Demencija

A ja danas bila u iznenadnoj poseti (sa sve advokatom i sudskim veštakom). Čim sam ušla u dvorište, neko me zove sa prozora na trećem spratu. Jao tuga, kao da stalno izviruje kad ću doći... Veselo doviknem - ćao, evo dolazim! Kad sam stigla liftom na sprat - moja majka stoji meni okrenuta leđima, gleda niz stepenice i pita me gde sam... Stalno je išla u suprotnom smeru: kad smo izašle iz lifta ona opet krenula uz stepenice
Ali kad sad sam je dovela do stola gde su nas ljudi čekali - bila je jako fina, razumna i ljubazna, čak popričala s njima kao da su došli da je intervjuišu. Ishvalila se kako joj je tamo super, kako imaju sve, posle mirno saslušala sadržaj dokumenta, s ponosom potvrdila da sam ja njena ćerka i pedantno se potpisala četiri puta.

huh!

Dobro veče,
vidim da se odavno nisu javile članice haydi i andjami...uvek se njih setim kada sa tatom delim brigu oko mame, a ako dobro pamtim one su uglavnom same sa svojim mamama. Nadam se da ste dobro, javite se nekada.
Inače, moji mama i tata pakuju torbe i idu za praznike nekoliko dana u selo, mama baš želi da prošeta malo po prirodi i da se vidi sa nekim prijateljima iz sela, tako da mislim da bi joj to trebalo omogućiti dok još ima dobre dane.
Malo sam zabrinuta zbog puta, ali nadam se da će sve biti ok.
Želim vam svima prijatno veče i laku noć

Mačka Nataša:

Malo sam zabrinuta zbog puta, ali nadam se da će sve biti ok.

Kliknite za proširenje...

ideš valjda i ti s njima...

naravno, ne važi to za sve: moju majku su neko vreme uspeli da animiraju tražeći od nje da igra kolo, ali sad je baš nerviraju neke babe što stalno pevaju...
(hm, možda joj se ne sviđaju te pesme?)

Dobro veče,
mama i tata su spakovani da sutra idu u selo. Ja ne idem sa njima, idu njih dvoje i stric ( tatin brat ), nadam se da će biti koliko - toliko lepo vreme.
Kad već videh ovaj klip da kažem da moja mama po ceo dan nešto pevuši najčešće neke pesmice iz detinjstva, ili jednostavno tanananananna tako nešto.
Beket, laku noć !

nataša - ima li šta novo? valjda nema nekih problema na selu?

/kod mene ništa, samo se preslišavam i treniram živce pred mrak: za manje od sat vremena treba da zovem ovu moju... ali danas je praznik, sigurno su dobro jeli, pa će time valjda biti zadovoljna/
edit:
navodno je neka njena drugarica dobila tri kutije diklofena, a ona - kao - danima nije dobila nijedan jedini lek...
buf, ne mogu više ovako, ne mogu da slušam takve gluposti!
... moraću da je slažem da sam otišla u inostranstvo i --- da proredim pozive - ovo me stvarno psihički ubija...!

Dobro veče, nisam se javljala, pokušavam malo u samoći da saberem misli, da vidim gde sam i šta sam....Sa mamom sam se čula 2 puta danas, veoma je srećna i zadovoljna što je otišla par dana u selo, druži se tamo sa komšijama i zaista i juče i danas mi je zvučala odlično na telefon.
Beket, kako je prošao večeras razgovor sa mamom ? Nadam se da je imala prijatan dan i da ste lepo popričale.
Laku noć i sve najbolje

Već mesecima mi moja majka priča za neku ženu koja radi tamo u domu, a koja je kao ljubomorna svaki put kad joj dođe fizioterapeut. Za istu (ili neku drugu) osobu tvrdi da krade ovo i ono, ali najgore što joj je ukrala to je - češalj (češalj! koji joj nije ni potreban, godinama ga ne koristi i nismo ga ni doneli u dom: ima sad jako kratku kosu, sve više retku, mada je nekad u mladosti imala baš baš gustu; nema sad više ni obrve) -
Ali i ta je epizoda valjda završena. Večeras mi se hvali kako ju je lično vlasnica doma pitala šta joj treba i na šta se žali, ona navodno sve ispričala i o krađi, a žena rekla da će joj sve nadoknaditi i istog trenutka izvukla od nekud neki češalj i dala joj - zauvek. Moja se majka raspilavila od sreće... Posle su joj kao svi na spratu zavideli, pitali je odakle joj "tako lep češalj" - itd.

ma znam, sve su ovo detinjarije, ali - huh, šta li će sledeće da izmisli...?!
...... i dokle ću ja da se čudim ovakvim glupostima?
na sve druge teme pričala je potpuno normalno -
buf!

Dobro veče,
e, Beket, tvoja mama o češlju a moja o frizuri. Svaki put kada me je ovih dana zvala iz sela, priča o tome kako svi padaju u trans kako ona ima lepu boju kose, kako je krasna, bajna, čarobna ( mama je inače ofarbana u ljubičasto, tako joj se dopalo, mislim šta reći...mada mi je psihijatar rekao da će se ona okretati i dalje samo tim baš jarkim bojama - ljubičasta, purpurna, crvena ...), kako fenomenalno izgleda i šta sve ne....uvek tako nešto....
Inače i danas je zvučala ok, sutra dolazi, nadam se da će lepo proći u putu.
Laku noć !

se taj gen prenosi na generacije??

hirajgoagain:

se taj gen prenosi na generacije??

Kliknite za proširenje...

svaki gen svako od nas nasleđuje, a o bolestima koje se genetski prenose na potomke --- bolje pitaj na nekom drugom mestu!

ovde raspravljamo samo o simptomima i posledicama jedne teške i neizlečive bolesti koja je - možda nasledna - a možda i nije
(sumnja se, ali nije dokazano, kao i mnogo toga drugog)

Mačka Nataša:

priča o tome kako svi padaju u trans kako ona ima lepu boju kose, kako je krasna, bajna, čarobna ( mama je inače ofarbana u ljubičasto, tako joj se dopalo, mislim šta reći...mada mi je psihijatar rekao da će se ona okretati i dalje samo tim baš jarkim bojama - ljubičasta, purpurna, crvena ...)

Kliknite za proširenje...

boja kose nije bitna (osim u kontekstu drastične promene), ali ova stalna potreba da je neko pohvali, pa da to dalje priča, da se hvali kako je neko pohvalio - to je to isto!
ista fiksacija... slušala sam takve njene priče još dok sam mislila da je "super zdrava" -

a taj fokus na frizuru i uopšte lep izgled - to je jasno: žal za mladim danima...

Dobro jutro,
mama i tata su došli iz sela. Po njenim rečima bilo je fantastično i baš je zadovoljna, kada sam pričala sa tatom ispostavilo se da je bilo nekih ispada, ali ajde neka bude generalno ok, tako da na kraju bolje što su išli nego da nisu.
Kiša pada li pada, ne možemo lepo u šetnju, pa je mama dosta nervozna, ali nekako ćemo se izboriti sa nekom kućnom zanimacijom, koliko bude mogla da isprati baš je dekoncentrisana jutros.
Pozdrav

Natasa, dobro je sto si se malo distancirala od problema, mada verujem da ti je sve vreme bilo u mislima sta se desava u selu. To sto jepreko telefona sve izgledalo suber, zapravo je zabluda onih koji nisu proveli vise sati sa dementnom osobom, pa zato tvrde da je sve u redu i da prica lepo. I moja majka je opsednuta frizurom, mada ima slabu kosu. Mora da bude uvek rezerve preliva za kosu i laka, inace se iznervira. Va;jda vole da ih neko pohvali, jer su vise-manje- svesni da se nesto s njima dogadja i da ne mogu da urade mnoge stvari. Moja majka je samo posmatrala kako farbam jaja, nije htela da ih pipne, a sledeceg dana se nije secala da smo farbale. Sutra ide na komisiju za novcanu pomoc. Ne nadam se mnogo, ali hajde da probamo.
Pre sat vremena cujem od sestre da su joj dali aspirin, a ona je alergicna na acetisalicilnu kiselinu i imala je tesku reakciju od andola. Jedva je ostala ziva. Bas sam se iznervirala, jer u kartonu pise kao i na knjizici. Sekiram se.

Dobar dan svima i od mene!
Nas dve smo lepo provele praznike,da maltene ne smem da pričam da ne bi urekla!!??(postala sam ko one stare sujeverne babe).
Jedan dan smo šetale po Knezu,drugi dan po tržnim centrima,išle u šetnju,ma šta da kažem,bila mi je skoro "normalna".Jaja nije farbala jer "nema ona živaca za to",ali je stalno bila uz mene i hvalila kako ja to lepo radim.
Izgleda da ono povećanje leponexa za 1/4 polako dobija na efektu,jer su joj se halucinacije značajno smanjile.
Nataša,drago mi je da je mamin put protekao ok,jer svi doktori kažu da nije preporučljivo da idu na put i da je svaka promena mesta boravka za njih jako stresna.Verovatno je tvoja mama u ranoj fazi bolesti,pa se to na nju nije odrazilo.
A što se tiče frizure i moja mama je non stop pred ogledalom i namešta kosu i stalno priča kako joj je lepa frizura,a što i jeste,jer ima jako dobru kosu i to je nešto što su joj uvek svi hvalili,pa se sad uhvatila toga.Inače primetila sam da kad god krenem sa raznoraznim pohvalama (kako je lepa frizura,kako može dugo da šeta,kako joj nešto lepo stoji i sl.) ona se super oseća i mnogo je boljeg raspoloženja,tako da sad komplimenti pršte na sve strane.

Margareta draga,kako si,uspevas li da se izboris sa svim iskusenjima.Stalno mislim na tebe i mislim da ja necu imati snage da se brinem o mami,kao i ti kad bude u toj fazi bolesti.Miko dugo te nema,nadam se da ti je mama ok i da su halucinacije popustile.Pozdrav i za MM.

bezuslovna ljubav:

.
Pre sat vremena cujem od sestre da su joj dali aspirin, a ona je alergicna na acetisalicilnu kiselinu i imala je tesku reakciju od andola. Jedva je ostala ziva. Bas sam se iznervirala, jer u kartonu pise kao i na knjizici. Sekiram se.

Kliknite za proširenje...

O, Bože kako to da previde ? Je li joj sad dobro ?

Pozdrav svima i laku noć

Bezuslovna kako ti je mama,da li je imala reakcije na aspirin?Ne mogu da verujem da su toliko pogresili i da ne obracaju paznju na te stvari.Nadam se da je ipak sve ok.Pozdrav svima.

Majka je dobro. Ja se osecam uzasno. Pomislila sam juce da sve napustim i da odem da zivim s njom, da brinem o njoj. U poslednje vreme su prestale one strasne halucinacije, tu i tamo pravi greske, ne seca se sta je bilo pre sat vremena, uz podsecanje se seti ili ne, i dalje je zbunjena u prostoru... ali imam utisak da je suvise jaka antipsihoticka terapija i da su joj srce i pritisak time ugrozeni. Nedavno, kada je pocela da prima tu terapiju, dobila je nitroglicerin po prvi put u zivotu, a onda su krenuli da joj daju po celu tabletu presolola. Pre toga je pila samo pola ujutru. Citala sam da ti antipsihotici kod starijoh osoba mogu da izazovu infarkt. Jako sam uplasena. Majka je, da kazem, dobro. Danas ide na komisiju.
A sta da kazemo kada svakodnevno citamo i gledamo o greskama lekara. Sada se mnogo vise prica o tome, a verovatno je bilo toga i ranije. Osim toga, svaki lek ima i nuspojave. Kod starih osoba to je jos rizicnije. Moja prijateljica radi sa dmentnima u Americi i kaze da se pojavilo mnostvo novih lekova za ovu bolest-takozvanih lekova nove generacije, a i da ima mnogo losih reakcija, pa cak i da deca obolelih odbijaju primenu nekih lekova.
Kada sam cula sta se desilo sa mamom, pogotovo ono sa nitroglicerinom, prvo sam pomislila na Centarns.

haydi:

Margareta draga,kako si,uspevas li da se izboris sa svim iskusenjima.Stalno mislim na tebe i mislim da ja necu imati snage da se brinem o mami,kao i ti kad bude u toj fazi bolesti.Miko dugo te nema,nadam se da ti je mama ok i da su halucinacije popustile.Pozdrav i za MM.

Kliknite za proširenje...

Pozdrav Hajdi,
Drago mi je da ste se koliko toliko stabilizovale.Sto se moje majke tice halucinacije je imala samo 2 veceri (da je ne ureknem), uglavnom sedi i cuti.Ja sam poceo sa terapijom antidepresivima , poceo sam da uzimam seroxat evo 15 dana i ne osecam neko poboljsanje.Polako me sustizu svi problemi , majcina bolest koja traje vec 7 god., problemi sa detetom koji ima ceste prehlade i upale usiju pa smo pre godinu dana operisali treci krajnik, ali i dalje ima problema sa tim, finansijski problemi, problemi na poslu itd.Ocekujem taj istorijski dodatak za tudju negu pa da angazujem neku zenu da bude sa majkom.Nadam se da ce tada biti koliko toliko lakse.Pozdrav i za Birdie, Margaretu, Bezuslovnu,Beket, Centarns,Florenu, Kanarinku
i sve ostale

Dobro veče,
Bezuslovna, kako ti je mama , je li ok ? Kako ste prošli na komisiji ?
Moja mama je juče i danas baš dekoncentrisana u komunikaciji, ne može uopšte da učestvuje u razgovoru.
Inače, moja mama kuva mnogo bolje, ali mnogo bolje nego pre bolesti. Na pitanja ne može da odgovori, ali zato spremi fenomenalan ručak.
Laku noć svima

Mačka Nataša:

Inače, moja mama kuva mnogo bolje, ali mnogo bolje nego pre bolesti. Na pitanja ne može da odgovori, ali zato spremi fenomenalan ručak.

Kliknite za proširenje...

da se nije nešto naljutila na vas? i jede li i ona to sa zadovoljstvom? meni se čini da vam je poslala time neku poruku, ali samo vi sami možete da shvatite kakvu...

a moja majka odavno, ima već par godina kako sve slabije kuva, pošto je njoj bitno da pojede bilo šta - samo da se jede i najede, a meni ionako nije mogla nikad da ugodi...
ovih dana je okej, ne kuka mi mnogo, ali baš često pričamo o hrani (kad već nemamo o čemu drugom): ja joj namerno pričam kako sam jela nešto ljuto - što ona ne voli, ili barenu šargarepu koju isto ne voli, sve samo da ne bi pomislila kako bi joj sa mnom bilo bolje... eto, moram i tako s njom: večeras mi priča kako je za ručak bio paprikaš, a za večeru viršle (živo čudo da je toliko zapamtila) - kaže da je sve pojela, mada više voli viršle...

bezuslovna ljubav:

Majka je dobro. Ja se osecam uzasno. Pomislila sam juce da sve napustim i da odem da zivim s njom, da brinem o njoj. U poslednje vreme su prestale one strasne halucinacije (...) Jako sam uplasena. Majka je, da kazem, dobro.

Kliknite za proširenje...

ono sa andolom je stvarno skandalozna greška (da se tako nešto desilo u privatnom domu, ja bih razglasila na sva zvona, od dnevnih novina preko svih foruma i internet mreža) - ali to je tek sitnica, ko zna šta sve može da se desi: tu si u pravu, ali tu čini mi se ne možeš ništa mnogo sama...
čak i da danonoćno bdiš pored nje, ne bi valjda na svoju ruku menjala terapiju?! (ako za to nisi stručna)

dakle, opet smo na početku priče: preterano se nerviraš, preterano se trudiš i ništa od toga (ima tu možda i neki baksuz?)

jedino realno što možeš da učiniš - to je ono je uradila Haydi: odvesti majku kod najboljeg stručnjaka koji bi dao svoje sugestije ne samo za redovnu terapiju, nego i neke vitamine, itd.
(a lekove za srce i pritisak moja majka pije od kad znam za sebe, i to punu šaku, hiljadu puta je bila u predinfarktnom stanju, navikla sam na tu priču i ne paničim -
ona je sad stabilno s pritiskom baš zato što redovno pije osnovnu dozu, ni manje ni više nego pre)

Eh Miko zao mi je sto su ti se nagomilali svi problemi,ali nista nije doveka.Nije lose sto si krenuo sa terapijom.Teska je ova nasa borba,a jos kad pored toga dodju i drugi problemi treba snage da se sve izdrzi.Samo covek je cudna biljka i neverovatno sta sve moze da podnese.U zivotu sam imala situacija kad sam mislila da vise ne mogu i da je to kraj,pa sam opet nekako isplivala.Stalno mi je u mislima cinjenica da kad dodirnes dno moras da krenes da isplivavas,samo je pitanje koliko je duboko i koliko nam treba vremena da krenemo ka povrsini.Nekad je potrebno da se desi samo mali pomak na bolje i da on pokrene stvari ka napred.Kad dobijes tu pomoc i angazujes zenu bice ti lakse,moci ces vise da se posvetis svojoj porodici i od svega srca ti zelim da ti to bude taj impuls koji ce ti pomoci da sto pre stignes do povrsine i da pocnes da dises punim plucima.Veliki pozdrav.

Bezuslovna mislim da je Beket donekle u pravu.Citajuci tvoje postove kao da vidim sebe kad se mama razbolela.Na svaku promenu u njenom ponasanju,na svaku njenu recenicu bez smisla sam padala u nesvest.A onda sam zahvaljujuci dobrim ljudima sa ovog foruma pocela polako da shvatam da ja tu malo sta mogu da promenim.Ono sto je bilo do mene,kao sto rece Beket uradila sam.Odvela sam je kod najboljeg doktora za kojeg sam znala,kupujem joj sve te preparate sto je predlozio,maksimalno se trudim da joj olaksam svaki dan u toj bolesti,a ostalo je u Bozjim rukama.Sa druge strane potpuno te shvatam sto toliko brines,jer sto bi nas narod rekao “nije ti na oku“ i uvek mislis da bi joj bilo bolje da si pored nje.Ja iz tog razloga jos uvek odlazem da je smestim u dom,ali ti ako si vec to uradila moras da pokusas i da se pomiris s tim za svoje dobro.Nadam se da me neces shvatiti pogresno,jer znam da je svakome njegova muka najveca,ali smo zato tu da se medjusobno podrzavamo i delimo iskustva.Pozdrav