Demencija

andjami:

Hvala vam svima na savetima,jer sam se ovde javila radi toga i neke vrste utehe.Sto se tice odlaska majke u Dom znam da bi bilo idealno resenje i ja bih bila najsrecnija osoba,jer bih bila rasterecena.Posto sam u penziji moglabih svaki dan da je poisecujem a i da budemsa svojima.Ali to je pusta zelja.ona u Dom nece ni u snu.Njena osnovna bolest je Parkinsonova bolest a demencija je tek u zacetku.Za ovih pet godina, koliko boluje,pala je bezbroj puta,ali na srecu samo je jednom slomila ruku.Ona jednostavno ima problem sa hodom,ravnotezom.Tu ne pomazu nikakva pomagala,setalice ili sl.jer kad dobije blokadu,ne moze da mrdne dalje.Margarita kaze da je pustam da pada.Ja majku molim da bez moje pomoci ne seta po stanu a ona smatra da je sputavam u ozdravljenju jer joj je prijateljica rekla da sto vise seta.Ja odem do pijace ili radnje ,ona odmah krene i normalno padne.Padne i pored mene ako ne primetim da je ustala i krenula negde samo odjednom cujem da je bupnula.Znaci,nije ona dementna ni priblizno vasim roditeljima,ali sam se ukljucila na ovu temu da nesto naucim jer ne znam sta me ceka.Sto se tice neke druge zene koju bih angazovala ,ne bih mogla majku prepustiti 24 sata nekoj osobi{sem ako nije u pitanju neka ustanova} jer ipak mislim da ja kao cerka mogu da joj pruzim najvise i ljubavi i paznje.Uostalom samo mene ima.Meni je samo krivo sto nece u Dom,jer je ona jako drustvena osoba i tamo bi imala stalno drustvo.Ovde je prijateljice sve manje posecuju.Toliko od mene.

Kliknite za proširenje...

Sto se smestaja u Dom tice,retki su ti koji odlaze dobrovoljno.Ja sam svog tatu prevarila,kao ide na rehabilitaciju,pregledacega Dr itd.
Sto se padanja tice,i moj otac je u slicnom stanju.Kod mene je bio,svi u dvoristu,i on nam na nase oci pade i polomi kuk.U Domu mu ne dozvoljavju ni sa hodalicom da hoda,samo uz nekog od njih.Tako da sto se padanja tice ti tu nisi kriva,ali ne mozes bdeti uz nju 24h,ko zna koliko vremena,niti psihocki niti fizicki mozes to izdzati!Zato te i savetujem da je smestis u Dom,stan izdaj,pa ce biti novca za njene potrebe!

daleko od toga da se smeštajem u dom rešavaju svi problemi...
to je dobro tehničko rešenje, a sve ostalo i dalje sedi na glavi
/ko ne veruje - osetiće, kad tad/

beket:

daleko od toga da se smeštajem u dom rešavaju svi problemi...
to je dobro tehničko rešenje, a sve ostalo i dalje sedi na glavi
/ko ne veruje - osetiće, kad tad/

Kliknite za proširenje...

Slazem se.Lakse mi je samo sto vise ja ne moram da bdim nad njim,sto ga ne kupam,sto ne brisem kad se pomokri gde stigne,ali i dalje imam brigu,posete,nabavku lekova,a non stop mu menjaju terapiju.....Ali mi je ipak lakse,fizicki,a donekle i psihicki.

Pozdrav svima i od mene!
Nisam se javljala,ali sam bila sa vama svaki dan.
Nas dve smo one hladne dane relativno pristojno provele.Valjda zbog one zime i leda i kod mame je bila manja želja da "ide kući",tako da je i meni psihički bilo lakše.Ona je da kažem stabilno od kad je počela onu terapiju sa ubačenim ariceptom i kojekakvim vitaminima.Ponekad se javi buđenje noću i neki strah,ali ne mogu da se žalim,nije često.
Evo sad je godinu dana kako se družim sa vama,a dve godine od početka bolesti(tj.,kad sam ja shvatila da je bolesna i odvela je kod lekara).
Kad se setim tih dana i svog straha od svega i kad sam mislila da neću preživeti!Ali zahvaljujući vama,polako sam saznavala o ovoj bolesti i učila kako da preživimo sa njom.
Tih dana sam samo čekala kada će početi agresija,mokrenje koje kuda i ostale neprijatne stvari,ali mi je onda Margareta rekla da to ne mora kod svakog da se ispolji,da mnogo zavisi i od prirode čoveka i bila je u pravu,kao i u mnogim drugim stvarima.Taj početak sam preživela zahvaljujući njoj,Floreni,Goti,Misti,Kanarinki,ali i svima vama.Zato još jednom HVALAAAA!!!
Što se mene tiče,ne mogu da se požalim da mi je fizički teško da brinem o majci,ali psihički se u poslednje vreme teško borim.Valjda sa ovim lepim vremenom me obuzme tuga što nemam svoju slobodu,što ne mogu da prošetam kad poželim,da se družim sa prijateljima.A i svaki dan strepnja kakve je mama volje,da li će opet tražiti da ide kući,pa onda sati i sati priče,skretanje pažnje,nalaženje zanimacije da je oraspoložim,svakodnevno zivkanje sa posla po nekoliko puta da joj objasnim da radim,da ću se vratiti na vreme,da ona ne mora nigde da ide i slično.E tad poželim da zažmurim i da se probudim na nekom lepšem mestu.
Ali neću da se žalim,sve može da bude i mnogo gore i treba sačuvati snagu za ono što dolazi.
Još jednom veliki pozdrav svima!

bezuslovna ljubav:

Nesto smo se svi udaljilii To sa tabletama je stvarno problem. Dok pronadju *pravu* kombinaciju... toliko lutanja i nerviranja. Ali treba biti uporan i ukoliko se pojavi pogorsanje odmah reagovati.
Volela bih da cujem sta se desava sa vasim roditeljima nakon ove promene vremena? Moja majka je bolje raspolozena, a koliko ce to da traje ne znam Sad je cesce pregleda doktorica u Domu, majka to voli. U januaru je bilo srasno. Totalno je bila konfuzna, agresivna... Sada je smirenija. Da li je u pitanju promena terapije ili lepse vreme... Samo da potraje. Prosto me strah da pricam da je stabilnija.

Kliknite za proširenje...

Evo nakon tri dana od kada je poceo da pije Aricept od 5 mg, suprug je dobio tako strasnu vrtoglavicu, povracanje i glavobolju da je odmah morao prestati da ih pije.
Dr je rekla da napravi pauzu, medjutim on sasvim odbija ponovo da ih uzme jer kako kaze "ima osecaj da mu rastvaraju mozak"..
Da li neko ima slicna iskustva sa Aricept-om?

Prateći forum u zadnjim postovima provlaći se tema dal dom ili kuća za naše drage koje je opaka bolest uzela „pod svoje“.
Moje skromno mišljenje je sledeće:
1.Svaki slučaj je poseban i nema univerzalnog rešenja.
2.Ukoliko neko želi da vodi brigu o osobi sa demencijom mora imati: vreme, uslove i strpljenje. Vreme: 24 sata dnevno, ceo mesec i svaki mesec u godini, broj godina nikada se nezna. Uslovi: moraju da omoguće sigurnost za bolesnika i mogućnost negovatelju da vodi uspešno brigu o bolesniku, ishrani i higijeni. Osim negovatelja svakodnevo treba i osoba za spoljne poslove. Strpljenje negovatelja diktira kakav će odnos biti sa bolesnikom. Ako strpljenja, smirenosti nema život se pretvara u pakao.
Mnogo pozdrava svima na forumu.

centarns:

Prateći forum u zadnjim postovima provlaći se tema dal dom ili kuća za naše drage koje je opaka bolest uzela „pod svoje“.
Moje skromno mišljenje je sledeće:
1.Svaki slučaj je poseban i nema univerzalnog rešenja.
2.Ukoliko neko želi da vodi brigu o osobi sa demencijom mora imati: vreme, uslove i strpljenje. Vreme: 24 sata dnevno, ceo mesec i svaki mesec u godini, broj godina nikada se nezna. Uslovi: moraju da omoguće sigurnost za bolesnika i mogućnost negovatelju da vodi uspešno brigu o bolesniku, ishrani i higijeni. Osim negovatelja svakodnevo treba i osoba za spoljne poslove. Strpljenje negovatelja diktira kakav će odnos biti sa bolesnikom. Ako strpljenja, smirenosti nema život se pretvara u pakao.
Mnogo pozdrava svima na forumu.

Kliknite za proširenje...

Lako je biti strpljiv,ako taj posao obavljas sam,par meseci,ali ako to traje godinama,ode zivot,ode zdravlje,odose zivci,pa slobodno odmah treba traziti sledeceg negovatelja za sadasnjeg.

san_ni:

Evo nakon tri dana od kada je poceo da pije Aricept od 5 mg, suprug je dobio tako strasnu vrtoglavicu, povracanje i glavobolju da je odmah morao prestati da ih pije.
Dr je rekla da napravi pauzu, medjutim on sasvim odbija ponovo da ih uzme jer kako kaze "ima osecaj da mu rastvaraju mozak"..
Da li neko ima slicna iskustva sa Aricept-om?

Kliknite za proširenje...

ako se dobro sećam, pisalo je nešto slično u upozorenju -
pošto je moja majka ceo život imala nesnosne glavobolje, plašila sam se kako će to podneti (tad je još bila sama u stanu) - ali ništa, nije imala nikakve reakcije (ni pozitivne ni negativne) -

inače, ovih dana baš nije dobro: izgleda da je nešto dodatno dezorijentisana, priča mi preksinoć kako su je premestili u drugu sobu, a kao nisu joj odmah to rekli, nego su joj pokazali gde je njena soba i njen krevet... sinoć još gore: priča mi kako su joj neke babe rekle "pa šta ćeš ti tu? što si ovde došla?!" - i ona jadna misli da je tamo sad odjednom nepoželjna, ne shvata da je samo promašila sprat i otišla u drugu trpezariju... buf! (sinoćni telefonski razgovor sam doživela kao psihičku torturu, nisam bila spremna na tolike njene jadikovke, celu noć sam imala neke košmare, nisam znala ni da li spavam) ------ ali evo, večeras nije tako strašno: samo je prerano otišla na doručak, kaže nema jadna sat (šta će joj kad ne zna da gleda), pita da li sam joj popravila mobilni (stvarno se pokvario) - ali pošto ni to ne ume da koristi (zove neke izmišljene brojeve), i to ću joj oduzeti, samo mi pravi račune...

beket:

ako se dobro sećam, pisalo je nešto slično u upozorenju -
pošto je moja majka ceo život imala nesnosne glavobolje, plašila sam se kako će to podneti (tad je još bila sama u stanu) - ali ništa, nije imala nikakve reakcije (ni pozitivne ni negativne) -

inače, ovih dana baš nije dobro: izgleda da je nešto dodatno dezorijentisana, priča mi preksinoć kako su je premestili u drugu sobu, a kao nisu joj odmah to rekli, nego su joj pokazali gde je njena soba i njen krevet... sinoć još gore: priča mi kako su joj neke babe rekle "pa šta ćeš ti tu? što si ovde došla?!" - i ona jadna misli da je tamo sad odjednom nepoželjna, ne shvata da je samo promašila sprat i otišla u drugu trpezariju... buf! (sinoćni telefonski razgovor sam doživela kao psihičku torturu, nisam bila spremna na tolike njene jadikovke, celu noć sam imala neke košmare, nisam znala ni da li spavam) ------ ali evo, večeras nije tako strašno: samo je prerano otišla na doručak, kaže nema jadna sat (šta će joj kad ne zna da gleda), pita da li sam joj popravila mobilni (stvarno se pokvario) - ali pošto ni to ne ume da koristi (zove neke izmišljene brojeve), i to ću joj oduzeti, samo mi pravi račune...

Kliknite za proširenje...

Jeste..pise gomila nus pojava i nezeljenih efekata, a terapijsko dejstvo jedno (i to jedno nije sigurno)
Moj suprug je jos relativno ok, bolest nije tako jako uznapredovala
mada, neki dan je sina 7 puta pitao jedno isto pitanje, na kraju se ovaj iznervirao i rekao "..tataaaaaaaaa, nemoj da zaboravljas..!" ..lepo nisam znala da li da placem ili da se smejem

san_ni:

Moj suprug je jos relativno ok, bolest nije tako jako uznapredovala
mada, neki dan je sina 7 puta pitao jedno isto pitanje, na kraju se ovaj iznervirao i rekao "..tataaaaaaaaa, nemoj da zaboravljas..!" ..lepo nisam znala da li da placem ili da se smejem

Kliknite za proširenje...

možda još nije, ali sigurno hoće, naročito ako ne prihvata taj aricept -
/moguće da su te reakcije bile zbog nekog drugog leka koji pije, možda ni pritisak nije u normali/

meni je to postavljanje istih pitanja bio prvi simptom, ali od onda se nije više desilo, pošto sam znala kako treba da reagujem:
treba davati različite odgovore ili skrenuti pažnju na nešto drugo, u svakom slučaju - ne smemo dozvoliti sebi nikakvu histeričnu reakciju!
a sve osobe koje dolaze u kontakt s demencijom - pa bila to i deca - obučiti koliko je moguće da se adekvatno ponašaju...!
mislim da je to čak i bitnije od lekova - koji i tako ne pomažu mnogo - nego samo usporavaju onaj proces starenja moždanih ćelija, koji se ne može zaustaviti -

beket:

možda još nije, ali sigurno hoće, naročito ako ne prihvata taj aricept -
/moguće da su te reakcije bile zbog nekog drugog leka koji pije, možda ni pritisak nije u normali/

meni je to postavljanje istih pitanja bio prvi simptom, ali od onda se nije više desilo, pošto sam znala kako treba da reagujem:
treba davati različite odgovore ili skrenuti pažnju na nešto drugo, u svakom slučaju - ne smemo dozvoliti sebi nikakvu histeričnu reakciju!
a sve osobe koje dolaze u kontakt s demencijom - pa bila to i deca - obučiti koliko je moguće da se adekvatno ponašaju...!
mislim da je to čak i bitnije od lekova - koji i tako ne pomažu mnogo - nego samo usporavaju onaj proces starenja moždanih ćelija, koji se ne može zaustaviti -

Kliknite za proširenje...

Nisam naglasila, nije sin histericno reagovao, nego molecivo...zato mi doslo da se smejem ..izgleda grubo, ali zaista je trebalo videti scenu
ne znam..mozda mi nismo ni svesni sta nas jos ceka sa njim, pa zato tako reagujemo i izvrcemo sve na salu
zadnji put kada je bio na neuropsiholoskom testiranju, izasao je od psihologa sa tvrdnjom da ga je hipnotisala (jer nije mogao drugacije da objasni rupe u pamcenju) ..mi smo se prvo sokirali, posle ga razuveravali, a na kraju pravili viceve na racun toga zajedno sa njim ...mada je on i dalje ostao ubedjen da je hipnotisan
Inace covek je intelektualac, izuzetnog obrazovanja i za sada ima uvid u svoju bolest
Moguce da i nisu tegobe zbog leka, ali on je to povezao sa tim i nema sanse da nastavi da ih pije, (lekovi i hemija su mu struka)

šala je odličan lek!
i dok god možete, dok god imate stpljenja, treba mu povlađivati u svemu, podsećati ga na njegove sposobnosti i znanje, a zanemarivati kad god se pokaže suprotno: tu čak treba izmišljati neke gluposti i opravdanja kao utehu, a kasnije će i on sam to raditi, još gore nego sad...

buf! treba biti spreman na sve te kerefeke -
treba se naoružati strpljenjem i dobrom voljom!

hm, nisam ni ja sigurna kako to izvesti: još uvek se psihički borim s tim istim čuđenjem (i strahom!) - jer ne vredi, nema tu pameti, ni mnogo pomoći: koliko god bili prethodno obrazovani, radoznali i svesni svega, u ovom slučaju sve pada u vodu, oni nemaju pojma koliko je ovo paklena bolest za sve oko njih, postaju neverovatno samoživi, zahtevni i dozlaboga gunđavi...

ali nikako im ne dozvoliti da vas uvuku u svoj sistem razmišljanja!

uf!

beket:

šala je odličan lek!
i dok god možete, dok god imate stpljenja, treba mu povlađivati u svemu, podsećati ga na njegove sposobnosti i znanje, a zanemarivati kad god se pokaže suprotno: tu čak treba izmišljati neke gluposti i opravdanja kao utehu, a kasnije će i on sam to raditi, još gore nego sad... buf! treba biti spreman na sve te kerefeke -

Kliknite za proširenje...

hvala ti..

onda smo se za sada ispravno postavili..
jedino mi jako tesko pada kada dobije iznenadne i nicim izazvane napade placa..onda se i meni place

beket:

šala je odličan lek!
i dok god možete, dok god imate stpljenja, treba mu povlađivati u svemu, podsećati ga na njegove sposobnosti i znanje, a zanemarivati kad god se pokaže suprotno: tu čak treba izmišljati neke gluposti i opravdanja kao utehu, a kasnije će i on sam to raditi, još gore nego sad...

buf! treba biti spreman na sve te kerefeke -
treba se naoružati strpljenjem i dobrom voljom!

uf!

Kliknite za proširenje...

Da, gledanje na sve što se događa kroz humor mnogo pomaže i u ovoj, kao i u drugim teškim situacijama. I nama da prebrodimo situaciju, a i onima kojima se sve događa. Pisala sam da je to skoro od samog početka bio naš način, zahvaljujući mm. Dete nam je bilo relativno malo i trebalo je njega naučiti kako da gleda na sve to, sa što manje opterećenja. Bilo je antologijskih scena kad je prestajala da hoda ali je puzila strahovitom brzinom. Naravno, ako smo hteli da je vratimo odakle je pošla nije pomagala reč, ali igra jeste. Jednom je tako otišla za sinom na drugi kraj stana, a on joj je,trčkarajući ispred nje tek da ga ne uhvati ali da ima utisak da ga juri pevao„ Ide maca oko tebe”. Naravno da ga je „jurila”, a on bi onda, na krevetu podelio čokoladicu sa njom.
Mamina bolest jeste pojela godine naše slobode, ali na neki način naučila nas je da uvek ima gore od onog što je danas i da mnogo toga što izgleda tragično, to i nije. Naučila nas je da budemo bliskiji nego što bi možda bili i da pokažemo osećanja. Pored nje je neko apsolutno uvek, ko god prođe zagrli je, i milion puta na dan, kaže joj neku lepu reč, poljubi je. Naša komšinica, inače vrlo nežna majka, ume da kaže da nikada nije toliko grlila i ljubila svoje dete koliko svi mi nju. To sve nije zato što smo mi fini, nego zato što je to naš način borbe sa njenom bolešću.
Ali mislim da kada je samo jedna osoba s bolesnikom ceo dan i noć to praktično nije moguće. Treba obaviti neke tehničke stvari da on bude siguran. I koliko god da smo spremni da se u hodu prilagođavamo, nije izvodljivo biti istovremeno u prodavnici i pored roditelja.

Beket, dobro si zapazila da mi je ton smireniji. Pre svega sam se obratila psihologu i psihijatru i pocela da pijem antidepresiv. Mada mi se desava da budem isterana iz takta i ponekad reagujem odmah burno ili plakanjem, ali kazem ponekad. Nekako se ucim uz pomoc lekova da zastanem i razmislim.
To sto ja koliko-toliko uspevam da nadjem adekvatne reci da smirim majku ne pomaze mnogo kada je ona u kontaktu sa svoje 3 sestre. Ima tu i druge rodbine, ali se redje cuje i vidi sa njima. A moje tri tetke ne zele da se edukuju o nacinu kako da se ponasaju prema mojoj majci. Odbijaju razgovor sa lekarima i psiholozima u Domu. Jedna je razgovarala, doduse, sa psihologom u Domu. Tako sto sam ja javila da je upravo sada tetka u poseti, pa je psiholog otisao do sobe i zamolio je da svrati u kancelariju. I opet nista. Koliko se ja trudim da smirujem majku, toliko se uvek nadje neko da joj kaze nesto sto je dovede do konfuzije. Ne kazem ja da majka ne bi bila konfuzna bez toga, ali zasto neko uporno ponavlja iste greske a ne boluje od demencije i pogorsava vec naruseno stanje moje majke.
Znam da je teze onima, ciji su roditelji kod kuce. Ali, verujte da i kad su u Domu imamo mnoooogo problema.
Sad jos da vidim sta mi je sa stitnom zlezdom, a u medjuvremenu nastavljam dalje

P.S. Beket, sta si mislila pod *nikako ne dozvoliti uvlacenje u njihov sistem razmisljanja*? Meni se cini da koliko su nesvesni, toliko ponekad umeju da manipulisu kao deca. Gledajuci decu kako se ponasaju kada su ljuti i hiroviti gotovo da je isto. Ili nisam shvatila?

bezuslovna ljubav:

Beket, dobro si zapazila da mi je ton smireniji. Pre svega sam se obratila psihologu i psihijatru i pocela da pijem antidepresiv. Mada mi se desava da budem isterana iz takta i ponekad reagujem odmah burno ili plakanjem, ali kazem ponekad. Nekako se ucim uz pomoc lekova da zastanem i razmislim.
....
Koliko se ja trudim da smirujem majku, toliko se uvek nadje neko da joj kaze nesto sto je dovede do konfuzije. Ne kazem ja da majka ne bi bila konfuzna bez toga, ali zasto neko uporno ponavlja iste greske a ne boluje od demencije i pogorsava vec naruseno stanje moje majke.
.... Ali, verujte da i kad su u Domu imamo mnoooogo problema.
....

P.S. Beket, sta si mislila pod *nikako ne dozvoliti uvlacenje u njihov sistem razmisljanja*? Meni se cini da koliko su nesvesni, toliko ponekad umeju da manipulisu kao deca. Gledajuci decu kako se ponasaju kada su ljuti i hiroviti gotovo da je isto. Ili nisam shvatila?

Kliknite za proširenje...

Tja, ja se još uvek držim bez psihijatra, bez lekova, trudim se da na sebe utičem pozitivno, koliko se može... Nerviranje ništa ne pomaže, naprotiv. Ali dešava mi se da me samo telefonski razgovor toliko iscrpi da jedva dolazim do daha. Užasno kuka, uglavnom na neke gluposti, te neka baba neće da joj vrati naočare, te druga hoće navodno da joj ona bude sluškinja, itd. Sve same banalnosti, kakve je i ranije imala sa svojim komšinicima dok je živela sama u svom stanu. Ali tada sam je grubo prekidala, a sad zbog ove bolesti joj popuštam, eventualno okrenem temu - ali ne uspeva mi uvek, ona se zakači za tu svoju trenutnu opsesiju i udavi me, predstavljajući sve kao da je to neizdrživ pakao. Moja majka nema nijednu svoju rođaku da je u tome podrži, da je sasluša, a to njoj i treba. Treba joj bliskost i iluzija da je neko razume. Moguće da te tvoje tetke i nisu tako blesave. Nisam sigurna ni da li svaki psiholog može da se toliko uživi u svaki pojedinačni slučaj, a mi ih ipak poznajemo dovoljno dugo. S druge strane, demencija je totalno poremetila njihov sistem razmišljanja i teško ih razuveriti u bilo šta, možda samo nekom naopakom logikom koja će se slučajno uklopiti u njihovu trenutnu sliku sveta. Kad sam napisala da im ne smemo dozvoliti da nas uvuku u taj svoj svet, to samo znači da se treba čuvati od sopstvenog ludila, jer nas često dovode do ivice nervnog sloma. Jednostavno, ne smemo ni za sekund da zaboravimo koja je priroda njihove bolesti i tek onda možemo relativno mirno da pristupimo svemu ovom. To je naročito teško na početku, dok još imaju periode normalnog stanja, a onda nas šokiraju nekim histeričnim ispadom.

Nemam ni ja decu i ne bih mnogo da mudrujem na tu temu, ali nešto malo sam učila pedagošku psihologiju, a i sama sam u nekom prethodnom postu napravila poređenje s decom. Razlika je velika: deca mogu da uče, decu treba vaspitavati sistemom pohvale i kazne, jer deca sve pamte. Ovde to ništa ne vredi!

A kakvi su to drugi problemi u Domu? Realni ili prosto ovakvi...

Decu sam pomenula samo u kontekstu hirovitog ponasanja. Naravno da nisam mislila da je identicno ponasanje i mentalni nivo.
Te zalopojke o problemima sa cimerima i ostalima su mi poznate. Moja majka to radi prvenstveno da bi rekla da joj je bolje kod svoje kuce i da ne treba da bude u Domu. A njene sestre je u tome podrze recima- Onakav stan si ostavila, Daju vam te splacine, Odvratna je ta baba u tvojoj sobi, Nemoj da dozvolis cimerki da ti ona odredjuje sta ces da radis ,Kad ce cerka da te vodi kuci, Evo ti reso da skuvas kafu, Ti nisi svesna da zaboravljas i da se gubis,Sta pricas kad se to nije desilo, Nisi ti u zatvoru da ne smes napolje da izadjes...
Ima raznih Domova i razlicitog osoblja u Domu. Na kraju svakog meseca se desava da nisu nabavili lekove koji idu na recept i uvek intervenisem. Pojedini bolnicari nece da donesu lek u sobu onima koji su pokretni. Vicu na korisnike Doma kada dodju da izmere pritisak, bez obzira da li to moja majka radi samo dva puta mesecno. A pije lek za pritisak i ima problem. Posto je majka na odeljenju za one koji su pokretni i mogu da se staraju o licnoj higijeni, njih obilaze dva puta nedeljno sociolog i psiholog. I to u prolazu dok sede u trpezariji. Ako ih zamolim da popricaju sa mojom majkom o nekom problemu, neki odu odmah a neku ne odu uopste. I slicno.
A ja nemam para za privatni Dom. Onda moram da vodim racuna i intervenisem kada primetim da nesto ne funkcionise kako treba. A da se pri tome ne zamerim nikome.
I treba da resavam sve ostale zivotne probleme. I da ostanem normalna.

bezuslovna ljubav:

Ima raznih Domova i razlicitog osoblja u Domu. Na kraju svakog meseca se desava da nisu nabavili lekove koji idu na recept i uvek intervenisem. Pojedini bolnicari nece da donesu lek u sobu onima koji su pokretni. Vicu na korisnike Doma kada dodju da izmere pritisak, bez obzira da li to moja majka radi samo dva puta mesecno. A pije lek za pritisak i ima problem. Posto je majka na odeljenju za one koji su pokretni i mogu da se staraju o licnoj higijeni, njih obilaze dva puta nedeljno sociolog i psiholog. I to u prolazu dok sede u trpezariji.

Kliknite za proširenje...

ajoj, to zaista jesu realni problemi!

Pozdrav svima,
Mojoj majci je pre desetak dana dijagnostikovana demencija. Kada se to dogodilo nekoliko noćiju sam provela uz net i tako sam i naišla na ovu temu, čitala sam je dve noći bez prestanka i plakala i smejala se, ali pre svega sam se divila vama sa koliko hrabrosti se borite.
Kada ćitam vaša iskustva čini mi se da je bilo simptoma na koje sam mogla i ranije da reagujem a alarm mi se upalio baš pre desetak dana kada sam sva tužna i slomljena otišla da svojoj majci saopštim da se razvodim u svojoj 31 - prvoj godini posle samo 4 godine braka i onda tu ŠOK ona me je potpuno ISKULIRALA, nemam bolje reči. Toliko mi je to ponašanje bilo neuobičajeno za nju, da sam je odmah odvela lekaru. I tako...dobila je i dijagnozu i terapiju...ebixa, risperidon, lorazepam.
Hrabi ljudi, nadam se da ćete me prihvatiti u ovo vaše društvo zajedničke muke i da ću i ja u druženju sa vama naći snage i načina da se izborim sa užasom koji dolazi.
Želim vam svima mirnu noć

Pozdrav Natasa.Nije bas neko mesto za dobrodoslicu, ali mislim da su svi ovde dobrodosli koji imaju iste probleme ili zele da pomognu na bilo koji nacin.Sto se tice situacije u mojoj kuci sutra bi trebalo da budemo na komisiji za tudju negu u Beogradu.2 puta su nam odlagali odlazak zbog hladnoce i taman kada sam pomislio da nas nece vise zvati stigao je poziv za 21.Majka je oko mesec dana bila solidno, da bi opet prosle nedelje dobila halucinacije koje nije imala vise od godinu dana.Pozdrav svima javicu kako je bilo na komisiji

mikanikolic:

Pozdrav Natasa.Nije bas neko mesto za dobrodoslicu, ali mislim da su svi ovde dobrodosli koji imaju iste probleme ili zele da pomognu na bilo koji nacin.Sto se tice situacije u mojoj kuci sutra bi trebalo da budemo na komisiji za tudju negu u Beogradu.2 puta su nam odlagali odlazak zbog hladnoce i taman kada sam pomislio da nas nece vise zvati stigao je poziv za 21.Majka je oko mesec dana bila solidno, da bi opet prosle nedelje dobila halucinacije koje nije imala vise od godinu dana.Pozdrav svima javicu kako je bilo na komisiji

Kliknite za proširenje...

Natasa,dobro dosla u nas nesretni klub!
Mikanikolic,zelim ti srecu na komisiji.Jesi overio fotokopije lekarskih nalaza?

Pozdrav, Natasa. Sve nas je ovde okupila ista ili slicna nevolja. Tu smo da te saslusamo, podrzimo, ukazemo... pa i nasmejemo. Jer ko nas bolje razume od nas samih ovde.
Miko, srecno na komisiji. Javi nam kako je bilo. Ja cekam poziv. Troskovi su sve veci, pa ne znam kako cu izdrzati finansijski. Uz sve ostale probleme moramo i s tim da se nosimo.
Moja majka ovih dana uporno tvrdi da je na farmi, a ne u Domu. To je cula od nekih korisnika doma i vise joj se dopada kako zvuci. Napala me u subotu zasto sam je dovela u Dom, jer je ona mislila sve vreme da je na farmi. Ja joj objasnjavam da je to Ustanova za lecenje starih i obolelih lica. Nista nije vredelo. Staracki dom uzasno zvuci jos uvek na prostorima Balkana. Niko ne prica u javnosti o problemima onih koji se staraju o svojim dementnim roditeljima. Posle se smirila, jer joj je cimerka rekla da sam je vise puta vodila kuci, a cimerka nijednom nije isla svojoj kuci. I da farma *pocinje uskoro da radi*. Majka se obradovala sto je u prednosti u odnosu na cimerku i sto farma opstaje.

kanarinka:

Natasa,dobro dosla u nas nesretni klub!
Mikanikolic,zelim ti srecu na komisiji.Jesi overio fotokopije lekarskih nalaza?

Kliknite za proširenje...

Ovo je drugostepena komisija overene kopije su kod njih sada nosim originalnu dokumentaciju kako su mi napisali u pozivu

bezuslovna ljubav:

Ja joj objasnjavam da je to Ustanova za lecenje starih i obolelih lica. Nista nije vredelo. Staracki dom uzasno zvuci jos uvek na prostorima Balkana.

Kliknite za proširenje...

a što se ti raspravljaš s njom? pa znaš i sama da ne vredi...
ja izbegavam takve teme, koliko mogu -

Ne raspravljam se ja. Svaki put kad je uhvati ta prica i ja je pozovem, ona je narogusena i drsko razgovara. Sta god da pitam ili kazem, da bih izbegla tu temu, ona se vraca na to recima *lepo si ti mene sredila*. I to je tako trajalo ceo dan u subotu, recimo. Tek uvece se odobrovoljilja, kao sto sam vec napisala. Da ne pricam kako stalno planira da ce ici kuci. Izbegnem i to, ali verujte mi da me izludjuje i da se cesto tresnem po glavi posle telefonskog razgovora. Jedva cekam da je vidim a pomisao da ce traziti da ide kuci i da necu smeti da je odvedem i da ce biti scena i suza i optuzbi... Onda tetke kazu: Odvedi je samo da vidi da je stan u redu. To ce je smiriti. Pa, vodila sam je i posle sat-dva nije znala gde je. Prvo se isplakala kad je usla u stan, smirivala sam je a isla sam krisom da se isplacem i ja u kupatilu i srce mi se kidalo. Kad posle toga... frka jer ne zna gde je i gde treba da ide
Tetke su ove nedelje na putu, pa je ne obilaze. Cak i one primecuju da ne trazi njihovo prisustvo i da nije neraspolozena kao sto je bila kad su dolazile svakog dana.