Ideje za časove

Sokolica_M

Sokolica_M

Domaćin
Poruka
4.429
Hajde da ovde razmenjujemo kreativne predloge kako bi časove na određene jedinice mogli da organizujemo.

Mogu slobodno da se uključe i oni koji nemaju iskustva, ili čak oni koji nemaju veze sa profesurom, ali kako smo svi prošli kroz školu :), znamo otprilike šta može da čini čas dosadnim, a šta zanimljivim.

Možete davati konkretne primere - za koju nastavnu jedinicu i za koji uzrast biste učinili - šta - da oplemenite čas...
 
...


Da ti to nisi Sokolice zapela u kreativnom radu?

:lol:

(Uspešni) kreativci su ti kao mađioničari... Nikad ne otkrivaju svoje trikove.
U suprotnom, neko može izvesti njihov sledeći korak umesto njih,
ili još gore... nestaće magije.:rotf:
 
tbmdeluxe:
...


Da ti to nisi Sokolice zapela u kreativnom radu?

:lol:

(Uspešni) kreativci su ti kao mađioničari... Nikad ne otkrivaju svoje trikove.
U suprotnom, neko može izvesti njihov sledeći korak umesto njih,
ili još gore... nestaće magije.:rotf:
Kliknite za proširenje...

Daću i ja svoje predloge.
Pitam iskusnije, ja sam na početku nekog predavačkog rada, a u školi te uče suvim metodama, izanđalim, moraš da opipavaš puls učenika, a opet, svako je dete i svaki uzrast priča za sebe...
Poenta je da mladi ljudi brzo i kvalitetno uđu u proces kreativnog rada, a vreme, kolektivi, sistem - takav je da to ubija...
Poenta nije da postaneš dobar profesor sa 50 godina, kada svako, po logici stvari, stekne i mudrost i iskustvo u profilisanju i osećanju potreba drugih ljudi, nego da se tako nešto uradi sa duplo manje godina.
Ovo što pišem moglo bi da se odnosi na svaki posao, i ne samo na posao, već na sve segmente života...

Izneću ja svoja neka zapažanja sa ovo malo iskustva.

Ah, jeste, ali čemu sebičnosti?
Jedno su ideje, one mogu biti javne, ali je veći deo u rukama onoga ko te ideje treba da izvede...
Neko može teoretski da nauči sve kreativne predloge drugih, da pokupi sve ono zbog čega su drugi uspešni u svom poslu, ali to mu ne garantuje uspeh, jer ne uči suštinski ''podešavanje'' svoje energije, harizme... prema tuđim predlozima...

Iz nekih posebnih principa, nikad ne bih ''krala'' tuđe ideje.
Samo smatram korisnim da se čuje i da pokušamo da odredimo gde smo tu mi, da razmislimo da li neko radi nešto bolje od nas, da nam se pojave one lampice otkrića i istraživanja...

Mađioničarstvo je jeftina zabava za cirkuse.
Metodologija rada treba biti javna i iz korena ova dosadašnja promenjena.

Sada imamo upliv tehničkih sredstava, mogućnost da nešto prikažemo multimedijalno - koji procenat predavača se služi time i kako...

Znaš, bilo bi dobro da čak postoji predmet koji bi predstavljao neku živu, praktično primenljivu filozofiju, kako da se nosimo sa problemima o životu, kako da pristupamo situacijama... ne da bude to popovanje starijih, već lucidan kurs o crpljenju snaga iz sebe za lepše življenje...
Zamisli da je guru onda sebičan, da kaže: ja sam dostigao nivo spokojstva, umem da realizujem svoje želje, umem da prihvatam probleme normalno, uživam u svakom trenutku svog sadašnjeg života, a znam i lekcije iz prošlosti i vizije za budućnost... ali neću da vam kažem, neću da vas zagolicam da krenete u entuzijazam, borbu i napredak, neću da otkrivam trikove (a sigurno da i to jesu nekakvi trikovi) kako da osmislite život (dobar čas za svoje učenike)...

Pravi guru (učitelj bilo kog tipa) nikada nije sebičan...

:)

Raspisah se. :mrgreen:
 
tbmdeluxe:
Najvrednija lekcija i najnesebičnija
koju učitelj može da prenese svom učeniku
jeste ta, da ovaj pronađe - sopstveni put... ;)
Kliknite za proširenje...

I kad bismo hteli istim, ne bi moglo.
Kosmos ne dozvoljava. :)

Naravno, svako ima svoj osobeni put...
Guru ne pokazuje kojim putem da se krene... on govori o načelima i prepoznavanju i stvaranju smisla...

Te za časove isto važi...
Neće niko da održi čas između nas, ali kao šta u Metodici stoji da čas ne treba počinjati rečima: ''Danas ćemo raditi to i to...''
tako možemo da ispričamo naša iskustva za pojedine časove, koji su na nas ostavili utisak ili kako je određenom tipu dece bilo lako nešto da zapamte ili zanimljivo...

Meni čak upada u oči da mnogi tekstovi koje deca rade nisu prilagođen njihovom uzrastu, teške su i zbog jezika, konstrukcija...
Kad je deo književnosti u pitanju, učenici ne treba da učene književno-teoretske stvari, već da shvate poruku... mi smo tu mediji između dela i njih (kao guru između Mudrosti i učenika :))...

Ne znam šta je problem, dopuniću prvi post, da bude jasnije...
 
tbmdeluxe:
...


Da ti to nisi Sokolice zapela u kreativnom radu?

:lol:

(Uspešni) kreativci su ti kao mađioničari... Nikad ne otkrivaju svoje trikove.
U suprotnom, neko može izvesti njihov sledeći korak umesto njih,
ili još gore... nestaće magije.:rotf:
Kliknite za proširenje...

Ti misliš za pomoć koju sam nedavno tražila...
Pa, naravno da sam zapela, kada treba da animiram klinčuriju koja su tek pošla u školu, a više iskustva imam u hirurgiji nego u igranju sa decom (igram se i ja, ali ne znam da li smo na istom uzrastu :))...

Ali ova tema nema veze sa tim.
 
Sokolica_M:
Daću i ja svoje predloge.
Pitam iskusnije, ja sam na početku nekog predavačkog rada, a u školi te uče suvim metodama, izanđalim, moraš da opipavaš puls učenika, a opet, svako je dete i svaki uzrast priča za sebe...
Poenta je da mladi ljudi brzo i kvalitetno uđu u proces kreativnog rada, a vreme, kolektivi, sistem - takav je da to ubija...
Poenta nije da postaneš dobar profesor sa 50 godina, kada svako, po logici stvari, stekne i mudrost i iskustvo u profilisanju i osećanju potreba drugih ljudi, nego da se tako nešto uradi sa duplo manje godina.
Ovo što pišem moglo bi da se odnosi na svaki posao, i ne samo na posao, već na sve segmente života...

Izneću ja svoja neka zapažanja sa ovo malo iskustva.

Ah, jeste, ali čemu sebičnosti?
Jedno su ideje, one mogu biti javne, ali je veći deo u rukama onoga ko te ideje treba da izvede...
Neko može teoretski da nauči sve kreativne predloge drugih, da pokupi sve ono zbog čega su drugi uspešni u svom poslu, ali to mu ne garantuje uspeh, jer ne uči suštinski ''podešavanje'' svoje energije, harizme... prema tuđim predlozima...

Iz nekih posebnih principa, nikad ne bih ''krala'' tuđe ideje.
Samo smatram korisnim da se čuje i da pokušamo da odredimo gde smo tu mi, da razmislimo da li neko radi nešto bolje od nas, da nam se pojave one lampice otkrića i istraživanja...

Mađioničarstvo je jeftina zabava za cirkuse.
Metodologija rada treba biti javna i iz korena ova dosadašnja promenjena.

Sada imamo upliv tehničkih sredstava, mogućnost da nešto prikažemo multimedijalno - koji procenat predavača se služi time i kako...

Znaš, bilo bi dobro da čak postoji predmet koji bi predstavljao neku živu, praktično primenljivu filozofiju, kako da se nosimo sa problemima o životu, kako da pristupamo situacijama... ne da bude to popovanje starijih, već lucidan kurs o crpljenju snaga iz sebe za lepše življenje...
Zamisli da je guru onda sebičan, da kaže: ja sam dostigao nivo spokojstva, umem da realizujem svoje želje, umem da prihvatam probleme normalno, uživam u svakom trenutku svog sadašnjeg života, a znam i lekcije iz prošlosti i vizije za budućnost... ali neću da vam kažem, neću da vas zagolicam da krenete u entuzijazam, borbu i napredak, neću da otkrivam trikove (a sigurno da i to jesu nekakvi trikovi) kako da osmislite život (dobar čas za svoje učenike)...

Pravi guru (učitelj bilo kog tipa) nikada nije sebičan...

:)

Raspisah se. :mrgreen:
Kliknite za proširenje...
Evo ja ću da napišem koju reč iz ugla roditelja svežeg djaka, i to za časove srpskog jezika u srednjim školama.

Ne znam kako je u drugim osnovnim školama ali u školi u kojoj je išao moj sin nastavni plan srpskog jezika bio je očaj živi. Dakle, jedan čas se uče padeži, sledeći čas se obnavljaju, onda ide čas-dva analize neke pesmice, pa sledeći padež, opet jedan čas, čas ponavljanja, pa, recimo analiza nekog teksta. Sve u svemu, za svaki padež bila su predvidjena po dva nastavna časa sa velikom pauzom izmedju svakog padeža. Ne moram da govorim da na kraju školske godine veliki broj djaka nema pojma šta su padeži. Do kraja osmog razreda padeži se nikad ne obnavljaju, nego samo u onom pripremnom delu za polaganje prijemnog. Dakle, u srednje škole deca u velikom broju dolaze nespremna za dalju nastavu. To je prvi problem za kojim se susreću predavači iz ovih škola.
Drugi problem su domaći zadaci i pismeni sastavi kojih je jako malo. O govornim vežbama, usmenim analizama tesktova da i ne govorim.
Profesor mog sina kaže da se svake godine hvata za glavu i ne zna odakle da krene kad su prvaci srednje u pitanju..

Takvu decu u srednjoj školi sačeka odvratan zastareli nastavni plan koji i pored dobre volje predavač ne može i ne sme da menja. Decu koja nisu naučena da čitaju i pišu u srednjoj školi sačeka smorna Antigona i još smornija Ana Karenjina. Ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da su današnja deca prvo uzela u ruke miša pa tek onda olovku. Njih jednostavno ne zanima napisana knjiga pre sto godina.
Znači, profesor u srednjoj školi se susreće sa nepismenošću djaka ( oni zaista ne znaju da pišu !) o gramatici veze nemaju i ne vole da čitaju. Šta on da radi s njima? Zaista teško pitanje. Na drugu stranu što takvi djaci beže sa časova smornog srpskog i ko zna gde lunjaju oko škole. Zašto im onda uporno poturati pod nos kao obavezu Anu Karenjinu kad retko ko to zaista pročita? Ili se skidaju s neta već uradjene analize ili se gledaju filmovi.
Kako profesori znaju za taj jadac, onda imamo situaciju u kojoj profesor srpskog , govorim za školu mog sina ) izgubi dva časa na ispitivanju djaka kakvi su bili dugmići na Aninoj bluzi ikakvu je imala tašnu kad je upoznala Vronskog, da bi na taj način proverio da li je djak čitao knjigu ili samo maznuo tudju analizu !

Ne znam zaista koliko je tačno da profesor ne sme menjati nastavni i plan i program mada bi se možda po tom pitanju nešto moglo uraditi. Zašto ne zadati klincima da čitaju preko vikenda neku savremenu knjigu? Knjigu koja govori o vremenu u kojem oni žive? Modernog i lako čitljivog stila, savremenog pisca? Knjigu koja će govoriti o njihovim problemima, probemima vremena u kojem žive, zašto ne i našeg pisca? Bukvalno ih na lako štivo navući na knjigu.
Naša deca su agresivna, sklona tučama i rešavanjem problema pesnicama jer nisu učena ni naučena da te probleme rešavaju na kulturni, civilizovani način.
Nisu načitana, jednostavno.

Tako da i pored dobre pojedinih profesora ne vidim neki boljitak što se klinaca tiče sve dok oni iz Ministarstva ne ukapiraju u čemu je problem. Menjati nastavne programe i uskladjivati osnovnu školu sa srednjom. Bolja organizacija, više rada na opismenjavanju u osnovnoj, više slobodnih sastava i domaćih zadataka, govornih vežbi da bi tako pripremljen djak mogao u srednjoj raditi književnost.
 
tbmdeluxe:
niko ne kaže da je problem...

ali ako sama pronađeš
i budeš zadovoljna time,
lepše ćeš to moći da preneseš i na druge...

sve ostalo, može pomoći,
ali nije to to...
Kliknite za proširenje...

Nisam pronašla.
Pronalazim. :)
Traganje je sreća... ;)

I za svaku grupu đaka gledam da istu lekciju predstavim na različite načine.

Naravno da mogu drugi pomoći.
Kao kad pročitaš knjigu koja te oplemeni.
Isto važi i za dobru ideju.

(To ne znači da ćeš ti prepisati tu knjigu i potpisati se :), kao što ne znači da ćeš prekopirati tuđu ideju. :) A opet, ovo nije dobar pimer i upoređivanje, jer se radi o metodikama koje su deo programa na studijama jezika i književnosti, a koje su prevaziđene - rekoh, druga era...)
 
Prisoner:
Evo ja ću da napišem koju reč iz ugla roditelja svežeg djaka, i to za časove srpskog jezika u srednjim školama.

Ne znam kako je u drugim osnovnim školama ali u školi u kojoj je išao moj sin nastavni plan srpskog jezika bio je očaj živi. Dakle, jedan čas se uče padeži, sledeći čas se obnavljaju, onda ide čas-dva analize neke pesmice, pa sledeći padež, opet jedan čas, čas ponavljanja, pa, recimo analiza nekog teksta. Sve u svemu, za svaki padež bila su predvidjena po dva nastavna časa sa velikom pauzom izmedju svakog padeža. Ne moram da govorim da na kraju školske godine veliki broj djaka nema pojma šta su padeži. Do kraja osmog razreda padeži se nikad ne obnavljaju, nego samo u onom pripremnom delu za polaganje prijemnog. Dakle, u srednje škole deca u velikom broju dolaze nespremna za dalju nastavu. To je prvi problem za kojim se susreću predavači iz ovih škola.
Drugi problem su domaći zadaci i pismeni sastavi kojih je jako malo. O govornim vežbama, usmenim analizama tesktova da i ne govorim.
Profesor mog sina kaže da se svake godine hvata za glavu i ne zna odakle da krene kad su prvaci srednje u pitanju..

Takvu decu u srednjoj školi sačeka odvratan zastareli nastavni plan koji i pored dobre volje predavač ne može i ne sme da menja. Decu koja nisu naučena da čitaju i pišu u srednjoj školi sačeka smorna Antigona i još smornija Ana Karenjina. Ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da su današnja deca prvo uzela u ruke miša pa tek onda olovku. Njih jednostavno ne zanima napisana knjiga pre sto godina.
Znači, profesor u srednjoj školi se susreće sa nepismenošću djaka ( oni zaista ne znaju da pišu !) o gramatici veze nemaju i ne vole da čitaju. Šta on da radi s njima? Zaista teško pitanje. Na drugu stranu što takvi djaci beže sa časova smornog srpskog i ko zna gde lunjaju oko škole. Zašto im onda uporno poturati pod nos kao obavezu Anu Karenjinu kad retko ko to zaista pročita? Ili se skidaju s neta već uradjene analize ili se gledaju filmovi.
Kako profesori znaju za taj jadac, onda imamo situaciju u kojoj profesor srpskog , govorim za školu mog sina ) izgubi dva časa na ispitivanju djaka kakvi su bili dugmići na Aninoj bluzi ikakvu je imala tašnu kad je upoznala Vronskog, da bi na taj način proverio da li je djak čitao knjigu ili samo maznuo tudju analizu !

Ne znam zaista koliko je tačno da profesor ne sme menjati nastavni i plan i program mada bi se možda po tom pitanju nešto moglo uraditi. Zašto ne zadati klincima da čitaju preko vikenda neku savremenu knjigu? Knjigu koja govori o vremenu u kojem oni žive? Modernog i lako čitljivog stila, savremenog pisca? Knjigu koja će govoriti o njihovim problemima, probemima vremena u kojem žive, zašto ne i našeg pisca? Bukvalno ih na lako štivo navući na knjigu.
Naša deca su agresivna, sklona tučama i rešavanjem problema pesnicama jer nisu učena ni naučena da te probleme rešavaju na kulturni, civilizovani način.
Nisu načitana, jednostavno.

Tako da i pored dobre pojedinih profesora ne vidim neki boljitak što se klinaca tiče sve dok oni iz Ministarstva ne ukapiraju u čemu je problem. Menjati nastavne programe i uskladjivati osnovnu školu sa srednjom. Bolja organizacija, više rada na opismenjavanju u osnovnoj, više slobodnih sastava i domaćih zadataka, govornih vežbi da bi tako pripremljen djak mogao u srednjoj raditi književnost.
Kliknite za proširenje...

Govorite iz ugla roditelja, a dirate u srž profesije. Ako ste po profesiji predavač, mogli ste da date neku ideju, a ako niste, niste morali da analizirate nešto u šta se ne razumete.

Iako nisam profesor srpskog jezika već matematike, na neka opšta načela mogu da se osvrnem. Kažete: nastavni plan u školi vašeg sina, koji se ne sme menjati. Nastavni plan je isti za sve škole, bar globalni, a operativne planove donose sami predavači u okviru svojih aktiva. Dakle, zna se šta je ono što mora da se obradi u okviru jedne školske godine, nekakvi eksperti su odredili i sa koliko časova, ali redosled ne mora striktno da bude isti. Ali kada se jednom napiše, on mora da se poštuje. Nastavnik ima slobodu da ga koriguje u određenim granicama, jer nisu sva odeljenja ista. U nekom će morati da se zadrži duže oko nekih bitnih stvari, dok će negde moći da kaže i nešto više od predviđenog, naravno ako je jači sastav. Najvažnije je da to što je radio na času i zapiše, a ne, kao što se često dešava, jedno piše a radi sasvim drugo. To su loši profesori, koji nisu dobro shvatili suštinu planiranja. Zbog raznih takmičenja, nije loše pridržavati se redosleda iz odobrenog udžbenika, ali to nije obavezno. Konkretno, ja kada radim npr. trougao, osvrnem se na uglove i stranice, zatim pređem malo na sabiranje i oduzimanje razlomaka, pa konstrukciju trouglova, pa se vratim na množenje i deljenje razlomaka. Sve to u želji da deci ne dosadi maratonsko dvomesečno računanje, ili, s druge strane, geometrija koja ume da bude jako neprijatna za pojedine učenike. Pa i jednolična ishrana bi vam dosadila, ako bi potrajala.

Što se sastava tiče, njih kao po pravilu pišu majke i sestre, a vi bi ih više. Da, i ja bih, ali nenajavljeno, a opet vezano za lektiru koju su pročitali. Tada bi se stvorila prava slika, koja bi , verujte bila poražavajuća. Kažete, smorna Ana Karenjina ili Antigona. Pa nećete valjda Marka Vidojkovića koga tinejdžeri obožavaju, ili Mi deca sa stanice Zoo
.
Ja sam ovu temu drugačije shvatila. Mislim da je Sokolica M želela da čuje ideje KAKO treba da izgleda čas koji će biti po meri učenika, zanimljiv a ne suvoparan, i kako da lekcija koja se obrađuje ne bude samo moranje koje će trajati do narednog propitivanja, već naći primenu u svakodnevnom životu. Često kažem svojim učenicima kad predajem novu lekciju: ovo pamti i vaša baba, i to u pola noći da je probudite, toliko je važno.
 
Antigona i Ana Karenjina nikako nisu smorna dela, iz njih može dosta toga da se nauči kad bi deca, a i profesori, zaista malo razmislili o tim delima, a ne da ih samo otaljaju, unapred ih određujući kao dosadu. Tu je dosta i na profesoru srpskog da ta dela približi deci. Možda nije loše postaviti pitanje učenicima kako bi se oni ponašali da se nađu u situaciji i kojoj se našao glavni junak. Tako će doći do toga da li opravdavaju ili osuđuju postupke glavnog junaka, da li razumeju njegove razloge...
 
Prisoner:
Evo ja ću da napišem koju reč iz ugla roditelja svežeg djaka, i to za časove srpskog jezika u srednjim školama.

Ne znam kako je u drugim osnovnim školama ali u školi u kojoj je išao moj sin nastavni plan srpskog jezika bio je očaj živi. Dakle, jedan čas se uče padeži, sledeći čas se obnavljaju, onda ide čas-dva analize neke pesmice, pa sledeći padež, opet jedan čas, čas ponavljanja, pa, recimo analiza nekog teksta. Sve u svemu, za svaki padež bila su predvidjena po dva nastavna časa sa velikom pauzom izmedju svakog padeža. Ne moram da govorim da na kraju školske godine veliki broj djaka nema pojma šta su padeži. Do kraja osmog razreda padeži se nikad ne obnavljaju, nego samo u onom pripremnom delu za polaganje prijemnog. Dakle, u srednje škole deca u velikom broju dolaze nespremna za dalju nastavu. To je prvi problem za kojim se susreću predavači iz ovih škola.
Drugi problem su domaći zadaci i pismeni sastavi kojih je jako malo. O govornim vežbama, usmenim analizama tesktova da i ne govorim.
Profesor mog sina kaže da se svake godine hvata za glavu i ne zna odakle da krene kad su prvaci srednje u pitanju..

Takvu decu u srednjoj školi sačeka odvratan zastareli nastavni plan koji i pored dobre volje predavač ne može i ne sme da menja. Decu koja nisu naučena da čitaju i pišu u srednjoj školi sačeka smorna Antigona i još smornija Ana Karenjina. Ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da su današnja deca prvo uzela u ruke miša pa tek onda olovku. Njih jednostavno ne zanima napisana knjiga pre sto godina.
Znači, profesor u srednjoj školi se susreće sa nepismenošću djaka ( oni zaista ne znaju da pišu !) o gramatici veze nemaju i ne vole da čitaju. Šta on da radi s njima? Zaista teško pitanje. Na drugu stranu što takvi djaci beže sa časova smornog srpskog i ko zna gde lunjaju oko škole. Zašto im onda uporno poturati pod nos kao obavezu Anu Karenjinu kad retko ko to zaista pročita? Ili se skidaju s neta već uradjene analize ili se gledaju filmovi.
Kako profesori znaju za taj jadac, onda imamo situaciju u kojoj profesor srpskog , govorim za školu mog sina ) izgubi dva časa na ispitivanju djaka kakvi su bili dugmići na Aninoj bluzi ikakvu je imala tašnu kad je upoznala Vronskog, da bi na taj način proverio da li je djak čitao knjigu ili samo maznuo tudju analizu !

Ne znam zaista koliko je tačno da profesor ne sme menjati nastavni i plan i program mada bi se možda po tom pitanju nešto moglo uraditi. Zašto ne zadati klincima da čitaju preko vikenda neku savremenu knjigu? Knjigu koja govori o vremenu u kojem oni žive? Modernog i lako čitljivog stila, savremenog pisca? Knjigu koja će govoriti o njihovim problemima, probemima vremena u kojem žive, zašto ne i našeg pisca? Bukvalno ih na lako štivo navući na knjigu.
Naša deca su agresivna, sklona tučama i rešavanjem problema pesnicama jer nisu učena ni naučena da te probleme rešavaju na kulturni, civilizovani način.
Nisu načitana, jednostavno.

Tako da i pored dobre pojedinih profesora ne vidim neki boljitak što se klinaca tiče sve dok oni iz Ministarstva ne ukapiraju u čemu je problem. Menjati nastavne programe i uskladjivati osnovnu školu sa srednjom. Bolja organizacija, više rada na opismenjavanju u osnovnoj, više slobodnih sastava i domaćih zadataka, govornih vežbi da bi tako pripremljen djak mogao u srednjoj raditi književnost.
Kliknite za proširenje...

ja vas podrzavam. jadna deca, a i roditelji s njima. programi su toliko zastareli i jadni da je to strasno i porazavajuce. profesori su nemotivisani jer su pare za koje rade jadne i prejadne. a i nemaju nekog 'revizora' da ih kontrolise, nego svako misli da je mnogo pametan. i niko se ne usavrsava i misli da ce biti prof 200 god. a kad bi im se malo pipretilo, da vidite kako bi svi poceli da se u najmanju ruku trude oko dece i toga sta ce i kako da nauce. i sistem je truo i opet zakljucak: jadna deca!
i djaci su lenji ali i nemotivisani to je srz problema, ali isto se odnosi i na profesore.
nije dovoljan argument Ana Karenjina je klasik i to moras da procitas.
jer je njihov kontraargument da je to dosadno i da ih se ne tice. i vise su oni u pravu nego prof koji tvrde Ana Karenjina mora da se procita. zasto mora? sta ako se ne procita? dobicu keca, pa sta? kako ce mi to pomoci u zivotu? cemu to sluzi? sta me briga koliko je volana na haljini imala? s tim treba da se izbori prof a ne sa tim sto su deca lenja jer lenji su i oni ako 200 god voze jednu istu pricu i misle da su uzasno u pravu
 
Koliko je meni poznato mi smo zemlja gde se maternji jezik uči sa najmanjim brojem časova. Ja bih uveo posebne predmete i
to srpski jezik i srpska književnos i to sa po 5 časova svaki predmet nedeljno.
Koliko sam mogao da primetim sve je mladih ljudi koji pravilno, gramatički govore a o znanju književnosti da i ne govorim, prava katastrofa.
Pristup srpskom jeziku i srpskoj književnosti je prevaziđen, mora se učiniti zanimljivijim ali i obaveznim.
Ali, šta mi tu raspravljamo kada još nemamo zvanični Pravopis a i Rečnik srpskog jezika. Totalni raspad sistema.
 
Poslednja izmena:
Radda65:
Govorite iz ugla roditelja, a dirate u srž profesije. Ako ste po profesiji predavač, mogli ste da date neku ideju, a ako niste, niste morali da analizirate nešto u šta se ne razumete.

Iako nisam profesor srpskog jezika već matematike, na neka opšta načela mogu da se osvrnem. Kažete: nastavni plan u školi vašeg sina, koji se ne sme menjati. Nastavni plan je isti za sve škole, bar globalni, a operativne planove donose sami predavači u okviru svojih aktiva. Dakle, zna se šta je ono što mora da se obradi u okviru jedne školske godine, nekakvi eksperti su odredili i sa koliko časova, ali redosled ne mora striktno da bude isti. Ali kada se jednom napiše, on mora da se poštuje. Nastavnik ima slobodu da ga koriguje u određenim granicama, jer nisu sva odeljenja ista. U nekom će morati da se zadrži duže oko nekih bitnih stvari, dok će negde moći da kaže i nešto više od predviđenog, naravno ako je jači sastav. Najvažnije je da to što je radio na času i zapiše, a ne, kao što se često dešava, jedno piše a radi sasvim drugo. To su loši profesori, koji nisu dobro shvatili suštinu planiranja. Zbog raznih takmičenja, nije loše pridržavati se redosleda iz odobrenog udžbenika, ali to nije obavezno. Konkretno, ja kada radim npr. trougao, osvrnem se na uglove i stranice, zatim pređem malo na sabiranje i oduzimanje razlomaka, pa konstrukciju trouglova, pa se vratim na množenje i deljenje razlomaka. Sve to u želji da deci ne dosadi maratonsko dvomesečno računanje, ili, s druge strane, geometrija koja ume da bude jako neprijatna za pojedine učenike. Pa i jednolična ishrana bi vam dosadila, ako bi potrajala.

Što se sastava tiče, njih kao po pravilu pišu majke i sestre, a vi bi ih više. Da, i ja bih, ali nenajavljeno, a opet vezano za lektiru koju su pročitali. Tada bi se stvorila prava slika, koja bi , verujte bila poražavajuća. Kažete, smorna Ana Karenjina ili Antigona. Pa nećete valjda Marka Vidojkovića koga tinejdžeri obožavaju, ili Mi deca sa stanice Zoo
.
Ja sam ovu temu drugačije shvatila. Mislim da je Sokolica M želela da čuje ideje KAKO treba da izgleda čas koji će biti po meri učenika, zanimljiv a ne suvoparan, i kako da lekcija koja se obrađuje ne bude samo moranje koje će trajati do narednog propitivanja, već naći primenu u svakodnevnom životu. Često kažem svojim učenicima kad predajem novu lekciju: ovo pamti i vaša baba, i to u pola noći da je probudite, toliko je važno.
Kliknite za proširenje...

hmmmm! pa je l postavljac teme sokolica rekla da mogu da se ukljuce i oni koji nemaju veze sa profesurom!? i da nije rekla valjda svako može da kaže šta misli, a naročito ljudi koji imaju školsko dete u kući! njihov je glas vrlo dobrodošao, naročito ako nisu u fazonu eto moje jadno dete upropastila škola, dakle ako imaju iole samokritičnosti na umu kad se upuštaju u konverzaciju, odn. ako nisu u fazonu ajmo da svaljujemo krivicu jedni na druge.

pa šta ako neko dira u srž profesije! malo nekog drugog mišljenja da se čuje nekad. ili ćemo svi zauvek ostati u jednoumlju i ubedjenju kako je neko nekad sve uredioi a mi samo da pratimo i slušamo i da se pridržavamo (ovo je direktna prozivka zastarelim nastavnim planovima, napisanih ko zna kad i revidiranih nikad)
ja sam u osnovnoj imala za nastavnicu matematike isfrustriranu kretenku koja nije zavrsila fax a radila je u skoli (zbog nedostatka kadrova, opet raspali sistem!), a kažem isfrustrirana kretenka zato što nije ni htela da studira matematiku nego ju je naterala keva (to je sa nama podelila -postavlja se pitanje zašto, šta bre mene briga ko je tebe šta u životu naterao) i vrlo bih volela da je neko nju njoj slične dirnuo u srž profesije! ko je tera da predaje? mama? super!
poenta je da je na mestu profesora nebrojeno mnogo ljudi koje ta profesija i ta pozicija ne zanima a moj lični problem sa pomenutom 40 - something gospođicom je bio što me je psihički maltretirala jer je istripovala da sam bla bla, ali onda su me branili svi ostali prof pošto sam bila dobro dete i nisam ni uradila to što je ona istripovala i opet bla bla pa se ona dodatno iznervirala što nije u pravu i onda još više nagazila po meni a i ja po njoj ignorisanjem matematike - tako dete misli da se osveti nekom ko ga maltretira, to je zamena teza, ima u psihologiji fino objašnjenje o tome, u svakom slučaju začarani krug i long story! i rezultat je koji: mrzim matematiku do kraja zivota ćao! i za to je kriva lično ona. jer sam do pojave nje kao moje nastavnice išla na takmičenja i u one neke sekcije o matematici (hahhaha sad mi to nepojmljivo!)

'niste morali da analizirate nešto u šta se ne razumete', pošto ne mogu da shvatim da ste ovo napisali, moram na to posebno da odgovorim:
1. svako ima pravo da analizira šta hoće i da iznosi svoje mišljenje
2. ne mora neko da bude profesor da bi smeo da kometariše rad profesora
3. nije tačno da se roditelji školske dece 'ne razumeju' u rad profesora, jer žive sa detetom koje pola svog vremena provodi sa tim profesorima
4. profesori nisu bogom dani da se njihov rad ne sme kritikovati i sa strane se bolje vidi šta je i kako je
5. ako ste vi sujetni i ne dozvoljavate da vam se dira u srž profesije, to je vaš lični stav a ne kako bih rekla neki opšti stav. ja baš naprotiv, hoću da čujem šta roditelj mog djaka misli šta ja radim kako valja a šta ne i isto hoću i svog đaka da čujem a ne samo roditelja, i to upravo o srži profesije drugim rečima je l smaram ili ne smaram i zašto
 
još moram da kažem nešto o Marko Vidojković i Mi deca bla bla što ste pomenuli. zašto ne i to? moje lično mišljenje o tim knjigama je da su užasne ali zašto ih ne uključiti? ne mora zvanično, nego nezvanično, uzmete jedan pasus, dovoljno je, uradite detaljnu analizu sa decom na času i da vidite kakav ludilo kreativan čas od toga nastane. ja nisam radila to, ali jesam nešto slično. ne može se ignorisati marko vidojković i njegova književnost. nego da se kritički odnosi prema njemu to je poenta, isto kao i prema ani karenjinoj, a ne ko slepci da ponavljamo kako ja ana karenjina klasik i genijalno i mora da se zna, a marko debil i pise gluposti
pa cak i da je to zakljucak, do njega mora da se dodje, a ne da se iznese kao gotov proizvod
 
Bravo jelizaveta, slažem se sa svim što si rekla.
Meni dijete sljedeće godine treba da krene u školu i već sam u panici, a dok do srednje stigne ko zna šta će biti. Razmišljam da se ispružim i upišem dijete u neku međunarodnu školu. Nije mi toliko važni ni ako će manje da nauči (mada, koliko vidim, ni državne škole više nisu kao što su bile), važnije mi je da dijete sve to pregura bez prevelikih stresova i frustracija.

Proces obrazovanja, koji bi, je li, trebao biti najljepše doba, na ovim prostorima je toliko traumatičan da se svako od nas, siguran sam, sjeća bar dvoje ili troje nastavnika/profesora sa škola ili fakulteta koje su pohađali kojima bi trebalo dati sudsku zabranu rada u obrazovnim institucijama.
 
A i što se tiče ovoga oko lektire.
Ja sam odavno rekao da smatram da smisao lektire više treba da bude da djeca zavole čitanje i književnost, a na da pod pritiskom iščitaju ne znam koliko kanonizovanih klasika. Nemam ništa protiva Ane Karenjine, ali većini djece tog uzrasta ta knjiga vjerovatno ne može biti posebno zanimljiva. Vjerovatno im je i preduga. Sjećam se, dosta davno, bio u lektiri za srednju školu Marinkovićev Kiklop. Kom sedamnaestogodišnjaku će to biti zanimljivo? Djeca su to čitala s istim osjećajem kao kad su učila latinske deklinacija napamet.
U stvari, prilično sam siguran da ima dosta djece koja, kad završe srednju školu, zbog te torture neprimjerenom lektirom godinama, ili možda nikad više, ne uzmu knjigu u ruke.
E sad, nisam baš ni za Vidojkovića i slično, ali neki srednji put mora se naći. Kamijev Stranac je, koliko se sjećam, svima bio interesantan. Treba više takvih knjiga, ne predugih, a koje mogu biti interesantne tinejdžerima, a opet koje nešto vrijede i mogu kod knjih razviti dobar čitalački ukus.
 
i sokolice izvini na oftopiku, evo i mojih predloga

OBAVEZNO INTERNET ukljuciti u nastavu na sve nacine. narocito ako predajes u srednjoj skoli! znaci gde god mozes udeni ga.

i druga najvažnija stvar je da oni pričaju, znači što manje ti, a što više oni

i ako radiš u srednjoj školi obavezno teme koje su tabu tipa sex, homoseksualizam itd.
 
U školi (naročito srednjoj) se traži sloboda mišljenja. Zadrti profesor kojem je stalo samo do jedne ideje (njegove) nikada neće biti zadovoljan odgovorima.
Moje je mišljenje da klinci nisu toliko nezainteresovani koliko ih mi kritikujemo. Samo ne pronalaze zadovoljstvo u nečemu što iz prve ruke ne mogu da razumeju. Ovde konkretno govorim o domaćoj lektiri. Najbolje je ubediti ih da lektire nisu tu kako bi se nečim dodatno zanimali, već kako bi razumeli jedni druge.
Možda deluje smešno, ali kada sam bio u srednjoj meni je to pomoglo da pređem i preko najodbojnijeg štiva.
 
Imam štošta da napišem, ali da ne preteram odjednom počeću od osvrta na post Prisonera...

Važeći nastavni program jeste u velikoj meri dosadan za đake.
Iako i dobar deo te dosade određuje način organizovanja časa, tj. sami nastavnici i profesori.

Na neki način, taj program je prevaziđen. Ono o čemu ja stalno govorim, a i na ovom mestu ću ga ''podvući'' - ovo je nova era, i sama atmosfera vremena i promenjena naša energetska struktura zahteva drugačiji pristup nastavi...
Veliki nedostatak programa jeste njegova predvidivost. Upravo to: jedan čas novo, dva časa obrade...
A sa decom (pa čak i sa starijima) ne može da se tako radi - svi mi volimo da nam se duh uzdigne, mašta razigra...
Što zbilja dovodi do teorije da predavač mora biti virtouz, jer sa jedne strane treba da ispoštuje ono što mu je naređeno da predaje, a sa druge strane treba uvek da uvodi taj momenat ''neočekivanog'', da ne dozvoli da mu predavanje postane rutinsko...

Znam, ovo što sam rekla zavisi najviše od ličnosti - koliko će neko naći u sebi motivacije i entuzijazma da tako radi...
A većina je nemotivisanih (donekle opravdano).

No, naša utučenost danas - sutra imamo loše potomke, bez znanja, bez volje, bez sistema razmišljanja...

Kada je u pitanju književnost koja se radi u školi, puno je tu neprimerenosti uzrastu. Ma koliko da su neka dela blistava, moramo da priznamo da nisu odgovarajuća određenoj životnoj dobi. To su isilovani i izgubljeni časovi - deca ne shvataju (normalno) težinu i poentu nekog dela, samo prolaze kroz to...
A TO ne prolazi kroz njih...

Rešenje je, za svako delo pojedinačno, tražiti put do dečje sposobnosti poimanja.
To može da se radi tako što će, ako se obrađuje Sumnjivo lice, da se uzmu za primer likovi koji su njima poznati sa televizije... duhovito, i vrlo verovatno uspešno da upamte čas i ponesu (sami dođu) do neke poruke - što je, po mom mišljenju, ono čemu treba stremiti...

Profesori koji pitaju za boju cipele junaka nekog romana pokušavaju da budu strogi ili interesantni, a nije isljučeno da ni sami ne znaju suštinu.

(Nastaviće se... :))

MOLIM VAS, I LJUDI KOJI NEMAJU VEZE SA PROFESUROM, MOGU DA SE JAVE NA DISKUSIJU! :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Konj_na_belom_princu
Čekaonica za Dejanovu kafanu
Odgovora
11
Pregleda
121
Konj_na_belom_princu
Konj_na_belom_princu
Nina
Slavica Rakčević - Kamen za maštanje
Odgovora
0
Pregleda
137
Nina
Nina
Baudrillard
Nagrada Goran Petrović za neobjavljenu zbirku priča
Odgovora
0
Pregleda
137
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top