Demencija

Mnogo, mnogo lepih dana u Novoj 2012.Godini želim svima Vama na forumu.

MM vodim I mamu u sredu na pregled.Ona je uglavnom bolje koliko to moze da bude.Setale smo juce I danas,bile kod tetke u gostima.Nije vise onako uplasena,nezainteresovana,kao da joj se vratila neka volja,a I sama kaze da se oseca zadovoljno.Ne mogu da vam opisem koji mi je to predah posle dva meseca mucenja kad nije mogla ni dve reci da sastavi.Ne znam koliko ce ovo stanje trajati ali se radujem svakom trenutku I to onako u potaji da ne ureknem.[postacu I sujeverna).Javljam kako je prosao pregled.Pozdrav svima.

Hajdi,
Ako sam dobro razumeo izbacili ste trixifen a ubacili aricept ?Kazi mi sta je sa bromazepamom, da li ga jos uvek koristi?Moja majka 6 god uzima bromazepam?Znam taj osecaj kada je primetan boljitak posle velikih muka.Pozdrav

Tako je Miko,a bromazepan sam po njegovom savetu izbacila,jer kaze da izaziva zavisnost,ali sam ostavila onaj uvece I to od 1,5 mg zbog spavanja.Posle duze vremena spava do pola sedam bez budjenja.

haydi:

Tako je Miko,a bromazepan sam po njegovom savetu izbacila,jer kaze da izaziva zavisnost,ali sam ostavila onaj uvece I to od 1,5 mg zbog spavanja.Posle duze vremena spava do pola sedam bez budjenja.

Kliknite za proširenje...

Hajdi ako mozes da mi napises u kojim dozama tvoja majka uzima aricept i ebiksu?Moja majka uzima i ebiksu i aricept u dozama od po 10 mg mada je max.doza za ebiksu kazu 20 mg.Bromazepam uzima u dozi 3x3mg . Koju dozu je pila tvoja majka pre smanjenja na 1.5mg, posto mislim da je moja majka vec zavisna od njega posle 6 godina neprekidnog uzimanja.I malo mi je cudno sto kazes da bolje spava posle smanjenja doze bromazepama. Verovatno je aricept malo poboljsao stanje, a i izbacivanje trixifena.Izvini, malo te opterecujem pitanjima ali vidim da su terapije veoma slicne, osim sto moja majka umesto leponexa koristi risar(ali oba su iz grupe novijih antipsihotika), pa bih hteo cisto da uporedim terapije.E da , te dodatne analize su najverovatnije zbog toga sto su njeni snimci mozga u redu, sto kod moje majke nije slucaj.

I da dodam da se opet veoma lose osecam, i odlucio sam da posle 7 godina bolesti moje majke, i u zadnje vreme koriscenja bromazepama na svoju ruku, da po prvi put posetim psihijatra.Osecanja su pomesana u meni od tuge, samosazaljenja, bespomocnosti , brige za dete,brige za majku, do besa i ljutnje
Pozdrav

Miko,moja mama pije 5mg aricepta jer je tek pocela,a posle mesec dana rekao je da pije 10mg,ebixu pije jednu od 10mg ujutro i jednu uvece.Bromazepan je pila jedan ujutro od 1,5 i jedan uvece,tako da sam samo izbacila onaj ujutro.Sto se tice spavanja to sam samo konstatovala a sta je tome doprinelo ne znam.Inace danas sam uzela nalaze i neke stavke nisu dobre.Pth je povisen,histamin i d3 niski.Sta to znaci nemam pojma,videcu sutra.Da li je alchajmer i lekovi to izazvao ili je to uzrok njenoj demenciji.Ne znam sva sam zbunjena,samo znam da je taj pth hormon parastitne zlezde i ko zna sta joj fali.Samo molim boga da nije jos neka gora bolest.Ako treba jos nesto tu sam.

mikanikolic:

Hajdi ako mozes da mi napises u kojim dozama tvoja majka uzima aricept i ebiksu?Moja majka uzima i ebiksu i aricept u dozama od po 10 mg mada je max.doza za ebiksu kazu 20 mg.Bromazepam uzima u dozi 3x3mg . Koju dozu je pila tvoja majka pre smanjenja na 1.5mg, posto mislim da je moja majka vec zavisna od njega posle 6 godina neprekidnog uzimanja.I malo mi je cudno sto kazes da bolje spava posle smanjenja doze bromazepama. Verovatno je aricept malo poboljsao stanje, a i izbacivanje trixifena.Izvini, malo te opterecujem pitanjima ali vidim da su terapije veoma slicne, osim sto moja majka umesto leponexa koristi risar(ali oba su iz grupe novijih antipsihotika), pa bih hteo cisto da uporedim terapije.E da , te dodatne analize su najverovatnije zbog toga sto su njeni snimci mozga u redu, sto kod moje majke nije slucaj.

I da dodam da se opet veoma lose osecam, i odlucio sam da posle 7 godina bolesti moje majke, i u zadnje vreme koriscenja bromazepama na svoju ruku, da po prvi put posetim psihijatra.Osecanja su pomesana u meni od tuge, samosazaljenja, bespomocnosti , brige za dete,brige za majku, do besa i ljutnjePozdrav

Kliknite za proširenje...

Pozdrav i sve njbolje.....ovu rečenicu običan svet koji nema iskustva sa obolelim od demencije ne shvata 0,5% ljudi....žalosno ali je tako....

Uz par sitnica koje su simbol Nove Godine proveli smo novogodišnju noć.
Sada život ide dalje.
U jesen 2006.godine moja majka je imala operaciju žući. Sada se pitam dali je to bilo neophodno. Operacija je bila „okidač“ za mnogo stvari. Posle opreracije počele su halucinacije. One su uobičajene posle operacija, ali kod moje mame su dugo trajale, mi smo sve pripisali godinama. Pošto je bio početak jeseni otišla sam kod nje da bi bila uz nju radi oporavka. Zdravstveno je sve proticalo veoma dobro, rana i slično ali je bila veoma naporna „psihički“. Stalno je nešto naređivala, zahtevala, priče od kulina bana sa mnogo detalja koji nisu bili deo tih priča već izmišljeni ili pomešani ali sam sve ponovo pripisala godinama itd.
Od operacije loše-ružne priče o svima su stalno bile tema koja ju je jedino interesovala i zanimala. Ukoliko se suprostavimo takvoj priči postajala je retorički izuzetno agresivna i netolerantna. Strahovi su kulminirali, zaključavanje vrata, panika ako neko izlazi iz kuće „a pao je mrak“.
Stalno je započinjala razne kućne poslove koje nije bila u stanju da završi. Ja sam se veoma ljutila zašto ih uopšte počinje jer sam sada morala veoma često da putujem do nje da bih sve to dovela u red. Ženu koju sam agažovala da joj dolazi svakodnevno i pomogne istjerala je iz kuće. Razlog nikakav, nije vredan pomena, bukvalno sitna rečenica šta bi ona trebala da uradi dok žena opere prozor i odmah „e nećeš ti meni“. Žena je mamina komšinica koju je mama veoma dobro poznavala i o njoj pre uvek pozitivno govorila.
Zime, koje je kod mene provodila, prolazile su tako što je stalno bila ljuta. Pošto sam radila, ujutro je ostajala sama, trudila sam se da kući dođem što pre. Primetila sam da retko doručkuje. Na pitanje što nisi doručkovala ona mi odgovori „kad ništa nemaš u frižideru“. Veoma rano je odlazila na spavanje. Zadnjih godina nije se htjela ni raspakovati (sada znam da to nije bila ni sposobna). Ako ispeglanu bluzu okačim u ormar ona je više ne nosi. Opeglane stvari sam kačila na vrata plakara da bi ih videla. Stalno je nosila istu garderobu. Razmišljala sam „starost“ i pomagala joj od izbora garderobe do presvlačenja što je prihvatala, kao i pomoć pri kupanju. Sve to, a ipak nisam shvatala da demencija uzima danak, neshvatljivo.
Pozdrav svima

Evo i ja da se javim posle pregleda.Sto se tice nalaza krvi ima nedostatak vitamina D3 zbog kojeg je i pth hormon najverovatnije povecan.Prepisao joj je kapi d3,b12,neke tablete koje sadrze b1 i b6 i da posle dva meseca ponovi analize pa na kontrolu.Ako pth i dalje bude uvecan trebalo bi onda kod endokrinologa da se vidi uzrok.Nakon pregleda nalaza pogledao je i mamu,a ona jadna sva se zacrvenela sto ne zna koji je dan,godina.Od 30 pitanja mms testa znala je jedva da odgovori na 8,tako da je rekao da na osnovu svega ona je u tezoj fazi.Jedino sto je dobro je sto joj je tonus misica i pokretljivost dobra.Priznajem da sam se ponadala da te neke lose stvari u krvnoj slici ukazuju na neku drugu bolest,ali nije tako.E da rekao je i da uradi krvnu sliku posle mesec.dana,leukocite,jer onaj leponex i uopste lekovi iz te grupe lose uticu na bela krvna zrnca i ako se to ne prati moze da izazove ozbiljne probleme.Takodje je rekao da joj dajem kokosovo ili palmino ulje 3x1 supenu kasiku i po 1/2 kasicice dva puta dnevno kukurmina u jelu.Eto to je sve cega mogu da se setim,jer sam jos pod utiscima.Ne mogu da verujem da je neko tek posle skoro dve godine izvrsio ozbiljan pregled i sad se kajem sto je jos tad nisam odvela kod njega jer sam cula da je dobar,mozda bi uz pravu terapiju sve islo sporije.A mozda i ne bi,ne znam.Pozdrav svima,ako ima pitanja tu sam.

haydi, to su stvarno dobre vesti: drastično promenjena terapija, nadajmo se da će delovati... piši nam o tome narednih dana!

hm, kokosovo ulje se stalno pominje, ne znam gde se kupuje, i sigurno je skupo, ali vredi probati -

hajdi, kažeš - kokosovo ili palmino ulje 3 kašike dnevno. da joj to ne nabije holesterol? šta ima u tim uljima? šta je kukurmin i za šta se pije? koliko dugo je pregledao tvoju mamu? šta na kraju sada sve pije? jel za mesec dana kontrola kod njega sa rezultatima krvi? jel pitao tebe kako si i jeste li malo pričali i o tome?
pozdrav svima, MM

MM kokosovo ulje sam ja davala mami još od prošle godine čim sam videla na netu da je dobro za te stvari.Koliko sam ja videla to ulje ne podiže nivo holesterola,čak je dobro za opšte stanje organizma,regulisanje metabolizma i sl.
Ulje se kupuje u prodavnicama zdrave hrane i mala teglica košta oko 500 din.Ako je u prostoriji sveže ono je u čvrstom stanju,bele boje,a na toploti je u uljanom stanju.Ima ga i bez ukusa,tako da ako nekom smeta miris kokosa može da kupi to.
Kurkurmin je začin,to je sastavnio deo karija i takođe se kupuje u prodavnicama zdrave hrane.On se doda u jelo po pola kašice dva puta dnevno.Žute je boje u prahu.I on isto pozitivno utiče na mozak.
Mama pije terapiju kao što sam ranije pisala,samo sad je dodao i nekoliko tih vitamina da pije da bi poboljšala krvnu sliku,a koji indirektno utiču na opšte stanje.Napominjem da je njoj krvna slika dobra,crvena i bela krvna zrnca,hemoglobin,gvožđe,ali kad je izvadila te neke druge pokazatelje homocistein,feritin ispostavilo se da nema dovoljno gvožđa,a njegov nedostatak izaziva nervozu,nedostatak pažnje,slabost i sl.Takođe pije sad i neke kapi za regulisanje D3 vitamina.
Mamu je pregledao oko sat vremena,a i ja sam s njim razgovarala.Pitala sam ga šta misli o smeštaju u dom i kad bi to trebalo uraditi.Njegovo mišljenje je (a tako sam i ja negde osećala) da nije dobar ni prerani odlazak u dom,već kad vidim i osetim da njoj boravak kući više ništa ne znači,da joj nije bitno da li sam ja tu ili ne.Jer ona još uvek željno iščekuje da ja dođem sa posla,raduje se unucima kad dođu,ide u šetnje i posete sa mnom.E kad sve to više nebude važno da je smestim u dom.Ali je rekao i da sve to nije toliko bitno,nego prevashodno koliko ja mogu da izdržim i da se ne mučim,jer mogu više štete naneti sebi nego što njoj mogu pomoći ako je ne odvedem u dom.
Kontrola je za mesec dana za krvnu sliku što se tiče leukocita(zbog leponexa),a za dva meseca za sve ove druge vitamine i gvožđe.Nosiću samo njemu nalaze da vidi da li ima poboljšanja.
Pozdrav,nadam se da sam uspela da odgovorim,ako treba još nešto tu sam.

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI !
Želim svima mnogo mirnih i spokojnih dana u narednoj godini

Sretan Božić i puno mira u svim našim kućama sa puno osmeha i pravih prijatelja. Margareta javi se.

HRISTOS SE RODI
Srecan Bozic svima...
Da nam Gospod Bog da snage da u svemu istrajemo..
Srece,radosti i zdravlja.
Za sve vas i vase najmilije od Florene

MIR BOZJI,HRISTOS SE RODI!Srecan Bozic svima vama i vasim najmilijima

centarns:

Sretan Božić i puno mira u svim našim kućama sa puno osmeha i pravih prijatelja. Margareta javi se.

Kliknite za proširenje...

Hvala što misliš. Evo me. Kod nas se ništa naročito novo ne dešava.
Jedino se ja nešto osećam kao mala riba koju je progutalo veliko more. Desile su mi se neke stvari, koje na izvesan način jesu posledica ovoga kako živim i o čemu mi ovde pišemo, ali nije mi nešto lako da to prihvatim. Neke su vezane za moje prijatelje, tj. neka njihova ponašanja, pa nešto mi je teško da shvatim zašto je to tako,i ako već neko vreme osećam da se možda udaljavamo i da sam se previše zatvorila u ovaj svoj život. Jedna je profesionalna i duboko lična. I baš me porazila. Iako je istina da ja i ne bih mogla da se posvetim toj novoj poziciji, koju nisam dobila iako imam najbolje zvanične reference, jer traži celog čoveka.
Svejedno, tužna sam i razočarana.

Margareta, znam da život otvara puteve ali nam ih i zatvara. Nekada brzina kojom se neki putevi zatvore jako boli. Mi ljudi volimo da se na nešto naviknemo i da to traje, ali to nikad nije tako. Sve ima početak i kraj, a mi između toga plivamo nekad uspešno, nekad neuspešno.
Moj odlazak u penziju je bio zbog brige o majci. Moje zanimanje je dinamično, vezano za mnogo saradnika i klijenata, putovanja itd. Imala sam svoju firmu, obim posla sama određivala. Deca odrasla i osamostalna (nemam unuka).
Vezanost za kuću je bila meni puno teža nego bolest moje majke i obaveze u smislu njene higijene, spremanja obroka, razgovora sa njom i dr. ali pobedila je ljubav prema njoj. Ljubav je ono što nas vodi i zato poljubi sina od „jedne tete“. Znam da je on već dovoljno veliki ali za poljubac nikada nisu previše odrasli, ni oni ni mi. Ako misli mogu pomoći, stalno sam pored tebe i svih na ovom forumu.

Ni meni ne predstavlja problem ništa od onoga što radim za mamu. I volim da je mazim, da joj tepam, da je ljubim, ona je kao najdivnija nemoćna bebica koja sa radošću guta svaku nežnost. Znam da ovo sve, koliko god trajalo, traje ograničeno vreme i posle toga je zauvek gotovo. I znam kako je teško kad više nemaš roditelja jer odavno nemam oca i često mi nedostaje. I zato hoću da uradim sve što mogu za nju. Istina, ja se lako prilagođavam novim situacijama i to mi je uvek dosta pomagalo. Istina je i da sam srećna što je moja majka doživela ove godine i što sam ja ovoliko godina imala majku.
Ipak, ponekad izvan ovoga naiđe trenutak kad mi je teško, kad shvatim da moji prijatelji suštinski ne shvataju šta ja to i zašto radim. Kad se neko, ko je inače dobar prijatelj ponese baš kako ne treba. Pa zaboli me, ali nemam nameru da od toga pravim neku priču, da zameram, da se nešto ljutim. Ljudi smo, svi imamo neke mračne trenutke, ali to prođe i ostajemo ono što suštinski jesmo. Kad mi je teško, ja se malo uvučem u svoju ljušturicu, sačekam i to prođe.
A ovo ovde je jedno dragoceno mesto za sve nas i sve naše priče.

Centarns, nadam se da polako počinješ da nalaziš svoj put u svom vremenu. Ne sumnjam da ćeš uspeti da nađeš novi dobar smisao.

Dragi moji, srecna vam Nova godina.
Bila sam 7 dana sa majkom kod kuce, malo sam je izvela iz Doma. Tetke su joj rekle da cu je ja voditi u stan kada dodjem. Nadala sam se da ce je to i obradovati, podici raspolozenje... Ali, avaj
U petak 30.12. razgovarali smo sa sociologom i ona se dogovorila s njim i sa doktorom da ide malo u svoj stan, ali da se vrati na dalje lecenje -tako mi zovemo boravak u Domu. Da ne zaboravim da se majka sa mnom pozdravila hladno, nije se ni obradovala. Sredila sam joj sobu i kupatilo u domu, izvela je u setnju... sve vreme je besnela da sam budala sto cistim za tim lencugama i huljama sto prave lom
31.12. Imali su svecanu veceru u Domu, svirao je orkestar... brzo su zavrsili i u 20h bili u krevetima. Istog dana sam vodila na specijalisticki pregled tetku-onu, sto je sve vreme kolovodja u optuzivanju mene za maminu bolest. Rekla mi je da me sada razume-naravno, sada kada je njoj potrebna pomoc, a ne zeli da drugi znaju da joj nije dobro, jer ce komentarisati gluposti Dala mi je i poklon, mada sam joj rekla da cu joj uvek pomoci i da ne treba da oseca neprijatnost za moje zalaganje. Pa ja verujem u bezuslovnu ljubav Ili mozda gresim? Pa mi je posle kriv djavo-kazu moji prijatelji. Ja ne umem drugacije. Ona nema dece, operisala je kancer par meseci posle operacije najstarije tetke...pojavili su se sad neki simptomi, a zna da cu je ja uputiti na pravo mesto i razumeti sta kazu lekari... Zamislite, cudo. Mada mi je za sve ovo vreme bilo gotovo isto tesko sa tetkama koliko i sa bolesnom majkom da izadjem na kraj.
01.01. Majka je pocela da se svadja sa cimerkom. Uvece je to preraslo sve granice pristojnosti.
02.01. Ujutru sam pozvala majku da joj kazem da dolazim po dogovoru da je izvedem malo kuci. Uzasna svadja se cula sa druge strane. U jedan glas su vristale majka i njena cimerka i optuzivale jedna drugu za neke banalnosti. U 10h suprug i ja smo dosli u Dom po majku. Bila je ljuta sto nismo dosli ranije.
Kada smo stigli kuci, pocela je da place jer je nisu docekali majka i otac u kuci.
03.01. Meni je bilo lose. Moja majka je bila nezainteresovana. I pored loseg stanja u kojem sam se nalazila, gledala sam da je oraspolozim, mazim, pazim...
04.01. Majka je bila dobro raspolozena i razumna. Pozvala sam njenu najbolju prijateljicu da dodje kod nas. Rekla je da ne zeli da se potresa. Bila sam zgranuta. Zar najbolji prijatelji dizu ruke kada je nekom najgore u zivotu, da zastite sebe? Straaaasno.Majci sam rekla da je otputoval u selo.
05.01. Nije me prepoznavala majka. A ni mog muza. Ja sam bila njena sestra, a moj muz njen pokojni zet. Pitala je gde joj je otac. Ja sam je gledala zbunjeno, a ona se nasmejala i prokomentarisala da cu sad verovatno reci da je umro. Onda sam se i ja nasmejala i promenila temu. Vracala se na isto i tako u krug. Pocela je da pretura po stvarima i da optuzuje da je stan u losem stanju, a bio je sredjen.
05.01. Odvela sam je kod najstarije tetke. Prosetale smo, ali se zalila da je umorna i da su sve izmenili u gradu, premestili su joj i stan na drugo mesto, koristila je uvredljive izraze za neke ljude koji su to uradili.
06.01. Uneli smo Badnjak. Postavili smo posnu veceru. A onda se majka spremila da legne. A onda... uzas. Krenule su halucinacije, agresija, sedi u krevetu i nece da spava, prica o meni da sam negde otisla u neko selo, da ja nisam njena cerka nego njena najmladja sestra, da je moj muz njen zet koji zivi u drugom gradu, pokusavala da otkljuca otvorena vrata od kupatila, htela da izadje iz kuce, tvrdila da ce umreti do jutra,pretila da ce sa balkona zvati ljude u pomoc i policiju... moj muz je predlagao da zovemo hitnu pomoc, jako se uplasio. Jedva sam joj dala jos pola bromazepama. Nastavila je da vrslja po kuci, da proba kljuceve na otvorenim vratima... zapretila sam da cu ostaviti otvorena vrata da komsije pomisle da sam ja umrla-stari obicaj... onda se malo smirila. Dosla je u sobu da mi kaze da je izgubila sve kljuceve i da su za to krive njene sestre, koje hoce da nas zavade i da joj naprave da ne moze da se leci u Domu. Trazila je da joj obecam da cu je voditi u Dom. Sestre je nazivala kurvama-oprostite na izrazu. Moja majka nikada nije bila tako prosta. Jedva je pristala da legne, uz komentar da ima samo mene i da ne dozvolim da nas posvadjaju one ..., a onda je zaspala oko pola dva ujutru. Ja sam jos malo bila budna i na oprezu.
07.01. Ustali smo svi izmuceni, jer je majka vec u 7h bila obucena i cekala da ustanemo. Pozvala me je najstarija tetka - 81 godina i izvinila se ako me je vredjala, vidi i ona da majka ne moze vise bez lekarskog nadzora, nekoliko puta je ponovila da joj oprostim. Naravno, oprostila sam i rasplakala sam se. Dzarali vatru, polomili cesnicu, malo smo jeli i po dogovoru krenuli u Dom. Celim putem majka je bila ljuta sta su napravili od grada i ispremestali sve kuce i ulice-leeepo su noj rekle njene sestre da je to sad sve drugacije, da sam je ja prevarila i da ko zna da li je ona vlasnik svog stana i da li ce se opet vratiti u stan, da treba da proveri i da trazi od mene dokaz ko je vlasnik stana i gde se stan tacno nalazi i da ja moram da je vodim u njen stan kad god ona pozeli... i da se vec predugo vozi-vozili smo se 10 minuta. Ispred Doma je bila odusevljena sto sad zna gde smo je doveli, lepo se pozdravila sa svim korisnicima u hodnicima, izljubila cimerku i otisli smo na svecani Bozicni rucak u sali Doma. Lepo smo pricali sa sociologom, doktoricom, upravnicom Doma... Pozdravile smo se. Nije bilo ni pitanja ni suza. Nikakvih emocija s njene strane. Napomenula sam doktorici i ostalima da je bilo problema, a oni su rekli da ce je pratiti i mozda promeniti terapiju, a da su primetii da se svakih desetak dana menja njeno raspolozenje i da tetke dolaze u posetu uvek u kasnim popodnevni i vecernjim satima, kada sociolozi i psiholog nisu tu.
08.01. Ostala sam da sredim stan. Tetke su bile u poseti kod majke u Domu. Najmladjoj tetki, koja me je klela da ne brinem o bolesnoj majci i ne vodim je kod pravih lekara, razboleo se unuk. Svi smo se zabrinuli jer je u pitanju neki virus, a ne znaju koji. Sumnjali su i na koksaki. Majka super raspolozena. Njoj je dobro i samo na momenat prokomentarise da nije ni znala da tetka ima unuka.
09.01. Dosla sam na posao. Zovem majku, spavala je posle dorucka i deluje neraspolozeno i konfuzno. Doktor i sociolozi kazu da njima ne pravi probleme i da je stanje redovno, raspolozena je i zadovoljna. Polazim s posla, a majka mi preko telefona kaze da hoce da ide u svoj stan, da je zdrava i da joj ne treba
lecenje. Zasto samo meni jede dzigericu? Pred drugima ostavlja utisak zadovoljstva. A tetkama se zali... Opet zacarani krug.
19h isti dan, tetka - kolovodja mi javlja da je najstarija tetka pala sa bicikla-da, da ...ima 81 godinu a vozi bicikl, operisala kancer par meseci pre vec pomenute tetke-kolovodje, sahranila jednog sina od kancera i dalje ima snage i vitalnosti. Ugruvala je rebra.
21 h - majka je raspolozena, posto sam rekla da cu razgovarati sa doktoricom.
22h-da vam se javim, pa da legnem. Izmrcvarena sam. Bojim se sta ce biti dalje. Da li ce ponavljati zahtev za izlazak iz Doma. Da li ce biti halucinacija i agresije? Da li ce me prepoznati sledeci put? Sta ce biti sa tetkama? Da li ce biti dobro tetkinom unuku? Da li ce kompanija u kojoj radim postavljati nove procedure i uslove... Da li ce mi biti bolji rezultati za stitnu zlezdu? Da li cu opet dobiti povisen pritisak i napad tahikardije? Da li cu uspeti da zaspim? Da, treba da odem kod psihoterapeuta na kontrolu depresije, a nemam vremena ovih dana od silnih obaveza na poslu...
Ali, kako rece nasa draga Florena, sutra je novi dan, pa cemo videti A i nova je godina

bezuslovna ljubav:

majka mi preko telefona kaze da hoce da ide u svoj stan, da je zdrava i da joj ne treba lecenje. Zasto samo meni jede dzigericu? Pred drugima ostavlja utisak zadovoljstva.

Kliknite za proširenje...

ovo se i meni dešava svaki dan!

a za sve drugo - stvarno nemam reči...
totalno nepotrebna akcija!

Bezuslovna, tako mi je žao zbog svega što ti se dogodilo. Ali prošlo je. Uprkos tvojoj želji da joj ulepšaš praznike, ona nije u stanju da učestvuje u tome. Stvarno mislim da nije bilo potrebe da je izvodiš, ponajmanje na toliko dana. Ona je tu gde jeste, pod kontrolom je i mora tu da se prilagođava. Svi drugi eksperimenti je zbunjuju. Da ne govorimo o tome da si mogla da je posetiš i da se kući malo odmoriš.

Hajdi,
Sta ima novo?Da li dajes kurkumu i kokosovo ulje majci?Danas sam kupio kurkumu i probao pola kasicice u jelu i ima odvratan ukus.Ne verujem da ce moja majka hteti da jede jelo sa onakvim oporim ukusom.Pozdrav

Margareta, trenutno sam kao u nekom vakumu koji me treba progutati. Dajem sve od sebe da izađem iz kuće i da odradim neke stvari koje su zaostale. Jasnu sliku o tome šta dalje, nemam jer sam bila sve prilagodila, pa i svoje misli, da ću majci trebati duže vreme.
Sve je još sveže, vreme će pokazati put. Uvek sam bila osoba koja se lako pokrene i kroz život imala moto „do cilja dolaziš ako znaš da napraviš prvi korak i ne odustaješ, ali ne glavom kroz zid“. Biće dobro, samo zdravlja.
Primetila sam da na forumu mnoge interesuje terapija i šta koji pacijent koristi. To i jeste bitno. Mi negovatelji vrlo često smo u dilemi, dal treba, dal je mnogo, dal prija, može li bolje itd.
Moja majka je za bolest-demenciju koristila lek samo zadnje dve godine. Do tada je pila razne vitamine i slično. Za visok pritisk je pila dva puta dnevno tabletu i jednom dnevno tabletu za srce. Tabletu koju je koristila za demenciju pila je tri puta dnevno i svaka dva do tri meseca smo postepeno morali povećavati dozu. Ova tableta stabilizovala je ličnost i smanjivala agresivnost. Za iznimno jake nervoze davala sam da popije leksilijum od 3mg koji je kompatibilan sa lekom za demenciju. Haloperidol koji joj je bio propisan pre dve godine nisam nikad koristila jer sam pročitala da koći mišiće i smanjuje pokretnost osoba koji ga piju. Moje mišljenje da „prave“ lekove može propisati samo dobar lekar-specijalista i da oni svi moraju biti usklađeni (o tome se danas veoma malo misli). Ako je lek nov, posle sedam dana ako ne pomaže ili ne prija, treba ga menjati dok se terapija ne prilagodi osobi.
Med, voće i povrće je svakodnevno jela, voće miksirano kao sok a povrće blago kuvano ili dinstano. Vrlo je bila disciplinovana po pitanju količine hrane koju unosi i nikada nije tražila više nego što joj postavim. Puno je volila slatkiše koje do tada skoro nije jela. Jedino komentari na bilo koji obrok nisu bili nikad pozitivni, pa bilo to i miksirano voće ona će saopštiti kako je „to nešto kiselo“, „šta li si to stavila“ i slično ali sve to popije ili pojede. Koordinacija pokreta je već bila loša te sam morala jako voditi računa kada jede i uvek sa njom sam jela i ja, videla sam da joj tako jako prija.
Pozdrav svima sa foruma

Bezuslovna nemoj da zalis ni jedan tren sto si je izvela i sebi malo olaksala savest...
Sada znas kakav bi ti bio svaki dan sa njom.
Ovako si joj posvetila najlepse trenutke,pokusala si da joj pruzis svu mogucu paznju ali ...To ce ona zaboraviti ...
Vidis da je pozelela da se vrati u dom.Znaci da joj tamo i nije tako lose.
I nemoj je zivkati svaki cas...Pozovi je za dobro jutro i laku noc..Mozda je uznemiravas ...
To sa prijateljima i poslom
Pokusaj da te ne dotice toliko jer si sada preosetljiva.Zivci su ti kao strune..poceces da pucas a da toga nisi ni svesna.
A onda ces zavrsiti na anti depresivima i lekovima za smirenje.
Sta ce ti jos i to...
Cuvaj sebe jer ako se ne cuvas sutra ces i ti pasti nekome na teret .A godine idu...
Mnogo lepih trenutaka i detalja prodju pored nas a da to i ne primetimo..
Eto mom unuku nikao drugi zub pre mesec dana,poceo sam da stoji i ako ima samo 9 mes.
Moja unuka ide sutra sa mamom u setnju i konstatovala je da su one zenske i da idu bez muskih...
A gde sam ja tu ..pozvali me sa njima a ja moram sa tatom do lekara...
I sve to tako divno i lepo prolazi
Sigurno ima i kod vas nekih lepih sitnica koje tako olako primate a ne zastanete ni tren da se tome zaradujete.
Sacuvajmo ipak malo i sebe...