Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine
Strana 1 od 7 12345 ... PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 157

Tema: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

  1. #1
    Veoma poznat Moračanin (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.370
    Reputaciona moć
    309

    Podrazumevano Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Kad je Japan 1904. godine Rusiji objavio rat, ubrzo je i Crna Gora objavila rat Japanu i time pružila podršku, prvenstveno moralnu, Rusiji. Stvarno učešće Crne Gore u ratu se svelo na nekolicinu Crnogoraca koji su bili sastavni dio ruske vojske. Nakon što se rat završio, pobjedom Japanaca (da je neko drugi stao na stranu Rusa ko zna kako bi se rat završio), potpisan je mirovni sporazum između Rusije i Japana u Portsmutu, 5. septembra 1905. Međutim, mir između Japana i Crne Gore nije potpisan, te su te dvije zemlje zvanično ostale u ratu. Na to pitanje se zaboravilo kada je Crna Gora ušla u sastav Kraljevine SHS i ponovo je postalo aktuelno tek kad je Crna Gora stekla nezavisnost 2006. Da je rat završen, ali i da Japan priznaje Crnu Goru kao nezavisnu državu, potvrđeno je dolaskom specijalne izaslanice japanskog premijera i zamenice ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaka u Crnu Goru tek 21. juna 2006. Tako se okončao 102 godine dugačak "rat" između velike carevine Japana i male, ali ponosite Crne Gore. Eto zavrsi se taj krvavi rat.



  2. #2
    Lesandar nije na forumu
    An Unexpected Force Which Suddenly Appears and Resolves the Matter
    Elita Lesandar (avatar)
    Učlanjen
    27.08.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    22.536
    Reputaciona moć
    429

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
    Kad je Japan 1904. godine Rusiji objavio rat, ubrzo je i Crna Gora objavila rat Japanu i time pružila podršku, prvenstveno moralnu, Rusiji. Stvarno učešće Crne Gore u ratu se svelo na nekolicinu Crnogoraca koji su bili sastavni dio ruske vojske. Nakon što se rat završio, pobjedom Japanaca (da je neko drugi stao na stranu Rusa ko zna kako bi se rat završio), potpisan je mirovni sporazum između Rusije i Japana u Portsmutu, 5. septembra 1905. Međutim, mir između Japana i Crne Gore nije potpisan, te su te dvije zemlje zvanično ostale u ratu. Na to pitanje se zaboravilo kada je Crna Gora ušla u sastav Kraljevine SHS i ponovo je postalo aktuelno tek kad je Crna Gora stekla nezavisnost 2006. Da je rat završen, ali i da Japan priznaje Crnu Goru kao nezavisnu državu, potvrđeno je dolaskom specijalne izaslanice japanskog premijera i zamenice ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaka u Crnu Goru tek 21. juna 2006. Tako se okončao 102 godine dugačak "rat" između velike carevine Japana i male, ali ponosite Crne Gore. Eto zavrsi se taj krvavi rat.
    Јел побиједисте јадо?
    "Velika seoba Slovena" i autohtonost Albanaca na Balkanu su lice i naličje iste "medalje" .

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    09.05.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Belgrado, Serbia
    Poruke
    4.862
    Reputaciona moć
    81

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    hahaha xDD

  4. #4
    Aktivan član
    Učlanjen
    26.09.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    GREECE
    Poruke
    1.070
    Reputaciona moć
    40

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Hrabri Crnogorci ni okom nisu trenuli kad je trebalo pomoci svojoj braci Rusima,cak ni da udju u stoljetni rat!
    Odatle i ono 'Nas i Rusa 200 milona".

  5. #5
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Crnogorsko Japanski rat je završen tek skoro od kada je nastala nezavisna MNE.
    Rusija je potpisala primirje Crna Gora ne pa je tek nakon osamostaljenja formalno završila i potpisala primirje sa Japanom
    Sorry poleteo sam nisam pročitao do kraja.

    Ono što je zanimljivo da je Ruski oficir Crnogorac poreklom pobedio japanskog voskovođu mačem.
    Poslednji put ažurirao/la NickFreak : 28.01.2010. u 23:37

  6. #6
    Veoma poznat Moračanin (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.370
    Reputaciona moć
    309

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio agapi_8 Pogledaj poruku
    Hrabri Crnogorci ni okom nisu trenuli kad je trebalo pomoci svojoj braci Rusima,cak ni da udju u stoljetni rat!
    Odatle i ono 'Nas i Rusa 200 milona".
    Iako nas je tamo otišlo malo, ubili smo njihovog najboljeg junaka. Samo žalim, što nije tu glavu samuraja donio na Cetinje.


    Dr Đuro Batrićević
    Crnogorac Aleksandar Lekso Saičić posjekao 1905. u dvoboju japanskog samuraja

    Od Turske do Madžurije

    Među rijetkim slavodobitnicima u rusko-japanskom ratu pominje se ime Aleksandra-Leksa Saičića, rođenog u Vinickoj, kraj Berana, 5. avgusta 1873. godine na ognjištu dostojnoga potomka Vuka Brajotića - čuvenog komandanta Vasa Saičića.
    Ovaj budući vitez i legenda rusko-japanskog rata, osnovnu školu i gimnaziju učio je na Cetinju, kao pitomac knjaza Nikole. Gimnaziju je nastavio u Dubrovniku, odakle je prešao u Beograd, gdje je stupio u „Pješadijsku podoficirsku školu”, da, „kao sin junaka i junačke porodice, bude što prije vojnik i junak pod oružjem”.
    Po završetku podoficirske škole, Lekso se vratio u domovinu, gdje je postavljen za ađutanta vasojevićke brigade, u kojoj službi je ostao tri godine.
    U želji da se, kao vojnik, dalje usavršava, odlazi u Carigrad, gdje stupa u redove turske vojske, kao poručnik carske garde, u kojoj službi je ostao tri godine.
    Povodom Leksovog napuštanja carske garde i odlaska iz Carigrada, u „Glasu Crnogorca” od 16. aprila 1911. godine, piše:
    „Prateći razvoj ondašnjih političkih prilika na Dalekom istoku, mladi Aleksandar, kao bujan i razborit vojnik naslućivao je: da bi tamo lako mogao i rat buknuti, te zato ostavi službu u Turskoj i prijeđe u Mandzuriju, kamo je stupio u ruskoj vojsci sa činom poručnika, u kojoj je službi na skoro zastao i onaj krvavi i čuveni rat svjetske istorije - rat između Rusije i Japana. U tome kolosalnome ratu, za pune tri godine, naš hrabri Aleksandar, ponosno je letio u prve redove neustrašivih boraca, smjelo prosipajući svoju i neprijateljsku krv, ne zaklanjajući svoja čelična prsa i junačko čelo pred masom od pola miliona bajoneta, pred gradom kuršuma i granata. On se je uvijek nagonio onamo, gdje muška prsa goli bajoneti probadaju, gdje bojni hitci viteška čela lome, gdje ljudska krv potocima vri.
    Tako je naš viteški kapetan Saičić znao na dostojnoj visini čuvati sjaj i ugled crnogorskog oružja na strani.
    U tim krvavim i dugim borbama, Aleksandar je bio tri puta ranjen: prvi put pod Jun-džu-anom, dobio je ranu po glavi od neprijateljske sablje, drugi put pod Pej-an-čanjom u Koreji, ranjen je neprijateljskim kuršumom u desnu stranu, i treći put pod Labatajem, blizu znamenitoga grada Mugdena u Mandžuriji. Ali ga ni jedna od tih rana, od kojih neke bijahu i teške, ne odvoji od bojnoga polja - kapetan Saičić ne podleže ranama i ne traži bolnicu, već se i dalje borio i krvario onako, "kako to čini pravi junak i junaković - kako to dolikuje Crnogorcu”.

    O Leksu Saičiću su kolale fantastične priče, a njegova izuzetna hrabrost uvela ga je u legendu. On je „još u ranoj mladosti pokazivao izvanredne osobine: okretnost, lakoću, brzinu, vještinu pokreta, hitrinu i sve to krunisao neograničenom hrabrošću”, kako o njemu piše Radoje Zečević, koji nastavlja: „Vitez onoga vremena. Završio je vojnu školu u Rusiji i unaprijeđen u čin oficira. Kad bi dolazio u Vinicku nosio je sablju.
    Jednom u šali reče mu brat od strica Milo, bivši komandant Donjovasojevićke brigade:
    „Ja bih tebe izmlatio štapom kod te tvoje sablje”.
    Lekso mu odgovori:
    „Evo tebi moja sablja, a daj ti meni tvoj štap, ako me ubiješ neka ti je prosta moja bratska krv”.
    I tako pred nekoliko okupljenih Vinićana počeše mačevanje. Lekso podmetnuo štap ispod sablje i izbacio sablju iz ruke Milove.
    Onda mu je Lekso rekao:
    „Drži ti štap, a ja ću sablju, odsjeći ću ti dugme pod grlom, a ti nećeš osjetiti”.
    Opet su vježbali i Milo nije osjetio kad mu je odsjekao dugme pod grlom, već samo kad mu se košulja raskopčala.
    Drugi put su momci trčeći skakali u Turiji, na mjestu zvanom Lastavica. Lekso je skočio nekoliko metara više od svojih drugova. Postavljena su dva kamena kao granica, odakle je dokle skočio. Niko nije ni pokušao da doskoči. Ta su dva kamena stajala godinama i niko ih nije htio ukloniti. Ljudi su dolazili i gledali, mnogi od njih nijesu mogli da povjeruju, da čovjek može toliki prostor da preskoči”.


    Zadivio dvije carevine

    Lekso je svojim junaštvom zadivio dvije carevine u rusko-japanskom ratu, o čemu Zečević piše:

    „1905. godine je došlo do rata između Rusije i Japana. Lekso je bio u ruskoj vojsci. Kad su se vojske našle u blizini, japanski komandant vojske zatražio je od ruskog komandanta da mu pošalje zatočnika, junaka, koji će izaći na megdan japanskom megdandziji. Ne izaći na megdan, značilo je u ono vrijeme priznati poraz. To je bilo u blizini Vladivostoka. Ruski komandant je saopštio vojsci da japanski komandant traži junaka od strane ruske vojske da mu izađe na megdan. Ko se osjeća sposobnim da izađe na megdan, neka se javi meni, rekao je komandant.
    Među prvima se javio Lekso Saičić i zatražio dozvolu od ruskog komandanta da on izađe na megdan japanskom junaku. Lekso je bio malo mršav, pa se ruskom komandantu učinilo da nema izgleda na pobjedu. Pokušao je da ga odvrati od ove namjere jer, govorio mu je da je Japanac čuveni stari megdandžija, pa Lekso može i život izgubiti. Lekso mu je na to zatražio konja i dobru sablju i rekao da komandant ne brine za njega.
    Kad je komandant vidio da je Lekso tvrdo riješio da izađe na megdan Japancu, dozvolio mu je. Naredio je da mu se izabere dobar konj i da mu se da dobra sablja. Kad je Lekso bio spreman da pođe, pozdravio je komandanta i zahvalio mu što mu je dozvolio da izađe na megdan. Komandant mu je zaželio srećan put i pobjedu na megdanu. Na Leksu je bio šinjel, pa mu je komandant rekao da skine šinjel jer mu može smetati u borbi. Lekso odgovori: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nema ni ovce ni runa”. Pošao je veseo i raspoložen što mu se dala prilika da oproba svoju hrabrost i vještinu.


    Megdan sa samurajem

    Megdandžije su se sreli na približno jednakom rastojanju jedne i druge vojske. Vojske dvije velike carevine su sa najvećim interesovanjem posmatrale junake, koji će ispred njih u polju da dijele megdan.
    Junaci su se približavali jedan drugome i oštro su se gledali. Munjevitom brzinom su se udarali sabljama. Odbijali su i dočekivali udarce, gledajući da jedan drugome prevari oči i skine protivnika na zemlju. Mahali su i odbijali udarce sabljama, po nekoliko puta. U borbi je japanski junak malo okrznuo Leksa na vrhu čela. Leksu krv poteče niz čelo. Japanac pogleda krv na čelu protivnika. U tom momentu Lekso munjevitom brzinom, samo njemu svojstvenom, mahnu sabljom i presječe japanskog junaka. Čim je on pao na zemlju, njegova bedevija je vrištući pobjegla u japansku vojsku.
    Ovom pobjedom nanijet je teški moralni poraz japanskoj vojsci, u kojoj je nastalo razočarenje, a kod ruske vojske radost i veselje.
    Polazeći sa megdana, Lekso je odao poštu poginulom japanskom vojniku. Kad se približio ruskoj vojsci, pala je komanda: MIRNO!
    Vojna muzika je svirala vojnički marš. Komandant ruske vojske sa generalima, srio je pobjednika megdana. Lekso je pozdravio komandanta i raportirao mu da je izvršio zadatak. Komandant ga je otpozdravio i čestitao mu pobjedu, pa su to učinili i drugi generali. Tako je dočekan pobjednik na megdanu, uz najveće vojničke počasti”.

    U bogatoj arhivskoj građi nalazi se, pored ostalog, i masa dragocjenih podataka o Aleksandru Leksu Saičiću, koje sam koristio.
    Za vrijeme dvoboja između Leksa Saičića i japanskog samuraja (pripadnika vojničke kaste u feudalnom Japanu - primjedba autora), admiral ruske flote bio je Roženstvenko, jedan od najsposobnijih ruskih admirala, a admiral japanske flote bio je Togo. Njih dvojica su Aleksandru Leksu Saičiću čestitali na dobijenom megdanu. Tom prilikom su Rusi, za ovaj podvig, Aleksandra Leksa Saičića nazvali Murovcevom novoga vijeka. To je ujedno bilo i najveće priznanje za ispoljenu hrabrost, smjelost i odvažnost u jednom ratu.
    Murovcev je u Rusiji bio legendarni junak, kao što su u dalekoj prošlosti bili: u francuskoj srednjovjekovnoj književnosti Roland, ili Miloš Obilić i Marko Kraljević, opjevani narodni junaci u našoj narodnoj poeziji.
    Poslednji put ažurirao/la Moračanin : 28.01.2010. u 23:43

  7. #7
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    290

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
    Iako nas je tamo otišlo malo, ubili smo njihovog najboljeg junaka. Samo žalim, što nije tu glavu samuraja donio na Cetinje.


    Dr Đuro Batrićević
    Crnogorac Aleksandar Lekso Saičić posjekao 1905. u dvoboju japanskog samuraja

    Od Turske do Madžurije

    Među rijetkim slavodobitnicima u rusko-japanskom ratu pominje se ime Aleksandra-Leksa Saičića, rođenog u Vinickoj, kraj Berana, 5. avgusta 1873. godine na ognjištu dostojnoga potomka Vuka Brajotića - čuvenog komandanta Vasa Saičića.
    Ovaj budući vitez i legenda rusko-japanskog rata, osnovnu školu i gimnaziju učio je na Cetinju, kao pitomac knjaza Nikole. Gimnaziju je nastavio u Dubrovniku, odakle je prešao u Beograd, gdje je stupio u „Pješadijsku podoficirsku školu”, da, „kao sin junaka i junačke porodice, bude što prije vojnik i junak pod oružjem”.
    Po završetku podoficirske škole, Lekso se vratio u domovinu, gdje je postavljen za ađutanta vasojevićke brigade, u kojoj službi je ostao tri godine.
    U želji da se, kao vojnik, dalje usavršava, odlazi u Carigrad, gdje stupa u redove turske vojske, kao poručnik carske garde, u kojoj službi je ostao tri godine.
    Povodom Leksovog napuštanja carske garde i odlaska iz Carigrada, u „Glasu Crnogorca” od 16. aprila 1911. godine, piše:
    „Prateći razvoj ondašnjih političkih prilika na Dalekom istoku, mladi Aleksandar, kao bujan i razborit vojnik naslućivao je: da bi tamo lako mogao i rat buknuti, te zato ostavi službu u Turskoj i prijeđe u Mandzuriju, kamo je stupio u ruskoj vojsci sa činom poručnika, u kojoj je službi na skoro zastao i onaj krvavi i čuveni rat svjetske istorije - rat između Rusije i Japana. U tome kolosalnome ratu, za pune tri godine, naš hrabri Aleksandar, ponosno je letio u prve redove neustrašivih boraca, smjelo prosipajući svoju i neprijateljsku krv, ne zaklanjajući svoja čelična prsa i junačko čelo pred masom od pola miliona bajoneta, pred gradom kuršuma i granata. On se je uvijek nagonio onamo, gdje muška prsa goli bajoneti probadaju, gdje bojni hitci viteška čela lome, gdje ljudska krv potocima vri.
    Tako je naš viteški kapetan Saičić znao na dostojnoj visini čuvati sjaj i ugled crnogorskog oružja na strani.
    U tim krvavim i dugim borbama, Aleksandar je bio tri puta ranjen: prvi put pod Jun-džu-anom, dobio je ranu po glavi od neprijateljske sablje, drugi put pod Pej-an-čanjom u Koreji, ranjen je neprijateljskim kuršumom u desnu stranu, i treći put pod Labatajem, blizu znamenitoga grada Mugdena u Mandžuriji. Ali ga ni jedna od tih rana, od kojih neke bijahu i teške, ne odvoji od bojnoga polja - kapetan Saičić ne podleže ranama i ne traži bolnicu, već se i dalje borio i krvario onako, "kako to čini pravi junak i junaković - kako to dolikuje Crnogorcu”.

    O Leksu Saičiću su kolale fantastične priče, a njegova izuzetna hrabrost uvela ga je u legendu. On je „još u ranoj mladosti pokazivao izvanredne osobine: okretnost, lakoću, brzinu, vještinu pokreta, hitrinu i sve to krunisao neograničenom hrabrošću”, kako o njemu piše Radoje Zečević, koji nastavlja: „Vitez onoga vremena. Završio je vojnu školu u Rusiji i unaprijeđen u čin oficira. Kad bi dolazio u Vinicku nosio je sablju.
    Jednom u šali reče mu brat od strica Milo, bivši komandant Donjovasojevićke brigade:
    „Ja bih tebe izmlatio štapom kod te tvoje sablje”.
    Lekso mu odgovori:
    „Evo tebi moja sablja, a daj ti meni tvoj štap, ako me ubiješ neka ti je prosta moja bratska krv”.
    I tako pred nekoliko okupljenih Vinićana počeše mačevanje. Lekso podmetnuo štap ispod sablje i izbacio sablju iz ruke Milove.
    Onda mu je Lekso rekao:
    „Drži ti štap, a ja ću sablju, odsjeći ću ti dugme pod grlom, a ti nećeš osjetiti”.
    Opet su vježbali i Milo nije osjetio kad mu je odsjekao dugme pod grlom, već samo kad mu se košulja raskopčala.
    Drugi put su momci trčeći skakali u Turiji, na mjestu zvanom Lastavica. Lekso je skočio nekoliko metara više od svojih drugova. Postavljena su dva kamena kao granica, odakle je dokle skočio. Niko nije ni pokušao da doskoči. Ta su dva kamena stajala godinama i niko ih nije htio ukloniti. Ljudi su dolazili i gledali, mnogi od njih nijesu mogli da povjeruju, da čovjek može toliki prostor da preskoči”.


    Zadivio dvije carevine

    Lekso je svojim junaštvom zadivio dvije carevine u rusko-japanskom ratu, o čemu Zečević piše:

    „1905. godine je došlo do rata između Rusije i Japana. Lekso je bio u ruskoj vojsci. Kad su se vojske našle u blizini, japanski komandant vojske zatražio je od ruskog komandanta da mu pošalje zatočnika, junaka, koji će izaći na megdan japanskom megdandziji. Ne izaći na megdan, značilo je u ono vrijeme priznati poraz. To je bilo u blizini Vladivostoka. Ruski komandant je saopštio vojsci da japanski komandant traži junaka od strane ruske vojske da mu izađe na megdan. Ko se osjeća sposobnim da izađe na megdan, neka se javi meni, rekao je komandant.
    Među prvima se javio Lekso Saičić i zatražio dozvolu od ruskog komandanta da on izađe na megdan japanskom junaku. Lekso je bio malo mršav, pa se ruskom komandantu učinilo da nema izgleda na pobjedu. Pokušao je da ga odvrati od ove namjere jer, govorio mu je da je Japanac čuveni stari megdandžija, pa Lekso može i život izgubiti. Lekso mu je na to zatražio konja i dobru sablju i rekao da komandant ne brine za njega.
    Kad je komandant vidio da je Lekso tvrdo riješio da izađe na megdan Japancu, dozvolio mu je. Naredio je da mu se izabere dobar konj i da mu se da dobra sablja. Kad je Lekso bio spreman da pođe, pozdravio je komandanta i zahvalio mu što mu je dozvolio da izađe na megdan. Komandant mu je zaželio srećan put i pobjedu na megdanu. Na Leksu je bio šinjel, pa mu je komandant rekao da skine šinjel jer mu može smetati u borbi. Lekso odgovori: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nema ni ovce ni runa”. Pošao je veseo i raspoložen što mu se dala prilika da oproba svoju hrabrost i vještinu.


    Megdan sa samurajem

    Megdandžije su se sreli na približno jednakom rastojanju jedne i druge vojske. Vojske dvije velike carevine su sa najvećim interesovanjem posmatrale junake, koji će ispred njih u polju da dijele megdan.
    Junaci su se približavali jedan drugome i oštro su se gledali. Munjevitom brzinom su se udarali sabljama. Odbijali su i dočekivali udarce, gledajući da jedan drugome prevari oči i skine protivnika na zemlju. Mahali su i odbijali udarce sabljama, po nekoliko puta. U borbi je japanski junak malo okrznuo Leksa na vrhu čela. Leksu krv poteče niz čelo. Japanac pogleda krv na čelu protivnika. U tom momentu Lekso munjevitom brzinom, samo njemu svojstvenom, mahnu sabljom i presječe japanskog junaka. Čim je on pao na zemlju, njegova bedevija je vrištući pobjegla u japansku vojsku.
    Ovom pobjedom nanijet je teški moralni poraz japanskoj vojsci, u kojoj je nastalo razočarenje, a kod ruske vojske radost i veselje.
    Polazeći sa megdana, Lekso je odao poštu poginulom japanskom vojniku. Kad se približio ruskoj vojsci, pala je komanda: MIRNO!
    Vojna muzika je svirala vojnički marš. Komandant ruske vojske sa generalima, srio je pobjednika megdana. Lekso je pozdravio komandanta i raportirao mu da je izvršio zadatak. Komandant ga je otpozdravio i čestitao mu pobjedu, pa su to učinili i drugi generali. Tako je dočekan pobjednik na megdanu, uz najveće vojničke počasti”.

    U bogatoj arhivskoj građi nalazi se, pored ostalog, i masa dragocjenih podataka o Aleksandru Leksu Saičiću, koje sam koristio.
    Za vrijeme dvoboja između Leksa Saičića i japanskog samuraja (pripadnika vojničke kaste u feudalnom Japanu - primjedba autora), admiral ruske flote bio je Roženstvenko, jedan od najsposobnijih ruskih admirala, a admiral japanske flote bio je Togo. Njih dvojica su Aleksandru Leksu Saičiću čestitali na dobijenom megdanu. Tom prilikom su Rusi, za ovaj podvig, Aleksandra Leksa Saičića nazvali Murovcevom novoga vijeka. To je ujedno bilo i najveće priznanje za ispoljenu hrabrost, smjelost i odvažnost u jednom ratu.
    Murovcev je u Rusiji bio legendarni junak, kao što su u dalekoj prošlosti bili: u francuskoj srednjovjekovnoj književnosti Roland, ili Miloš Obilić i Marko Kraljević, opjevani narodni junaci u našoj narodnoj poeziji.

    Vazda Srbi iz Crne Gore bejahu vični megdanu i svakom ratu
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  8. #8
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Rechke Pogledaj poruku
    Vazda Srbi iz Crne Gore bejahu vični megdanu i svakom ratu
    Pa dobro nisu svi Crnogorci poreklom Srbi tako da kolega Moračanin ne smatra sebe kao i ostale Crnogorce Srbima pa mu ovo baš nije kompliment

  9. #9
    Veoma poznat Moračanin (avatar)
    Učlanjen
    07.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    11.370
    Reputaciona moć
    309

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Pa dobro nisu svi Crnogorci poreklom Srbi tako da kolega Moračanin ne smatra sebe kao i ostale Crnogorce Srbima pa mu ovo baš nije kompliment
    Ali moraš priznati, da su mnogi Srbi, porijeklom Crnogorci.

    Viđi našega Alekse...
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 29.01.2010. u 11:52 Razlog: vredjanje javne ličnosti.

  10. #10
    Aktivan član
    Učlanjen
    17.12.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nigde
    Poruke
    1.081
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Crnogorsko Japanski rat je završen tek skoro od kada je nastala nezavisna MNE.
    Rusija je potpisala primirje Crna Gora ne pa je tek nakon osamostaljenja formalno završila i potpisala primirje sa Japanom
    Sorry poleteo sam nisam pročitao do kraja.

    Ono što je zanimljivo da je Ruski oficir Crnogorac poreklom pobedio japanskog voskovođu mačem.
    Ja sam procitao da ga taj iz Crne Gore (Srbin) cepio dok se ovaj poklanjao hahahhaha .... Mada mi zvuci neverovatno....

  11. #11
    Aktivan član
    Učlanjen
    17.12.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Nigde
    Poruke
    1.081
    Reputaciona moć
    49

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
    Ali moraš priznati, da su mnogi Srbi, porijeklom Crnogorci.
    Mnogo Srba jesu poreklom crnogorci (pazi malo slovo sto oznacava regiju ili drzavu a ne naciju)....
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 29.01.2010. u 11:53 Razlog: vrenjanje javne ličnosti u citatu.

  12. #12
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    290

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
    Ali moraš priznati, da su mnogi Srbi, porijeklom Crnogorci.
    Ispravka - mnogi u Srbiji su poreklom iz Crne Gore, Crnogorac nije etnička, već geografska odrednica. Nema tog Srbijanca kome bar neko od predaka nije odozdo došao.
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 29.01.2010. u 11:55 Razlog: obrisan deo citata.
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  13. #13
    Ističe se Danny Elfman (avatar)
    Učlanjen
    06.01.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.498
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Kako to da Crna Gora nije objavila rat Gruziji pre dve godine??? Ni Crna Gora nije sto je nekad bila..

  14. #14
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Moračanin Pogledaj poruku
    Ali moraš priznati, da su mnogi Srbi, porijeklom Crnogorci.
    Pa meni nije problem da priznam nikakav ali isto tako priznajem da je bilo i obrnuto
    Pre seobe u Austrougarsku bilo je seoba u Crnu Goru.
    Možda ste ih pobili ali su ih vaši vladari izmislili Srbe u Crnoj Gori.

    Tebi je problem to da priznaš ako bi išli u tanka crevca čemu ste vi Crnogorci skloni
    Tadići su poreklom Nikšići a daljim poreklom Hercegovci ne Zećani.
    Dakle Srbija i Crna Gora nisu odvojene Sredozemnim morem već naslonjene jedna na drugu.
    Dakle Srbi u CG postoje ali nisam rekao da si ti Srbin iz CG.
    Poslednji put ažurirao/la ljuba miljkovic : 29.01.2010. u 11:58 Razlog: obrisan deo citata.

  15. #15
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    ДА ЛИ ЈЕ ЦРНА ГОРА ОБЈАВИЛА РАТ ЈАПАНУ?

    У руско-јапанском рату као добровољци учествовали су многи Црногорци. Неки од њих су тамо зарадили и чин генерала, попут др Анта Гвозденовића, Јована Поповића Липовца, Андрије Бакића... Толики број ратника дуго је био ослонац нигде провереној причи да је Црна Гора тада објавила рат Јапану и да, понављају шаљивџије, још није потписано примирје.

    Познати црногорски историчар др Новак Ражнатовић то, поред осталог, овако објашњава:
    „Прича о неком црногорско-јапанском рату почетком овог вијека гола је мистификација. Но, без обзира што је рат између Русије и Јапана био далеко од горућих интереса Црне Горе, све симпатије Црногораца природно су биле на страни Русије. Уз познату приврженост Црногораца истовјерној и братској православној Русији, једнако је трајала и она већ два вијека дуга, морална, политичка и материјална потпора Русије Црној Гори. Тако, материјална помоћ Русије Црној Гори на почетку двадесетог вијека била је: за црногорску војску комплетно наоружање и опрема, укључујући трошак за два батаљона редовне војске; готово комплетно издржавање релативно скупог црногорског двора; трошак за црногорско Посланство у Цариграду; издржавање двије средње школе – Богословско учитељска и Ђевојачки институт; Руска црква, влада и народ значајно су помагали Црногорску митрополију одеждама, утварима, књигама, прилозима за градњу и поправку цркава. Посебно, особито у неродици, Русија је Црној Гори поклањала знатне количине жита готово сваке године...”

    Ражнатовић даље посебно истиче следеће:

    „Забуну, о којој овдје говоримо, произвео је по свој прилици један стари обичај међу монарсима. Још је цар Александар III, након што је књаза Николу почаствовао ријечима „јединог искреног пријатеља”, обдарио књаза и чином почасног пуковника, односно почасног команданта једног руског пука стационираног негдје код Одесе. Кад је тај пук почетком рата против Јапана кренуо на фронт, књаз Никола му је, као почасни командант, упутио телеграм, призивајући Бога да руско оружје услиши побједом, а своме пуку да даде снагу у јуначкој борби за бољитак и славу Русије. Било је то све о „учешћу” државе Црне Горе у томе рату”.

  16. #16
    Moderator Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.014
    Reputaciona moć
    403

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Pa dobro nisu svi Crnogorci poreklom Srbi tako da kolega Moračanin ne smatra sebe kao i ostale Crnogorce Srbima pa mu ovo baš nije kompliment
    Pa dobro, ali 'Leksa' Saičića nije nekorektno smatrati Srbinom:

    On [Admiral, n.] pred sobom vidi srpskog zmaja,
    Od Berana junačkoga kraja,
    Hrabrog Leksa, kome nema ravna.
    Priđe Lekso, zdravi Admirala
    I ovako njemu progovara:
    Gospodine, silan Admirale,
    Ja sam Srbin, rodom na Balkanu,
    Vaš sam vojnik, onda Lekso planu,
    Ja ću stati hrabro na megdanu.
    Na megdan ću Japancu da pođem,
    Sa megdana zdravo ću da dođem.
    Mada je glupo i za taj period u kojem je on živio govoriti o takvim stvarima, jer nikome tada nije bilo sporno da je Crna Gora druga srpska nacionalna država/monarhija.

  17. #17
    Veoma poznat Rechke (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Gradac Moravski
    Poruke
    11.635
    Reputaciona moć
    290

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Pa dobro, ali 'Leksa' Saičića nije nekorektno smatrati Srbinom:



    Mada je glupo i za taj period u kojem je on živio govoriti o takvim stvarima, jer nikome tada nije bilo sporno da je Crna Gora druga srpska nacionalna država/monarhija.
    Mislim da je ipak na mestu, s obzirom da se ovi sadašnji etnički Crnogorci neretko pozivaju na prošlost, sežući do srednjeg veka, o čemu smo već pisali na drugim temama
    Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων

    Zatucani klerofašista!

  18. #18
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Slaven777 Pogledaj poruku
    Pa dobro, ali 'Leksa' Saičića nije nekorektno smatrati Srbinom:



    Mada je glupo i za taj period u kojem je on živio govoriti o takvim stvarima, jer nikome tada nije bilo sporno da je Crna Gora druga srpska nacionalna država/monarhija.

    Ma ja se slažem da je tako ali sa druge strane ne možeš ljude pozivati na prošlost koju ne osećaju više kao svoju kao ni srpski identitet.

    MNE je postala država,u najavi je novi jezik pa i nova crkva.
    Sa takvim simbolima jako je teško ih zovemo Srbima sem one pojedince koji se toga nisu odrekli.

  19. #19
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.925
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Svako ima pravo da ga se naziva imenom kojim želi, dok je na nauci da utvrdi činjenice o něčijem porěklu. Niko nema pravo da falsifikuje svoje porěklo, niti da se zbog eventualnih rasprava o porěklu poziva na pomenuto pravo o imenu, zar ne?

  20. #20
    Iskusan
    Učlanjen
    02.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Arlington Road
    Poruke
    6.477
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Zar Crna Gora za vreme ww2 nije bila sa Italijom u savezu sile osovine,a samim tim i saveznik sa Japanom ?

  21. #21
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.925
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    Svako ima pravo da ga se naziva imenom kojim želi, dok je na nauci da utvrdi činjenice o něčijem porěklu. Niko nema pravo da falsifikuje svoje porěklo, niti da se zbog eventualnih rasprava o porěklu poziva na pomenuto pravo o imenu, zar ne?
    A nijedno od ova dva nije bitno u ocěni něčijeg lika i děla.

  22. #22
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Mrkalj Pogledaj poruku
    A nijedno od ova dva nije bitno u ocěni něčijeg lika i děla.
    Pa nije bitno ako govorimo o istorijskim ličnostima ili događajima ali ako govorimo o stavovima današnjih ljudi nacija stvari se menjaju.

  23. #23
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio Arlington Road Pogledaj poruku
    Zar Crna Gora za vreme ww2 nije bila sa Italijom u savezu sile osovine,a samim tim i saveznik sa Japanom ?
    Ne znam odakle ti ovo Crna Gora je ušla u WWII kao Karljevina Jugoslavija.

    A u WWI kao Kneževina Crna Gora zajedno sa Srbijom protiv Austrougarske.

    Ono što postoji samo kao usmena teorija da su se za vreme okupacije WWII podelili međusobno na ustaše i četnike.

  24. #24
    Iskusan
    Učlanjen
    02.05.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Arlington Road
    Poruke
    6.477
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Citat Original postavio NickFreak Pogledaj poruku
    Ne znam odakle ti ovo Crna Gora je ušla u WWII kao Karljevina Jugoslavija.

    A u WWI kao Kneževina Crna Gora zajedno sa Srbijom protiv Austrougarske.

    Ono što postoji samo kao usmena teorija da su se za vreme okupacije WWII podelili međusobno na ustaše i četnike.
    Kraljevina se raspala,a Crna Gora sa Italijom.

  25. #25
    Domaćin NickFreak (avatar)
    Učlanjen
    06.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Pa
    Poruke
    3.831
    Reputaciona moć
    75

    Podrazumevano Re: Crnogorsko-japanski rat trajao 102 godine

    Postojao je Musolinijev projekat tako da je stvorena odvojena Crnogorska pravoslavna crkva i Crna Gora kao podčinjena ne kao saveznica i takvu krunu na čelu države su ponudili princi Mihajlu Petroviću Njegošu što ovaj odbija i završava u logoru.
    Tako da je posle uspostavljena marionetska ustaška vlast u CG a deo narod je otišao u četnike.
    Ali ovaj Musolinijev projekat nema nikakve veze sa nekom državnošću CG tačnije takva kruna je odbijena a CG okupirana.
    Tu počinju razni projekti Štedimlijini o unijaćenju CG sa Hrvatskom,o Crnogorcima kao etnogenezi Ilira i crvenih Hrvata.
    Pokušaj da se preko CG pravoslavne crkve dalje pokatoliče.
    Otud famozne priče o pravoslavnim Hrvatima koji verovatno postoje ali ne kao neka krajna ili geografsaka naseobina već neki sporadični slučajevi.

    Koliko ovo možemo smatrati ozbiljnim niodkuda sa poredkom od par godina.....

    Mada sličan scenario i reprizu sada gledamo u tkz. mirnodopskim uslovima.
    Poslednji put ažurirao/la NickFreak : 29.01.2010. u 14:00

Strana 1 od 7 12345 ... PoslednjaPoslednja
Vrh strane

Slične teme

  1. Koliko bi trajao let?
    Autor Grunf1942 u forumu Severna i Јužna Amerika
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 21.04.2010., 12:20
  2. Crnogorsko primorje....
    Autor Psihologue u forumu Putovanja
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 06.07.2009., 19:10
  3. Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 01.11.2008., 17:35

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •