- Poruka
- 668
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Horvata-tukao-Hrvat-iz-Prishtine.sr.html
Хорвата тукао Хрват из Приштине
Виновник једног од два недавна инцидента у Темерину осуђен на новчану казну од 10.000 динара
Темерин – Ово су зачеци фашизма, тврди председник општине Темерин Андраш Густон. Повод за овакву оцену су две туче у размаку од осам дана у овој јужнобачкој општини, недалеко од Новог Сада, у којој живи скоро подједнак број Срба и Мађара. Званичне информације из темеринске полиције немогуће је добити, али у разговору са житељима Темерина, мађарске и српске националности, чули смо да су они спремни да „отворе душу” о проблемима који их тиште. Многи од њих упозоравају да не треба журити са оценама да је реч о организованим нападима Срба на Мађаре. У првом случају, већ је осуђен Иво Банић, по националности Хрват, док у другом случају починиоци још нису откривени.
Како сазнајемо, најпре је 16. јануара око пола четири ујутру у центру овог места претучен млади Хунор Хорват, који је прошао са масницом на оку. Осам дана касније, 24. јануара, само неколико стотина метара даље, неколико младића физички се обрачунало са Марком Лошонцом, студентом филозофије. Посебну димензију случају даје то што је Марков отац Алпар Лошонц и директор невладине организације Центар за мултикултуралност, који је пре неколико година оштро осуђивао појаве српског национализма у Војводини. Породица Лошонц није желела да разговара са новинарима.
Од комшинице Марије Лоц-Гобор, у чијој се башти догодио напад на Марка Лошонца, сазнајемо да се ноћу око пола два зачула галама, али да она није смела ни да провири већ је само палила и гасила светло, после чега су се нападачи разбежали. Друга комшиница, Магдика, видела је део туче и каже да је приметила гужву и комешање, а потом и младића који је тетурајући се напустио место обрачуна. Ни једна ни друга, ипак, нису помогле младићу после туче, па чак нису позвале ни полицију. Обе истичу да им је жао због тога, али да се на том месту скоро сваког викенда дешавају туче после пијанчења у оближњој кафани на ћошку.
Осам дана раније претучени Хунор Хорват (26) говорио је на конференцији за новинаре приликом посете покрајинског секретара Тамаша Корхеца и појаснио да се и даље боји одмазде и да зато није пријавио случај десет дана.
– Ишао сам кући, око пола четири ујутру. Сусрео сам тројицу. Један ме је питао куда идем, одакле сам и како се зовем. Одговорио сам на питања и он ме је још једном питао како се зовем. Питао ме је да ли сам Мађар, на шта сам одговорио да јесам. Онда сам добио два-три шамара и успео сам да побегнем. Сустигли су ме и опет ме је тај тукао. Пао сам и почели су да ме шутирају. Главни је рекао да клекнем и да молим за извињење што сам га прозивао. То сам и урадио. Онда су ми казали да бежим и ја сам побегао – објаснио је Хорват.
Починилац овог дела Иво Банић (19) признао је наводе оптужнице, али пориче да је то урадио због националне мржње. Јуче је и осуђен да плати казну од 10.000 динара или у супротном иде 10 дана у затвор. Банића смо пронашли код његове куће.
– Да, тукао сам га зато што ме је провоцирао. Нисам знао да је Мађар. Питао сам га одакле је, а он је одговорио да је из Телепа, недалеко од моје улице. Нисам га питао да ли је Мађар, а да сам знао да јесте не бих га ни пипнуо. Знам какве проблеме то може овде да изазове. А ни ја нисам Србин. Ја сам пола Хрват, деда и отац су ми Хрвати. Дошли смо с Косова, из Приштине, 1996. године – објашњава Банић.
По његовој верзији, седео је у кафићу са два друга, Звонком Стевановићем и Марком Драгојевићем, званим Кенгур.
– Звонко и Кенгур су отишли да одбаце неке девојке, а ја сам кренуо кући да их тамо сачекам. Недалеко од зграде полиције пресрела су ме њих четворица-петорица, псовали су ми мајку и вређали су ме. После сам се вратио са друговима и пронашли смо једног од ових што ме је вређао. Питао сам га зашто ме је прозивао и опалио му два-три шамара. Онда смо се погурали и пали смо заједно. Тада су се умешали моји другови и он је после тврдио да га је неко шутнуо, што је могуће.
Примећујемо да Банић има озбиљних проблема са левим оком.
– Пре годину дана ме је ударио ауто. Имам повређено око и треба ускоро да идем на операцију на ВМА. Пукао ми је капилар и око ми је надувено. Због тога не смем да се тучем ни да пијем и зато су се Звонко и Кенгур умешали. Био сам сав огуљен по рукама и коленима – тврди Банић.
Марија Душа-Веребељи, секретар Прве месне заједнице Темерин, мисли да у овим нападима није у питању национална припадност већ неки други разлози.
– Најчешће је то неки сукоб од раније. Не можемо одмах такве ствари да оценимо једном реченицом: међунационални сукоб. Увек треба мало дубље копати. У оваквим ситуацијама, када је мање званичних информација, најбоље се види колика је потреба за новинарима који истражују случај. Подсетила бих и на драконску казну од пре неколико година, када је шесторо мађарских младића Темеринчана правоснажно осуђено на укупно 70 година затвора, јер су претукли неког Србина из Новог Сада, који је завршио у болници. Како сам обавештена, тај је био наркодилер и после извесног времена је преминуо од предозирања. Верујем да је и то био пре обрачун због дроге и новца него због националне припадности – наводи Марија Душа-Веребељи.
Бојан Билбија
Хорвата тукао Хрват из Приштине
Темерин – Ово су зачеци фашизма, тврди председник општине Темерин Андраш Густон. Повод за овакву оцену су две туче у размаку од осам дана у овој јужнобачкој општини, недалеко од Новог Сада, у којој живи скоро подједнак број Срба и Мађара. Званичне информације из темеринске полиције немогуће је добити, али у разговору са житељима Темерина, мађарске и српске националности, чули смо да су они спремни да „отворе душу” о проблемима који их тиште. Многи од њих упозоравају да не треба журити са оценама да је реч о организованим нападима Срба на Мађаре. У првом случају, већ је осуђен Иво Банић, по националности Хрват, док у другом случају починиоци још нису откривени.
Како сазнајемо, најпре је 16. јануара око пола четири ујутру у центру овог места претучен млади Хунор Хорват, који је прошао са масницом на оку. Осам дана касније, 24. јануара, само неколико стотина метара даље, неколико младића физички се обрачунало са Марком Лошонцом, студентом филозофије. Посебну димензију случају даје то што је Марков отац Алпар Лошонц и директор невладине организације Центар за мултикултуралност, који је пре неколико година оштро осуђивао појаве српског национализма у Војводини. Породица Лошонц није желела да разговара са новинарима.
Од комшинице Марије Лоц-Гобор, у чијој се башти догодио напад на Марка Лошонца, сазнајемо да се ноћу око пола два зачула галама, али да она није смела ни да провири већ је само палила и гасила светло, после чега су се нападачи разбежали. Друга комшиница, Магдика, видела је део туче и каже да је приметила гужву и комешање, а потом и младића који је тетурајући се напустио место обрачуна. Ни једна ни друга, ипак, нису помогле младићу после туче, па чак нису позвале ни полицију. Обе истичу да им је жао због тога, али да се на том месту скоро сваког викенда дешавају туче после пијанчења у оближњој кафани на ћошку.
Осам дана раније претучени Хунор Хорват (26) говорио је на конференцији за новинаре приликом посете покрајинског секретара Тамаша Корхеца и појаснио да се и даље боји одмазде и да зато није пријавио случај десет дана.
– Ишао сам кући, око пола четири ујутру. Сусрео сам тројицу. Један ме је питао куда идем, одакле сам и како се зовем. Одговорио сам на питања и он ме је још једном питао како се зовем. Питао ме је да ли сам Мађар, на шта сам одговорио да јесам. Онда сам добио два-три шамара и успео сам да побегнем. Сустигли су ме и опет ме је тај тукао. Пао сам и почели су да ме шутирају. Главни је рекао да клекнем и да молим за извињење што сам га прозивао. То сам и урадио. Онда су ми казали да бежим и ја сам побегао – објаснио је Хорват.
Починилац овог дела Иво Банић (19) признао је наводе оптужнице, али пориче да је то урадио због националне мржње. Јуче је и осуђен да плати казну од 10.000 динара или у супротном иде 10 дана у затвор. Банића смо пронашли код његове куће.
– Да, тукао сам га зато што ме је провоцирао. Нисам знао да је Мађар. Питао сам га одакле је, а он је одговорио да је из Телепа, недалеко од моје улице. Нисам га питао да ли је Мађар, а да сам знао да јесте не бих га ни пипнуо. Знам какве проблеме то може овде да изазове. А ни ја нисам Србин. Ја сам пола Хрват, деда и отац су ми Хрвати. Дошли смо с Косова, из Приштине, 1996. године – објашњава Банић.
По његовој верзији, седео је у кафићу са два друга, Звонком Стевановићем и Марком Драгојевићем, званим Кенгур.
– Звонко и Кенгур су отишли да одбаце неке девојке, а ја сам кренуо кући да их тамо сачекам. Недалеко од зграде полиције пресрела су ме њих четворица-петорица, псовали су ми мајку и вређали су ме. После сам се вратио са друговима и пронашли смо једног од ових што ме је вређао. Питао сам га зашто ме је прозивао и опалио му два-три шамара. Онда смо се погурали и пали смо заједно. Тада су се умешали моји другови и он је после тврдио да га је неко шутнуо, што је могуће.
Примећујемо да Банић има озбиљних проблема са левим оком.
– Пре годину дана ме је ударио ауто. Имам повређено око и треба ускоро да идем на операцију на ВМА. Пукао ми је капилар и око ми је надувено. Због тога не смем да се тучем ни да пијем и зато су се Звонко и Кенгур умешали. Био сам сав огуљен по рукама и коленима – тврди Банић.
Марија Душа-Веребељи, секретар Прве месне заједнице Темерин, мисли да у овим нападима није у питању национална припадност већ неки други разлози.
– Најчешће је то неки сукоб од раније. Не можемо одмах такве ствари да оценимо једном реченицом: међунационални сукоб. Увек треба мало дубље копати. У оваквим ситуацијама, када је мање званичних информација, најбоље се види колика је потреба за новинарима који истражују случај. Подсетила бих и на драконску казну од пре неколико година, када је шесторо мађарских младића Темеринчана правоснажно осуђено на укупно 70 година затвора, јер су претукли неког Србина из Новог Сада, који је завршио у болници. Како сам обавештена, тај је био наркодилер и после извесног времена је преминуо од предозирања. Верујем да је и то био пре обрачун због дроге и новца него због националне припадности – наводи Марија Душа-Веребељи.
Бојан Билбија
