gost 114587
Elita
- Poruka
- 23.661
Gromada od ugljenika i leda veličine 270 metara i teška 27 miliona tona prozujaće između Zemlje i Meseca brzinom od 30.000 kilometara na sat, samo 40.000 kilometara iznad naših glava.
Najprecizniji proračuni kažu da bi njegova putanja trebalo da bude tačno iznad Senegala, Kariba, Paname, Kamčatke, Sibira i severno od Kaspijskog jezera. Tek kada bude prošao tuda, znaće se hoće li se, zbog Zemljine gravitacije, promeniti putanja kamene gromade. Prema postojećim podacima i proračunima, verovatnoća da bi pri ponovnom susretu, Apofis mogao da udari u Zemlju snagom 100.000 hirošimskih bombi, iznosi 1:250.000 što, kako kažu u NASA, nije zabrinjavajuća verovatnoća. Sledeći takav kritičan susret bio bi 2068. godine, što nosi rizik od sudara razmera 1:330.000. Ako udari u Zemlju, na njegovoj stazi naći će se Venecuela, Meksiko, Kalifornija i Kamčatka.
Naučnici širom sveta već su počeli da iznose predloge kako da se asteroid skrene s putanje kako bi se mogućnost bliskog susreta svela na minimum. Istraživač Met Gendž s Kraljevskog koledža u Londonu izračunao je da bi bilo dovoljno poslati mašinu veličine i snage automobila „peglice“ da asteroid impulsnim paljenjem klipa cilindra pouzdano skrene sa staze za samo 75 dana. Ruska svemirska agencija predložila je da se ka Apofisu pošalje letelica koja će se “zakucati” u njega i tako ga skrenuti s puta. To se uklapa i u sedmogodišnji plan Evropske svemirske agencije “Don Kihot” po kojem bi se ka asteroidu poslale dve letelice: jedna da orbitira i dobro ga prouči (Sančo Pansa), a druga (Idalgo) da tresne u njega svom snagom da bi ga skrenula s putanje.
Amerikanci ozbiljno razmišljaju da na Apofis pošalju letelicu sa ljudskom posadom, da ga dobro prouče. U obzir dolaze i metode instaliranja ogledala na asteroid, njegovo bojenje termofilnim bojama, trikovima koji odbijaju ili privlače toplotu, što može da utiče na masu asteroida, a time i na njegovu stazu.
Drugi scenariji predlažu spuštanje letelice s raketnim pogonom na asteroid, koja bi ga, pričvršćena za površinu, snažnim motorima skrenula s putanje. Među predlozima je i da se asteroid raznese nuklearnom eksplozijom, ali je problem što niko ne može da predvidi na kolike će se komade raspasti i gde će oni potom odleteti.
Direktor ruske savezne svemirske agencije Anatolij Perminov je pozvao američku i evropsku agenciju da se uključe u njihov projekat.
– Treba da izdvojimo nekoliko stotina miliona dolara da bismo napravili sistem koji će nam omogućiti da sprečimo sudar – otkriva Perminov.
Asteroid već može da se prati na kućnom računaru i simulira njegova putanja. Ovi podaci mogu da se skinu s interneta, čak i elementi njegovog izgleda, iako još nije viđen i snimljen drugačije osim kao tačkica na nebu.
ah da, zaboravih datume, ovaj "susret" se ocekuje 2029 godine
