Vile kod Srba

nemcoi

Aktivan član
Poruka
1.406
Verovatno svako od nas, bar oni koji su bili u kontaktu sa selom, je cuo price o vilama. Tako sam i sam cuo jednu koja govori o tome kako su primecene vile igrale kolo. Nisam siguran da je ono nase kolo u pitanju, kao sto je moravac i sl. Verovatno se radi o tome da su igrale oko necega u sredini. Mada, vile i nisu toliko popularne pa i pored toga sto su veoma lepe, kako je deda upozorio. Naime vile imaju nepredvidljivu cud u slucaju bliskog susreta sa njima pa su ih se iz tih razloga svi plasili.

Ne znam da li vam je poznato da se alatke koje sluze za sakupljanje sena zovu vile, sto je isto sto i vile samo drugacije akcentizacije. Moja predpostavka je da su vile upravo dobile taj naziv po vilama koje su primecivane u vreme dugih i u to doba veoma napornih kosidbi. Verovatno su se tada vile okupljale jer to doba je, u to vreme, bilo zaista najlepse, bar za ljude sa sela. Pokosena livada, mirisi suvog sena poput caja ..Eh bili su to dani, mada ih nisam doziveo. Po svemu sudeci mesta na kojima su se okupljale vile bile su livade koje su se obicno nalazile u blizini suma i reka ili bar potoka.

Price kazu da vas lako moze privuci njihova lepota pa tako silno pozelite da im se pridruzite mada svi oni koji su to ucinili nisu dobro prolazili iz tog iskustva. Bilo je posmatranja iz sigurne daljine koji su prosli bez posledica. Izgleda da vile nikako ne vole da ih neko od ljudi uznemirava. Uglavnom ih po predanjma krasi svetlost koja isijava iz njih.

fairies03.jpg



Vekovi su prolazili a vile prestale da se pojavljuju. Sada u 21 veku nlo je zauzeo mesto vila. Da li su vile otisle iz nasih krajeva ili mozda nikada i nisu postojale? Uglavnom nestale su price o njima. Medjutim vile su jos uvek prisutne, bar u nekim umetnickim aktovima, kakav je ovaj mada u modernijoj verziji.

ognjen-topalovic-fotograf-aktovi-plava-vila-2.jpg
 
Poslednja izmena:
Jedan moj poznanik je ispričao da se u blizini njegove kuće na potoku okupljaju vile. Išli smo da vidimo to mesto. Moram reći da je prelepo!! Idealno za realsaciju i meditaciju.
Ako se tamo i okupljaju, onda svakako znaju gde je baš lepo :).
 
Виле – У јужнословенској митологији женска натприродна бића, наклоњена људима. Замишљане су као изузетно лепе девојке златних коса и са крилима, одевене у дуге, прозрачне хаљине и наоружане стрелама. Оне живе далеко од људи, по планинама (планинкиње, загоркиње), покрај вода (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Веровало се да се рађају из росе, неког цвећа, кад пада киша и греје сунце и кад се на небу појављује дуга. Своје дворце, изузетне лепоте и раскоши, граде на облацима.

Могу се преображавати у различите животиње, првенствено у лабуда, сокола, коња или вука. Често јашу на коњу или јелену, одлазе у лов, а још чешће играју у колу. Заљубљују се у јунаке, које помажу и саветима и делима, а каткад су њихове посестриме (нпр. Марко Краљевић и вила Равијојла). Наклоњене су и девојкама, које од њих многу измолити лепоту или заштиту. Виле особито вешто видају ране задобијене у бојевима, и то различитим биљем. Располажу и способношћу прорицања.

Виле тешко праштају увреде и својим стрелама или погледом усмрћују оне који их повреде. Потчињавају се само онима којима пође за руком да им отму одећу, а ако им неко одузме крила, преображавају се у обичне жене.

Врло често помињу се у десетерачким народним песмама или у народним причама. По народним предањима и веровањима имају дуге расплетене косе и окупљају се на изворима река и језерима, где голе играју коло у води.

Њима се сличне русалке, у ствари утопљенице или некрштена деца, преображена у девојке са дугом распуштеном зеленом косом, мада се у појединим крајевима верује да су и виле душе несретно умрлих девојака. Док су код северних Руса ружне и наге, спремне да одвуку под воду сваког ко им се приближи, русалке које настањују Дњепар и Дунав имају заносан изглед и својом песмом зачаравају пролазнике.

150px-Dryad11.jpg



Марко Краљевић и вила Равијојла

Појездише до два побратима
Преко красна Мироча планине,
Та једно је Краљевићу Марко,
А друго је војвода Милошу,

Напоредо језде добре коње,
Напоредо носе копља бојна,
Један другом бело лице љуби,
Од милоште до два побратима;

Паке Марко на Шарцу задрема,
Пак беседи побратиму своме:
"А мој брате, војвода Милошу!
"Тешко ме је санак обрвао,
"Певај, брате, те ме разговарај."

Ал' беседи војвода Милошу:
"А мој брате, Краљевићу Марко!
"Ја би тебе, брате, попевао,
"Ал' сам синоћ млого пио вино
"У планини с вилом Равијојлом,
"Пак је мене запретила вила,
"Ако мене чује да попевам,
"Оће мене она устрелити
"И у грло и у срце живо."

Ал' беседи Краљевићу Марко:
"Певај, брате, ти се не бој виле
"Док је мене Краљевића Марка
"И мојега видовита Шарца
"И мојега шестопера златна."

Онда Милош поче да попева,
А красну је песму започео
Од сви наши бољи и старији,
Како ј' који држ'о краљевину
По честитој по Маћедонији,
Како себе има задужбину;
А Марку је песма омилила,
Наслони се седлу на облучје,

Марко спава, Милош попијева;
Зачула га вила Равијојла,
Па Милошу поче да отпева,
Милош пева, вила му отпева,
Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше него је у виле.

Расрди се вила Равијојла,
Пак одскочи у Мироч планину,
Запе лука и две беле стреле,
Једна уд'ри у грло Милоша,
Друга уд'ри у срце јуначко.

Рече Милош: "Јао моја мајко!
"Јао Марко, Богом побратиме!
"Јао брате, вила ме устрели!
"А нисам ли тебе беседио,
"Да не певам кроз Мироч планину?"
А Марко се трже иза санка,

Па одскочи с коња шаренога,
Добро Шарцу колане потеже,
Шарца коња и грли и љуби:
"Јао Шаро, моје десно крило!
"Достигни ми вилу Равијојлу,
"Чистим ћу те сребром потковати,
"Чистим сребром и жеженим златом;
"Покрићу те свилом до колена,
"Од колена ките до копита;
"Гриву ћу ти измешати златом,

"А поткитит' ситнијем бисером;
"Ако ли ми не достигнеш виле,
"Оба ћу ти ока извадити,
"Све четири ноге подломити,
"Па ћу т' овде тако оставити,
"Те се туци од јеле до јеле,
"К'о ја Марко без мог побратима."

Довати се Шарцу на рамена,
Пак потрча кроз Мироч планину.
Вила лети по вр'у планине,
Шарац језди по среди планине,
Ни где виле чути ни видети.
Кад је Шарац сагледао вилу.
По с три копља у висину скаче,
По с четири добре у напредак,

Брзо Шарац достигао вилу;
Кад се вила виде на невољи,
Прну јадна небу под облаке,
Потеже се буздованом Марко
Пустимице добро нештедице,
Белу вилу међ' плећи удари,
Обори је на земљицу чарну,
Пак је стаде бити буздованом:
Преврће је с десне на лијеву,
Пак је бије шестопером златним:
"За што, вило, да те Бог убије!
"Зашт' устрели побратима мога?

"Дај ти биље ономе јунаку,
"Јер се не ћеш наносити главе."
Ста га вила Богом братимити:
"Богом брате! Краљевићу Марко!
"Вишњим Богом и светим Јованом
"Дај ме пуштај у планину живу,
"Да наберем по Мирочу биља,
"Да загасим ране на јунаку."

Ал'је Марко милостив на Бога,
А жалостив на срцу јуначком,
Пусти вилу у планину живу,
Биље бере по Мирочу вила,
Биље бере, често се одзива:
"Сад ћу доћи, Богом побратиме!"
Набра вила по Мирочу биља,
И загаси ране на јунаку,

Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше него што је било,
А здравије срце у јунаку,
Баш здравије него што је било.

Оде вила у Мироч планину,
Оде Марко с побратимом својим,
Отидоше Поречкој крајини,
И Тимок су воду пребродили
На Брегову селу великоме,
Па одоше крајини Видинској;

Али вила међ' вилама каже:
"О чујете, виле другарице?
"Не стрељајте по гори јунака
"Док је гласа Краљевића Марка
"И његова видовита Шарца
"И његова шестопера златна;
"Што сам јадна од њег' претрпила!
"И једва сам и жива остала."
 
Poslednja izmena:
evo sta ja mislim ,a vi kako god ..
postoje odredjena bica koja zive od energija drugih..mogu biti razliciti u oblicima,ali to im je zajednicko...nekakvi prelazni oblici,sta znam. poseduju tu magnetnu silu privlacenja,ali ono sto cine je da ustvari izvlace svetlo od nas,a ono sta te ocara bude tvoja sopstvena svetlost kojom se ova stvorenja preodenu pa sve izgleda ko iz bajke,a zapravo je taj zacarani krug u koji upadas... kolo je samo neka vrsta pocetne najekonomicnije,mozda i jeftine predstave za tebe, neka vrsta hipnotickog kaleidoskopa u kome se jedan pricinjava kao mnostvo,a mnostvo kao jedan, bitno da `besno`... ako si u stanju da vile vidis kao ogledala, ako si zahvalan tomu sto vidis, povratno udvostrucices svoju svetlost, jer energija koja iz tebe izbija ne zna za vlasnistvo i ogranicenje-ona je to sto jeste...to znaci `junak postuje vile,itd.`.. ako ih odmah dozivis kao svoje krajnje odrediste, krajnju luku, tu ti je kraj...nji`ov magnetizam skrsava tvoj razum, ti `prelazis granicu`, `vredjas ` i bivas kaznjen, u stvari davis se dobrovoljno u energiji preuzetoj iz tebe da to i ne znas, bivas dead - dobijes sta si trazio...deluje poznato?
 
Poslednja izmena:
mistican krug postoji u mom kraju , tacnije u mom selu...oko jednog starog hrasta.
OBECAVAM da cu kad prodje ovaj sneg to fotografisati..Hrast inace i dan danas stoji prepusten laganom umiranju jer vlasnici imanja na kom je on ne smeju da ga secu

bilo je pokusaja...mozda jedan u stvari pokusaj i covek je izdahnuo na licu mesta

a majka pokojna mi pricala da su nekada, 50 godine tacnije, tu kao igrale VILE...

tih prica je bilo u tim davnim danima...kako ih danas nema, ostaje misterija ali da ima mnogo toga izmedju ZEMLJE I NEBA - STOJI
 
Vilenjaci i ostala svesna bica nepoznata izgubljenom coveku, su mnogo stvarnija od istog, to je sigurno =)

Nisam njihovo postojanje dovodio u pitanje... Samo sam rekao kakvu sam legendu cuo...
Todorovci su valjda neka zahebana slovenska mitoloska bica, koja imaju rep i valjda ljudima koji se po Todorovoj nedelji nadju u sumi u kojoj zive, seku glave...
Snazni su, hrabri, pametni, pa valjda vile imaju zbog toga sa njima decu...
Tako je meni moja baba pricala...
Sigurno neko o njima zna mnogo vise...
 
U noći zvanoj "Tiodorska subota".

Po spoljnom izgledu kentauri -meni moja baba pričala.

Atribut Svevida/Svetovida kao obeležja solarnog božanstva jeste taj da je on u stanju da sažeže tamu, mrak – htonični princip, tj. ženu Hanku – suprugu H-Ale, koja ne sme da se kreće preko dana, jer se kao lunarna struktura boji sunca. Tako i Banović Strahinja kreće da ubije Vlah – Aliju, koga i sam narodni pevač naziva alom, tako i u indijskom mitu bog Indra šalje svoju kučku Saramu na Valasa. Inače, Todorova subota (konjski praznik) vezuje se za kult tračkog herosa i smatra se praznikom zaštite od zmija. Takođe, dva atributa jarost i mladost kojima se odlikuje sunčano božanstvo govore da je reč o prolećnom, odnosno letnjem suncu koje predstavlja opasnost za htonska bića. Na Đurđevdan se i vrši smena solarnog na račun lunarnog kao pobeda Zmaja (sv. Đorđa) nad Aždajom.
http://www.gradnis.net/knjizevnost/narodna-knjizevnost/35/?wap2
 
Uh,ova tema me vrati u detinjstvo! Todorovcima su se plašila deca.Baba mi je rekla da oni idu na konjima(očigledno nije čula za kentaure:)). Sećam se i "viline kosice", jako lepa biljčica,žute boje ali je korov,parazitska biljka. Bila su to lepa vremena. Vratite nam vile!
 
Vile zive pored voda.

Ja ih nisam videla, ali sam tako cula od moje babe. Ona ih je videla, nocu.

To su one dobre vile. A ima i zlih, njih zovu "sotonje". Pojavljuju se kad je covek najvise umoran, po jedna, nocu i penje se coveku na ledja da ga obori i da umre u snegu. Zato cesto na najzabitijim mestima u prirodi postoje krstovi, da bi se covek-putnik prekrstio i izbavio od njih.
 

Back
Top