О ДАНУ ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ

Милунка Савић

Милунка Савић

Buduća legenda
Poruka
36.021
МОНАРХИЈСКА РЕПУБЛИКА – РЕПУБЛИКАНСКА МОНАРХИЈА

Од прославе дана државности (Орашац) и дана модерне Србије (сећање на Сретењски устав), 15. фебруар се претворио у један обичан празник

Дан државности (Сретење, 15. фебруар) 2010. године подсећа нас на многобројна државна питања која и данас оптерећују Србију. Очекујемо га са помешаним осећањима. Пре шест година постојала је могућност да ће двестoгодишњица Првог српског устанка подстаћи наше друштво на нови полет. Решење државног питања – статуса Косова и Метохије, државне заједнице, Републике Српске – изгледало је ближе и повољније. Споразум водећих странака око новог устава чинио се као предуслов за отворену и јавну расправу о овој код нас никада у потпуности решеној недоумици. Невелики буџетски суфицит и убрзане реформе пробудиле су варљиву наду да би Србија могла да напусти традиционалну филозофију „економије деструкције“...

У 2010. годину српско друштво макар долази без илузија: свако велико државно питање које није изгубљено – замрзнуто је; Устав је донесен на брзину па сада доживљава ерозију накнадним присећањем власти на војвођанску аутономију, Еулекс, регионализацију...; године изборних кампања, нестанак опозиционе претње и светска криза донеле су велику потрошњу, пад приватизационих и других прихода, нова задуживања...; страначко надметање претворило се у турнир маркетиншких кампања.

Од прославе дана државности (Орашац) и дана модерне Србије (сећање на Сретењски устав донесен у Крагујевцу 1835. године), 15. фебруар претворио се у један обичан празник. Председник републике је до сада углавном избегавао тај опозициони и монархистички крај. Премијеру су прошле године звиждали док је читао пригодни говор... Било како било, и ове године ће тај велики и важан датум остати по страни, прослављен више реда ради.

Дан државности, спомен на Први српски устанак и први балкански устав, наводи на поређења са данашњим временом. Да ли је поред наопако и половично извршених реформи једна важна неправда остављена да постоји без речи о њој. Реч је о државном уређењу – установи републике.

Даље, на:
http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/MONARHIJSKA-REPUBLIKA-REPUBLIKANSKA-MONARHIJA.sr.html
 
Милунка Савић:
МОНАРХИЈСКА РЕПУБЛИКА – РЕПУБЛИКАНСКА МОНАРХИЈА

Од прославе дана државности (Орашац) и дана модерне Србије (сећање на Сретењски устав), 15. фебруар се претворио у један обичан празник

Дан државности (Сретење, 15. фебруар) 2010. године подсећа нас на многобројна државна питања која и данас оптерећују Србију. Очекујемо га са помешаним осећањима. Пре шест година постојала је могућност да ће двестoгодишњица Првог српског устанка подстаћи наше друштво на нови полет. Решење државног питања – статуса Косова и Метохије, државне заједнице, Републике Српске – изгледало је ближе и повољније. Споразум водећих странака око новог устава чинио се као предуслов за отворену и јавну расправу о овој код нас никада у потпуности решеној недоумици. Невелики буџетски суфицит и убрзане реформе пробудиле су варљиву наду да би Србија могла да напусти традиционалну филозофију „економије деструкције“...

У 2010. годину српско друштво макар долази без илузија: свако велико државно питање које није изгубљено – замрзнуто је; Устав је донесен на брзину па сада доживљава ерозију накнадним присећањем власти на војвођанску аутономију, Еулекс, регионализацију...; године изборних кампања, нестанак опозиционе претње и светска криза донеле су велику потрошњу, пад приватизационих и других прихода, нова задуживања...; страначко надметање претворило се у турнир маркетиншких кампања.

Од прославе дана државности (Орашац) и дана модерне Србије (сећање на Сретењски устав донесен у Крагујевцу 1835. године), 15. фебруар претворио се у један обичан празник. Председник републике је до сада углавном избегавао тај опозициони и монархистички крај. Премијеру су прошле године звиждали док је читао пригодни говор... Било како било, и ове године ће тај велики и важан датум остати по страни, прослављен више реда ради.

Дан државности, спомен на Први српски устанак и први балкански устав, наводи на поређења са данашњим временом. Да ли је поред наопако и половично извршених реформи једна важна неправда остављена да постоји без речи о њој. Реч је о државном уређењу – установи републике.

Даље, на:
http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/MONARHIJSKA-REPUBLIKA-REPUBLIKANSKA-MONARHIJA.sr.html
Kliknite za proširenje...

Necu ici tad u skoluz:dm:
 
15.фебруара НА ПРАЗНИК СПЦ СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

U ponedeljak Dan državnosti i Dan Vojske




news_24645.jpg

Izvor: Tanjug



Srbija će u ponedeljak, 15. februara, proslaviti Dan državnosti i Dan Vojske, čije su temelje pre 206 godina udarili srpski ustanici, kada su pod vodjstvom vožda Karadjordja krenuli u borbu za konačno oslobodjenje protiv gotovo četiri veka robovanja pod Otomanskom imperijom.
Dan državnosti i Dan Vojske slavi se na veliki hrišćanski praznik Sretenje, zato što je na taj dan buknuo Prvi srpski ustanak 1804. godine a istog dana 1835. donet prvi Ustav tadašnje srpske kneževine.

Ustanak je podignut u Orašcu kod Topole, a neposredan povod bila je "seča knezova" kada su u januaru Turci pobili četiri srpska prvaka, što je izazvala silno ogorčenje u narodu.

Odluka o podizanju ustanka doneta je na velikom Narodnom zboru u Orašcu 15. februara, a na čelo bune protiv dahija stao je vožd Djordje Petrović od Turaka nazvan Karadjordje (Crni).

U prvo vreme ustanak je imao karakter borbe protiv janičarskih siledžija, ali raja nije htela da položi oružje, bez garancije jedne strane sile, ni nakon što je Bećir paša, portin izaslanik iz Bosne, u avgustu naredio ubistvo četvorice glavnih dahija u nastojanju da smiri bunu.

Srbi su nastavili da pružaju snažan oružani otpor i tražili veze s Austrijom i Rusijom, pa se tako borba protiv dahija razvila u borbu protiv gotovo četiri veka turske tiranije i vlasti.

U narednih nekoliko godina ustanička vojska, pod vodjstvom Karadjordja razbila je turske snage u čuvenim bitkama kod Ivankovca, Deligrada, Mišara, na Suvodolu, u Beogradu i drugim mestima i oslobodila gotovo celu teritoriju tadašnjeg Beogradskog pašaluka.

Prvi ustanak Srba ugušen je 1813. godine, ali je dve godine kasnije buknuo Drugi srpski ustanak i tada je Srbija imala velikog zaštitnika u moćnom ruskom carstvu sve do 1830. kada je na osnovu sultanovog hatišerifa postala vazalna država turskog carstva.

Svi uspesi postignuti potom, izmedju 1815. i 1833. godine, imali su izvorište u Prvom ustanku koji je razvio borbene i organizatorske sposobnosti srpskog naroda.

Upravo zato što se u Prvom srpskom ustanku javljaju i prvi organizovani oblici oružane sile buduće srpske države, Sretenje se slavi i kao dan Vojske Srbije, čime se pokazuje kontinuitet vojnog organizovanja u Srbiji i povezanost srpske države i Vojske.

Uspesi u Prvom i Drugom ustanku, poznati u evropskoj istoriji kao "srpska revolucija", omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića budu udareni temelji moderne srpske nacije i države.

Prvi najviši pravni akt zemlje, kakvim se tada moglo pohvaliti malo zemalja u svetu, usvojen je na zasedanju Narodne skuštine na Sretenje, 15. februara 1835. godine, koje je održano u porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneževine.

Hroničari su zabeležili da je tog dana zasedanje Skupštine "živo očekivano i od naroda i od starešina", da je stiglo blizu 2. 500 zvaničnih predstavnika i oko 10. 000 znatiželjnika iz varoši i okoline, a u čast donošenja Ustava, grad je uveče obasjao vatromet.

Sretenjski ustav imao je 14 glava i 142 člana koji Srbiju definišsu kao nezavisnu kneževinu podeljenu u okruge, srezove i opštine.

Uspostavljeno je pet ministarstava (popečateljstava) - pravde, unutrašnjih dela, finansija, vojnih i inostranih dela, a prosvetom je najpre upravljao ministar pravde, a potom spoljnih poslova.

Ustav je regulisao položaj kneza, državnog Sovjeta i Skupštine, a jedno njegovo poglavlje bilo je posvećeno gradjanskim pravima.

Nastao prema projektu Dimitrija Davidovića, velikog poštovaoca francuskih institucija, Sretenjski ustav je ubrzo opozvan zbog protesta Turske, Austrije i Rusije, koje su ga smatrale preterano liberalnim. (:lol::lol::lol:)

U decenijama koje su usledile "Stara Srbija" je stalno bila područje pojačanog terora i različitih nastojanja tadašnjih imperija da spreče obnavljanje srpske države na Balkanu.

Zato je Srbija medjunarodno priznata tek na Berlinskom kongresu 1878. godine, posle pobede u rusko-turskom ratu, ali se smatra da je duhovna i državna obnova srpskog naroda zapravo počela mnogo ranije s Prvim srpskim ustankom.

Teško stečenu državnost u vekovnim bunama i ratovima, Srbija je posle Prvog svetskog rata ugradila najpre u temelje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevine Jugoslavije, a posle Drugog svetskog rata 1945. godine na njima je ponikla nova država SFRJ.

Zbog protivljenja njenom nasilnom razbijanju devedesetih godina proslog veka, Srbija je poslednja od šest bivših republika ponovo stekla nezavisnost, ali i s toga što su se vlasti u Beogradu pune tri godine trudile da očuvaju zajedničku državu sa Crnom Gorom.

Srbija je ponovo nacionalni praznik počela da slavi na Sretenje od 2002. godine, ali tek nakon punih 89 godina, posle odvajanja Crne Gore 2006. godine, prvi put to ponovo čini kao samostalna država.

Poslednje dve godine, Srbija Dan državnosti obeležava u diplomatskoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije, nakon nelegalne secesije koju su 17. februara 2008. proglasili Albanci u pokrajini.

************************

Толико! :cool:
 
kalatrava:
Za mene je 15.02. najvazniji praznik u godini. Ni jedan drugi praznik nije toliko vazan. Religiozne cirkusarije i dedamrazovske, pa to su sve budalastine u odnosu na dan drzavnosti.

Dan drzavnosti je praznik koji treba da slavimo sa vecom radoscu nego i uskrs i slavu i bilo sta drugo.
Kliknite za proširenje...

Сама држава је крива што му до сада није давала довољно значаја, можда ће ове године бити нешто свечаније - ЈЕР ЈЕ У ПОНЕДЕЉАК НЕРАДНИ ДАН ... значи уједном дану је највећи државни, највећи војни и велики празник СПЦ...:cool:
 
eremita:
Сама држава је крива што му до сада није давала довољно значаја, можда ће ове године бити нешто свечаније - ЈЕР ЈЕ У ПОНЕДЕЉАК НЕРАДНИ ДАН ... значи уједном дану је највећи државни, највећи војни и велики празник СПЦ...:cool:
Kliknite za proširenje...
И претходних неколико година откако је установљен као Дан Државности је нерадни.

Али, није у том суштина.

Лепо је човек све написао у чланку који пренесох... :roll:
 
Да ли је поред наопако и половично извршених реформи једна важна неправда остављена да постоји без речи о њој. Реч је о државном уређењу – установи републике
Kliknite za proširenje...

Некадашња Динкићева подгузна мува је сам себи контрадикторан:

Mr. Božidar Đelić kao ličnost možda najbolje simbolizuje reformsku Srbiju sa početka 21. veka (*). Školovan u prestižnim školama i na uglednim univerzitetima Francuske i Sjedinjenih država, Đelić je bio ono što je Srbiji posle pedeset godina komunističke diktatire i izolacije pod Miloševićevim režimom bilo potrebno. Srbiji je bio potreban čudotvorac: ličnost nesumnjivog stranog obrazovanja, neupitne stručnosti i što je najznačajnije nov čovek neutralan u sporu klanova koji u Srbiji nadilazi ideologiju, pravdu, inat, kapric i generacije. Razume se, ušavši prvo u tim potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa, a zatim i u Đinđićev kabinet, Đelić je ovu poslednju prednost izgubio. Ipak, i pored svih teškoća, nedostatka dovoljne demokratske podrške za potpune reforme i neusaglašenosti političke i ekonomske tranzicije, Božidar Đelić je zajedno sa nekolicinom ministara i stručnjaka iz vlade i Narodne banke sproveo teške i sudbonostne reforme. Danas, posle šest godina, pored svih sporova i raskola unutar demokratskog bloka, možemo reći da su ove reforme bile uspešne.

:dash::dash::dash:
 
Никад не може бити заборављен дан када је комадант, предводитељ и врховни вожд кренуо у стварање модерне српске државе.

jpg_429px-Kara-Djordje_Petrovic.jpg


Свакако један од најзначајнијих датума српске историје.
 
Милунка Савић:
.
.
.

Дан државности (Сретење, 15. фебруар) ...

Од прославе дана државности (Орашац) и дана модерне Србије (сећање на Сретењски устав донесен у Крагујевцу 1835. године),
Kliknite za proširenje...

Jedna zanimljivost.

Dan državnosti bi zapravo trebalo da se proslavlja 14. februara.
Naime, Sretenje je crkveni praznik koji je proslavlja 2. februara po julijanskom kalendaru. U XIX veku, razlika između julijanskog i gregorijanskog nije bila 13 dana kao danas, već 12. Tj. Sretenje 1835. godine je bilo 14. februara po gregorijanskom kalendaru.

Ova omaška prati većinu važnih istrijskih datuma koji se vezuju za crkvene praznike.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

TONOLAN
Danas je Dan državnosti Republike Srbije!
3 4 5
Odgovora
123
Pregleda
2.076
dulesrbenda
dulesrbenda
комшија
Украјина честитала Србији Дан државности
Odgovora
20
Pregleda
379
Droid
Droid
Grom_sa_neba!
Zvanično obraćanje Predsednika Srbije
Odgovora
0
Pregleda
133
Grom_sa_neba!
Grom_sa_neba!

Back
Top