Somebody74
Poznat
- Poruka
- 7.977
Izgradnja stanova od čvrstog materijala po svoj prilici nije bila uslov za dobijanje kredita za rekonstrukciju mosta „Gazela“. To se eksplicitno ne pominje kao uslov ni u ugovoru koji je JP „Putevi Srbije“ potpisalo sa Evropskom investicionom bankom (EIB), ali ni u dopisima koje je EBRD u novembru prošle godine prosledio Gradu Beogradu.
U ugovoru između JP „Putevi Srbije“ i EIB postoji jedna stavka koja se odnosi na raseljavanje gde jedino piše da će se ono „vršiti prema planovima i na način koji je u skladu sa prihvatljivom međunarodnom praksom“.
- To ustvari znači da treba primeniti standarde koji postoje u Evropi odnosno, ako oni nisu primenljivi, onda standarde Svetske banke. Oni se između ostalog odnose i na zaštitu životne sredine, ali i socijalnu zaštitu - kaže izvor „Blica“ iz Ministarstva infrastrukture.
Prema njegovim rečima, predstavnici evropskih banaka u oktobru prošle godine posetili su raseljene u pet naselja u prestonici, posle čega je na adresu gradske uprave stigao njihov dopis.
U tom dokumentu koji je Gradu poslat početkom novembra prošle godine, u koji je „Blic“ imao uvid, stoji da treba popraviti neke kontejnere jer su prokišnjavali. Takođe, piše i da raseljenim porodicama treba obezbediti zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obezbediti obrazovanje dece, pomoći u vezi sa nabavkom dokumenta, učiniti dostupnim socijalno stanovanje. Između ostalog navodi se i da im treba pomoći oko zapošljavanja, ali nije nigde naznačeno da ih treba zaposliti, kao što nigde nije čak ni sugerisano da obezbeđeni smeštaj nije adekvatan. Reči o čvrstoj gradnji ni u ovom dokumentu nema.
Kakav je stav evropskih banaka biće poznato sledeće nedelje kad će njihovi predstavnici boraviti u Beogradu, kada će i obići raseljene porodice. Ubrzo posle njihove, odnosno početkom marta, trebalo bi konačno da bude poznata odluka o tome da li će ove banke dati novac za rekonstrukciju mosta ili će se do njega doći iz drugih izvora ili pozajmica.
Nedoumica ipak ostaje vrednost rekonstrukcije „Gazele“. Iako je ugovorom predviđeno da se od EIB uzme kredit u iznosu od 33 miliona evra, navodno je rekonstrukcija zbog cene čelika i dodatnog popadanja poskupela, pa je JP „Putevi Srbije“ na tenderu za ove radove prihvatila ponudu austrijskog „Štrabaga“ u iznosu od 58 miliona evra.
Smeštaj za raseljene po Srbiji
Komisija evropskih banaka je u oktobru prošle godine posetila i porodice koje su živele ispod „Gazele“ i koje su, pošto nisu iz Beograda, raseljene po mestima odakle su došle, uglavnom na jug Srbije. Tim povodom je, takođe početkom novembra, upućen i dopis Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u kome banke traže da se obezbedi trajan smeštaj za raseljene po gradovima po Srbiji, da im se objekti (ukoliko ih imaju) legalizuju, kao i da im se obezbedi vodovod, septičke jame, poprave putevi koji od njihovih naselja vode do većih saobraćajnica. Takođe, u tom dopisu ističe se da su banke svesne da je situacija teška, ali da im treba obezbediti i izvore prihoda (najverovatnije zaposlenje).
U ugovoru između JP „Putevi Srbije“ i EIB postoji jedna stavka koja se odnosi na raseljavanje gde jedino piše da će se ono „vršiti prema planovima i na način koji je u skladu sa prihvatljivom međunarodnom praksom“.
- To ustvari znači da treba primeniti standarde koji postoje u Evropi odnosno, ako oni nisu primenljivi, onda standarde Svetske banke. Oni se između ostalog odnose i na zaštitu životne sredine, ali i socijalnu zaštitu - kaže izvor „Blica“ iz Ministarstva infrastrukture.
Prema njegovim rečima, predstavnici evropskih banaka u oktobru prošle godine posetili su raseljene u pet naselja u prestonici, posle čega je na adresu gradske uprave stigao njihov dopis.
U tom dokumentu koji je Gradu poslat početkom novembra prošle godine, u koji je „Blic“ imao uvid, stoji da treba popraviti neke kontejnere jer su prokišnjavali. Takođe, piše i da raseljenim porodicama treba obezbediti zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obezbediti obrazovanje dece, pomoći u vezi sa nabavkom dokumenta, učiniti dostupnim socijalno stanovanje. Između ostalog navodi se i da im treba pomoći oko zapošljavanja, ali nije nigde naznačeno da ih treba zaposliti, kao što nigde nije čak ni sugerisano da obezbeđeni smeštaj nije adekvatan. Reči o čvrstoj gradnji ni u ovom dokumentu nema.
Kakav je stav evropskih banaka biće poznato sledeće nedelje kad će njihovi predstavnici boraviti u Beogradu, kada će i obići raseljene porodice. Ubrzo posle njihove, odnosno početkom marta, trebalo bi konačno da bude poznata odluka o tome da li će ove banke dati novac za rekonstrukciju mosta ili će se do njega doći iz drugih izvora ili pozajmica.
Nedoumica ipak ostaje vrednost rekonstrukcije „Gazele“. Iako je ugovorom predviđeno da se od EIB uzme kredit u iznosu od 33 miliona evra, navodno je rekonstrukcija zbog cene čelika i dodatnog popadanja poskupela, pa je JP „Putevi Srbije“ na tenderu za ove radove prihvatila ponudu austrijskog „Štrabaga“ u iznosu od 58 miliona evra.
Smeštaj za raseljene po Srbiji
Komisija evropskih banaka je u oktobru prošle godine posetila i porodice koje su živele ispod „Gazele“ i koje su, pošto nisu iz Beograda, raseljene po mestima odakle su došle, uglavnom na jug Srbije. Tim povodom je, takođe početkom novembra, upućen i dopis Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, u kome banke traže da se obezbedi trajan smeštaj za raseljene po gradovima po Srbiji, da im se objekti (ukoliko ih imaju) legalizuju, kao i da im se obezbedi vodovod, septičke jame, poprave putevi koji od njihovih naselja vode do većih saobraćajnica. Takođe, u tom dopisu ističe se da su banke svesne da je situacija teška, ali da im treba obezbediti i izvore prihoda (najverovatnije zaposlenje).
:
