usput - svidja mi se sablon koji trenutno koristis za svoje postove
Svidja mi se sto vodis evidenciju o mojim sablonima pisanja.
ajde budite ozbiljni ili necu da podelim utiske sa vama
@topik
Kao i drug Fani, i ja imam nekoliko potencijalnih odgovora; ja kad volim ja volim do daske, pa se to ne svodi samo na poruku posetilaca ili posmatranje sa distance.
Kako da kazem, pomalo sam ogorcena pokretanjem ovakve teme, prvo sam rekla sebi: Odbijam da razgovaram sa ovima o svojoj licnoj intimnoj stvari koja se tice nikog sem mene i doticne osobe. Ali onda je autor ove djavolje teme dao primamljiv predlog pred kojim sam poklekla :/ . Ocekujem opsiran odgovor od njega, samo nemoj da bude mnogo dockan.
Kad mi je ta osoba o kojoj treba da pricam ovde stavila do znanja da joj se svidjam, obuzeo me bio takav sram i takav gnev da se nisam mogla smiriti.
Zar ja da se svidim tom coveku?! Zar sam ja, ovakva kakva jesam ljudi moji, privlacna tom opusku, toj bednoj egzistenciji?! Zar ja da budem Overkillov tip?
A onda, vremenom, citajuci ga i
posmatrajuci ga krajickom oka dosla sam do zakljucka da je vrlo moguce da sam ja njega
zavolela. Onda sam pocela da
ga branim. Svim silama. Kad bi neko reko nesto ruzno Overu, krv bi mi jurnula u glavu, grlo bi mi se steglo a rec oduzela pred tolikom nepravdom.
Onda bih se
zestoko nalozila i
pisala mu pp i poruke posetilaca. Odgovarao je predusretljivo i dzentlmenski, njemu svojstveno.
Bila sam svesna, sva moja buduca sudbina otvarala se preda mnom, sa bezbrojnim pitanjima. Tada sam odlucila da mu
trazim broj. Nakon sto sam se
zestoko nalozila.
(A , uzgred, sta ti to znaci kad se neko -zestoko nalozi-? Je l imas neki prag, neku razinu prema kojoj se to meri?)
Aha, dalje... Dalje, posle dugog razmisljanja, dosla sam do zakljucka da mi je upala kasika u med. Nisam zelela da stvar ostane samo na vrucim razgovorima i smsovima i virtuelnom uzajamnom podrskom. Mislila sam, kao ozbiljna tinejdzerka i na svom mestu, da ovo sto se meni i Overu desilo treba da uzme svoj dalji tok i nadje prirodan zavrsetak.
Napisala sam mu; rekla sam da ga zelim silovito, da ga volim sebicno. Nije mi odgovorio. I pored moje naklonosti, i pored toga sto sam ja dosledno i sasvim logicno htela da nakon prvog koraka nase konekcije koji je on napravio, dam toj nasoj obostranoj ljubavi jedan castan oblik, on nece.
Bez uzbudjenja, samo sa velikom zabrinutoscu u dusi i na licu, pisem ovo. Na trenutak se kolebam, ali ipak pisem. Moja sebicna i lenja polovina ne preovladava dok ovo kucam.
Nema ljubavi, ne lakomite se kada vam simpatican forumas da zeleno svetlo. A ti Overu, budi srecan gde god bio.
