- Poruka
- 840
BEOGRAD - Moskovskih minus 25 kao da su ohladili srce Mire Marković prema Jugoslovenskoj levici.
Njeno političko čedo, koje je upravo umrlo jer ljudi koji se predstavljaju kao funkcioneri JUL nisu uspeli da do 23. januara prikupe neophodnih 10.000 potpisa za preregistraciju stranke, definitivno je otišlo u istoriju.
Samo za Kurir udovica Slobodna Miloševića iz Moskve priča o JUL, nekadašnjim saborcima, vili u Đure Đakovića, kontaktima s članovima SPS, eventualnom povratku...
- JUL nije mogao da se registruje jer ne postoji već godinama! Organizacija je prestala da postoji posle akcije „Sablja“. Posle toga JUL nije bio aktivan. Javnosti nije bila poznata ni aktivnost članstva, ni aktivnost rukovodstva. Nisam bila u kontaktu ni sa kim iz partije godinama. Moj prošlogodišnji pokušaj da dođem do sastava Glavnog odbora i Direkcije nije doneo rezultat. Pretpostavljam zato što ta partijska tela ne postoje.
Da li vam je žao što je i formalno ugašeno nešto na čijem ste čelu bili toliko godina?
- Težak mi je bio politički, profesionalni i lični progon kome su bili izloženi rukovodioci JUL, ali i mnogi članovi posle puča 5. oktobra. Takav progon nije doživela nijedna partija u Evropi u drugoj polovini 20. veka. Ipak, bila sam iznenađena dezerterstvom i kukavičlukom mnogih istaknutih ljudi iz JUL kad su za partiju naišli teški dani. Funkcije u JUL izmenile su njihov život u materijalnom i statusnom smislu u meri o kojoj nismo ni sanjali, a mnogi to možda nisu ni zaslužili. Prema tome, nije mi danas žao što ne postoji nešto što je prestalo da postoji odavno.
Kada ste shvatili da JUL nema budućnost?
- Još pre nekoliko godina sam shvatila da će JUL doživeti sudbinu Jugoslavije, levice u našoj zemlji i u Evropi, velikih ideja o pravdi i slobodi, kosmopolitizma i univerzalizma. Nemojte zaključiti iz ovoga da sam pesimista. U istorijskom smislu sam optimista. Budućnost će pripasti boljoj strani sveta, ali ta strana sveta treba da je pametnija nego što je bila, mnogo obrazovanija, hrabrija nego što je sada i solidarna kako nikad nije bila. Naravno, i otporna na malograđansku uskogrudost, pohlepu, zavidljivost...
Koga onda predstavlja grupa ljudi koja tvrdi da stoji iza JUL?
- Ne znam. Možda sebe.
Dosta se pričalo o vilama koje je biznismen Nenad Đorđević poklonio JUL. Šta je prava istina o tim kućama?
- Zgrade u Đure Đakovića bile su vlasništvo JUL. Posle puča 2000. godine to vlasništvo je bilo ugroženo, prosto nam je oteto. Vrhovni sud je posle mnogo godina doneo konačnu presudu i imovina je vraćena partiji. Ali, pošto partije odavno nema, smatram da ta imovina treba da pripadne državi.
Da li ste u kontaktu s nekim iz srpskog političkog establišmenta?
- Čujem i povremeno viđam neke iz SPS, uglavnom one s kojima sam kontaktirala i ranijih godina.
Da li su među njima i Ivica Dačić i Milutin Mrkonjić?
- Dovoljno sam rekla.
Kratko i hebitačno... Posle ovako eksplicitnog sižea, mislim da se nema više šta dodati...
