O NARODU U OSAM DRŽAVA

O NARODU U OSAM DRŽAVA

U Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji broj Srba danas je za 34,4 odsto manji nego pre dvadeset godina

Napredni klub je objavio Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2008/2009. godinu. Koliko mi je poznato ovo je prvi put, otkako su krajem osamdesetih godina prošlog veka uspostavljene višestranačka demokratija i njoj neophodne slobode, da je položaj srpskog naroda, koji izvan granica Srbije autohtono živi u osam balkanskih država, postao predmet jedne opširnije analize. Izveštaj, pri tom, nema neposredan kratkoročan politički cilj, nije ga finansirala bilo koja vlada, neka fondacija ili nevladina organizacija.

Na Balkanu je tokom proteklih dvadeset godina trijumfovao nacionalizam. Poražen je samo onaj nacionalni pokret koji nije imao jasne ciljeve, čiji je prioritet bila odbrana postojećeg, odavno preživelog, stanja. Danas, baš kao i pre 2000. godine, politika Srbije nema očigledan i čvrst pravac. Izuzev želje za priključivanje Evropskoj uniji ne postoji trajna, promišljena i obavezujuća politika. Reč je samo o nekakvom iščekivanju novih nedaća, izlaznim strategijama, ekonomiji destrukcije koja pokriva zjapeći ponor između potrošnje i proizvodnje...

Naša spoljna politika, naši ekonomski odnosi sa inostranstvom, naša prosvetna i kulturna politika ne prepoznaju odnose sa Srbima u regionu kao važnu temu. Da li je ova nezainteresovanost podstaknuta objektivnim sagledavanjem zastarelosti i besmislenosti ovog pitanja? Pitanje ovih prava bilo je nekada veliki razlog ili ključno opravdanje. Srbija je danas država sa najviše izbeglica u Evropi, a u svetu je trinaesta. Nevolje naših sunarodnika i danas znatno utiču na raspoloženje miliona građana Srbije koji potiču iz ovih krajeva, ugrožavajući time temelje naše demokratije. Uostalom, kakva može biti naša saradnja sa susedima, o kojoj se toliko govori, ako je njena cena loš odnos prema našem narodu?

Srbija je prošle godine odvojila iz budžeta skoro tri puta više novca za finansiranje raznih projekata nacionalnih manjina koje žive na njenoj teritoriji nego što je odvojila za slične ili iste aktivnosti četiri puta brojnijeg srpskog stanovništva iz osam država koje je okružuju. Srbija, recimo, godišnje pomaže makedonsku nacionalnu manjinu sa čak 15,5 puta većom svotom novca od one kojom vlada Makedonije finansira aktivnosti srpskih organizacija! Pri tom Srba u Makedoniji ima više, njihova partija je parlamentarna, a pre stotinu godina činili su čak trećinu stanovništva ove teritorije.

Zvanična Srbija i naša javnost moraju da se odrede prema činjenici da je u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji broj Srba danas za 34,4 odsto manji nego pre dvadeset godina! Za to vreme, samo je na teritoriji Republike Hrvatske vođen rat.

Treba li da se oglušimo o činjenicu da naš narod u Sloveniji i Albaniji nema čak ni status (autohtone) nacionalne manjine. Koliko čitalaca zna da je Hrvatska posle 1995. ukinula autonomne kotare Knin i Glinu? Da li je u našoj javnosti bilo reči o preporukama Saveta Evrope Hrvatskoj da uskladi ustav sa stanjem od pre 1991. godine? Kolika je pažnja posvećena činjenici da se iz Hrvatske i tokom 2007. godine više Srba iselilo nego što se u nju vratilo (3.818 u odnosu na 1.479 građana)?

Tokom proteklih četrnaest godina ukinuto je 68 nadležnosti Republike Srpske. Samo tri su ukinute u skladu sa slovom ustava. U protekle dve godine traje međunarodna politička, medijska i sudska kampanja protiv demokratski izabranog vođstva Republike Srpske. Površna analiza štampanih i elektronskih medija pokazuje ko je taj sukob započeo, sa kojim ciljem i iz kojih je centara vođen. Isti oni kojima ne bi smetao opstanak Severnog Kipra, kao samostalne federalne jedinice budućeg, „ujedinjenog” evropskog Kipra, tvrde da je dalje gašenje Republike Srpske uslov građenja evropske budućnosti BiH.

Treba li podsetiti da Srbi u Crnoj Gori čine trećinu stanovništva, ali nemaju određen status, da su simbolično zastupljeni u državnoj upravi i svim dužnostima koje imenuje vlada u Podgorici (od 1 do 5 odsto)? Da li je opšte poznata činjenica da Srbi u Makedoniji ne uživaju punu slobodu veroispovesti?

Da li smo demokrate samo dok ćutimo o ovim pitanjima važnim za evropsku budućnost Srbije i Balkana? Mnogi od nas su se borili protiv režima koji je tolerisao ratne zločince i veličao kriminalce. Da li ćemo biti dostojni sebe ako se svrstamo uz one aktiviste koji javno tvrde da su civilne žrtve iz redova srpskog naroda i „prizvale rat” u kome su stradale?

(Izveštaj o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2008/2009 godinu su ispred udruženja Napredni klub napisali Igor Jaramaz, Milan Dinić, Milan S. Milutinović, Miljan Premović i potpisnik ovih redova)

Napredni klub

Čedomir Antić
[objavljeno: 23/07/2009]

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/O-NARODU-U-OSAM-DRZAVA.lt.html

dobar tekst Cedomira Antica

Treba li podsetiti da Srbi u Crnoj Gori čine trećinu stanovništva, ali nemaju određen status, da su simbolično zastupljeni u državnoj upravi i svim dužnostima koje imenuje vlada u Podgorici (od 1 do 5 odsto)? Da li je opšte poznata činjenica da Srbi u Makedoniji ne uživaju punu slobodu veroispovesti?

Kliknite za proširenje...

Koliko je Srba u Crnoj Gori bilo prije 20 godina?

Nista mu nije trebalo da ovdje ubaci Crnu Goru, jer je tamo situacija obrnuta u odnosu na ostale drzave koje je naveo.

Sve u svemu, paranoje u ovom tekstu ne fali.

Zato od sada kud god se sjatimo da se zabarikadiramo i poput shiptara da trazimo nezavisnos'.

Ali prvo da se konsolidujemo u Cg,Srbiji i Srpskoj,pa gde se prosirimo to je nase,drugacije ne moze jer svi nesto isprobavaju demokratiju u Srbiji a u okolnim drzavama malo malo pa nestane koja hiljada ljudi.(srba)

ZA TREĆINU IH JE MANJE
Status Srba u Makedoniji, Sloveniji i Albaniji

Položaj srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (Republici Srpskoj), Hrvatskoj i Crnoj Gori imao je još i nekakav značaj za vlasti u Beogradu dok je trajala borba za očuvanje i nasleđe neke od Jugoslavija. Naš narod u Makedoniji, Sloveniji ili Albaniji nikada ih nije posebno zanimao.

Srba u Makedoniji danas ima zvanično za trećinu manje nego što je to bio slučaj pre nepune dve decenije (1991. godine). Miloševićev režim ih se prisećao 1991. kada je trebalo podizati temperaturu pred raspad SFRJ. Kasnije ih je u potpunosti zanemario. Napredni klub je čak došao do nepotvrđenih saznanja da je postojao nekakav sporazum između predsednikâ dveju država, Miloševića i Gligorova, o tome da se ovo pitanje ne otvara. Srbi u Makedoniji su doživeli čudnu sudbinu. Imali su više poslanika u osmanskom parlamentu i senatu nego što danas imaju poslanika u makedonskom Sobranju. Njihova partija – Demokratska partija Srba Makedonije (DPSM) – ušla je pre nekoliko godina u parlament zahvaljujući koaliciji sa VMRO! Reč je o paradoksu kakav je retko viđan čak i na našim prostorima. Za to vreme srpskim budžetom ulaže se 15,5 puta više novca u projekte i programe malobrojnije makedonske zajednice u Srbiji nego što makedonska država ulaže u slične projekte srpske zajednice.

Srbi u Makedoniji ne uživaju slobodu veroispovesti, budući da SPC nije omogućeno slobodno delovanje na teritoriji Makedonije. Jedan od komentatora na internet stranici „Politike“ tvrdio je nedavno kako Srbija ne treba da otvara pitanje slobode veroispovesti u Makedoniji dok sama ne prizna tzv. Crnogorsku pravoslavnu crkvu. Ipak, ako ostavimo po strani kanonsko pravo čije odredbe svakako ne odgovaraju zagovornicima CPC ili MPC, činjenica je da bi Srbija danas bila prva država koja priznaje CPC, budući da je ona i u Crnoj Gori registrovana kao nevladina organizacija.

Drevni manastiri i deo naše istorije (recimo kralj Marko) preuzeti su i uključeni u istoriju i tradiciju makedonske nacije. Tek posle 2001. godine ostale nacionalne zajednice, među kojima i Srbi, dobile su, kao ravnoteža Albancima, izvesna prava usklađena s evropskim normama. Ipak, većina grobnica, kosturnica i spomenika srpske istorije na tlu Makedonije stoji razrušena. Nije tajna da su pre nekoliko decenija kosti iz porušene kosturnice srpskih vojnika, poginulih 1912. godine radi uspostavljanja granica koje su danas međe međunarodno priznate Makedonije, godinama korišćene za vežbe na Medicinskom fakultetu u Skoplju!

*

U Sloveniji srpskom narodu nije priznat status autohtone etničke zajednice. Srpskom narodu, najbrojnijoj manjini u Sloveniji, ovakvim tumačenjem osporeno je pravo da dobije predstavnike u parlamentu. Srbi su, međutim, i starosedelačka zajednica Slovenije, budući da u istočnoj oblasti Slovenije – Beloj Krajini – još uvek postoje sela sa srpskim stanovništvom. U Sloveniji je još uvek otvoren problem građana koji su nelegalno izbrisani iz slovenačkog državljanstva. Reč je o do sada neutvrđenom broju koji neki procenjuju na oko 20.000 osoba. Smatra se da su većina izbrisanih pripadnici srpskog naroda. Šefovi naše diplomatije odlazili su proteklih godina u Ljubljanu, ali se nisu sastajali s predstavnicima srpskog naroda, baš kao što tema njegovog statusa nije bila deo dnevnog reda njihovih susreta sa slovenačkim državnicima. Ipak, tokom 2009. došlo je do izvesnog pomaka u pravcu rešavanja statusa „izbrisanih“ građana.

*

U Republici Albaniji Srbi su tek nedavno dobili status nacionalne manjine. Iako nepriznati, predstavnici srpskog naroda učestvovali su u izradi Zakona o nacionalnim manjinama! Tokom decenija u Albaniji nije priznavano postojanje srpskog naroda. Simboličan broj albanskih Srba demantovan je kada je 1990. godine preko tek otvorene granice u Crnu Goru prešlo više od hiljadu naših sunarodnika. Još 1938. godine tadašnji albanski kralj Mehmed Zogu dekretom je odredio brisanje više od 1.000 toponima koji su imali koren u srpskom jeziku. Tokom proteklih dvadeset godina kod nas se malo razmišljalo o albanskim Srbima, čak ni u vreme kada je albansko pitanje na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije bilo u punoj meri upotrebljavano i zloupotrebljavano. Svođenje politike prema Srbima na severu Albanije, kojih je do početka 20. veka bilo nekoliko desetina hiljada, na folklor, svoju će cenu imati u času kada Albanci u Preševu i Bujanovcu postanu nacionalna manjina čija je matica Kosovo i kada uporednik za njihova prava postanu kosovski Srbi.

Napredni klub

Čedomir Antić
[objavljeno: 17/09/2009]

Kliknite za proširenje...

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/ZA-TRECINU-IH-JE-MANJE.lt.html