Demencija

blaise:

Da li ja, kao nezaposlena, imam možda neku prednost pri odlučivanju o njegovom smeštanju u dom? To još nikog nisam pitala, danas sam razmišljala o tome?

Kliknite za proširenje...

Ne verujem da imaš prednost. Radi ti onako kako si počela i kako ti savetuju u centru za socijalni rad. I bolje sačekaj to mesto u Molu, pa onda traži posao. Neću ni da vam pričam koliko su se zbog ovih komplikacija povećali dodatni troškovi: u privatnim domovima sve se plaća posebno! Nisam ni ja znala da su mogući epi-napadi, barem se povodom demencije nigde ne pominju, ali sve je to u mozgu - negde sam samo našla da se ti napadi javljaju "i kod drugih bolesti", nije pisalo kod kojih... (ma da, daju joj sad štošta, čak i preko infuzije, ali ja sam skeptična koliko to vredi: ovaj napad je bio baš jak, teško će se oporaviti; nije sad ništa polomila, ali nešto se dešava u njenoj glavi, ne znam ni da li ima smisla da je opet vucaram na snimanja: svesna je bila danas, prepoznala me odmah, smejala se i brbljala, ali to više nije ljudska komunikacija, to su totalno nepovezane rečenice, često sa izmišljenim rečima)

Na posao svakako ne mogu da računam, dok ne sredim smeštaj za tatu. Uf, jako me sve ovo umara psihički, nikada ne znam šta će sledeće da se desi, svaki dan iskrsne neka nova komplikacija, a još kad vidim šta me sve čeka... A tek sam na početku i tužna je činjenica što se polako privikavama, ako se na ovo uopšte može privići

Beket, tvoja mama nema puno godina. Ne znam kakvi su ostali nalazi, koliko je stabilno srce, pritisak, secer... Mozda bi ipak trebalo uraditi snimanje. Sta kazu doktori? Koliko bi opasan bio prevoz sanitetom? Ako je u pitanju tromb, da li se moze lekovima uticati? Moja svekrva je imala napade slicne epilepsiji, ali je specijalista to nazvao drugim imenom. Doduse, njena dijagnoza je bila nesto sasvim drugacije. Ne bih o tome sada.
Blaise, cula sam da su uslovi u Futogu jako losi. Za Mol nemam informacija. Ali, kako kaze Beket, obrati paznju na osnovnu cenu i dodatne troskove. Cudno mi je da su ti Domovi koje pominjes privatni a nije skup smestaj. Dobro procitaj ugovor. Obrati paznju da ce ti biti potreban novac i za lekove i ostalo... Tesko je kada se dementan navikne na odredjene okolnosti, a onda dodje do situacije da to treba opet menjati. Sto se tice tvog statusa- nezaposlena, u drzavnim domovima, odnosno Centrima za socijalno verovatno ima nekog uticaja (jer su meni trazili prosek plate). Razmotri sa sociologom sve opcije u vezi sa tvojim materijalnim stanjem.

Znam da je u Futogu loš smeštaj, ali to je najbliže što može da bude. Kada sam pitala kako to da je cena u privatnim domovima skoro jednaka kao u državnim, rekli su mi da je to zbog konkurencije, da hoće da privuku ljude. Naravno, ništa ne potpisujem dok ne pročitam, a svaki od tih domova bih obišla pre nego što njega odvedem konačno da se smesti. Čekam samo da prođe kontrolu kod urologa, 13. juna, do tada ću već predati papire i posavetovati se sa ljudima iz CSR, a možda već i obići bar ta dva doma u Molu i Subotici, i onda preći na konkretna dela. Hvala za pomoć i podršku, sad shvatam koliko ljudi koji se nisu susreli sa ovim problemom nemaju razumevanja. Ja nemam nikoga u okruženju sa Alchajmerom, ali bih se verovatno tako ponašala, tj. ne bih imala dovoljno razumevanja za osobe koje vode računa o obolelom. Ovo će mi biti jedna velika lekcija u životu...

bezuslovna ljubav:

Da li ste uradili skener... ? Mozda je prisutan tromb ili nesto slicno.

Kliknite za proširenje...

doktor pretpostavlja da je moja majka imala neki moždani udar (i verovatno je u pravu, pošto se stanje baš naglo pogoršalo), ali kako se to ne može na snimcima odmah videti, tek jutros me zvao da pita da li se slažem da je vode na EEG i skener, još se prethodno raspitivao gde je jeftinije (čovek štedi moje pare) -

blaise:

kako to da je cena u privatnim domovima skoro jednaka kao u državnim, rekli su mi da je to zbog konkurencije...

Kliknite za proširenje...

pa i na pijaci teško da se nešto kvalitetno može kupiti za male pare... u državnim domovima je generalno problem mali broj zaposlenih i njihova lenjost, u privatnim možda nisu toliko lenji (ne bi smeli biti, njih lakše otpuštaju), ali ako ih nema dovoljno, to automatski smanjuje i cenu smeštaja i kvalitet nege...

ja sam ovu moju kao smestila u jedan od boljih privatnih, sa mnoštvom negovateljica, a opet sam se juče zapanjila kad sam zatekla zaključana vrata od restorana (neko je hteo da im pobegne, a nisu još stigle da ove u kolicima posle ručka razmeste po sobama, pa zaključale...)

bezuslovna ljubav:

Sto se tice tvog statusa- nezaposlena, u drzavnim domovima, odnosno Centrima za socijalno verovatno ima nekog uticaja (jer su meni trazili prosek plate).

Kliknite za proširenje...

da, moguće da to utiče na cenu smeštaja, ali ne i na brzinu primanja u dom -

- - - - - - - - - - - - -

ali to naravno ne važi za privatne, nego oni verovatno određuju cenu na osnovu dijagnoze i posebnih potreba: zato sad plaćam smeštaj u višekrevetnoj isto kao u jednokrevetnoj, komfor je prethodno bio veći, a sad je nega komplikovanija (pelene, presvlačenje, kupanje, nadzor lekara, specijalni krevet sa ogradicom i antidekubitni dušek)... inače mnogi privatni domovi u svojoj reklami navode da ostaje ista ugovorena cena, meni su to ovi isto rekli onako uzgred prilikom prvog obilaska, ali to u ugovoru nigde ne piše (barem koliko se sećam)

dakle, tačno je: one komplikacije nisu tipične za demenciju... skener je potvrdio da se radi o manjem moždanom udaru, a EEG da ima "epileptička pražnjenja" koji su posledica tog udara - uveli su neki antiepileptik i možda se donekle od ovog oporavi...

pa prvo da VAS sve pozdravim i da se požalim da i ja imam oca koji već ima demenciju ali sve je u redu i relativno je miran ali kada ga dođu lutke on mora da ide iu taj neki samo njemu poznat stan koji ima istu adresu ali je tamo dve tri ulice dalje e danas je kulminiralo tako da kada mu nisam dozvolio da izađe napolje da ide u taj drugi stan je pokušao da nasrne na mene sa šetalicom da bi me povredi tj. udari i tako da sam ga uneo u sobu na na rukama jer nije hteo da se vrati u njegovu sobu i nije pomoglo ni ubeđivanje da je to njegov stan (soba) i da nema drugi stan posle toga je krenuo da ide kroz prozor pa je i tu pokušao da me povredi i kada je video da mu ni to ne dopuštam naglas je vikao na prozoru MILICIJA UPOMOĆ itd. nakraj ga je snaja nekako smirila i dali smo mu bensedin 10mgr i sada ne smem da se pojavim da me vidi ,iako sam mu sin (nekad sam sin a nekad šef a nekada njegov rođeni brat) e a sada glavno pitanje dali ja smem da mu okrenem leđa i dali postoji mogućnost da nekoga drugog povredi i kako da se ja postavim prema njemu , doktor mi je savetovao da budem dominantan nad njim , a mislim da će već sutra da kaže da ga je tamo neko drugi bio loš prema njemu ,e sada žalim da me savetujete
hvala unapred

Pozdrav Laslo56. Moj otac još nije došao u taj stadijum i ne mogu puno da Vam pomognem, ali potpuno razumem Vašu zabrinutost. Da li on pije još neke lekove osim bensedina?
Ja sam danas konačno odnela dokumentaciju u socijalno, za tuđu negu i pomoć, rekli su mi da ću dobiti poziv na kućnu adresu za 60 dana minimum. Sutra nosim papire u CSR, pa ću da vidim da li može nešto da se uradi da bude primljen u dom u Molu. Ako ne, onda ću da izburgijam Suboticu. A onda mi preostaje najteže - da mu saopštim da treba da ide u dom...

laslo56:

sada ne smem da se pojavim da me vidi ,iako sam mu sin (nekad sam sin a nekad šef a nekada njegov rođeni brat) e a sada glavno pitanje dali ja smem da mu okrenem leđa i dali postoji mogućnost da nekoga drugog povredi i kako da se ja postavim prema njemu , doktor mi je savetovao da budem dominantan nad njim , a mislim da će već sutra da kaže da ga je tamo neko drugi bio loš prema njemu

Kliknite za proširenje...

nažalost, agresivnost se uglavnom usmerava na najbližeg i često se fokusira na jednu istu osobu, ali ako se već javlja i zamena identiteta, onda je sve moguće...
treba biti strog prema njemu u nekim takvim situacijama, ali maksimalno smiren i autoritativan... (da, i bolje se sklanjati u nekim situacijama, a stvar prepustiti onom u koga ima više poverenja) -
ako tvrdi da to nije njegova kuća - iako tačno zna adresu, u to ga niko ne može ubediti i ne treba se ni truditi... takvi nesporazumi (blago rečeno) i dovode do agresije!

doduše, može da se javi i bez ikakvog povoda - meni je jedan mlad čovek pričao kako je svog pok. oca nekoliko puta zatekao sa televizorom u rukama iznad glave dok spava: strašno koju snagu imaju dementni starci, a i kako se lako njihova nemoć pretvara u silovitu mržnju, to je prosto neverovatno...

zato s dementnima treba polako, staloženo, nikad ne zaboravljajući da sve mora da bude po njihovom (pa makar prividno), da uvek moraju biti u pravu (iako nisu) -

Laslo56, bila sam u istoj situaciji. Majka me je isterivala iz kreveta, govoreci da sam nepoznata zena i da je to sve njeno. A onda je u toku noci krenula napolje. Jedva sam je uvukla u stan. Udarala me je i istovremeno se mrstila i smejala. Izvikala sam se i naredila joj da legne u krevt zajedno sa mnom. Ujutru je stajala na terasi i dozivala prolaznike da joj poprave mobilni telefon, da bi je zvala cerka. A ja sam ta jedina cekrka, koja je stajala iza nje i nisam mogla da je smirim. Dala sam joj na svoju ruku bromazepam. Tada je pila samo cavinton i lorazepam. Od tog lorazepama je posizela. Kada sam ispricala doktorici, zabrinula se sto sam joj dala 3 mg,jer je to suvise jako za nju. Ali samo je to uspelo da je smiri. Promenili su joj terapiju, odmah izbacili lorazepam, dobila je antipsihotike... i to se stabilizovalo. Ali mnogo truda sam morala da ulozim da joj pomognem da vrati secanje. Gledale smo album sa slikama, evocirali uspomene, pricali o proslosti... morala sam i da idem u drugu sobu i da je pozovem na mobilni kao njena cerka, sto ju je potpuno smirilo. Ona i danas ne moze da razluci da sam jedina cerka koja je nekada bila mala a sada je velika. Konsultuj se sa lekarima oko terapije i nemoj da se otudjujes od njega. Bori se da u razgovoru i uz slike i podsecanje na neke price razjasnite ko je ko u kuci. Naravno ne treba ocekivati cudo, ali polako. Kada je on smiren budite i vi smireni... Moja mama se stabilizovala u domu. Tamo ne pokazuje agresiju kao sto je to cinila kod kuce. Sto zbog autoriteta belih mantila, a sto zbog toga sto je tamo nasla svoj mir. Njen stan je plasio. Razmisli o svim okolnostima. Moja rodbina je huskala moju mamu protiv mene i to je stvaralo sve dublji jaz i sve vecu agresiju. Zbunjivali su je nekim pricama iz proslosti i plasili je za buducnost. Predstvljali su mene kao nekog ko je napustio i ne zeli joj dobro. Onda je pocela mene da zove majkom. Uzas kroz sta sam prosla. Morala sam onda, a i sada da se zestoko borim da pomognem mami u njenoj bolesti, ali i da sprecavam druge da ne podrivaju nas odnos. Razmotri, Laslo, celu situaciju. Slobodno nam se obrati na ovom forumu, sa svim pojedinostima koje te muce. Gledacemo da ti pomognemo svojim iskustvom. Tvoj tata mora da pije redovno lekove za smirenje, lekove za demenciju, antipsihotik... sta vec lekar prepise. Ali bez lekova za smirenje moja mama nije mogla da se pribere. Bitna je i doza. Ne valja ni kad stalno spavaju. To morate da pratite i sa doktorom da uskladite.

Laslo 56, meni je tatin doktor rekao da mu dajem MELPERON, ako ima halucinacije, to je lek koji se kupuje. Ali, ipak se konsultujte sa njegovim lekarom. Ja te lekove mom tati još nisam davala, nisam ih ni kupila, nadam se da neću morati, barem u bližoj budućnosti. Eto, možda to može da pomogne, ali ponavljam, nemojte mu davati lek na svoju ruku, pitajte prvo lekara.

bezuslovna ljubav:

... morala sam i da idem u drugu sobu i da je pozovem na mobilni kao njena cerka, sto ju je potpuno smirilo...

Kliknite za proširenje...

ovo je fantastičan primer podvajanja sopstvene uloge, ali zaista, moraju se koristiti sva sredstva, u skladu sa reakcijama dementnih -
čak i u benignim situacijama, uvek treba podržavati i - podražavati njihovu trenutnu sliku sveta, inače se drugačije do njih i ne može dopreti...

Najpre, Laslo, obezbedite terapiju odgovarajucu- signalizirati doktoru sve situacije i raspolozenja dementnog. Vec sam napominjala da sam nailazila na lekare razlicitog stava - jedan je davao samo cavinton i bromazepam, pa probao sa lorazepamom (katastrofa, razlicite su reakcije ljudi na sredstva za smirenje, a pogotovo dementnih, a narocito u kombinaciji sa drugim lekovima...), a drugi su uvodili gomilu lekova... treba naci pravu meru. Mozda i promeniti lekara, konsultovati jos nekog... Ma, svasta sam probala. Ne kazem da je sada odlicno, ali moze da se kontrolise. A sto se tice, kako Beket lepo rece, podvajanja sopstvene uloge-to je meni jedini nacin da smirim majku kada ne moze da poveze ko je ko i gde je ko... U tim situacijama treba prihvatiti dodeljenu ulogu (recimo sefa) tako sto ces u par recenica odgovoriti na oceve zahteve, a onda nastavi pricu u totalno drugom pravcu (glasno i jasno "Dobro, to je sada jasno! Hajde sada da vidimo sta cemo da nabavimo od namirnica! Vreme je da odlucimo o nabavci ogreva! ... Treba popraviti ... u kuci, ko je najbolji majstor za to?! Ja se ne snalazim! Pomozi mi da resim to!... ). Ukljuci ga u svakodnevnu aktivnost i gledajte da u toku dana sve funkcionse po satu (u 7 budjenje i lekovi, u 8 kafa ili caj, u 9 dremanje ili prelistavanje novina ili gledanje TVa, u 10 vockica, u 11 h izlazak na terasu, u 12h rucak i lekovi.... Ne odstupajte od dnevnog rezima i uvek ga podsecajte na to. I njemu ce prijati kada bude znao otprilike kada ce se sta desavati. Ako se joguni... pustite ga malo, a onda povisenim tonom u stilu da se ne snalazite sami (kao da ste ono njegovo dete koje se ne snalazi bez njega) pitajte ga kako cete stici na rucak, ako niste uradili ono sto je trebalo pre toga. Ne uspeva ni meni svaki put ova strategija, ali lakse se borim sa tim problemom.
Najgora varijanta je da se svadjate s njim i da ga ubedjujete u nesto u momentu kada je pogubljen. Mozda je trebalo da ga izvedes u setnju, kada je hteo da izadje napolje i usput da krenete u pricu o vremenu, drvecu, kako je bilo nekada...Kada je smiren, zagrli ga, Laslo, pricaj mu koliko ga volis i koliko ti znaci... sali se ti na tvoj racun, trazi savet od njega, ispricaj na duhovit nacin kako si pogresio u necemu na poslu ili u kuci... Mozda niste bili toliko bliski ranije, ali mozete sada to popraviti. A seti se svog detinjstva i podseti svog oca na to. Dementni pamte uglavnom sve sto je bilo pre mnogo godina, a ne znaju sta je bilo jutros.
Koliko je tvoj otac sam u stanu-pretpostavljam da ti i supruga radite? Da li je cesto sam i u svojoj sobi?

pozdravljam sve drage prijatelje koji imaju problem sličan mom ,pa već sledećeg jutra je od mene sasvim normalno uzeo lekove koje ujutro uzima a to je 1/4 Haloperidon-a pošto je imao halucinacije, jedan bensedin 5mgr i za srce uzima monizol , u podne još jedan bensedin ,oko 17 sati ide druga četvrtina haloperidon-a i oko 19 sati ponovo bensedin koji mi je savetovano da ako je agresivan dam još jedan pošto su od 5 mgr i to uspeva da ga smiri i ode da spava i uglavnom ne može da seti sa kim je imao raspravu taj dan samo zna da ga je neko gurnuo ,sada je sve u redu i danas je isto hteo da krene ali sam uspeo da ga smirim sa tim drugim bensedinom i sa pričom da sam ja eto došao kod njega da pričamo ali on baš sada hoće da ode i sve se zuavršilo da je sam tražio da legne i da ga pokrijem ,što sam i uradio .Inače je uglavnom sam u svojoj sobi i često ga obilazi supruga koja mu redovno donosi hranu i koliko je sreća da ne radi i ima vremena da ga obilazi
citiram: (glasno i jasno "Dobro, to je sada jasno! Hajde sada da vidimo sta cemo da nabavimo od namirnica! Vreme je da odlucimo o nabavci ogreva! ... Treba popraviti ... u kuci, ko je najbolji majstor za to?! Ja se ne snalazim! Pomozi mi da resim to!... ) stvarno ću pokušati sa tim pa da vidim kakve rezultate postižem , i još nešto što me zanima da redali smo za tuđu negu i sada me zanima da ,dali osoba sa demencijom ima neka dodatna prava na recimo (čuo sam da ) socijalno daje pelene i možda još neke povoljnosti .
Pa pošto priča nije ovde gotova da nastavimo polemiku na ovu temu

Pozdrav svima i oprostite sto upadam kao padobranac, ali potrebne su mi neke informacije.

Naime, moj svekar se slogirao pre 22. god. Dementan je i poslednjih nekoliko dana mislim da je bolest otisla u jednu od onih krajnjih faza, mnogo slabije jede, gubi na kilazi, halucinira, tesko mu je da sedi ( inace je sedeo po vasecli dan poslednju godinu jedva da je par puta izasao iz stana ) i uglavnom stalno lezi, ima velikih problema sa vrsenjem nuzde te nosi pelene, inace nam haos u kupatilu napravi...

Htela bih da zamolim one koji su upoznati sa ovom bolsecu, kao i njenim fazama, da mi kazu otprilike kako se odvija ta neka poslednja faza bolesti, sta mozemo da ocekujemo i da li nekako moze da mu se pomogne da mu bude bolje i ako ne, koliko dugo mozemo da se nadamo da ce izdrzati. Vec sutra svekrva ima zakzano kod dr-a, ali bih radije da cujem i iskustva iz prve ruke.

Inace, mi zivimo u inostranstvu a svekar i svekrva su malo ovde, malo u SRB i bas ovih dana su trebali da se vrate u SRB, pa ne znamo da li da idu tamo ili da ostaju ovde, plus ja sam trudna i maltene pred porodjajem, plasimo se i mm i ja kako ce se sve to odvijati i da li cemo moci da se izborimo sa svime sto nas ceka s obzirom da cemo imati i bebu o kojoj cemo morati da se staramo, plus imamo jedno starije detence od 2 godinice Vi koji prolazite kroz ovu bolest sa vasim najblizima znate koliko je nekada tesko izdrzati psihicki sve to, pogotovu sto je moj svekar izuzetno tvrdoglav i verbalno agresivan, a Boga mi zna sa svekrvom i fizicki da pokusa da se obracuna. Pre neki dan kada mu je prala ruke zavrnuo joj je prste, sutradan nije mogla saku da ispravi

Unpared hvala na odgovorima.

Mislim da je tvoj svekar još daleko od kraja, biće tu još dosta muka s njim. Osim ako opet ne dobije šlog ili tako nešto.

Dementni su u poslednjoj fazi skroz nepokretni, bez ikakve reakcije i komunikacije sa spoljnim svetom, otežano gutaju pasiranu hranu (treba ih hraniti), ali naravno - tad više nemaju snage ni za kakvu agresivnost. To je ono što znam, mada lično nisam videla.

Yula**:

Pozdrav svima i oprostite sto upadam kao padobranac, ali potrebne su mi neke informacije.

Naime, moj svekar se slogirao pre 22. god. Dementan je i poslednjih nekoliko dana mislim da je bolest otisla u jednu od onih krajnjih faza, mnogo slabije jede, gubi na kilazi, halucinira, tesko mu je da sedi ( inace je sedeo po vasecli dan poslednju godinu jedva da je par puta izasao iz stana ) i uglavnom stalno lezi, ima velikih problema sa vrsenjem nuzde te nosi pelene, inace nam haos u kupatilu napravi...

Htela bih da zamolim one koji su upoznati sa ovom bolsecu, kao i njenim fazama, da mi kazu otprilike kako se odvija ta neka poslednja faza bolesti, sta mozemo da ocekujemo i da li nekako moze da mu se pomogne da mu bude bolje i ako ne, koliko dugo mozemo da se nadamo da ce izdrzati. Vec sutra svekrva ima zakzano kod dr-a, ali bih radije da cujem i iskustva iz prve ruke.

Inace, mi zivimo u inostranstvu a svekar i svekrva su malo ovde, malo u SRB i bas ovih dana su trebali da se vrate u SRB, pa ne znamo da li da idu tamo ili da ostaju ovde, plus ja sam trudna i maltene pred porodjajem, plasimo se i mm i ja kako ce se sve to odvijati i da li cemo moci da se izborimo sa svime sto nas ceka s obzirom da cemo imati i bebu o kojoj cemo morati da se staramo, plus imamo jedno starije detence od 2 godinice Vi koji prolazite kroz ovu bolest sa vasim najblizima znate koliko je nekada tesko izdrzati psihicki sve to, pogotovu sto je moj svekar izuzetno tvrdoglav i verbalno agresivan, a Boga mi zna sa svekrvom i fizicki da pokusa da se obracuna. Pre neki dan kada mu je prala ruke zavrnuo joj je prste, sutradan nije mogla saku da ispravi

Unpared hvala na odgovorima.

Kliknite za proširenje...

Pozdrav,
To je i najgore sa ovom bolescu sto ne znas sta te sutra ceka.Ni najveci strucnjaci ti ne mogu dati odgovor koliko dementni mogu da zive.Primer Hajdina mama je umrla potpuno pokretna koliko se secam, stanje se naglo pogorsalo i kraj.Dok s druge strane postoje bolesnici koji nepokretni veoma dugo zive.Ali posto kazes da ne jede i gubi na kilazi mislim da je ozbiljnoSta te ocekuje u narednom periodu?Pa sto duze zivi bice sve gore i gore, mada ako kazes da ne kontrolise mokrenje i agresivan je i to je stanje koje je veoma naporno za negovatelja.A ti i suprug se dogovorite, posto si trudna i imas vec jedno malo dete nije humano da imas obaveze sa takvim bolesnikom a na ustrb dece.Moja preporuka je da izdrze jos malo(ne ti) i da vide ako svekar "planira" jos da zivi obavezno u dom,Smrt je ponekad blagoslov ko sto rece neko.Pozdrav

beket:

Mislim da je tvoj svekar još daleko od kraja, biće tu još dosta muka s njim. Osim ako opet ne dobije šlog ili tako nešto.

Dementni su u poslednjoj fazi skroz nepokretni, bez ikakve reakcije i komunikacije sa spoljnim svetom, otežano gutaju pasiranu hranu (treba ih hraniti), ali naravno - tad više nemaju snage ni za kakvu agresivnost. To je ono što znam, mada lično nisam videla.

Kliknite za proširenje...

Nema kod ove bolesti nikakvih pravila,samim tim sto mnogi imaju i neke druge dijagnoze uz demenciju.Ne mora da znaci da svako ko je dementan mora proci sve faze,jednostavno mogu umreti od neke druge bolesti.

laslo56:

...danas je isto hteo da krene ali sam uspeo da ga smirim sa tim drugim bensedinom i sa pričom da sam ja eto došao kod njega da pričamo ali on baš sada hoće da ode i sve se zuavršilo da je sam tražio da legne i da ga pokrijem...

Kliknite za proširenje...

ovo je isto odlično: to je već primer kako se dementni uklapaju u te klasične forme ljubaznosti, a to ide automatski kao "dobardan", i tu su na svom, odjednom opet imaju neku važnu ulogu i to ih smiruje... (mada eto i zamara)

Hvala svima puno na odgovorima.

Trend sve manjih obroka se nastavlja, veceras jedva da je pojeo par zalogaja. Inace je pokretan, krece se, ali u poslednje vreme samo od kreveta do stola ili do toaleta.

@milannikolic,

dom, nazalost, ne dolazi u obzir, svekrva to nikada ne bi uradila. Nama jedino sto preostaje je da se selimo, ali i to bi potrajalo sigurno par meseci. Sto se tice fizioloskih potreba, to je za nas enigma, evo pokusacu da objasnim kako je to do sada funkcionisalo. Piskio je normalno, a ranije i kakio, ali u poslednjih godinu dana ode u toalet i ako smatra da mu je tada vreme da ima veliku nuzdu, on gura prste u anus i izaziva kakenje! Par puta smo ga ulovili da to radi, mada sveki sada prica kako se on umaze kada se brise toalet papirom, u stvari, mislim da bi ona zelela da je to tako, ali nije. Tako je izazivao kakenje, a u poslednje vreme maltene uopste ne kaki, iako i dalje brcka po anusu. Izvinjavam se na detaljima, ali morala sam da vam objasnim, mozda se neko susretao sa slicnim situacijama. Mislim da on sada uopste ne zna kako da obavi veliku nuzdu!

Zatim, od kada je pre neki dan pocelo ovo vanredno stanje, non-stop kuka kako mu se piski, ali retko kada to i uradi, ili ode na wc solju i napinje se, pa mozda nekada nesto i bude, ne znam bas sve detalje, sveki ide sa njim. Uglavnom, on ne popije ni litar tecnosti dnevno a pelena mu preko noci bude bas puna a i preko dana se siguro par puta upiski.

Ne zali se da ga ista boli osim sto nece vise da sedi, na brzaka nesto pregrize i odmah leze u krevet. Inace je "zdrav kao dren", pritisak uvek 120/80, krvna slika do sada uvek bila perfektna, urin takodje. Mi se nekada razbolimo, potkacimo svi neki virus, on nista! To je inace jedan izuzetno visok i krupan covek, bio, sada se nekako istopio. Nije da je on izgubio mnogo na kilazi za poslednja 2-3 meseca, neka 4kg, ali je nekako propao, sav se sasusio.

Halucinacinira sve vise.

Da me pogresno ne shvatite, ne prizeljkujem da se njemu nesto lose desi, vec samo pokusavam da se informisem sta nas otprilike ceka jer je svekrva prilicno uplasena kao da ce on sutra da umre, a i ja sam uplasena kako cemo komplikacije bolesti podneti sa jos jednim novim, malim clanom porodice. Ja nekako mislim da ce on i dalje da "gura", s tim ako nastavi ovako slabo da jede i da se ne krece, atrofija misica mu ne gine, a onda neka nam je Bog na pomoci.

Yula, sve je to normalno u tom stanju, morate se pomiriti s tim... a ako ne dom, onda barem neka strucna pomoc, nekih par sati dnevno - negovateljica ili medicinska sestra, valjda se to moze naci tamo gde ste -

Yula, da li je tvoja svekrva upucena u tok bolesti? Naravno, bice tu problema kao i sa mojom rodbinom. Stariji se identifikuju sa bliskim bolesnikom i misle da ce biti poboljsanja, a mladji obicno izigravaju dusebriznike i ocekuju od uzih clanova porodice da se upuste u borbu do iscrpljenja i unistenja. Pokusajte da razgovarate sa svekrvom o demenciji, predocite joj njene godine i zdravstveno stanje, vase obaveze oko bebe... sigurnost i koliko-toliko stabilnost svekra pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja, potrebu svekrve da pomogne i vama oko bebe, zelju da vam ona pozivi... Ili je pustite da pokusa da se bori sama uz vasu povremenu pomoc, pa ce ubrzo uvideti da je to nemoguca misija. Da li je lekar upoznat sa novim momentima u ponasanju? Proverite svekru pritisak, jer ga mozda to vuce u krevet i nije mu prijatno da sedi za stolom (toliki gubitak tescnosti preko noci...). Ugodite mu nekom drugom stolicom ili foteljom za rucak. Dementni cesto ne umeju da objasne problem ili fikciju, pa morate da mu iznalazite razlog za neprimereno ponasanje (slomice se stolica, pasce mi kvaka sa druge strane vrata, pasce mi orman na glavu...-neke od recenica moje majke), idite zajedno s njim do stola (neki su nesigurni u pronalazenju puta po stanu, a pogotovo da nece umeti da se vrate do svoje sobe i kreveta). neki lekovi uticu na smanjenje apetita, savetujte se sa strucnim licem. Odlazak u toalet mi je poznata prica iz licnog iskustva. To je bio jedan prolazan period kod moje majke. Imala sam slican problem. Probajte sa nekim blagim laksativima, koje treba popiti pred spavanje, da bi ujutru bio normalan odlazak u WC. Ako vec svekrva stoji pored njega u toaletu, neka ga podseti. Ako bas zeli da sedi u toaletu... pa pustite ga, povremeno neka ga svekrva obidje, ali blagonaklono sa sugestijom da proba kasnije jer lek jos nije delova. Prijace mu vasa paznja i razumevanje, vole da su u centru paznje i da razumete koliko je "strasan" njihov problem. Dementni vremenom gube osecaj za nuzdu, to treba da imate na umu. A i stariji ljudi po 3-4 dana ne vrse nuzdu, a doktorica meni kaze da to nije nista strasno i da je uobicajeno, jer nemaju potrebe ni za ispijanjem vode i slabo se krecu. Smirite ga pricom o tome,najbolje svekrva ili sin. Dajte mu neki caj koji voli, pa ce se baviti ispijanjem i pricom o tome da ce se to desiti vec kolko sutra. Nije mi jasno ovo za obilno mokrenje, pitajte lekara. Dobro je sto mu bubrezi rade... a da mozda ne pije vodu krisom. Dementni cesto krisom rade stvari za koje ne bi ni pomislili da ce im pasti na pamet.

Laslo, odlicno si se snasao. Samo nastavi tako. I slobodno pitaj i opisuj dalje reakcije. Tu smo da se konsultujemo. Da li si razgovarao sa doktorom da mozda pojaca dozu nekih lekova ili napravi novu kombinaciju, posto se desava da moras da dajes dodatnu dozu bensedina? Mozda moze na neki nacin da se predupredri na neko vreme ponavljanje halucinacije vezane za izlazak iz kuce uz pomoc nekih lekova, koji ce ga smirivati. Mislim, ako se to ponavlja cesto i u odredjeno vreme u toku dana...

Beket, da li ste uradili CT tvojoj mami? Kako je ona sada?

Kanarinka, kako se tvoj tata oseca u domu u Vladimircima? Kakvo je njegovo sadasnje stanje i da li imaju neke metode kojima to regulisu? Posto mi je mama u u Domu, interesuje me kako se osoblje u drugim domovima organizuje kada ima nekih problema. Da li je tvoja komunikacija sa ocem uobicajena ili se i ti dovijas kao vecina nas?

Blaise, mislim da treba blagovremeno da pripremis oca za odlazak u Dom. Da li si osmislila nacin na koji ces sa njim o tome razgovarati? Procitaj ranije posotove illi nas pitaj ukoliko si u nedoumici... da li ces mu direktno reci ili ces morati zaobilaznim putem? Kako tvoja mama prozivljava celu situaciju?

Moj otac je standardno agresivan kad se ja pojavim,vice,psuje,ne mogu ga smiriti.Dok se prema mom muzu ponasa relativno normalno,mozda i zato sto moj muz sa njim uvek razgovor okrene na salu.Sa ostalim korisnicima je u konstantnoj raspravi,ako je neko kinuo on ga psuje,nedaj boze da se neko nakaslje,pocne vikati da tog odvedu u podrun jer ce ih sve zaraziti....Uglavnom je svadljiv,odbija lekove da popije pa tu osoblje ima problema da ga namole da popije.Inace nosi pelene,sam ne moze da hoda.Muz i ja kad krenemo sa njim da proseta napolje,oboje ga drzimo,hoda glavom unapred i opusti se pa je poprilicno tezak.
Testisi su mu ponovo bili oteceni,radili smo tumor markere,nije,na kraju je proslo od antibiotika.