Dojenje i nezadovoljstvo

Dragi roditelji... resila sam vama da otvorim dusu, jer bi me porodica i prijatelji linchovali da im ovo kazem. Imam bebu od 3 puna meseca, koju iskljucivo dojim. Dojim ga - ali nisam srecna. Naime, meni se desava nesto cudno, dok se druge zene bore za dojenje, mole boga da imaju mleka i sve su srecne kad doje, ja nisam i osecam se nekako sputanom, kao da me je neko zatvorio u kavez. Tri puna meseca ga dojim kao mi je pedijatar rekao, na zahtev, tj. kad god trazi, a on trazi svakih sat, dva, sisa kratko, a cesto. Nikako nisam uspela da mu uvedem onaj trocasovni (sad bi već trebalo da bude cetvorocasovni) raspored dojenja. Ne dopada mi se da izadjem u grad, da stalno vadim sisu, kad god zaplace, dok sedim sa ljudima, jednostavno se ne osecam dobro. To cesto sisanje me iscrpljuje psihicki,sisanje po nocu, mokra majica sa kojom se budim, jednostavno, odbija me sve u vezi sa dojenjem. Ne osecam se ni kao zena ni kao individua. Verovatno imam neki psihicki problem. Cula sam za zene koje moraju da predju na adaptirano mleko zato sto nemaju mleka, pa ih grize savest, a ja sam imala mastitis i boga molila da to bude kraj dojenju.
Svuda oko mene su plakati sa majkama koje doje bebe, u domovima zdravlja propaganda u korist dojenju... moja majka i svekrva koje su uspesno dojile po godinu ipo dana, muz koji je velika pristalica dojenja... samo sam ja nesrecna, a ne smem nikome da kazem, jer bih naisla na veliku osudu i svi bi me smatrali losom majkom. A najgore mi je sto bih verovatno i ja sabe smatrala, tj. već se sada smatram, zato sto ne uzivam u dojenju i ne zelim bebi da pruzim najbolju ishranu, iako sam dobro informisana o prednostima dojenja. Obozavam moju bebu, sa njom sam po ceo dan, nije mi tesko da je nosim, pricam,nije mi tesko ni da ga nocu nosim kad ima grceve, ali dojenje... Prvo sto me svako od prijatelja, poznanika (pa čak i nepoznatih ljudi koji pridju da vide bebu) je da li dojim. Kad kazem da, zadovoljno odobravaju. Kao da ta cinjenica odlucuje o celom odnosu sa detetom. Najvise me grize savest pred samom sobom, citala sam da su dojena deca psihicki stabilnija, inteligentnija, zdravija, da imaju dublji i prisniji odnos sa majkom... čak sam kupila Aptamil, resena da skratim sebi muke i bacila ga kad sam videla da čak i na njemu pise da je majcino mleko najzdravije.
Eto, samo da vam se izjadam i da pitam da li je neko cuo da se to desavalo nekoj zeni. Samo da naglasim da me cin dojenja ne odbija, lepo mi je kad beba sisa i gleda me u oci, vidim da je zadovoljan, ali me sve ostalo u vezi dojenja odbija. I izmuzavanje mleka, i curenje istog, i stalno dojenje, i dojenje u javnosti, i one gazice što se kupuju i sto stite od curenja, pa ih preko noci izgubim, jer dojim, pa se budim mokra i presvlacim se... Znam da će mnogi da me osude, ali se nadam da je neko i da me razume.

Ja sam svoju ćerku dojila do godinu dana. Prvih 6 meseci samo sisanje, a prestala je da sisa sa godinu dana i to je sama odbacila (na kraju mi je bilo žao, jer sam baš uživala u dojenju). Elem od samog starta je imala velike pauze, tj nije tražila često, a sa tri meseca se noću budila jednom i to oko 4-5 ujutru da bi sa šest meseci prestala da se budi noću. Nije imala grčeve skoro nikad.
Što ti ja sad sve to pišem? Aha da , nisam imala tegobe kakve ti imaš, pa mi ni sve to nije padalo tako teško. Tako da ako to loše utiče na tebe, razmisli, to je tvoje dete (ne majčino, svekrvino, komšijsko), i ono sve to oseća. Smiri se i opusti, veruj da sve to tako brzo prođe, i na kraju ćeš se smejati svemu. Svaka majka svom detetu želi sve najbolje i niko nema pravo da te osuđuje zbog bilo čega.
Tvoj izbor, nije bitno što se ja ili tamo neko ne slaže sa tim.
Nadam se da sam malo pomogla.

Prestani da se mucis.Tako nervozna ne prijas svojoj bebi.Odustani od dojenja ni to nije smak svijeta.Prezivjele su i Bogu hvala i napredne su bebe koje nisu dojene ni jedan dan.Uzivaj u majcinstvu na svoj nacin.

Dojenje ja smaranje i sve u vezi dojenja je smaranje.To sam radila samo zato što je to najbolje za decu i to je bilo to, trpljenje zbog njh......
potpuno te razumem i mogu samo da ti kažem odredi sebi koliko si spremna da budeš na uslovnoj slobodi (jer je dojenje upravo to)4,6 ili 8 meseci i posle toga je gotovo i niko ne može ništa da ti priča jer je to tvoja stvar.
A inače dojena deca jesu i zdravija i jača i sa boljim imunitetom pa ti je to posle nagrada....

Ja nisam sisala ni dana,pa mi nista ne fali. Nedonosce sa sedam meseci..Razlike izmedju mene i druge dece?Pa ne vidim ih,cak mogu da se pohvalim da nikad nisam ni bila kod lekara sa nekom bolescu koju su mozda imala neka druga deca(bronhitis...).Ne secam se kad sam zadnji put primila injekciju (Da kucnem u drvo)Ni sad kao odrasla nemam (Hvala Bogu) neke posebne zdravstvene probleme.Znaci sve zavisi.Kako ko.Tebi ako je lakse predji na Impamil i ne opterecuj se.Ti ga dojis pa samim tim ti treba i da vidis sta ti vise odgovara,a ne da slusas zaduzne babe i prijatelje.100 ljudi-100 saveta. :wink:

Ja imam primedbu na onaj drugi deo. Kada je "stigla" beba ja sam bila u totalnoj panici: da li sve radim kako treba, a kako to ustvari treba, pa ti kazu slusaj svoje instikte, a ja ne razumem klakve veze imaju instikti sa tim kako da tretiram infekciju koju je dobila u porodilistu ili kada je prvi put imala zatvor. U prevodu bila sam sve samo ne opustena, smirena itd. Moje dete je za to vreme spavalo po celu noc. Po danu je u pocetku isto non stop spavala i budila se na svaka 3-4 sata i jela, da je plakala uopste se ne secam, malo kasnije mogla je da lezi budna u krevecu 3 sata i da gleda one vrteske, "igra" se sa medama...
U prevodu sve kontra knjiga: ja nervozna - ona smirena.
Mislim da jedino sto je u celoj prici tacno je da tu nema nikakvih pravila.

Veruj mi da sam se sa prvim detetom MUSKI namucila , od toga koliko me je bolelo , do toga da sam pod pritiskom sredine , placuci dojila bebu.
Ne dozvoli da se i tebi desi , ako ne ide nema veze..
A slusaj dalje, posle 20 meseci , rodim drugo bebece, i nista lepse nisam u zivotu dozivela od tog osecaja da ga dojim ( a toga sam se plasila vise od porodjaja)
Znaci , samo opusteno , mirno , i ako te boli ,odustani bez grize savesti!
Bebac ce poresti , samo ti budi smirena i vesela

apotekarka:

Dojenje ja smaranje i sve u vezi dojenja je smaranje.To sam radila samo zato što je to najbolje za decu i to je bilo to, trpljenje zbog njh......
potpuno te razumem i mogu samo da ti kažem odredi sebi koliko si spremna da budeš na uslovnoj slobodi (jer je dojenje upravo to)4,6 ili 8 meseci i posle toga je gotovo i niko ne može ništa da ti priča jer je to tvoja stvar.
A inače dojena deca jesu i zdravija i jača i sa boljim imunitetom pa ti je to posle nagrada....

Kliknite za proširenje...

Pazi da ti sutra deca ne pročitaju ovako nešto, ne bi bilo baš prijatno.

d-mol:

apotekarka:

Dojenje ja smaranje i sve u vezi dojenja je smaranje.To sam radila samo zato što je to najbolje za decu i to je bilo to, trpljenje zbog njh......
potpuno te razumem i mogu samo da ti kažem odredi sebi koliko si spremna da budeš na uslovnoj slobodi (jer je dojenje upravo to)4,6 ili 8 meseci i posle toga je gotovo i niko ne može ništa da ti priča jer je to tvoja stvar.
A inače dojena deca jesu i zdravija i jača i sa boljim imunitetom pa ti je to posle nagrada....

Kliknite za proširenje...

Pazi da ti sutra deca ne pročitaju ovako nešto, ne bi bilo baš prijatno.

Kliknite za proširenje...

To je činjenično stanje....mogu i da lažem da mi je bilo super ali ne znam čemu to

Draga moja nisi ni prva ni poslednja kojoj se to desava. Cekala sam klinca godinama i zamisli kako mi je bilo kad sam ga dobila. Medjutim majcinstvo je nesto naj lepse i naj teze sto moze da se desi jednoj zeni. Klinac se rodio sa 4 kg i posle teskog porodjaja jedva smo cekali da odemo kuci. Ali... tad krece :shock: :x plakao je stalno, veruj mi stalno. Kad smo ga posle 20 dana odveli na kontrolu, jer vise nismo znali sta da radimo, konstatovali su da je dobio tek 250 grama. Pod uticajem lekara i brizedusnika i na njihov savet pocela sam da ga dojim na svaki njegov zahtev (a zahtev je bio na svakih sat, sat i po i dan i noc). Bila sam u panici i mislila sam da je svaki njegov plac ukazivao na glad. Vrlo brzo je presao kod nas u krevet jer vise niko nije imao snage da ustaje po 5-6 puta u toku noci. Veruj mi to bi trajalo beskonacno da nisam otisla kod moje mame , koja se zgrozila kada je videla sta radim. Naravno ja sam odbijala da ga uobrocim jer je on vec lepo poceo da napreduje. I sve bi to i dalje islo tako da ja jednog dana nisam pala u nesvest. Kad je stigao lekar konstatovao je da sam iscrpljena, posle toga sam ipak odlucila da poslusam majku i odem kod jednog starog pedijatra. Da te vise ne bih gnjavila, posle par proba ispostavilo se da ja ipak ne mogu da zadovoljim potrebe koje je imao moj mali covek i naravno da treba da ga dohranjujem. Prva flasica mu je data uz suze i mislila sam tad da sam najgora majka na svetu i da sam ja kriva sto ne mogu da svom detetu obezbedim ono sto mu je potrebno. S obzirom da samo vec tad njegov tata i ja imali problema, verujem da je to najvise bio uzrok tome da nisam imala dovoljno mleka. A isto tako veruj mi, posle te prve flasice moj malisa je sa svojih skoro 5 meseci prvi put spavao 6 sati u kontinuitetu. Grizu savesti sam imala jos neko vreme, ali je i to proslo. Mi smo naravno nastavili sa dojenjem i to do godinu dana (iako sam ja brzo pocela da radim) To se kasnije svelo na to da su ti trenutci bili samo moji i njegovi, da sam ja oslobodjena presije ( da je moje dete gladno)konacno pocela da uzivam u dojenju. I veruj mi ne bih ni prestala da nisam morala da pocnem da uzimam antibiotike. Sve u svemu zakljucak je ... tvojoj bebi treba srecna i zadovoljna mama. Nikada, ali bas nikada nemoj sebe da silis na nesto, pogotovo nemoj da osecas grizu savesti zbog toga sto ne zelis da radis nesto sto ti ne prija, to ti kazem i zbog nekih drugih stvari. Prema tome draga nabaci i svima jasno daj do znanja sta zelis i da ne bi bilo lepo da ti se mesaju jer ipak to je tvoj zivot i tvoje dete, koje opet ponavljam prevenstveno treba mamu.

apotekarka:

d-mol:

apotekarka:

Dojenje ja smaranje i sve u vezi dojenja je smaranje.To sam radila samo zato što je to najbolje za decu i to je bilo to, trpljenje zbog njh......
potpuno te razumem i mogu samo da ti kažem odredi sebi koliko si spremna da budeš na uslovnoj slobodi (jer je dojenje upravo to)4,6 ili 8 meseci i posle toga je gotovo i niko ne može ništa da ti priča jer je to tvoja stvar.
A inače dojena deca jesu i zdravija i jača i sa boljim imunitetom pa ti je to posle nagrada....

Kliknite za proširenje...

Pazi da ti sutra deca ne pročitaju ovako nešto, ne bi bilo baš prijatno.

Kliknite za proširenje...

To je činjenično stanje....mogu i da lažem da mi je bilo super ali ne znam čemu to

Kliknite za proširenje...

Ma samo pazi na ono trpljenje zbog njih, da to ne bude shvaćeno kao šta sam ja sve zbog vas, a vi tako.

A pa to mi sleduje, pa mi sleduje
Ne uzrujavam se zbog toga.....
A tek kad sam dobila mastitis - kakva radost materinstva!!!!! :x
Temperatura 39, grudi kao basketare, bolovi - samo čekaš kad će da iskoči osmi putnik, ma tako me baš briga da li će da im se sviđa ili ne sviđa neki izraz.....dobili su sve najbolje....
Sad ako povuku neke teške traume zbog toga što im je majka spala sa 56 na 46 kg od miline njihovog gajenja, proći će ih kad budu gajili svoje male tirane

pa mozes da ga malo dojis, a malo ta druga hrana?

Izdrzi!!!
Ne traje to doveka.
Ja sam svoje dojila, prvo 13 meseci, a drugo sam na silu "skinula" sa 20 meseci. (Poslala sam je sa kevom na zlatibor na 10 dana) Vec mi je bilo muka od svega.
Zaista sve te muke brzo prodju. Znam kako ti to sad izgleda, ali ce se stvari bitno promeniti kad krene sa pravom klopom u 5-6 meseci. Vrlo brzo ce se dojenje svesti na 1-2 puta dnevno.
Uzivala sam a i nisam. Kako kad, nekad mi je bilo super, a nekad bih ja da radim nesto drugo a ne da dojim, ali ne mogu. Onda se lepo opustim, prihvatim stanje takvim kakvo jeste, ponovim u sebi da ce jedna godina mog "zrtvovanja" njoj znaciti mnogo, i da ce to brzo proci i da ne traje celog veka...... i dok ja izgovaram te mantre u sebi, dojenje gotovo!

Izdrzi!!!
Ne traje to doveka.
Ja sam svoje dojila, prvo 13 meseci, a drugo sam na silu "skinula" sa 20 meseci. (Poslala sam je sa kevom na zlatibor na 10 dana) Vec mi je bilo muka od svega.
Zaista sve te muke brzo prodju. Znam kako ti to sad izgleda, ali ce se stvari bitno promeniti kad krene sa pravom klopom u 5-6 meseci. Vrlo brzo ce se dojenje svesti na 1-2 puta dnevno.
Uzivala sam a i nisam. Kako kad, nekad mi je bilo super, a nekad bih ja da radim nesto drugo a ne da dojim, ali ne mogu. Onda se lepo opustim, prihvatim stanje takvim kakvo jeste, ponovim u sebi da ce jedna godina mog "zrtvovanja" njoj znaciti mnogo, i da ce to brzo proci i da ne traje celog veka...... i dok ja izgovaram te mantre u sebi, dojenje gotovo!

Izdrzi!!!
Ne traje to doveka.
Ja sam svoje dojila, prvo 13 meseci, a drugo sam na silu "skinula" sa 20 meseci. (Poslala sam je sa kevom na zlatibor na 10 dana) Vec mi je bilo muka od svega.
Zaista sve te muke brzo prodju. Znam kako ti to sad izgleda, ali ce se stvari bitno promeniti kad krene sa pravom klopom u 5-6 meseci. Vrlo brzo ce se dojenje svesti na 1-2 puta dnevno.
Uzivala sam a i nisam. Kako kad, nekad mi je bilo super, a nekad bih ja da radim nesto drugo a ne da dojim, ali ne mogu. Onda se lepo opustim, prihvatim stanje takvim kakvo jeste, ponovim u sebi da ce jedna godina mog "zrtvovanja" njoj znaciti mnogo, i da ce to brzo proci i da ne traje celog veka...... i dok ja izgovaram te mantre u sebi, dojenje gotovo!

E da sam znala da sam u bolnici mogla da primim injekciju koja će sprečiti laktaciju bila bih prva u redu. Ovako sam prošla kao bos po trnju.
Ja nisam izdržala toliko kao ti. Odustala sam sa njenih nepuna 2 meseca. Davile smo se obe u mleku, a svaki podoj me je boleo užasno. Ona sisa, ja plačem, kad se samo setim. Imala sam temperaturu skoro celih mesec dana. Grudi su mi bile veličine košarkaške lopte, uopšte ne preterujem. Nisam uspevala da je uobročim, a kasnije se ispostavile da nisam imala dovoljno kalorično mleko i da je ona stalno bila gladna i pored toga što je pila mleka na litre.
Naljutim se ja jednog dana i na sebe i na sve oko sebe i prestanem da dojim. Kad gle čuda. Dete spava kao top kad se najede milumila. Noću u cugu spavala od uvece do 6 ujutru.
Neću da pričam kakve su mi grudi sad. Pobegle su negde, pa su manje nego kad sam imala 12 godina
Malecka je zdrava kao dren. Sem boginja nijednom nije bila bolesna, a evo joj već tri godinice. Pametna je xtra, toliko da su je prebacili u vrtiću u grupu gde su deca starija od nje po 2 godine.
Čak sam pročitala jednom prilikom da je sisanje zdravo samo prvih 6 meseci. Posle toga sisanje opterećuje srce i dokazano je da deca koja su sisala duže češće imaju šum na srcu.
Moj ti je savet da uvedeš bar dva obroka veštačkog mleka, pa vidi kako se stvari odvijaju. Čim dete počne manje da sisa i tebi će se smanjiti količina mleka. To ide skoro samo od sebe.
Ne slusaj nikog nego radi kako odlucis sama. na kraju krajeva niko ne zna bolje sta je dobro za tvoje dete od tebe!!!!
Ljubimo vas tako malecke

Cao Nina!

U zivotu se sve uci, i na mnoge stvari potrebno je vreme da se covek navikne! Tako je i sa dojenjem.
Ljudi su u pravu. Svaki pocetak je tezak, a tu si jos uvek ipak na nekom pocetku.
Cinjenice. Dojenje je najbolje sto majka moze da pruzi svom novorodjenom detetu. Dojenje ne sme da boli i da se zbog njega zena oseca neprijatno i lose. Ako je drugacije, problem je ugalvnom u neznanju i "neinformisanosti". Posotoji mogucnost da imas neku neresenu "situaciju" sa tim delom svom tela - dojkama, i u tom slucaju bi trebalo da potrazis pomoc psihologa, mada mislim da kod tebe nije takav problem.
Jako je bitno usavrsiti tehniku dojenja, a potreno je neko vreme da se grudi prolagode novim zahtevima. Posebno bradavice, koje prolaze kroz najvidnije promene. Nije lako pravilno dojiti. Ne treba da imas kompleks oko dojenja u javnosti. Veruj mi, svakom pravom muskarcu ce se dopasti takav prizor, a o zenama da ne govorim.
Znam da se osecas nelagodno kada se probudis u od mleka vlaznoj majici, i sl. Vidi, za sve postoji resenje, vrlo elegantno. U vezi toga, partner - muz moze mnogo da ti pomogne, i uopste u vezi citavog procesa dojenja. Da se osecas opusteno, da se "pomiris" sa svojim dojkama, da uzivas-te.
Pogledaj zato temu kojoj sa ja autor, procitaj je zajedno sa muzem. Evo ti link: http://forum.krstarica.com/viewtopic.php?t=19621&highlight=dojenje .
Ako te nesto konkretno interesuje, slobodno mi se obrati i pitaj.
U svakom slucaju, dojenje mora da pruzi samo zadovoljstvo!!

Kao prvo, ne slusaj nikog. Dojenje ne mora da predstavlja samo zadovoljstvo, vecini zena i nije. Naravno da si zadovoljna kad vidis svoje dete kako sisa i kad znas koliko je to za njega dobro, ali sve ostalo je uzasno u vezi dojenja.
Dakle, sama donesi odluku, ti ces najbolje znati.

Od samog porodjaja pa nadalje, ja sam sebe tesila recima "Sve to mora da prodje". Kad god upadnem u frku zbog neprospavanih noci ili premora ili vec drugih stvari, samo sam razmisljala o tome da to sto radim je ispravno zbog mog deteta, da to moram i da ce to jednom proci. Sama sam sebe bodrila da izdrzim. Dojenje mi je isto kao i tebi predstavljalo nocnu moru, osecala sam se fizicki vezana za svoju decu, nisam mogla da mrdnem nigde. Kada sam bila premorena niko nije mogao da me odmeni, nije nista vredelo sto moj muz hoce da ustane nocu kad se dete probudi, svakako sam ja bila ta koju je dete trazilo. Pogotovo je bio problem sa prvim detetom, jer sam imala potrebu i osecala obavezu da sve "odradim" kako treba.
Onda sam se sa drugim detetom malo opustila, pa kad mi dodje kriza zbog nespavanja i ostalog, ja mu lepo spremim flasicu bebelaca i posaljem ga kod bake na jdenu noc, odmorim se pa onda nastavim do sledece krize.
Nadji neki sistem koji ce tebi da odgovara i nemoj da osecas krivicu zbog toga. Zelim ti sve najbolje.

Drage mame čitajući ovo čovek ne poželi decu,ne poželi da doji i žali što je žensko...Živelo veštačko mleko i flašice.
Biće da su aristokratske žene bile pametne,imale su svoje dojilje,guvernante i sl.Decu su samo rađale,ostalo nije bila njihova briga...Moram naći bogatog muža da mi to pruži...

Nije dovoljno samo se zvati mamom, to je najlakse, treba to "zvanje" i opravdati.
Znam da nije lako, da ima mnogo tegobe i odgovornosti, ali i sam zivot je takav..
Biti dojilja je privilegija.
Jedino je mamina "sisa" (metaforicno) prava!

Vidiš da nije.
Inače ove postove treba prodati firmama kao npr.Nestle i sl.Ovo mogu fenomenalno da iskoriste u reklami za svoje proizvode(veštačko mleko)...
Ah,nemojte mi zameriti...

Ja moram opet da se ponavljam.
Dojenje je super. Nisam imala problema sa bradavicama, bolovima, mastitisom i svim drugim stvarima koje se pominju. Čak mi je to nedostajalo kad je ANA REŠILA DA PRESTANE DA SISA.
I kao što rekoh, nezgodno je prve dve nedelje kada mleko nadolazi non stop na hormonskoj bazi, a kada se uspostavi ravnoteža tipa ponude i potražnje sve je ok.
Eto ima i ovakvih slučajeva.
Jel ti sad malo lakše?

Aha...
Hvala.

Eh da je vise takvih mama..
Ima ih sigurno, ne sumnjam, samo su obicno problemi u prvom planu, na cemu ne zameram. Problem i postoji da bi bio razresen, a ova diskusija je dobra prilika za to..
Za "d-mol" - Tvoje iskustvo je upravo onakvo kako bi trebala da se oseca i razmislja svaka zena kada doji. Iskrena si, a to posebno cenim!