Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Iskreno, najviše volim da gledam ruske filmove, jer za razliku od većine holivudskih i anglosaksonskih, skoro svaki ruski film - "ima dušu"; prikazuje radnju koja je, uglavnom, veoma bliska našoj zbilji; nema praznog hoda (dosadnih scena agresije, pucačine, glupih i nepotrebnih dijaloga itd) i uvek "nosi" neki životnu po(r)uku ! Što bi se reklo, melem za dušu ...
Uostalom, evo vam liste od nekih ... stotinak filmova, od kojih, njih nekoliko treba, po mom skromnom mišljenju, da budu sastavni deo školske nastave -
Nisam neki poznavalac ruske kinematografije, ali, kad uz ma šta rusko čujem sintagmu "ima dušu" digne mi se kosa na glavi. Još kad se tome doda, makar i prećutno, poređenje sa nečim zapadnim (po pravilu američkim), nekako mi a priori dođe da odustanem.
Ne kažem da smisla u ruskim filmovima nema, upravo - suprotno, ali ne vidim zašto neko mora da bude iste veroispovesti kao ja (i nikakve druge kulturološke sličnosti sa Rusima nemamo u većoj meri nego sa, recimo, Turcima - po mom skromnom mišljenju) da bi mogao da mi prenese neku, kako kažeš "životnu po(r)uku".
Ono što sam videla, a to su mahom klasici i krucijalni filmovi, nesumljivo valja i jeste važno, ali ja bih mnogo pre bilo kog Rusa u školsku nastavu ubacila, recimo, nekog Šveđanina, Nemca, Francuza, Italijana, pa i Amerikanca.
Naravno, ništa od ovoga nema veze sa tvojim mišljenjem (koje poštujem), samo se nadovezujem na priču
Nisam neki poznavalac ruske kinematografije, ali, kad uz ma šta rusko čujem sintagmu "ima dušu" digne mi se kosa na glavi. Još kad se tome doda, makar i prećutno, poređenje sa nečim zapadnim (po pravilu američkim), nekako mi a priori dođe da odustanem.
Ne kažem da smisla u ruskim filmovima nema, upravo - suprotno, ali ne vidim zašto neko mora da bude iste veroispovesti kao ja (i nikakve druge kulturološke sličnosti sa Rusima nemamo u većoj meri nego sa, recimo, Turcima - po mom skromnom mišljenju) da bi mogao da mi prenese neku, kako kažeš "životnu po(r)uku".
Ono što sam videla, a to su mahom klasici i krucijalni filmovi, nesumljivo valja i jeste važno, ali ja bih mnogo pre bilo kog Rusa u školsku nastavu ubacila, recimo, nekog Šveđanina, Nemca, Francuza, Italijana, pa i Amerikanca.
Naravno, ništa od ovoga nema veze sa tvojim mišljenjem (koje poštujem), samo se nadovezujem na priču
Bez ikakve zle namere i želje da teram bilo koga da misli kao i ja, samo sam odgovorio na postavljenu temu. A videvši prethodnu postavku, želim da kažem da nisam isključivo mislio na istu veroispovest, već i na skoro pa isti jezik, isto pismo, dosta istorodnih običaja i (iako će nekome da zvuči možda čudno), istinski veoma bliske nama - nežnu, toplu (ljudsku) dušu i shvatanje stvarne životne radosti i suštine. Ako se tome dodaju još i odgovarajuća (sudbinska) poklapanja - povesna, stradanja (telesna ili duhovna, pojedinačna ili grupna), tu ima dovoljno razloga zbog kojih mi je ruski film MNOGO BLIŽI i zbog kojih će pre da me privuče, zainteresuje, zadovolji i zamisli nego li bilo koji drugi !!
Naravno, pored svega navedenog, veoma cenim i poštujem i ostale filmografije, naročito italijansku, francusku, skandinavsku, pa (hm, donekle) i američku i smatram da nekoliko njihovih FILMSKIH BISERA takođe zaslužuju da se nađu NA MENIJU đačke nastave, s tim što im je, a to je opet MOJ STAV, prvo mesto nedostižno !!
Siberia, Monamour (2011) http://www.imdb.com/title/tt1823202/
Onako ruski težak film, ništa spektakularno, ali veoma gledljivo, sa blejanjem u slova odjavne špice
Vala, bolje je i to, od lažne i smišljeno pogrešno napisane istorij(sk)e (istine), koju su naša deca primorana da uče !! Ali, opet ja mislim naglas ...
Nora Barnacle
Iako si ti jedna, nesumnjivo, inteligentna, načitana i pametna devojka, i uprkos tome što ćeš mi pokloniti svoj književni prvenac, moram te pitati zašto ,,skačeš'' kad vidiš da neko emotivno piše o ruskoj kinematografiji i tvrdi da mu je ona bliskija od nekih drugih, te da određeni film ima dušu? Zašto odmah praviti neumesno poređenje sa američkim filmom?
Pitao bi te i kojeg bi Amerikanca, ubacila u školsku nastavu?
Ja jesam, generalno, veći fan evropskog filma nego američkog... ali em što je ''imanje duše'' vrlo maglovita karakteristika, em što mislim da je besmisleno stavljati ''skoro svaki film'' iz Rusije (ili iz bilo koje zemlje) u jednu kategoriju.
Američka kinematografska industrija je toliko velika da sam siguran da ukupan broj dobrih filmova koji godišnje izađu iz nje nadmašuje broj takvih filmova iz Rusije (ili, opet, iz bilo koje druge zemlje). To što plitki holivudski blokbasteri imaju tako agresivan marketing i toliku široku popularnost je drugi jedan fenomen.
Postoji tu još jedan efekat. Na američke filmove smo navikli. Navikli smo na njihov senzibilitet, na njihove klišee, na teme... pa kada pogledamo nešto iz drugačijeg miljea to deluje osvežavajuće i skloniji smo da mu pripišemo veću vrednost.
Nora Barnacle
Iako si ti jedna, nesumnjivo, inteligentna, načitana i pametna devojka, i uprkos tome što ćeš mi pokloniti svoj književni prvenac, moram te pitati zašto ,,skačeš'' kad vidiš da neko emotivno piše o ruskoj kinematografiji i tvrdi da mu je ona bliskija od nekih drugih, te da određeni film ima dušu? Zašto odmah praviti neumesno poređenje sa američkim filmom?
Pitao bi te i kojeg bi Amerikanca, ubacila u školsku nastavu?
Hvala na komplimentima koje ću, najverovatnije, poništiti izjavama koje slede.
Najpre, poređenje nisam napravila ja, samo sam ga iščitala: između redova, doduše. Nisam ni anglo, ni rusofil, niti ikakav fil, kad su nacionalnosti u pitanju. "Majčicu" nemam, već majku, jednu jedinu, od krvi i mesa, sa jedinstvenim matičnim brojem. Isti slučaj je sa braćom. Takođe, nikakav genocid počinila nisam, te me jednako ne zanimaju ni oni koji me zbog toga ograničavaju, ni oni koji govore da nešto rade u moju korist.
Na svako emotivno vrednovanje bilo koje umetnosti reagujem (neka bude to "skakanje", no, veruj mi, sedim u mestu, mirnije biti ne može) upravo zato što to nije argument za odbranu vrednosti ma čega, a naročito umetnosti. Emocije su za mamu, baku, dečka, psa...Ako bi mi došlo da budem ganuta, izašla bih na ulicu da gledam musavo ciganče kako prosi na zimi, na primer. Filmove gledam iz drugačijih pobuda.
Da zaobiđemo temu o duši i pitanje ima li je rotkvica, nego da pređemo na opipljivije civilizacijske tekovine. Ruska kinematografija je bitna i dobra kao, uostalom, i svaka druga. Podrazumeva srazmernu količinu bisera i gluposti, kao i sve ostalo. Hoću reći, ne poseduje nikakvu nadzemaljsku ili metafizičku kategoriju koja je filmovima drugačijeg porekla a priori amputirana. Međutim, pozivanje na pravoslavlje (slovenski duh, gorepomenutu dušu) ili komunistički progon istog je patetika koja obezvređuje i tu dogmu i tu ideologiju. No, i to na stranu, zajedno sa mešanjima vere i religije.
Ne osećam da mi je, recimo, Stalker/Raskoljnikov, bliskiji nego Jozefom K, ili, ako hoćeš, Veliki Getsbi, ili neki Kar Wai Wongov lik. Uostalom, šta to meni treba da bude blisko (ovo ne možeš da znaš, te mi reci šta je to tebi, rusko, bliskije, nego evropsko, australijsko, američko)? Je li i Rusi u udarnim terminima gledaju kako se krpa instant udaje za zakrpu u lakovanim belim sandalama od 400 dinara, pa smo zato sapatnici? Ili delimo katarzu posle posete Narodnom pozorištu/Boljšoju koju niko drugi nije kadar obuhvatiti umom? Ne razumem.
Je li belosvetska kinematografija bila bezdušna dok joj Andrej Rubljov (ili kog već) nije dunuo dušu u uvo?
A, što se školskog programa tiče, ne znam šta bi bila Kjubrikova manjkavost, sem, možda, toga što je Njujorčanin?
Nora
Ne možeš poništiti komplimente jer su to činjenice.
Vidim da si ti maksimalno racionalistički nastrojena, ali da bi neko delo bilo vrhunsko, često ima i neke vanracionalne elemente koje su utkane u njega, i upravo su oni ti koji ga razlikuju od ostalih sličnih ostvarenja. Zato od filma očekujem da reaguje i na taj deo mog bića. Ne poričem da se u Rusiji u poslednje vreme snima gomila smeća. To je posledica nepotrebne holivudizacije i unošenja spektakularizma i populizma u ruski film.
Imam utisak da si politički inspirisana, jer pomineš neke genocide, a ne vidim šta mi imamo s tim.
Takođe ako je nekom blizak Raskoljnikov, to ne isključuje bliskost s Jozefom K. Ne vidim razlog za komparacije takvog tipa. Meni je Kafka jedan od omiljenih pisaca, na primer...
Međutim, kad pređemo na politički teren onda je prostor za iracionalnost mnogo veći. Ja se te iracionalnosti neću nikad odreći. Ona je brana da jednog dana zaboravim milosrdnog anđela, osiromašeni uranijum i ostale izume Velikog brata.
Nora
Ne možeš poništiti komplimente jer su to činjenice.
Vidim da si ti maksimalno racionalistički nastrojena, ali da bi neko delo bilo vrhunsko, često ima i neke vanracionalne elemente koje su utkane u njega, i upravo su oni ti koji ga razlikuju od ostalih sličnih ostvarenja. Zato od filma očekujem da reaguje i na taj deo mog bića. Ne poričem da se u Rusiji u poslednje vreme snima gomila smeća. To je posledica nepotrebne holivudizacije i unošenja spektakularizma i populizma u ruski film.
Imam utisak da si politički inspirisana, jer pomineš neke genocide, a ne vidim šta mi imamo s tim.
Takođe ako je nekom blizak Raskoljnikov, to ne isključuje bliskost s Jozefom K. Ne vidim razlog za komparacije takvog tipa. Meni je Kafka jedan od omiljenih pisaca, na primer...
Međutim, kad pređemo na politički teren onda je prostor za iracionalnost mnogo veći. Ja se te iracionalnosti neću nikad odreći. Ona je brana da jednog dana zaboravim milosrdnog anđela, osiromašeni uranijum i ostale izume Velikog brata.
Ova boldovana rečenica zvuči paradoksalno: koji su to "vanracionalni" elementi koje neko delo ima, a neko nema? Pošto je duša diskutabilna kinematografska kategorija, ne možemo sa sigurnošću da kažemo da je neki film ima, ali je neki drugi, izvesno, nemaju? I, šta je, za ime sveta to što je neizrecivo rečima za jednu odraslu osobu, a čija je jedina osobina prisutnost/odsutnost?
Uz dužno poštovanje i racionalnih i iracionalnih segmenata tvoje ličnosti, ja ostajem pri stavu da je ciljana manipulacija konzumentovom emotivnošću u umetnosti (a u politici, nagađam, još i više) posledica nedovoljne količine kreativnosti, ili, u težim slučajevima beskrupuloznosti, već neki oblik podvođenja tog istog konzumenta. Za pare, razume se!
Štaviše, svako pozivanje na emotivnost, makar i u recenzetskim floskulama tipa: "razgaliće vas", "ostaviće vas bez daha", "izmamiće vam suze" je, obavezno, eufemizam za jeftinu melodramu na ovu ili onu temu. Bez daha ostajem kad zapušim usta i nos, dijapazon za suze je nešto širi (polen, luk, prašina...). Film mi ima drugačije namene, a emocije, rekoh, rezervisane su za neke druge stvari.
No, i dalje mi ne reče šta je to rusko što ti je bliskije od istog tog, samo sa drugog podneblja. Još si me na jedno pitanje podstakao: ako je ruska duševnost toliko upečatljiva i autentična, kako to da baguje na tako ozbiljnu temu kakva je podložnost ništavnim uticajima poput, na primer, holivudskog?
I, još jedno pitanje: crkveno zvono, najverovatnije, nikad pravio nisi, a fasciniran lepotom neke žene (znane ili neznane) jesi, verujem bio. Kako ti je, onda, duhovno blizak Rubljov, a kad Željko Šašić kaže da gori more i da se planine tope, to teraš što dalje od sebe? Ovaj primer ti navodim zato što ćeš, nesumnjivo, znati da mi objasniš (verujem, vrlo detaljno i racionalno) šta kod Željka ne valja ma kome, ne samo tebi.
Zašto je, onda, problem da se i za rusku kinematografiju istom tom metodom dođe do afirmativne ocene, bez posezanja za apstraktnim terminima čija upotreba neodoljivo podseća na: "moraš još mnogo mleka da popiješ da budeš k'o ja, a onda tek na red dolazi ruski film".
Ništa ja ne sporim, da se razumemo, niti osporavam bilo čiji gušt, samo se trudim da, napokon, shvatim šta je to tako važno, a tako neizrecivo.
Što se genocida tiče, nešto na tu temu (najčešće u obliku Nož, žica...) možeš da čuješ na većini utakmica u Srbiji, najčešće iz grla dece koja se nisu ni rodila kada je taj događaj bio aktuelan. Ako li, pak, pređeš državnu granicu, i sa nekim prosečno informisanim, a znatiželjnim strancem počneš da razgovaraš na temu kako je tamo odakle dolaziš, gotovo odmah posle kraćeg ćaskanja na temu Đokovića pominje se izvesni, izgleda, general koji je komandovao nekakvom vojnom operacijom koja se podvodi pod genocid po svim parametrima modernog društva. To strančevo pitanje potiče otuda što se uz ime tog, izvesnog, generala (baš kao i uz moje!) navodi pridev "srpski", u čemu pomenuti stranac s pravom vidi vezu između mene i te osobe. No, zna Google mnogo više od mene na ovu temu, pa, ako se posvetiš valjanoj racionalnoj pretrazi, saznaćeš kako, eto, i ti imaš veze s tim. Uostalom, i nije to tema.
Zaboravljanje takođe nije tema, ali, kad se već zaričeš u vezi s tim, de me, molim te, uputi: kako se prave te selekcije, pa neka pređašnja gomila g.ovana, odjednom, manje smrdi, samim tim zato što se pojavila neka nova, jednako gnusnog mirisa. Biramo po sistemu "Možda sam ja ubijao, ali, ubijali su i drugi", pa onda odaberemo one koji su ubijali najmanje?
Ako se teorija vojne strategije, komandovanje i sama ratna dešavanja u Bosni izučavaju na guglu, te ako to predstavlja apsolutnu istinu koju mi, koji smo osetili rat ne znamo, onda se nemamo šta sporiti. Gugl ćemo uzeti kao jedini relevantan faktor, kao izvor svakojake mudrosti, kao krunu svih dokaza, kao nešto nepogrešivo. Mene apsolutno ne interesuje šta neki stranac misli o meni i mojoj državi, a još manje o srpskom generalu. Onaj koji formira mišljenje u odnosu na to, šta pročita na guglu ili šta je čuo na cnn nije predmet mojih briga.
Što se tiče teme ruskog filma koja je za mene od drugorazrednog značaja u odnosu na temu genocida, o kojoj si izgleda, formirala stav na osnovu izveštaja Sonje Biserko i Nataše Kandić , i koju potenciraš bez ikakve potrebe, on mi je bliži od američkog, ali je diskutabilno da li je i koliko od danskog, italijanskog i nekih drugih evropskih kinematografija. Dakle, ja ne stavljam ruski film ni na kakav apstraktni pijedestal ili neki imaginarni vrhunac filmske umetnosti. Takođe nikad nisam ni tvrdio da je ruska(kao ni bilo čija druga) duša toliko superiorna, da bi se mogla odupreti holivudizaciji i klišeizaciji jer Veliki brat ima mnogo moćna sredstva i metode kojima širi svoju propagandu. Pošto cenim rusku istoriju, kulturu i tradiciju iz sasvim subjektivnih razloga, za koje se ne moram pravdati nikome, isto tako, volim da vidim nešto od toga i u elektronskoj formi, i zbog toga, opet iz subjektivnih razloga osećam bliskost sa takvim filmovima. Ne znam koliko je takvo rezonovanje umetnosti opravdano ali avaj... Tako je kako je.
Ako pravimo paralelu sa američkom istorijom, kulturom, tradicijom, načinom života... - ona mi je mnogo udaljenija od ruske, i to je značajno uticalo na formiranje mog suda i o američkom filmu, koji je često propagandistički do neizdrživosti. Megalomanski način života, uloga lažnog pravednika u celom svetu, milioni mrtvih, atomske bombe, Mogadišu, zaliv svinja, istočni timor, Libija, Avganistan, Vijetnam, Koreja, rezervati Indijanaca i ostale demokratske intervencije mi ne izgledaju ni malo lepo kad se glorifikatorski prikažu na holivudskom platnu. Takođe, još su mi sveže rane od milosrdnog anđela, sirena za vazdušnu opasnost... E,sad kada vidim film koji na bilo kakav, pa i najmanji način, opravdava ove agresorske i monstruozne pojave, dobijem napad mučnine i moram da se ispovraćam. Takođe, podvlačim da se ovo ne odnosi na američki film u celini, nego na onaj propagandistički, blokbasterski deo koji nije zanemarljiv, naprotiv.
Dakle, da zaključim, ruski film nije vrhunac, cenim gotovo sve evropske kinematografije, jer su mi bliskije po senzibilitetu neko prekookeanska. Takođe, film sagledavam unutar aktuelnih društveno-političkih dešavanja i zbog toga mi je veliki broj američkih hit filmova odvratan.
Ako se teorija vojne strategije, komandovanje i sama ratna dešavanja u Bosni izučavaju na guglu, te ako to predstavlja apsolutnu istinu koju mi, koji smo osetili rat ne znamo, onda se nemamo šta sporiti. Gugl ćemo uzeti kao jedini relevantan faktor, kao izvor svakojake mudrosti, kao krunu svih dokaza, kao nešto nepogrešivo. Mene apsolutno ne interesuje šta neki stranac misli o meni i mojoj državi, a još manje o srpskom generalu. Onaj koji formira mišljenje u odnosu na to, šta pročita na guglu ili šta je čuo na cnn nije predmet mojih briga.
Što se tiče teme ruskog filma koja je za mene od drugorazrednog značaja u odnosu na temu genocida, o kojoj si izgleda, formirala stav na osnovu izveštaja Sonje Biserko i Nataše Kandić , i koju potenciraš bez ikakve potrebe, on mi je bliži od američkog, ali je diskutabilno da li je i koliko od danskog, italijanskog i nekih drugih evropskih kinematografija. Dakle, ja ne stavljam ruski film ni na kakav apstraktni pijedestal ili neki imaginarni vrhunac filmske umetnosti. Takođe nikad nisam ni tvrdio da je ruska(kao ni bilo čija druga) duša toliko superiorna, da bi se mogla odupreti holivudizaciji i klišeizaciji jer Veliki brat ima mnogo moćna sredstva i metode kojima širi svoju propagandu. Pošto cenim rusku istoriju, kulturu i tradiciju iz sasvim subjektivnih razloga, za koje se ne moram pravdati nikome, isto tako, volim da vidim nešto od toga i u elektronskoj formi, i zbog toga, opet iz subjektivnih razloga osećam bliskost sa takvim filmovima. Ne znam koliko je takvo rezonovanje umetnosti opravdano ali avaj... Tako je kako je.
Ako pravimo paralelu sa američkom istorijom, kulturom, tradicijom, načinom života... - ona mi je mnogo udaljenija od ruske, i to je značajno uticalo na formiranje mog suda i o američkom filmu, koji je često propagandistički do neizdrživosti. Megalomanski način života, uloga lažnog pravednika u celom svetu, milioni mrtvih, atomske bombe, Mogadišu, zaliv svinja, istočni timor, Libija, Avganistan, Vijetnam, Koreja, rezervati Indijanaca i ostale demokratske intervencije mi ne izgledaju ni malo lepo kad se glorifikatorski prikažu na holivudskom platnu. Takođe, još su mi sveže rane od milosrdnog anđela, sirena za vazdušnu opasnost... E,sad kada vidim film koji na bilo kakav, pa i najmanji način, opravdava ove agresorske i monstruozne pojave, dobijem napad mučnine i moram da se ispovraćam. Takođe, podvlačim da se ovo ne odnosi na američki film u celini, nego na onaj propagandistički, blokbasterski deo koji nije zanemarljiv, naprotiv.
Dakle, da zaključim, ruski film nije vrhunac, cenim gotovo sve evropske kinematografije, jer su mi bliskije po senzibilitetu neko prekookeanska. Takođe, film sagledavam unutar aktuelnih društveno-političkih dešavanja i zbog toga mi je veliki broj američkih hit filmova odvratan.
Neverovatno.Obično loši filmovi počnu dobro a završe se loše,dok ovaj počinje veoma loše a završava se dobro.Poslednjih 15 minuta filma su mi nadoknadili svu agoniju gledanja 1 h i 30 minuta prvog dela filma od ukupno 1 h i 47 minuta.(Svakih 5 minuta sam razmišljao da isključim film ).
Poslednjih 15 minuta filma su upravo ono što je film i trebao da bude,od samog početka.
Film je priča o doktoru koji postaje zavisnik od morfijuma,uobičajena životna sudbina tog vremena- kraj 19. i početak 20. veka. U tolikoj meri da su zavisnost od morfijuma zvali "doktorska" bolest.Prost čovek nije imao pristupa morfijumu.Ali lekari jesu.
Umesto da svede priču na nekoliko karaktera i da prikaže svu agoniju kroz koju mladi ,pošteni lekar,idealista prolazi ,Balabanov u filmu nabacuje ogroman broj potpuno bespotrebnih karaktera,i dodatnih sporednih priča.Kao i potpuno nepotrebnih seksualnih scena od svima poznate scene sa Katarinom Radivojević do priče o posrnuloj monahinji,koja vodi ljubav sa doktorom a i sama postaje narkomanka.Ovakav tip filma, zaslužuje bar 2,5 sati gledanja i to laganog ,postepenog razvoja priče (film delimično podseća na Gogoljevog Revizora) a strpan je u nekih sat i po vremena ,kad se oduzmu uvod i odjavna špica,koji traju 10 minuta.
Najstrašnije od svega je nedovoljna razrada glavnog karaktera ,tako da beznačajnost sporednih karaktera i nije ništa neobično.
Ovo je najvaljivano na ruskim sajtovima kao ozbiljan film,a to je u suštini običan televizijski,niskobudžetni film.Muzika to jest "soundtrack" je kao i filmu Brat, od istog režisera.Balabanov naprosto nema ukus za muziku.
Ja ranije nisam gledao Balabanova,ali mi je jasno zašto ga Nikita Mihajlkov tuče za tri klase.Filmovi Mihajlkova imaju glamur, šmek,ekskluzivnost,kako god se to zvalo.Balabanovi filmovi deluju jeftino ,socrealistički i isključivo za domaću publiku.
Mislim da je razlog tome i u mentalitetu prosečnog ruskog gledaoca filmova.Rusi imaju nakaradni običaj da sve filmove sinhronizuju na svoj jezik.
U filmu kao Terminator se mogu čuti reči- Аста љависта бејби ,što uništava samu suštinu filma.Rusija je toliko velika da prosečnom Rusu i ne pada na pаmet da se barem potrudi da nauči elemente nekog stranog jezika.Čitajući njihove sajtove namenjene filmovima,bilo mi je smešno kad neki Rus ,onako spontano postavi pitanje povodom nekog novog a ozbiljnijeg filma - a kad će sinhronizacija na našem jeziku?
Morfijum je odličan film i odlično pokazuje kako čovek polako i nesvesno tone u heroinsku/morfijumjsku zavisnost,a defile površno prikazanih brojnih likova oko doktora,takodje realno i verno prikazuju pogled na okolinu jednog teškog zavisnika kome je sve osim njegove potrebe površno , beznačajno ,prolazno i "na fleševe" ,tako da je po meni film u celini odličan od početka do kraja , čak sam pomišlio da je Balabanov u bio neki pajdoman kad je sve to tako realistično opisao .
Nisam neki poznavalac ruske kinematografije, ali, kad uz ma šta rusko čujem sintagmu "ima dušu" digne mi se kosa na glavi. Još kad se tome doda, makar i prećutno, poređenje sa nečim zapadnim (po pravilu američkim), nekako mi a priori dođe da odustanem.
Ne kažem da smisla u ruskim filmovima nema, upravo - suprotno, ali ne vidim zašto neko mora da bude iste veroispovesti kao ja (i nikakve druge kulturološke sličnosti sa Rusima nemamo u većoj meri nego sa, recimo, Turcima - po mom skromnom mišljenju) da bi mogao da mi prenese neku, kako kažeš "životnu po(r)uku".
Ono što sam videla, a to su mahom klasici i krucijalni filmovi, nesumljivo valja i jeste važno, ali ja bih mnogo pre bilo kog Rusa u školsku nastavu ubacila, recimo, nekog Šveđanina, Nemca, Francuza, Italijana, pa i Amerikanca.
Naravno, ništa od ovoga nema veze sa tvojim mišljenjem (koje poštujem), samo se nadovezujem na priču
Па човек је само реко „има душу“. Душа није резервисана за само православље, зар не??? Иначе мени су руски филмови о класицима прилично досадни јер сам ишчитао књиге. Више волим обичне руске филмове.
Иначе, препоручујем ти да погледаш оба дела Брата. Одличан филм и одлична глума.
Morfijum je odličan film i odlično pokazuje kako čovek polako i nesvesno tone u heroinsku/morfijumjsku zavisnost,a defile površno prikazanih brojnih likova oko doktora,takodje realno i verno prikazuju pogled na okolinu jednog teškog zavisnika kome je sve osim njegove potrebe površno , beznačajno ,prolazno i "na fleševe" ,tako da je po meni film u celini odličan od početka do kraja , čak sam pomišlio da je Balabanov u bio neki pajdoman kad je sve to tako realistično opisao .
Ma malo sam preterao sa kritikom.Ipak sam odgledao film u jednom cugu .Nije mi pala na pamet ta dimenzija filma da bi događaji u filmu mogli da se sagledaju i kao scene iz delirijuma glavnog junaka.Hvala na sugestiji.
Ne znam zašto me je Balabanovljev film Morfijum podsetio po svojoj atmosferi i karakterima na filmove po scenarijima Dušana Kovačevića.Ali sam tokom većeg dela filma imao osećaj da gledam neke od filmova kao što su Maratonci,Sabirni centar,naročito film Ko to tamo peva.Ne zbog humora,nego više zbog toga što su junaci u oba filma grupa autsajdera, koji se zatiču usred promene starog i novog,u nekom međuperiodu.U Ko to tamo peva se prikazuje cela galerija karaktera koji pripadaju nekom prošlom dobu,od vozača zastarelog autobusa,preko netalentovanog pevača i bračnog para u bekstvu a pri tom svi dolaze na sam dan bombardovanja u Beograd.Isto u Morfijumu prikazuju ceo niz ljudi ,takođe iz nekog prošlog vremena,a sve to se završava revolucijom.
Možda je to istinska vrednost filma.Prikaz nekog međuperioda na prelomu dva različita doba,sagledano kroz oči lekara narkomana.
Ovaj film najavljuju još od 2011,strpljivo sam čekao 2012. a sada vidim da će izgleda biti tek početkom 2013. Inače realizacija je počela još od 2005 ! Nadajmo se da će ga konačno završiti.
Nisam u skorije vreme video ruski film koji je toliko ambiciozno zamišljen.Biće u 3D tehnologiji U Rusiji već masovno gledaju "trailer" u trajanju od po par sati,upravo pregledam jedan od tih trejera koji traje tačno 112 minuta.Mislim da gledaocima posle gledanja takvih trrejlera, gledanje filma neće ni biti potrebno.
Efekti deluju daleko bolje od Noćne straže.Mislim da će ovaj film biti nešta zaista odlično.Ko je gledao film Viy iz 1967.http://www.imdb.com/title/tt0062453/ ili domaći plagijat Leptirica, znaće o čemu se radi u filmu.
Prema Gogoljevoj priči pod istim imenom Viy.
Zadivljujuće dobar film.Kakav Rambo ,ovo je prava stvar
Ambijent prvorazredni,koliko samo spoljašnjih scena na originalnim lokacijama,ili barem sličnim.
Još jedna veoma važna stvar-film je izuzetno objektivan,onoliko koliko je to moguće danas.Balabanov žestoko kritikuje svoje sopstvene Ruse.
Jedino me je lik onog Engleza iritirao svo vreme,ali on je i morao da bude takav,da bi se uklopio u priču.
Sve preporuke za gledanje.Još kad bi Balabanovu zabranili njegov standardni soundtrack ,groznu modernu rusku pop muziku film bi bio čista osmica,ovako je i sadašnja ocena realna.
...
