VERMER VAN DELFT
Prikazujem rezultate 1 do 11 od 11

Tema: VERMER VAN DELFT

  1. #1

    Podrazumevano VERMER VAN DELFT

    Skoro sam imala prilike da bolje upoznam neka Vermerova dela i potpuno sam se odusevila. Interesuje me da li i vi volite njegove slike, koje su vam omiljene i zasto.



  2. #2
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: VERMER VAN DELFT

    Citat Original postavio dark-side-of-the-moon
    Skoro sam imala prilike da bolje upoznam neka Vermerova dela i potpuno sam se odusevila. Interesuje me da li i vi volite njegove slike, koje su vam omiljene i zasto.
    Volim Vermera i to BASH! Sve slike su mu remek dela (nema ih puno), ali eto mozda da izdvojim Devojku s turbanom !To je zaista jedan vanvremenski portret.Charobnjak iz Delfta!

  3. #3
    Poznat divlja-u-srcu (avatar)
    Učlanjen
    16.02.2004.
    Poruke
    8.390
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano FENOMENALAN JE...

    ...zato sto niko, ali niko kao on ne zna da uhvati i zamrzne caroban trenutak!

  4. #4
    SARLA
    Guest

    Podrazumevano

    Radjenje Vermerovih reprodukcija je najjaca skola za jednog slikara. Magija je u prikazu savrseno rasutog svetla. Svetlost koja "lize" figure zena. Carobno!

  5. #5
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Ehhh, taj Vermer...


  6. #6
    Zainteresovan član www mira (avatar)
    Učlanjen
    05.07.2004.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    354
    Reputaciona moć
    53

    Podrazumevano monografija

    molim vas da mi pomognete.
    treba mi vermerova biografija na srpskom.
    ako neko ima bila bih mu zahvalna da mi je prosledi na način kako se dogovorimo preko PP.
    hvala unapred

  7. #7
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Evo jos malo Vermera...
    Naslikao samo 2 pejzaža, ali zato kakva!



    Pogled na Delft 1660-61

  8. #8
    Poznat Espanol (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    8.276
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    133

    Podrazumevano

    Evo i moje omiljene majstora za svetlo... :wink:

  9. #9
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: VERMER VAN DELFT

    Da procitamo nesto lepo iz pera jedne divne dame...

    ESEJ


    Jan Vermer van Delft, genijalni je slikar o kome ne znamo gotovo ništa, a koji je o nama znao sve


    Senka jednog sna




    "Svet je zaključana kapija. To je nasip. I to je prolaz". Simona Vej

    Poslednjih meseci nisam znala za druge radosti do muzike i svetlosti, jer je sve što je bilo ljudsko bolelo kao da je demonsko. Dani, providni i slepi kao ogledala, lili su sa neba gorku podsvest svoje povesti još od decembra. "Opet na koncert?", vedro pita šestogodošnja Alja. "Dobro, poneću onda lutke". I nas dve, držeći se za ruke, sa torbom punom začuđenih, svečano odevenih lutki, ulećemo u zaljuljani taksi, bežeći od kosog snega, slatkog i oporog kao česnica. "Kolarac" je prepun senki, glasova koje izgovaraju nevidljiva usta i nekakvog muzikalnog smeha koji lebdi i zgušnjava brašnjavu svetlost u kristale što peku oči. Sala je vazda poluprazna, ali za to niko ne mari. Stari ljudi, sa licima kao isečenim iz tankog, požutelog, pergament papira, sa ljubičastim cvetovima finih, naprslih kapilara na obrazima (to nije starost, to telo pamti poljupce), sede u prvim redovima. Oni su došli da se muzikom pripreme za susret sa ništavilom. (Prastara želja čovečanstva da smrt, to jedino biće lišeno svih čula, pripitomi vrhunskom sublimacijom - umetnošću). Negde iza, sede oni koji nisu došli da slušaju nego da se izleče, da se mole ili da polete. Ili da prosto sanjaju. Gase se svetla. Počinjem da sastavljam pismo koje nikad neću poslati i neizgovorene reči (cvasti od čelika), pritiskaju mi teško grudnu kost. I dok negde toliko duboko u meni, da to gotovo i više nisam ja, odzvanja kako su se jedne noći ljubavno micali krovovi pod muzikalnom senkom plahog, krilatog snega i kako je Betoven u drugom stavu prizvao i iz sna podigao mrtve, da bi u trećem po njihovim oživelim, strahotnim licima, bacio cveće, ulazi pijanistkinja, odevena u nešto svetlo i bezvremeno, sa kosom čudno podignutom unazad i rukama providnim, oblim i setnim, koje su već okrenute ka klavijaturi.
    I mene opseda misao da sam ovu sliku već negde videla, ovu svetlost od žitkog, pozlaćenog mleka, ovu kožu tako floralnu, bledu i sjajnu da se može jesti, ove prste ružičaste kao ostrige koji će početi da sviraju kao da veslaju kroz prolećnu vodu, a zatim će vodu pretvoriti u šampanj, šampanj u vino, a vino u krv. I to sve u nekoliko taktova, u potpunoj slobodi i udaljenosti od svega što je ljudsko, u carstvu samoće koja je drugo ime za sigurno kraljevstvo svetlosti. I znam. Neko je sve to već naslikao. Devojku u sjajnoj haljini koja gleda ravno kroz onog koji je posmatra i uronjena u samoću kao u vir, još čuva pod grlom tihu jezu poljubaca. Kasnije , mnogo puta u susretu sa smrću, nju će braniti samo to sećanje. Zatim žena, koja opkoljena svetlošću, u dlanovima koji su skoro krila, drži pismo u kome nije ni istina ni laž ni presuda, nego sama esencija slatkoće svega što je slatko na zemlji. Neko je sve ovo već naslikao, devojke koje odsutno stoje duboko u uglovima soba, negde iza prozora, da zaštićene samoćom pogledaju u samo i zavodljivo srce svetlosti, služavke zaboravljene kod prozora, kosa visoko i smešno podignutih i skrivenih ispod belih kapa nalik na bolničke, dok njihove gospodarice pišu nevidljive redove o duši koja je odlučila da položi telo u tamnu i vedru vatru predaje i sreće, dakle zaborava.
    Jan Vermer van Delft, genijalni je slikar o kome ne znamo gotovo ništa, a koji je o nama znao sve. Poslednjih godina u svetu se o njemu pišu romani, koji, iako uspevaju da prizovu prizore i pejzaže kojima je slikar bivao okružen, ne uspevaju da odgonetnu ni njegov život niti njegovo delo. Nedavno je film posvećen Vermeru i njegovoj slici, "Devojka sa bisernom minđušom", prikazan na FEST-u. No, sam Vermer je i dalje potpuna zagonetka. I ono malo što se o njemu zna, protivrečno je. Iza njega ostao je niz remek-dela, koja kao da su "senke jednog sna" (Šekspir). Sa ovog sveta otplovio je onako kao što je to želeo Andrić: ostavio je genijalno delo i vrlo malo podataka o sebi. Dakle, u "Enciklopediji mrtvih", koju negde, neko o svima nama zasigurno vodi, (još jedan bljesak evidencije ingenioznog Kiša), odrednica posvećena Vermeru lišena je faktografije. Iz vedekindskog sna, on je uplovio u onaj drugi. A nikada nema pravih ni pouzdanih podataka o snu, ljubavi, strasti, ili smrti. Ključni momenti naše egzistencije, pokriveni su tananim, ali neprozirnim velom .Onim koji je stavljala preko lica Emili Dikinson, koju kao da je mnogo godina ranije, Vermer naslikao, zatvorenu u prozračne, samotne, vedre odaje, sluteći nailazak njene stihije.
    Iako rođen 1632, Vermer je i danas čovek budućnosti. Njegova svesna odluka o potpunom povlačenju u svoje delo i slavljenje anonimnosti, koja je i danas možda jedino sigurno mesto koje je ostalo na planeti, do kraja se dotiču i našeg doba. Sa potpunom svešću o sopstvenoj veličini (jer je stara istina da genije nije genije ako ne zna da to jeste), Vermer je uredno o sebi zatirao svaki trag. Pošto je znao da postoje samo jedni zubi strašniji od demonskih - oni ljudski. Njegovi Bogovi bili su lepota, samoća i ćutanje. Svojim delom uspeo je da uđe u tajne lagume ljudskog srca, koje uvek sanja i koje često ne budi ni smrt, i čovekove duše koja je uvek budna. Vermer i nije gledao očima tela, jer je to pogled uvek zamagljen čulima. On je svet promatrao okom duše, koje sve vidi i sve zna i zavetovana je kod Boga na večito ćutanje. Jer ono što duša vidi, ubilo bi srce. I Vermer je ćutao. Ali je ono što je video, naslikao...
    Poslednji put ažurirao/la Goscica : 28.12.2005. u 23:32

  10. #10
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano Re: VERMER VAN DELFT

    Možda najbližu definiciju apsolutne lepote, kojoj je težio Vermer, dao je Bodler. On kaže: "Jedna zanosna i lepa glava, jedna ženska glava dopušta da se misli - razliveno i određeno - na divotu i tugu; nosi u sebi ideju tuge, nehaja, čak i bolesti, a istovremeno, kada je upravo suprotno sve samo usijanje, žudnja za životom; pridružuje joj se neka gorčina koja kao da izvire iz opljačkanosti i očajanja.Tajna i sažaljenje takođe su obeležja lepote."
    Postoje podaci da je Vermer bio učenik Rembrantovog učenika, Fabricijusa, kao i tvrdnje koje to opovrgavaju. Pojedini istoričari umetnosti pišu da je sam bio trgovac umetničkim delima, a da nikada nije prodao niti jedno, no ni za to ne postoje pouzdani podaci. Po određenim spisima, Vermerov otac bio je i trgovac svilom. I otuda ona blaga i sjajna planina najnežnije materije koja lebdi negde oko žena koje na njegovim slikama budne sanjaju. Sećanje na rani dodir sa plemenitim tkaninama ponavljalo se na Vermerovim platnima. Jednom od svojih modela je ljupku glavu obmotao plavom, podatnom tkaninom. Tako je nastala slika "Devojka sa bisernom minđušom". Na večito pitanje da li je ta devojka bila Vermerova ljubavnica, odgovor je kratak: ne. Obostrana i neispunjena želja koja magnetski isijava sa ovog platna, učinila je ovu sliku večnom. Jedna žena, čije "kosti kao da neće ostariti" (T.Kapot), poluotvorenih usana gleda slikara, izlažući njegovom pogledu mali deo nagog vrata i dečiju, kikotavu ušnu školjku. Ona će zauvek biti u prednosti nad svakim posmatračem, jer je videla Vermera. Nikome od nas to nije i neće biti dopušteno. Naime, Vermer je živeo četrdeset tri godine, ali nikada nije naslikao sopstveni autoportret. Zato što nije mario da u nesigurnu večnost ljudskog vremena položi obrise svog lika. On i nije slikao niti svoje niti tuđa tela. On je slikao u ljudska tela otelotvorene duše, što ljudsko biće obuzeto ljubavlju u osnovi i jeste. Sopstvenoj duši, animi, Vermer je voleo da daje ženski lik. Ono neprekidno, treperavo uzbuđenje, onaj nepomućeni mir koji vlada na njegovim slikama, odlike su duše koja žudi i treperi za susretom sa Tvorcem. A on često leži sakriven u treperavom, tamnom logu drugog ljudskog tela, koje negde duboko u svojoj lepoti sadrži kap božanskog. Svaki istinski susret, koji je Vermer voleo da prepoznaje u zaljuljanim trepavicama, nateklim kapcima i nesigurnim rukama svojih modela, uvek u sebi sadrži trag nezemaljskog. I to je ona nepregledna lepota koju u njemu nalalazimo,a koja je i bila inicijalna strast što je pokretala Vermerovo nadahnuće. Naći božansko u čoveku, to celivati i umreti. Ili naslikati, ali je to dopušteno samo ako ste Vermer.
    Vermer je slikao jednu ili tek dve ili tri slike godišnje. Demonska meljava ideje o brzini i zaradi nije ga se, dakle, dotakla. Slikajući, plovio je kroz večnost. Žene na njegovim slikama nose blagost i ljupkost Bogorodice. Njihove su kose ponekad pokrivene kapama, oko vrata nose malene niske sjaktavih bisera, a iznad putenih vratova, kose su im ponekad ukrašene detinjastim mašnama. Iako odevene u mazna krzna, treperavi kaftan, tajne somota, sa njihovih lica podiže se mutni, setan sjaj siromaštva. Naime, svi istoričari slažu se oko jednog, Vermer je umro siromašan, što je plod najobičnije logike. Jer otkako je Juda za zlatnike prodao Hrista, svako bogatsvo u sebi nosi mutnu gorčinu, sjaj ljudske krvi i tugu.
    "Svet je kao bunar, u svakoj kapljici drema hiljadu sunaca... Svako zrno prašine skriva laki veo. Ako ga ukloniš, skrivena vatra zasija", reči su Dželaladina Rumija, koji kao da je opisao suštinu Vermerove ljubavi prema svetlosti. Simona Vej je negde rekla da "ljubav nije uteha, već svetlost", a da "zemni šumovi imitiraju Božiju tišinu". Svetlost na Vermerovim slikama i jeste mutna od želje i sjajna od ljubavi, a tišina u kojoj se, kao u mleku kupaju njegova vezilja ili žena sa krčagom i jesu nezemaljske.
    U danima kada se sve oko nas urušava, kada se tuga slaže na tugu, glupost na jad, a jad na pohlepu, Vermerova platna jesu istinske oaze mira, utehe i puta ka spasenju. Negde, duboko u sobama u kojima vreme ne teče, položena su tela insrumenata koji već vekovima ne prestaju da sviraju najčistiju, najmilozvučniju tišinu. Pored njih su sjajna lica žena, lažno obuzetih poslovima koji loše prikrivaju njihove unutarnje, muzikalne oluje. U njihovim spuštenim kapcima naslućuje se spoznaja" da je "dati više nego uzeti" i da će im "onako kako budu nađene, biti i suđeno", kao i da će "poslednji biti prvi, a prvi poslednji". I one, skrivene čak i od otvorenih prozora strašnog spoljnog sveta, kao da žude da budu poslednje u svemu i svuda, osim u nečijem srcu. Stara je istina da često "između smrti i nas stoji samo jedno telo". Vermerovi modeli isijavaju mirom i spokojstvom onih, koji osećaju da se to živo, željeno telo nije izmaklo i da ih i dalje, samim svojim postojanjem, štiti i zaklanja od smrti. I ta se njihova sreća, dublja od svake plošne, dvodimenzionalne večnosti, pretvara u svetlost koja isijava sa svakog Vermerovog platna.
    Podnevno sunce ponekad uspe da dostigne tu žitkost radosti , tu plahu lepotu i taj treperavi sjaj. Ni vreme, ni sva prostranstva niti bogatstva, niti vasiona i sva nebeska tela, nemaju osobinu koje ima svako živo biće: da voli. Cena koja se plaća za taj dar je smrt. Vermerove slike nam dokazuju da je za toliku sreću to mala i neznatna cena. Koja se plaća sa radošću.

    Sanja Domazet
    Poslednji put ažurirao/la Goscica : 28.12.2005. u 23:33

  11. #11
    Primećen član m.v. (avatar)
    Učlanjen
    01.01.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    512
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: VERMER VAN DELFT

    Citat Original postavio dark-side-of-the-moon
    Skoro sam imala prilike da bolje upoznam neka Vermerova dela i potpuno sam se odusevila. Interesuje me da li i vi volite njegove slike, koje su vam omiljene i zasto.
    Mlekarica!Najlepše mi stoji na desktopu!(Najogoljenije)

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •