Gube li ozenjeni/udate pravo na romantiku?
Prikazujem rezultate 1 do 15 od 15

Tema: Gube li ozenjeni/udate pravo na romantiku?

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    12.07.2004.
    Lokacija
    Hmmm... necu da kazem
    Poruke
    31
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Gube li ozenjeni/udate pravo na romantiku?

    Recimo ovako, ozenjeni/udati ste vec 5-10 godina. Partner je 'onaj svakodnevni'. Imate li pravo ili sanse da dozivite romantiku? Dali je romantika obavezno vezana za trenutak ili moze da traje?



  2. #2
    Primećen član
    Učlanjen
    23.06.2004.
    Lokacija
    bgd
    Poruke
    882
    Reputaciona moć
    58

    Podrazumevano Re: Gube li ozenjeni/udate pravo na romantiku?

    Citat Original postavio djafolan69
    Recimo ovako, ozenjeni/udati ste vec 5-10 godina. Partner je 'onaj svakodnevni'. Imate li pravo ili sanse da dozivite romantiku? Dali je romantika obavezno vezana za trenutak ili moze da traje?
    koliko ste mastoviti toliko i romantika traje, ima dana kada skoro nestane ali treba je dozirati i ispoljavati iznova i iznova i nikad kraja, ali samo malo maste i volje i sve je ok.

  3. #3

    Podrazumevano

    Pošto je za mene kupovina trešanja vrhunac romantike, nema problema nikakvih.......
    Kad bi počeo nešto da mi recituje ja bi se uplašila jel poludeo :wink:

  4. #4
    Početnik
    Učlanjen
    07.07.2004.
    Poruke
    46
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio apotekarka
    Pošto je za mene kupovina trešanja vrhunac romantike, nema problema nikakvih.......
    Kad bi počeo nešto da mi recituje ja bi se uplašila jel poludeo :wink:
    Ovisi sto osoba smatra pod "romantično".
    Meni bi vrhunac romantike bio kad bi me netko probudio njeznim saputanjem, apotekarki kupovanje trešnji... Ima nas skromnih, dok je nekima romantika skidanje zvijezda s neba...

  5. #5

    Podrazumevano

    Citat Original postavio jazzy999
    Citat Original postavio apotekarka
    Pošto je za mene kupovina trešanja vrhunac romantike, nema problema nikakvih.......
    Kad bi počeo nešto da mi recituje ja bi se uplašila jel poludeo :wink:
    Ovisi sto osoba smatra pod "romantično".
    Meni bi vrhunac romantike bio kad bi me netko probudio njeznim saputanjem, apotekarki kupovanje trešnji... Ima nas skromnih, dok je nekima romantika skidanje zvijezda s neba...
    Mene kad bi bilo ko probudio iz bilo kog razloga yebo je čvorka (traume od buđenja noću piskom beba koje ne znaju šta im je )

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    12.07.2004.
    Lokacija
    Hmmm... necu da kazem
    Poruke
    31
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio apotekarka
    Citat Original postavio jazzy999
    Citat Original postavio apotekarka
    Pošto je za mene kupovina trešanja vrhunac romantike, nema problema nikakvih.......
    Kad bi počeo nešto da mi recituje ja bi se uplašila jel poludeo :wink:
    Ovisi sto osoba smatra pod "romantično".
    Meni bi vrhunac romantike bio kad bi me netko probudio njeznim saputanjem, apotekarki kupovanje trešnji... Ima nas skromnih, dok je nekima romantika skidanje zvijezda s neba...
    Mene kad bi bilo ko probudio iz bilo kog razloga yebo je čvorka (traume od buđenja noću piskom beba koje ne znaju šta im je )
    Cekaj, cekaj, jel ti radis u apoteci ili porodilistu?!?

  7. #7

    Podrazumevano

    U petak smo se posvađali najstrašnije i nismo razgovarali 24 sata
    U subotu uveče mi je doneo cveće i pivo, napio me i sexualno iskoristio dvared...
    E sad ne znam jel ovo spada u romantiku ali ja više nisam bila ljuta :wink:

  8. #8
    Primećen član dadap (avatar)
    Učlanjen
    04.10.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    940
    Reputaciona moć
    61

    Podrazumevano

    Citat Original postavio apotekarka
    U petak smo se posvađali najstrašnije i nismo razgovarali 24 sata
    U subotu uveče mi je doneo cveće i pivo, napio me i sexualno iskoristio dvared...
    E sad ne znam jel ovo spada u romantiku ali ja više nisam bila ljuta :wink:
    Cista romantika. Shodno situaciji! :wink:

  9. #9

    Podrazumevano

    E sad mi je lakše.... :wink:

  10. #10
    Domaćin Dont_Break_The_Oath (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Helsinki - Suomi
    Poruke
    3.664
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
    Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
    Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
    Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?

    Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
    To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
    I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
    Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
    Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
    Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!

  11. #11
    Domaćin Dont_Break_The_Oath (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Helsinki - Suomi
    Poruke
    3.664
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
    Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
    Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
    Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?

    Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
    To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
    I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
    Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
    Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
    Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!

  12. #12
    Domaćin Dont_Break_The_Oath (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Helsinki - Suomi
    Poruke
    3.664
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
    Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
    Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
    Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?

    Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
    To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
    I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
    Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
    Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
    Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!

  13. #13
    Domaćin Dont_Break_The_Oath (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Helsinki - Suomi
    Poruke
    3.664
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
    Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
    Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
    Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?

    Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
    To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
    I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
    Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
    Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
    Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!

  14. #14
    Domaćin Dont_Break_The_Oath (avatar)
    Učlanjen
    16.12.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Helsinki - Suomi
    Poruke
    3.664
    Reputaciona moć
    88

    Podrazumevano

    Pa lako je pljuvati po braku i cuti svuda okolo kako je to zivotna robija,kako ta ljubav prerasta u naviku,pa onda dodju deca,pa gomila obaveza.Pitam se zaista da li kod takvih ljudi koji su upravo to napravili od svog zivota ostalo ista ljudsko ili je to samo volja za zivotom dok ne dodje smrt.
    Zasto ljudi padaju emotivno u braku?
    Zasto to postaje navika i obaveza a ne vise kao nekada ljubav?
    Gde je dinamicnost i konstantno pokazivanje emocija?

    Po meni,sta god da naidje,bili mesec dana u braku ili pedeset godina,uvek treba samo ulagati,jer onog momenta kada stavis burmu,to je tek pocetak DAVANJA SAMOG SEBE TOTALNO.
    To je i sam test za emocije koliko si spreman da das,koliko zapravo emocija imas.I pri tom nikako ne treba gledati materijalnu stranu,da se zaradi da se ima za porodicu.Barem ja kada sam se zenio nisam to gledao,ja koji imam tako nesiguran posao umetnika.
    I ja imam padove,ali akutne,ali kada je moja zena tu u kuci,ili bilo gde kada sam sa njom,bilo ona ljuta,besna,sta god,prosto samo to osecanje da je voljena osoba tu je dovoljna motivacija da je upoznajes sve vise i vise.
    Ja iako imam te cuvene krize,previse razmisljanja,poneka depresija (ono sto se naziva da je svaki umetnik ludak),ja volim i dalje da izmisljam nove stvari da radim,da se ponasam kao klinac,da preskacem ograde i kradem ruze,da potrosim sve pare da bi njoj kupio pola kile cokoladnih bananica.Sta god,samo da je dinamicno,samo da pokazem da je volim,i volim tu maniju kod sebe,tu moju "bolest" da me nista ne moze zaustaviti da joj poklonim to i to.Takodje je i sa njom.
    Ali osnovni princip jeste u samom IQ emocija i emotivne zrelosti da se udje uopste u brak i da se na njenga nikako ne gleda kao na instituciju koja godinama pocinje da se pretvara u naviku ili propada.
    Znaci,stalno davanje sebe iz neophodne potrebe da se dajes voljenoj osobi!!!

  15. #15
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    14.12.2003.
    Lokacija
    Novi BGD
    Poruke
    313
    Reputaciona moć
    55

    Podrazumevano gube li ozenjenio

    Ne naprotiv.Ako to izgubim ne zelim ni da postojim

Slične teme

  1. Vjerujete li u romantiku????????/
    Autor devilgirl u forumu Tinejdžeri
    Odgovora: 157
    Poslednja poruka: 25.05.2012., 10:09
  2. Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 05.07.2006., 19:18
  3. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 16.11.2005., 17:07

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •