vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Пре пар дана сам ојавио текст о комунистичким злочинима у Србији.
Готово истог тренутка на мене су се обрушили разноразни љубитељи комунизма који су дискутовали о свему осим о наведеним злочинима. Оптужили су ме да сам нациста, да подржавам четнике и ко зна шта још...и све то само зато што сам пренео текст о злочинима које су комунисти чинили по "ослобођењу".
Све у свему, изгледа да је неким људима веома стало да се не сазна какве су све грозоте и злочине комунисти чинили (Да, и други су чинили, али овде говорим о комунистима), да је некоме а изгледа и држави стало да се ти злочини гурну под тепих, да се о њима не говори, да се забораве.
Зашто?
Зашто је на овом форуму (па и у овој земљи) забрањено говорити о тамној страни победника?
Чему води таква политика и такав начин размишљања?
Да ли је за неке људе селективна истина уједно и једина истина?
Због чега је појединцима стло да се изјаве попут
„Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo" - Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu
или
„Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali" J. B. Tito deset dana po zauzimanju Beograda
забораве?
У чијем је то интересу?
У интересу Србије дефинитивно није.
U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi", rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog" Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti", rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava Slobodana Penezića Krcuna, glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo".
Или можда треба да заборавимо сумануту акцију комуниста Михаила Мике Ђорђевића и Свете Баслаћа која је за последицу имала стрељање хиљада невиних цивила у крагујевцу?
Дакле, да будемо начисто, ово је пост чисто политичке садржине и питање, још једном гласи
"Због чега се инсистира на прећуткивању комунистичких злочина?"
Готово истог тренутка на мене су се обрушили разноразни љубитељи комунизма који су дискутовали о свему осим о наведеним злочинима. Оптужили су ме да сам нациста, да подржавам четнике и ко зна шта још...и све то само зато што сам пренео текст о злочинима које су комунисти чинили по "ослобођењу".
Све у свему, изгледа да је неким људима веома стало да се не сазна какве су све грозоте и злочине комунисти чинили (Да, и други су чинили, али овде говорим о комунистима), да је некоме а изгледа и држави стало да се ти злочини гурну под тепих, да се о њима не говори, да се забораве.
Зашто?
Зашто је на овом форуму (па и у овој земљи) забрањено говорити о тамној страни победника?
Чему води таква политика и такав начин размишљања?
Да ли је за неке људе селективна истина уједно и једина истина?
Због чега је појединцима стло да се изјаве попут
„Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo" - Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu
или
„Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali" J. B. Tito deset dana po zauzimanju Beograda
забораве?
У чијем је то интересу?
У интересу Србије дефинитивно није.
U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi", rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog" Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti", rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava Slobodana Penezića Krcuna, glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo".
Или можда треба да заборавимо сумануту акцију комуниста Михаила Мике Ђорђевића и Свете Баслаћа која је за последицу имала стрељање хиљада невиних цивила у крагујевцу?
Дакле, да будемо начисто, ово је пост чисто политичке садржине и питање, још једном гласи
"Због чега се инсистира на прећуткивању комунистичких злочина?"
Poslednja izmena: