,,kako da stanem na svoje noge,,

Ne znam kako da pocnem, imam 28 godina i klinca koji ima 2,5 god. Njegov tata i ja vec godinu dana ne zivimo zajedno, a ja i dalje ne mogu da organizujem svoj zivot. Volela bih da porazgovaram sa nekim i cujem tudje misljenje ( pa marak bila i kritika)

Zašto bi te neko kritikovao?
Opiši nam svoju situaciju, jesi li zaposlena, imaš li stan, da li ti dete ide u vrtić, gde su ti roditelji, zbog čega razvod.....

ej.. otkucala sam ceo esej koji sam greskom izbrisala. Kako da pocnem kad nisam sigurna ni da sam izabrala pravu opciju da ti odgovorim. Stvarno sam pacijent draga apotekarka. Evo ovako, za gospodina bivseg sam se udala sa 19 god. on je stariji od mene 14 god. Desila mi se ,,Bosna,, i sve ono sto ide uz to. Tako da na svoje ne mogu bas da racunam, a inace su Crnogorci sta onda da ti kazem. Brak je bio beg i ja sam toga svesna, mada mi je prijala cinjenica da sam mazena, pazena i da vise ne moram da brinem o bilo cemu. (nije da nas roditelji nisu mazili, ali ima nas cetvoro a ja sam najstarija, pa onda mozes da zamislis a i sve sto se desilo, pa su imali preca posla). Sve je to lepo funkcionisalo neko vreme, dok smo radili zajedno, zezali se i putovali, a onda je meni pocelo da smeta to sto je on o svemu sam odlucivao, pa i o tome da li cemo i kad imati dete. Ipak sam ja od zivota htela nesto drugo, htela sam da me neko konsultuje u vezi necega, da odluke vezane za nas donosimo on i ja, a ne njegova mama, sestra i on. Da me ne laze (a to je cinio vrlo cesto) to me je izludjivalo. I tako vreme je prolazilo a nas zivot se sveo na to da stalno pricamo o poslu, ( inace radi se o poslu koji je zanimljiv ali ne donosi adekvatnu nadoknadu za rad koji se ulaze, uvek smo bili u dugovima i leti kad nije sezona zavisili smo od njegovih).On naravno nije hteo ni da cuje da radi nesto drugo... Pazi ima toliko toga sto nije funkcionisalo da mislim da bi mi trebalo 5 dana da sve napisem. Uglavnom, posle mog silnog insistiranja dobili smo klinca posle 7 godina braka. A ja kao i sve ostale guske sam racunala da ce se nesto promeniti kad dobijemo dete da ce ipak poceti na zivot da gleda malo drugacije ( ozbiljnije) To se naravno nije desilo i ja sam pocela lagano da pucam. Preko nekih prijatelja sam nasla posao i ostavila klinca sa 6 meseci da bi pocela da radim ( to mi je opet bila velika greska)cuvala ga je njegova mama i sve je to o.k. ali moj posao je zahtevao dosta odsustva) I tako sam ja vremenom ukapirala da pocinjem da gubim svoje dete, odnosno da je on vise vezan za tatu i babu nego za mene. Kulminacija se desila proslog leta kad je mesto mora koje smo planirali on kupio neki krs od kola iz 70 i neke i tako nas ispalio za more. Znam da to i nije neki razlog da se brak raspadne, ali mislim da su te neke stvari bile kap u vec prepunoj casi. Krajem septembra sam ga vec onako na ivici zivaca izbacila iz stana ( koji je inace vesernica jos ne legalizovana) na njegovo ime ( pa sad reci, ili sam luda ili mnogo hrabra da uradim tako nesto) i od tad ne zivimo vise zajedno. Podneli smo zahtev za razvod, stan je status kvo, moj posao je dalje tu mada je pitanje do kad, ja u dugovima do guse, jurim za svaki dinar koji moram da mu izvlacim klestima. Sve u svemu on se sredio, otisao je u stan koji mu je ustupila mama, ima devojku koja ima 20 godina i kao da gledam film iz pocetka. Veruj mi nisam ljubomorna niti zalim za njim, ja vise nisam mogla da zivim tako, samo mi nije jasno kako jos uvek ne mogu da se skockam i krenem dalje. Ne znam kako da postignem taj neki mir koji mi je potreban da bi pocela da zivim opet normalno. Proslo je i vreme kada sam uzimala sedative,potom vreme jedne propale veze od par meseci koja mi je godila samo u pocetku (dala mi je malo na vrednosti) i moj odnos sa sinom se popravio, mada je i dalje vezan mnogo za njih, jer dosta cesto boravi tamo, zbog prirode mog posla ( radim po smenama cak i vikendom). Sve u svemu mislim da sam te ugusila, to nije sve, ali necu vise pisati jer mislim da ovo niko nece imati zivaca da cita. Samo mi molim te napisi ako znas neki recept kako se izlazi iz svega i sta je to po tvom misljenju sto blokira zenu da krene dalje normalno

zasto zenu...to nije zenski problem..ma i ja kao ocu da ucim i uvek sednem na net
kako bi ti volela da zivis?
pazi za vesernicu ako nije legalizovana...ovde kod mene su popi*deli na komsiju koji je uspeo da je otkupi a platio je krecenjem...stan! ali mogu i da te izbace

Stvarno si napravila milion grešaka jednu za drugom, prva u nizu je što si se tako mlada udala a poslednja što ga juriš za pare.
Ovo prvo te je unazadilo i uskratilo za toliko lepih iskustava u kojima bi sazrela i naučila kako da se postaviš u situacijma kao što je ova a ovo poslednje je katastrofa u svim poljima.
Ako je posao toliko dobar da si počela da ga radiš kada ti je bebac imao 6 meseci, može li se od njega živeti?
Sagledaj svoju situaciju kao da si neko drugi,živiš u tom stanu, on i njegova keva čuvaju klinca kad si na poslu, shvataš li da oni smatraju da ti čine bog zna šta?
A to kako se neki muškarci ponašaju što se tiče alimentacije muka je i slušati i čitati, a kako je tek doživljavati......
Postavi se tako, kao da su ti svi oni neki nebitni poznanici od kojih ne očekuješ ništa posebno.Tako ćeš se osloboditi gorčine, utučenosti, izgubljenosti.
Budi uvek lepo raspoložena ali površna kada si sa njima kad ti trebaju i nemoj se udubljivati u njihove priče.Oni su deo tvoje prošlostii nisu više interesantni.Provodi što je moguće manje vremena sa njima.Počni da razmišljaš o upisivanju deteta u vrtić, nalaženju žene za bebisitovanje kad radiš u smenama.
Kada se definitivno otkačiš od njih, osećaćeš se drugačije, opištenije i bićeš prijatnija i samoj sebi i okolini. Možda je situacija suviše konfuzna da bi sad po svaku cenu tražila nekoga za vezu, možda je bolje da bude vakum nego da prostor popunjava neki nesposobnjaković.

e ova ti je dobnra. +

Nema univerzalnih saveta.Niko ti ne može pomoći, ali ti možda može biti malo lakše ako znaš da je većina razvedenih žena prošla kroz tu fazu. ( Za muškarce zaista ne znam.)Imala sam osećaj da je ceo moj život odjednom stao, a niko iz mog okruženja nije mogao da me razume, sem onih koji su i sami kroz to prošli. Još dugo će ti biti teško, još dugo ćeš se preispitivati gde si pogrešila, još dugo ćeš biti ranjiva...Znam kako ti je i znam da ti sad verovatno neće mnogo značiti ako ti kažem da vreme leči sve...ali polako i postepeno.

Hvala ti za tih ,,milion gresaka,, vrlo sam ih svesna. Postoje neke stvari koje mozda nisam precizirala, klinac ide u vrtic i to vec godinu dana, oni ga cuvaju kad ja radim drugu i vikendom. Sto se tice posla u tom momentu kad sam pocinjala da radim mi je izgledalo kao nesto sto moze biti O.K. Ni sada stvari nisu bas tako ocajne kao sto ih ja mozda prezentujem, kad mi naidje faza samosazaljenja, ali ipak nije dovoljno. Znam... kome je danas dovoljno para, meni je veliki problem da se dovedem na pozitivnu nulu. Mislim da bih onda nekako mogla da funkcionisem. Mnogo mi je gore to sto ne mogu da se dogovorim sa njim u vezi deteta, nacina vaspitanja i odnosa prema klincu. On je njima prvi, pa se samim tim u startu razlikuje sama postavka stvari. Kod njih moze sve, uvek je pretrpan igrackama i paznja koju mu posvecuju je mnogo veca, nego kad je samnom. Ja i nisam bas uvek u elementu i raspolozena za igru, a on svoje nezadovoljstvo zbog toga pokaze tako sto izjavi ,,ja hocu kod taje, tamo mi je lepse,, da li mozes da verujes da to kaze dete od dve i po godine. Te stvari me mnogo bole, pa nekad mi se cini da pravim veliku gresku, sto uopste pokusavam da ga zadrzim na silu (zaista mi se cini da je to nekad na silu). Znam da je mali i da neke stvari jos uvek ne moze da rezonuje, ali se bojim da ne mogu da im pariram u tim nekim stvarima i da cu ga jednog dana izgubiti, bas zbog toga. Cak i kad mi nije dan, a ja se trudim da napravim atmosferu, to nije to, nisam srecna jer sve mi je to mnogo izvestaceno i ne mogu da se opustim da budem ono sto jesam. Veruj mi da mi je dolazilo da odem iz ovog grada i da ih nikad vise ne kontaktiram, ali znam da nemam prava da to uradim zbog deteta, nemam prava da ga odvojim od njih. Znas dolazim do zakljucka da sam jedna vrlo posesivna osoba i da je tu moj glavni problem. Sta mislis o tome... Veruj mi niko ne bi bio srecniji od mene kad bih mogla da ne zavisim od njih. Opet me hvata faza samosazaljenja... necu vise da pisem, bojim se da cu otici predaleko u kuknjavi a to nicemu ne vodi i to znam.

Ne znam koliko je uputno i zahvalno ovako mesati se u neciju intimu i neciji tudji zivot ali prosto ne mogu da odolim a da ne napisem par reci,u najboljoj nameri,bez zelje da ti nesto popujem i delim neke savete.Pisem ovo zbog tvog zakljucka,zbog njega najvise,to da si posesivna osoba. Ne bih rekao,cini mi se da si jako nesigurna,ne posesivna. Normalano je i ljudski taj strah sto osecas da ces izgubiti dete,mislim njegovu paznju i ljubav i upravo tu se ogleda tvoja nesigurnost,nema tu nikakve posesivnosti rekao bih,no da ne ulazim previse u neku tvoju intimu,sta htedoh da ti kazem,jedan savet mali,naravno ako zelis da ga prihvatis a vezano je za tvoje pitanje,kako da stanes na svoje noge.
E pa osnovna stvar,ne misli na proslost,kakva je takva je,ne misli na greske,ne mozes ih sada ispraviti.Najlakse je kukati nad prosloscu i upasti u vrtlog samosazaljenja,to je zacarani krug iz koga nema izlaza. Zaboravis je! Prihvatis je kao takvu kakva je,kakva jeste! I postasvis sebi cilj! Gledas u buducnost,radis na svome cilju i sve se okrece za 360 stepeni.Vratiti ce ti se i osmeh i samopuzdanje.Jednostavno gledaj napred i glavu gore!Ne postoje laka resenja u zivotu,za sve se treba boriti i izboriti.Puno srece!
P.S> Najlakse je biti kukavica i predati se,a duboko verujem da ti to nisi!

Mislim da bi pametnije bilo da procitas poneku knjigu iz psihologije i sociologije, odgajanja dece i odrastes kroz to...
Tako ces otkriti sta tebi odgovara, iskustva ces kupiti ali ne na svojoj kozi i IZBECI IN RESENJA TVOG PROBLEMA KOJA MOZDA UOPSTE TEBI NE ODGOVARAJU (u smislu da ce urediti sistem ali nece doneti srecu).

Uredjen sistem nije ono sto te zadovoljava, da potsetim imala si uredjen sistem , ali to nije bilo dovoljno.Zato ti treba odgovarajuci uredjen sistem.
A sta je odgovarajuce samo ces ti znati.....