Taxi u Beogradu

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pera zdera

Pera zdera

Buduća legenda
Poruka
37.518
Beograđanima će već od sledeće nedelje biti svejedno da li će taksi zaustaviti na ulici ili ga pozvati telefonom, jer će za vožnju plaćati isto. Ovakvo rešenje, rezultat je dogovora gradskih vlasti i taksi udruženja.

Taksisti već neko vreme traže da se uvede jedinstvena cena taksi usluga, zbog, kako tvrde, manipulacija popustima kojima su skloni neki nesavesni taksisti.
- Popuste treba da ukinu sva udruženja jer se oni zloupotrebljavaju. Postavlja se pitanje, ako svi taksisti imaju istu osnovicu za oporezivanje, zašto onda cena taksi usluga ne bi bila jednaka ista za sve? Takođe, cena mora da bude u skladu sa platežnom moći Beograđana, a trenutna cena to jeste. Tvrdim da je 90 odsto beogradskih taksista za to da se uvede jedinstvena cena – kaže za „Blic“ Milivoje Armuš, predsednik Upravnog odbora „Beotaksija“.
Gradske vlasti ovih dana kompletiraju dokumentaciju neophodnu za donošenje odluke kojom se reguliše cena taksi prevoza. Oni u dogovoru sa Ministarstvom trgovine i usluga rade na izradi jedinstvenog cenovnika kojeg će svi morati da se pridržavaju. O ovom predlogu gradonačelnik bi trebalo da se izjasni početkom februara.
- Konačnu odluku, svakako će doneti gradonačelnik . Planiramo uvođenje jedinstvene propisane cene, što u praksi znači da će važiti samo jedna cena i da neće postojati minimalna i maksimalna. Ovu mogućnost razmatra Uprava za cene grada Beograda u saradnji sa Ministarstvom trgovine i usluga. Mi smo još 2005. godine usvojili studiju u kojoj se ističe da je jedinstvena cena idealna. Ovo je ujedno i praksa u većini svetskih gradova. Na donošenje jedinstvenog cenovnika bi trebalo gledati kao na jedan vid dodatnog uređenja taksi prevoza. U sklopu toga biće propisana i fiksna cena od aerodroma do grada, potpuno van taksimetra, biće ukinut popust na telefonski poziv – kaže za „Blic“ Dejan Mali, član Gradskog veća.
Na pitanje gde je tu slobodno tržište i čime će se taksisti kao slobodni preduzetnici boriti za mušterije, Dejan Mali odgovara da se tom odlukom neće u potpunosti izuzeti postojanje tržišta, ali da se taksi delatnost tako može urediti jer je to vid javnog prevoza koji uređuje Grad.
- Čime se taksisti u Parizu, Rimu i Londonu bore za mušterije?- pita Dejan Mali i dodaje da se još razmatra kako će se sankcionisati oni taksisti koji se ne budu pridržavali usvojenog cenovnika. Izvesno je samo da će sprovođenje propisa kontrolisati inspektori, ali još nije utvrđeno da li će oni biti u nadležnosti tržišne inspekcije ili Sekretarijata za inspekcijske poslove
 
i kako to da samo taxisti imaju tu potrebu da otvaraju teme i da non stop tupe o svojoj profesiji? :confused:
missim...jel imate vi zivot van tog jebenog posla...ono..prijatelji,porodica...neka druga tema za razgovor,neka druga interesovanja?
otkud taj bolesni nagon za tako beskrajno dosadnom promocijom svoje profesije???
 
Raspitao sam se kod taxista o ovom problemu pošto se vozim bukvalno svaki dan. Naglašavam da su taxisti sa kojima se vozim regularni sa taxi dozvolom automobilom euro 3 propisanim od strane gradske vlasti i naravno da nikad nisam imao neprijatnosti tokom mog korišćenja njiihovih usluga. U našoj komunikaciji smo došli do saznanja da ljudi ne poznaju dovoljno funkcionisanje taxija i identifikaciju regulatnog taxi vozila što je vrlo jednostavno. Glasi ovako: svako taxi vozilo ima tzv. službeni broj ( to je onaj broj koji se nalazi pored natpisa TAXI na onoj tabli na krovu vozila na kojoj se vidi kojoj asocijaciji pripada vozilo, tj. koji ste taxi zvali ili koji vidite na ulici ispred vas (nebitno da li je Pink, Beotaxi, Beogradski taxi vozači, Maxiss)zatim imaju još jednu tablu na krovu elipsastog oblika plavu sa belim brojevima tzv. "kvisko". Kada vidite takav taxi slobodno uđite i vozite se jer nema prevare jer su to regularni, a ako ni tu niste sigurni pozovite telefonom ( sva udruženja imaju neki kratak broj tipa 9801 ili 9802 i sl.) i sačekajte da vam kažu koji službeni broj iz tog taxi udruženja dolazi po vas obično kažu: " doćiće vozilo npr. 123 za toliko minuta. U ovom slučaju nema greške a dobijate i popust na poziv. Znači znate koje ste udtuženje zvali, znate koji službeni broj vozila dolazi po vas i sve nepravilnosti možete prijaviti mobilnim telefonom još u toku vožnje ako sumnjate da ste pokradeni. Podrazumeva se da možete svaki put tražiti da vam taxista izda račun za vožnju u kojem je navedeno relacija vožnje, vreme, iznos, njegov službeni broj i pečat i potpis. Na pečatu je njegovo ime i prezime i adresa a račun je obično sa logom udruženja tako da imate odmah sve podatke pred vama. (ove podatke sam i ja naknadno naučio od njih jer me interesovalo zbog pravdanja mojih vožnji u mojoj firmi).
Naravno, radoznao kao svaki Srbin i ja sam se pitao u čemu je problem i što štrajkuju i zašto neće kase i kako misle da blokiraju ceo grad kad je to ipak jedna loša akcija koja svima šteti i ne donosi baš ništa dobro osim besa i zakrčenja celog grada. Svi od reda kažu isto.
1.mi smo bili primorani da menjamo automobile u euro 3 i mnogi su podigli kredit na 5 do 7 godina kupujući polovne ili nove automobile. Kod nas su cene i novih i polovnih automobila iste ili veće nego u EU
2.nemaju nikakvih popusta kod kupovine rezervnih delova, mehaničarskih servisa ovlašćenih servisa (loš primer je auto na kredit ili lizing gde je ugovorom obavezano da auto mora da se održava samo u ovlašćenom servisu za vreme perioda otplate duga a ovi naplaćuju neverovatne sume jer ih drže u šaci zbog kredita
3. poskupljenja gorava se dešavaju ali taxi ne poskupljuje srazmerno tome
4. taxi vozač nije zaštićen na svom radnom mestu a ovako mi je objasnio jedan od njih:
"ako prebijete vozača GSP pored svega dobijete i tužbu zbog napada na radnom mestu, a ako napadnete taxistu kao da ste napali nekog u kafani i nema govora u toku suđenja da je bio na radnom mestu jer to tako ne piše u zakonu." Neverovatno. Proverim sa koleginicom pravnicom i ona mi kaže da je tačno!
5. Imaju izdatke koji su:
oko 12000 dinara za porez, doprinose zdravstveno i socijno osiguranje
4500-6000 mesečno za kokrišćenje firme i radio veze određenog udruženja a ako to ne žele onda su tzv. samostalci sa onim belim taxi tablama gde piše samo taxi i broj u istoj ravni. Međutim onda nemaju radio vezu i imaju manje posla od ovih sa radio vezom i pripadaju nekom udruženju.
Održavanje automobila i amortizacija se prosto ne da izračunati jer svakog muči neka druga boljka (čini mi se da je problem što noviji amutomobili imaju ugrađene dosta elektronskih komponenti pa ih majstori ne mogu osposobiti nego se moraju kupovati novi a cene su od 50- 500 evra zavisi od dela)
6. Imaju ESTETSKI PREGLED vozila ( ne znam čemu to služi verovatno da stručnjaci iz Srbije utvrde da li je neki od automobila dovoljno lep ili dobar za taxi) koji oni opet plaćaju oko 4500 dinara jednom godišnje
7.a sad omiljena tema DIVLJACI
tj. ljudi koji svojim vozilom bez taxi dozvole stave neku taxi tablu na krov i imitiraju prave taxiste. Njih ćete lako prepoznati jer ne pripadaju ni jednom od standarnih beogradskih taxi udruženja, imaju lošije automobile ( uglavnom nisu euro 3 i stariji su od standardnih taxija). Tu možete da očekujete sve i svašta i u takve automobile se nikada ne seda. Ako niste sigurni pozovite taxi telefonom i čekajte vaše vozilo sa SLUŽBENIM BROJEM koji vam je saopšten da se pojavi.
Taxisti su posebno kivni na činjenicu da ti ljudi rade najnormalnije kao da su regularni.
U čemu je problem?
Inspekcije NE MOŽE NIŠTA DIVLJACIMA !!!
Kako? tako što zakon predviđa da inspektor nema pravo da oduzme vozilo kojim je vršen taxi prevoz bez dozvole ako nije vlasništvo kontrolisanog lica. To znači da divljak kupi auto i ne prevede ga na sebe i kaže da je pozajmio auto i inspektor mu ne može ništa nego ga samo zapiše i šalje mu kaznu na adresu iz lične karte a ovaj po pravilu tu ne živi i sve zastareva a divljak i dalje radi i nikom ništa jer nije na efikasan način sprečen da nelegalno taxira.
Sa druge strane inskpekcija NE KAŽNJAVA one na aerodromu na donjem ulazu sa kojima i ja zamalo da se pobijem zbog neprijatnog cimanja za kofer i rukav i preprečavanja puta ka izlazu kad sam rekao da sam zvao taxi telefonom koji me vozi za 900 dinara u koji god deo grada ja hoću tj. da li idem kući ili idem kod babe i dede da uzmem klince i sl.
Kako reaguju kad ih ja pitam zašto se bunite kad je prosečna plata oko 300 do 400 evra?
Najlogičnije mi je zvučalo ovo
Mismo kupili auto koji košta od 6000- pa na više, radio stanicu koja košta 200 evra plaćamo poreze i članarine svojim udručenjima i ispunjamo obaveze koje se od nas traže a prosečan čovek se samo pojavi na svom radnom mestu i radi na tuđoj mašini, plaćeno mu je socijalno, zdravstveno, doprinosi, porezi ima PLAĆEN godišnji odmor ima topli obrok, markicu za prevoz. Kad se pokvari mašina na kojoj radi on zove majstora i sačeka da proradi a plata ga čeka.
Taxisti kad ne radi auto nema ni prihoda.
Za ovo vreme za koje ovako često koristim taxi a radi se oko 6 godina stekao sam poznanstva koja su vredna pažnje pre svega zato što su pravi taxisti neverovatno dobro obavešteni kako o svim rutama do određene destinacije u gradu, izbegavanju gužve do mnogih drugih najrazličitijih informacija tipa koji je dobar majstor za auto, gde kupiti delove u 23 i 30 u subotu (trebalo za mog prijatelja tik pred odlazak na godišnji) i koji majstor hoće noću da mu popravi auto i to za normalne pare (podrazumeva se da smo pristojno častili i majstora i tog taxistu koji nas je odveo tamo kao da smo mu najrođeniji). Gde da nađemo knjige za školarce kad je bila velika frka i čekalo se kao da su od suvog zlata.
Taxi jeste značajan izdatak, ni ja ga ne bih toliko upotrebljavao da mi nije zbog prirode posla i firme u kojoj radim i njene politike plaćanja mog prevoza, ali i gradski prevoz funkcioniše dosta dobro za razliku kad smo 16 čekali po sat vremena, a tu su i mini busevi koji su još komforniji.
Još nešto da ne zaboravim. Skoro mi je jedan taxista rekao da ljudi koji u njihovo ime pregovaraju sa gradskom vlašću uopšte nemaju zajednički interes sa njima!
Nije mi bilo jasno
Čovek mi lepo objasni:
vlasnici taxi asocijacija njima naplaćuju članarinu i to je redovan prihod za asocijaciju i za njih. Kad se izračuna da standarno taxi udruženje ima oko 800 do 1000 članova i to se pomnoži sa članarinom od oko 50 evra dolazi se do sume oko 40-50 hhiljada evra. Uzmimo da je polovina trošak a vlasniku ostaje prihod u visini članova upravnih odbora uglednih evropskih kompanija. Naravno da njega ne "boli" da li mu radi auto jer ima drugi ili treći i naravno da on ne vozi ljude koji trebaju taxi jer on je gazda taxi asocijacije, a članovi ako ne plate do prvog u mesecu za naredni mesec ne mogu da prihvataju one vožnje koje mi zovem telefonom.
Znači bez ozbiljnog rada inspekcije i zaštite delatnosti i pojedinca koji je obavlja nema ni kvalitetne i uređene usluge.
Gradska vlast mora pod hitno da preduzme odlučujuće korake na sankcionisanju činilaca prekršaja u ovoj delatnosti i to u toj meri efikasno da bi se ljudi koji koriste usluge ove delatnosti osećali bezbedno i da im se obezbedi odgovarajuća usluga za propisanu cenu kao i da bi se zaštitili oni koji ovu delatnost obavljaju profesionalno i po svim propisima.
Dodajem da je u svim uređenim gradovima sveta (New York, Paris, London, Berlin, Madrid, Geneva) propisan broj taxi vozila koja mogu da opslužuju stanovnike tih gradova i da gradske vlasti imaju proisno određen broj licenci koje je dodelio čitaj prodao. Kako neko izlazi iz delatnosti tako ima pravo da proda tu licencu nekom drugom ko ispunjava uslove za bavljenje delatnošću.
To sam saznao pošto sam se raspitao kod taxista u navedenim gradovima na inicijativu jednog našeg taxiste. Kaže čovek ako hoće tako liberalno da dele taxi dozvole neka onda tako liberalno dele i izvozne dozvole za maline, a ne da samo nekoliko ljudi ima monopol i ucenjuje ostale prizvođače mizernom cenom a oni ostvaruju enormne profite na tuđoj muci, jer smo pričali u vreme kad je bio štrajk malinara u Beogradu.
 
Poslednja izmena:
Airedale Terrier:
Raspitao sam se kod taxista o ovom problemu pošto se vozim bukvalno svaki dan. Naglašavam da su taxisti sa kojima se vozim regularni sa taxi dozvolom automobilom euro 3 propisanim od strane gradske vlasti i naravno da nikad nisam imao neprijatnosti tokom mog korišćenja njiihovih usluga. U našoj komunikaciji smo došli do saznanja da ljudi ne poznaju dovoljno funkcionisanje taxija i identifikaciju regulatnog taxi vozila što je vrlo jednostavno. Glasi ovako: svako taxi vozilo ima tzv. službeni broj ( to je onaj broj koji se nalazi pored natpisa TAXI na onoj tabli na krovu vozila na kojoj se vidi kojoj asocijaciji pripada vozilo, tj. koji ste taxi zvali ili koji vidite na ulici ispred vas (nebitno da li je Pink, Beotaxi, Beogradski taxi vozači, Maxiss)zatim imaju još jednu tablu na krovu elipsastog oblika plavu sa belim brojevima tzv. "kvisko". Kada vidite takav taxi slobodno uđite i vozite se jer nema prevare jer su to regularni, a ako ni tu niste sigurni pozovite telefonom ( sva udruženja imaju neki kratak broj tipa 9801 ili 9802 i sl.) i sačekajte da vam kažu koji službeni broj iz tog taxi udruženja dolazi po vas obično kažu: " doćiće vozilo npr. 123 za toliko minuta. U ovom slučaju nema greške a dobijate i popust na poziv. Znači znate koje ste udtuženje zvali, znate koji službeni broj vozila dolazi po vas i sve nepravilnosti možete prijaviti mobilnim telefonom još u toku vožnje ako sumnjate da ste pokradeni. Podrazumeva se da možete svaki put tražiti da vam taxista izda račun za vožnju u kojem je navedeno relacija vožnje, vreme, iznos, njegov službeni broj i pečat i potpis. Na pečatu je njegovo ime i prezime i adresa a račun je obično sa logom udruženja tako da imate odmah sve podatke pred vama. (ove podatke sam i ja naknadno naučio od njih jer me interesovalo zbog pravdanja mojih vožnji u mojoj firmi).
Naravno, radoznao kao svaki Srbin i ja sam se pitao u čemu je problem i što štrajkuju i zašto neće kase i kako misle da blokiraju ceo grad kad je to ipak jedna loša akcija koja svima šteti i ne donosi baš ništa dobro osim besa i zakrčenja celog grada. Svi od reda kažu isto.
1.mi smo bili primorani da menjamo automobile u euro 3 i mnogi su podigli kredit na 5 do 7 godina kupujući polovne ili nove automobile. Kod nas su cene i novih i polovnih automobila iste ili veće nego u EU
2.nemaju nikakvih popusta kod kupovine rezervnih delova, mehaničarskih servisa ovlašćenih servisa (loš primer je auto na kredit ili lizing gde je ugovorom obavezano da auto mora da se održava samo u ovlašćenom servisu za vreme perioda otplate duga a ovi naplaćuju neverovatne sume jer ih drže u šaci zbog kredita
3. poskupljenja gorava se dešavaju ali taxi ne poskupljuje srazmerno tome
4. taxi vozač nije zaštićen na svom radnom mestu a ovako mi je objasnio jedan od njih:
"ako prebijete vozača GSP pored svega dobijete i tužbu zbog napada na radnom mestu, a ako napadnete taxistu kao da ste napali nekog u kafani i nema govora u toku suđenja da je bio na radnom mestu jer to tako ne piše u zakonu." Neverovatno. Proverim sa koleginicom pravnicom i ona mi kaže da je tačno!
5. Imaju izdatke koji su:
oko 12000 dinara za porez, doprinose zdravstveno i socijno osiguranje
4500-6000 mesečno za kokrišćenje firme i radio veze određenog udruženja a ako to ne žele onda su tzv. samostalci sa onim belim taxi tablama gde piše samo taxi i broj u istoj ravni. Međutim onda nemaju radio vezu i imaju manje posla od ovih sa radio vezom i pripadaju nekom udruženju.
Održavanje automobila i amortizacija se prosto ne da izračunati jer svakog muči neka druga boljka (čini mi se da je problem što noviji amutomobili imaju ugrađene dosta elektronskih komponenti pa ih majstori ne mogu osposobiti nego se moraju kupovati novi a cene su od 50- 500 evra zavisi od dela)
6. Imaju ESTETSKI PREGLED vozila ( ne znam čemu to služi verovatno da stručnjaci iz Srbije utvrde da li je neki od automobila dovoljno lep ili dobar za taxi) koji oni opet plaćaju oko 4500 dinara jednom godišnje
7.a sad omiljena tema DIVLJACI
tj. ljudi koji svojim vozilom bez taxi dozvole stave neku taxi tablu na krov i imitiraju prave taxiste. Njih ćete lako prepoznati jer ne pripadaju ni jednom od standarnih beogradskih taxi udruženja, imaju lošije automobile ( uglavnom nisu euro 3 i stariji su od standardnih taxija). Tu možete da očekujete sve i svašta i u takve automobile se nikada ne seda. Ako niste sigurni pozovite taxi telefonom i čekajte vaše vozilo sa SLUŽBENIM BROJEM koji vam je saopšten da se pojavi.
Taxisti su posebno kivni na činjenicu da ti ljudi rade najnormalnije kao da su regularni.
U čemu je problem?
Inspekcije NE MOŽE NIŠTA DIVLJACIMA !!!
Kako? tako što zakon predviđa da inspektor nema pravo da oduzme vozilo kojim je vršen taxi prevoz bez dozvole ako nije vlasništvo kontrolisanog lica. To znači da divljak kupi auto i ne prevede ga na sebe i kaže da je pozajmio auto i inspektor mu ne može ništa nego ga samo zapiše i šalje mu kaznu na adresu iz lične karte a ovaj po pravilu tu ne živi i sve zastareva a divljak i dalje radi i nikom ništa jer nije na efikasan način sprečen da nelegalno taxira.
Sa druge strane inskpekcija NE KAŽNJAVA one na aerodromu na donjem ulazu sa kojima i ja zamalo da se pobijem zbog neprijatnog cimanja za kofer i rukav i preprečavanja puta ka izlazu kad sam rekao da sam zvao taxi telefonom koji me vozi za 900 dinara u koji god deo grada ja hoću tj. da li idem kući ili idem kod babe i dede da uzmem klince i sl.
Kako reaguju kad ih ja pitam zašto se bunite kad je prosečna plata oko 300 do 400 evra?
Najlogičnije mi je zvučalo ovo
Mismo kupili auto koji košta od 6000- pa na više, radio stanicu koja košta 200 evra plaćamo poreze i članarine svojim udručenjima i ispunjamo obaveze koje se od nas traže a prosečan čovek se samo pojavi na svom radnom mestu i radi na tuđoj mašini, plaćeno mu je socijalno, zdravstveno, doprinosi, porezi ima PLAĆEN godišnji odmor ima topli obrok, markicu za prevoz. Kad se pokvari mašina na kojoj radi on zove majstora i sačeka da proradi a plata ga čeka.
Taxisti kad ne radi auto nema ni prihoda.
Za ovo vreme za koje ovako često koristim taxi a radi se oko 6 godina stekao sam poznanstva koja su vredna pažnje pre svega zato što su pravi taxisti neverovatno dobro obavešteni kako o svim rutama do određene destinacije u gradu, izbegavanju gužve do mnogih drugih najrazličitijih informacija tipa koji je dobar majstor za auto, gde kupiti delove u 23 i 30 u subotu (trebalo za mog prijatelja tik pred odlazak na godišnji) i koji majstor hoće noću da mu popravi auto i to za normalne pare (podrazumeva se da smo pristojno častili i majstora i tog taxistu koji nas je odveo tamo kao da smo mu najrođeniji). Gde da nađemo knjige za školarce kad je bila velika frka i čekalo se kao da su od suvog zlata.
Taxi jeste značajan izdatak, ni ja ga ne bih toliko upotrebljavao da mi nije zbog prirode posla i firme u kojoj radim i njene politike plaćanja mog prevoza, ali i gradski prevoz funkcioniše dosta dobro za razliku kad smo 16 čekali po sat vremena, a tu su i mini busevi koji su još komforniji.
Još nešto da ne zaboravim. Skoro mi je jedan taxista rekao da ljudi koji u njihovo ime pregovaraju sa gradskom vlašću uopšte nemaju zajednički interes sa njima!
Nije mi bilo jasno
Čovek mi lepo objasni:
vlasnici taxi asocijacija njima naplaćuju članarinu i to je redovan prihod za asocijaciju i za njih. Kad se izračuna da standarno taxi udruženje ima oko 800 do 1000 članova i to se pomnoži sa članarinom od oko 50 evra dolazi se do sume oko 40-50 hhiljada evra. Uzmimo da je polovina trošak a vlasniku ostaje prihod u visini članova upravnih odbora uglednih evropskih kompanija. Naravno da njega ne "boli" da li mu radi auto jer ima drugi ili treći i naravno da on ne vozi ljude koji trebaju taxi jer on je gazda taxi asocijacije, a članovi ako ne plate do prvog u mesecu za naredni mesec ne mogu da prihvataju one vožnje koje mi zovem telefonom.
Znači bez ozbiljnog rada inspekcije i zaštite delatnosti i pojedinca koji je obavlja nema ni kvalitetne i uređene usluge.
Gradska vlast mora pod hitno da preduzme odlučujuće korake na sankcionisanju činilaca prekršaja u ovoj delatnosti i to u toj meri efikasno da bi se ljudi koji koriste usluge ove delatnosti osećali bezbedno i da im se obezbedi odgovarajuća usluga za propisanu cenu kao i da bi se zaštitili oni koji ovu delatnost obavljaju profesionalno i po svim propisima.
Dodajem da je u svim uređenim gradovima sveta (New York, Paris, London, Berlin, Madrid, Geneva) propisan broj taxi vozila koja mogu da opslužuju stanovnike tih gradova i da gradske vlasti imaju proisno određen broj licenci koje je dodelio čitaj prodao. Kako neko izlazi iz delatnosti tako ima pravo da proda tu licencu nekom drugom ko ispunjava uslove za bavljenje delatnošću.
To sam saznao pošto sam se raspitao kod taxista u navedenim gradovima na inicijativu jednog našeg taxiste. Kaže čovek ako hoće tako liberalno da dele taxi dozvole neka onda tako liberalno dele i izvozne dozvole za maline, a ne da samo nekoliko ljudi ima monopol i ucenjuje ostale prizvođače mizernom cenom a oni ostvaruju enormne profite na tuđoj muci, jer smo pričali u vreme kad je bio štrajk malinara u Beogradu.
Kliknite za proširenje...

Dobro, mora li ista prica uvek pod drugim nikom?
Ili je sad komshija u pitanju.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Jutros u Beogradu
Odgovora
10
Pregleda
302
faraonn
faraonn
Nina
Jedan park u Beogradu
Odgovora
2
Pregleda
234
јанпи
јанпи
Nina
Otvoren sajam automobila i motocikala u Beogradu
Odgovora
4
Pregleda
206
Jary
Jary

Back
Top