Dvadeset godina Demokratske stranke

picololeone:
U svakom slucaju, nije u redu sprdati se sa covekom koji je bio na Golom otoku, a zatim za vreme Tita i u zatvoru. Valjda elementarno vaspitanoj i obrazovanoj osobi njegove godine i iskustvo treba nesto da znace, ako nista drugo.
Uzgred, Micunovic je poslednji iz te stranke koji je "napakostio" nesto drzavi, narodu i sl.:roll:

P.S. Nigde ne pise da politicar mora da bude vernik. Ako je napakostio popu, ne znaci da je automatski i narodu. Uostalom, kakvih popova ima...
Kliknite za proširenje...

nije on bio nikakav disident niti naprednih shvatanja.
stari je to i proveren kadar iz crvene kuhinje. anacionalni jugosloven :confused:
jahač popova, na kraju krajeva. pa ti vidi jel to jahanje bio disidentski čin u vreme komunizma.
naprotiv. tako se tada napredovalo u partiji.
 
rendianka:
A zaboravio si onog jarca Solanu.
Kliknite za proširenje...
2aleksandar-ler.jpg
rtv_19oct01_belgium_summit_eu_solana_0.jpg


Јел личе ? То су два човека која су бомбардовала слободарски град Београд први 1941., а други 1999. године.
 
velke712:
nije on bio nikakav disident niti naprednih shvatanja.
stari je to i proveren kadar iz crvene kuhinje. anacionalni jugosloven :confused:
jahač popova, na kraju krajeva. pa ti vidi jel to jahanje bio disidentski čin u vreme komunizma.
naprotiv. tako se tada napredovalo u partiji.
Kliknite za proširenje...

Znam da je on "stari lisac", to ne sporim, samo hocu da kazem da bar nije naneo neko zlo narodu u smislu oljacke, privatizacija i sl.

Nije ni mogao doduse, a mozda nije, kao stra, ni hteo u to da se mesa. Samo to hocu da kazem, ne "branim" ga, ali treba sabrati sve, a ne samo lose.
 
velke712:
kakve veze ima današnja ds sa pekićem i nekadašnjom ds osim imena?
Kliknite za proširenje...
freedom uber alles:
Sve je to OK, ali kakve veze ima danasnja ds danas. Osim sto su preuzeli ime stranke iz 40-ih godina proslog veka. Ne vidim ni jedan zajednicki detalj sa tom demokratskom strankom i ovom danas
Kliknite za proširenje...
Pored Dragoljuba Jovanovića sa zemljoradničke levice, Milan Grol je bio jedini građanski političar koji je još od pre Prvog rata kritikovao naš nacionalizam, izričito srbijanski nacionalizam, iako je u tom trenutku taj nacionalizam postizao najviše rezultate, ne samo teritorijalno i vojnički, nego i politički i kulturno. U to vreme piše da "nacionalizam srbijanski, kroz decenije smirivan i urazumljivan, od Svetozara Markovića i Skerlića, uskrsava sad s novom snagom". Međutim, Grol se ne može posmatrati kao dogmatični apsolutni bojovnik protiv nacionalizma uopšte. Njemu je jasno kakvu je veliku ulogu igrao nacionalizam, čak i u odnosu na demokratiju. "Na nesreću, demokratski i nacionalni pokret, koji su potekli iz jednog izvora, razmicali su se kroz čitav taj vek (XX); demokratije se zalagale za nacionalizam, dok je nacionalizam svakog dana izneveravao demokratiju." Šta je savremena nacija? "Ne ograničavajući se na zajednicu istorijskih tradicija, sve više postaje i zajednica izjednačavanih uslova života i rada."

U svom pismu od 1. januara 1946, upućenog stranačkom prijatelju Božidaru Vlajiću (1888-1974) u Londonu, Grol ustaje protiv jednostavnog sučeljavanja, za Tita ili za Kralja. Objašnjava da je mnogim svojim građanima govorio "da se oslobode dileme Tito ili Kralj, da izbrišu iz glave stoprocentna rešenja, da se zalažu za pravo naroda i za mir s gotovošću radikalnih reformi". I pored svog levičarstva, Grol je bio čovek "srednjih rešenja", ono što se u razvrstavanju političkih stranaka zove "centar": protiv komunizma, ali i protiv prizemnog profašistoidnog antikomunizma.

Pitanje nacionalizma jedan je od glavnih uzroka stalnih sukoba između Slobodana Jovanovića i Milana Grola. Oni su bili, u toku rata, u Londonu u stalnim konfrontacijama, iako Grol nije mogao da zamisli vladu bez Slobodana Jovanovića, a Jovanović nije nikada želeo da izostavi Grola. Jovanović je bio napadan od strane fašistoidnih elemenata za vreme okupacije i posle rata u emigraciji, kao i od partizansko-komunističke propagande za vreme rata i posle rata, ali u građanskoj sredini on je bojažljivo poštovan, nikada kritikovan. Grol, koji je i voleo i cenio Slobodana, nije mu ostajao dužan iako je Slobodan prema Grolu bio verovatno trpeljiviji. Kod Slobodana, piše Grol u "Londonskom dnevniku", postoje "krute dogme jednog arhizastarelog, uzanog nacionalizma, i skoro uvek skeptičnog, nepoverljivog i defanzivnog u svim stranama". Kod Slobodana Jovanovića, Grol razmišlja, "čudan je paradoks taj šovinizam - bez romantičnog ni pustolovnog mentaliteta - u jednoj nimalo sentimentalnoj, i u teorijskim spekulacijama kritičkoj glavi".
Sasvim je logično da sa ovim stavovima o nacionalizmu Milan Grol bije bitku i za vreme Prvog rata - za jugoslovensku zajednicu - i za vreme Drugog rata Ž za održavanje jugoslovenske zajednice i pored onog pokolja koji se odvijao u prvim godinama okupacije Jugoslavije u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U raspravi, preko privatnih pisama, sa socijaldemokratskim narodnim poslanikom Trišom Kaclerovićem, piše Grol već 1917. da je jugoslovenska ideja "tako velika ideja" da je mogu upropastiti "male glave". Pitamo se danas da li naši narodi nisu bili mali za veliku ideju o višeetničkoj zajednici? I kao da je predviđao, slutio naše nesreće devedesetih godina prošlog veka, Grol uzvikuje za vreme Drugog svetskog rata u Londonu: "I kada bismo se mogli miriti sa idejom razjedinjenja (Srba i Hrvata - D.T.), gde je ta čudotvorna hirurgija koja bi operaciju (razjedinjenja - D.T.) izvršila bez krvoliptanja?" I često navodi pismo Ljubomira Davidovića iz 1933, u kome se zalaže za posebnu federativnu jedinicu, celokupnu Bosnu i Hercegovinu: "Bosna i Hercegovina ili će Srbe i Hrvate istinski ujediniti, ili će ih teško zakrviti". Na drugom mestu, Grol će u tom smislu reći za "zaslepljivanja nacionalistička": "već samo stavljanje narodnosti i veroispovesti iznad drugih životnih uslova, zamračuje misli"...
 
BG5:
Pored Dragoljuba Jovanovića sa zemljoradničke levice, Milan Grol je bio jedini građanski političar koji je još od pre Prvog rata kritikovao naš nacionalizam, izričito srbijanski nacionalizam, iako je u tom trenutku taj nacionalizam postizao najviše rezultate, ne samo teritorijalno i vojnički, nego i politički i kulturno. U to vreme piše da "nacionalizam srbijanski, kroz decenije smirivan i urazumljivan, od Svetozara Markovića i Skerlića, uskrsava sad s novom snagom". Međutim, Grol se ne može posmatrati kao dogmatični apsolutni bojovnik protiv nacionalizma uopšte. Njemu je jasno kakvu je veliku ulogu igrao nacionalizam, čak i u odnosu na demokratiju. "Na nesreću, demokratski i nacionalni pokret, koji su potekli iz jednog izvora, razmicali su se kroz čitav taj vek (XX); demokratije se zalagale za nacionalizam, dok je nacionalizam svakog dana izneveravao demokratiju." Šta je savremena nacija? "Ne ograničavajući se na zajednicu istorijskih tradicija, sve više postaje i zajednica izjednačavanih uslova života i rada."

U svom pismu od 1. januara 1946, upućenog stranačkom prijatelju Božidaru Vlajiću (1888-1974) u Londonu, Grol ustaje protiv jednostavnog sučeljavanja, za Tita ili za Kralja. Objašnjava da je mnogim svojim građanima govorio "da se oslobode dileme Tito ili Kralj, da izbrišu iz glave stoprocentna rešenja, da se zalažu za pravo naroda i za mir s gotovošću radikalnih reformi". I pored svog levičarstva, Grol je bio čovek "srednjih rešenja", ono što se u razvrstavanju političkih stranaka zove "centar": protiv komunizma, ali i protiv prizemnog profašistoidnog antikomunizma.

Pitanje nacionalizma jedan je od glavnih uzroka stalnih sukoba između Slobodana Jovanovića i Milana Grola. Oni su bili, u toku rata, u Londonu u stalnim konfrontacijama, iako Grol nije mogao da zamisli vladu bez Slobodana Jovanovića, a Jovanović nije nikada želeo da izostavi Grola. Jovanović je bio napadan od strane fašistoidnih elemenata za vreme okupacije i posle rata u emigraciji, kao i od partizansko-komunističke propagande za vreme rata i posle rata, ali u građanskoj sredini on je bojažljivo poštovan, nikada kritikovan. Grol, koji je i voleo i cenio Slobodana, nije mu ostajao dužan iako je Slobodan prema Grolu bio verovatno trpeljiviji. Kod Slobodana, piše Grol u "Londonskom dnevniku", postoje "krute dogme jednog arhizastarelog, uzanog nacionalizma, i skoro uvek skeptičnog, nepoverljivog i defanzivnog u svim stranama". Kod Slobodana Jovanovića, Grol razmišlja, "čudan je paradoks taj šovinizam - bez romantičnog ni pustolovnog mentaliteta - u jednoj nimalo sentimentalnoj, i u teorijskim spekulacijama kritičkoj glavi".
Sasvim je logično da sa ovim stavovima o nacionalizmu Milan Grol bije bitku i za vreme Prvog rata - za jugoslovensku zajednicu - i za vreme Drugog rata Ž za održavanje jugoslovenske zajednice i pored onog pokolja koji se odvijao u prvim godinama okupacije Jugoslavije u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U raspravi, preko privatnih pisama, sa socijaldemokratskim narodnim poslanikom Trišom Kaclerovićem, piše Grol već 1917. da je jugoslovenska ideja "tako velika ideja" da je mogu upropastiti "male glave". Pitamo se danas da li naši narodi nisu bili mali za veliku ideju o višeetničkoj zajednici? I kao da je predviđao, slutio naše nesreće devedesetih godina prošlog veka, Grol uzvikuje za vreme Drugog svetskog rata u Londonu: "I kada bismo se mogli miriti sa idejom razjedinjenja (Srba i Hrvata - D.T.), gde je ta čudotvorna hirurgija koja bi operaciju (razjedinjenja - D.T.) izvršila bez krvoliptanja?" I često navodi pismo Ljubomira Davidovića iz 1933, u kome se zalaže za posebnu federativnu jedinicu, celokupnu Bosnu i Hercegovinu: "Bosna i Hercegovina ili će Srbe i Hrvate istinski ujediniti, ili će ih teško zakrviti". Na drugom mestu, Grol će u tom smislu reći za "zaslepljivanja nacionalistička": "već samo stavljanje narodnosti i veroispovesti iznad drugih životnih uslova, zamračuje misli"...
Kliknite za proširenje...
milan grol i boris tadic
ima slicnosti ;)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

đavolčić
Zakasnili za žalbu: Ustavni sud odbio predstavke predstavnika Demokratske stranke o verifikaciji mandata
Odgovora
9
Pregleda
245
đavolčić
đavolčić
suave
Erdogan osniva ogranak stranke u Nemačkoj
Odgovora
6
Pregleda
248
Straks92
Straks92
Alter_Ego_
Сарадња Народне странке и Доста је било
2 3
Odgovora
56
Pregleda
1.073
комшија
комшија

Back
Top