Trifunovića. U dogovoru sa đeneralom Miroslavom Trifunovićem, jedinice Srpske državne straže (SDS) i Srpske granične straže (SGS) 6. oktobra 1944. okupile su se u Jagodini. Tu je od tih jedinica formiran Srpski udarni korpus (SUK) sa tri divizije. Za komandanta SUK-a imenovan je divizijski general Stevan Steva Radovanović, za njegovog pomoćnika brigadni general Borivoje Jonić (do tada komandant SDS) a za načelnika štaba major Danilo Dača Stojanović; za komandanta divizije imenovani su: Branimir Brana Živković (do tada načelnik Operativnog odeljenja SDS), Dragutin Redić (do tada komandant SDS Kraljevačke oblasti) i Ljudevit Pogačar (do tada komandant SGS), svi pukovnici. SUK je tada brojao oko 6.800 ljudi.
Izbijanje Crvene armije na severoistočnu granicu Jugoslavije usled ove vezanosti za Nemce i straha od komunizma izazvalo je konfuziju u četničkim redovima. Znatan deo trupa JVUO tokom septembra razbijen je od strane NOVJ u zapadnoj Srbiji. I sam Mihailović nateran je na povlačenje u Bosnu. Jedna grupacija korpusa JVUO okupila se u jugozapadnoj Srbiji. Neki su pokušali sa napadima na Nemce (Predrag Raković na primer), ali je i ovja entuzijazam bio vrlo kratkotrajan.
Uglavnom, komandant Jugoistoka fon Ler u svom izveštaju vrhovnoj komadi navodi 10.000 četnika Pavla Đurišića kao svoje vlastite snage, dok za četnike iz Srbije kaže da se "drže u senci Vermahta". Ovaj status nesigurnih i nevoljnih saputnika koji su četnici i Nemci imali u poslednjoj fazi rata najbolje odslikava ovaj deo izveštaja:
Ovo bi trebalo da su zvanicni podaci...volela bih da cujem koje smatrate istinitim...
, pises ovde kao da su narod u okupiranoj Jugoslaviji Nemci(nacisti) mazili za vreme rata,zrtve tog rata bi se prevrtale u grobu da citaju ovakve komentare.
