Операција "Шварц"

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Ево како су комунисти ,,победили'' Немце у операцији ,,Шварц'' и како су ,,спашавали''своје рањенике.

Пише:Милослав Самарџић(Дража и општа историја четничког покрета 2 велики, одн. 4 мали том).

КОМУНИСТИ У ОПЕРАЦИЈИ «ШВАРЦ»
Према немачким изворима, у обручу се нашло 15.000, а према комунистичким 16.000 партизана бораца. Они су припадали следећим јединицама:
- 1. пролетерска дивизија,
- 2. пролетерска дивизија,
- 3. ударна дивизија,
- 7. хрватска (банијска) дивизија,
- 3. далматинска бригада (из састава 9. дивизије),
- 6. источнобосанка бригада,
- 15. мајевичка бригада (раније Мајевички ударни батаљони).
Шеста источнобосанска и 15. мајевичка бригада имале су по 600 бораца, плус по један батаљон, вероватно од по стотинак партизана, остављен на матичним територијама.30
Као што смо раније видели, 1, 2. и 3. дивизија имале су по око 4.000 партизана, 7. нешто преко 1.000, а 3. далматинска бригада неколико стотина бораца. Тешко је проценити да ли је тачна немачка или комунистичка процена о бројном стању партизанске главнине у ово доба, тј. да ли их је било 15.000 или 16.000. Исто тако, нема тачних података о броју рањеника, нити о томе да ли се рачунају у ових 15-16.000 партизана, да ли се броје преко ове цифре, или су се на пример лакши рањеници водили у бројном стању јединица, а тешки у Централној болници.
Операција, која је против комуниста почела 17. маја, показала је још једном све мане њиховог покрета. «Слепи вођа» Ј. Б. Тито поново је повео своје присталице у масовну погибију. Он не само што није уочио концентрацију елитних немачких јединица, него је и веровао у споразум који је потписао са Немцима. Када су Немци с леђа нападали херцеговачке четнике док су они потискивали партизане дубље у црногорске планине, Тито је и даље наређивао нападе на црногорске четнике у области Колашина. Како изгледа, он је мислио да споразум са Немцима савршено функционише, тим пре јер је око 10. маја очекивао долазак немачког делегата Ханса Ота у свој Врховни штаб.
Милован Ђилас је оставио сведочење о расположењу у Врховном штабу када су стигле вести да су Немци почели да нападају и партизане:
Тито је, узбуђено машући извештајем, довикнуо Ранковићу и мени: «То значи да Немци лажу! Никада нисмо били у већој опасности!» Одлазећи од Тита, ја сам Ранковићу добацио - заједљиво према себи колико и према Титу: «Ето нам преговора с Немцима!» А Ранковић увређено, мање на Тита и себе него на мене: «Сад не треба ништа причати!»31
Паника поново спречава Ј. Б. Тита да реагује енергично, о чему је Павле Јакшић, командант 7. хрватске дивизије, записао:
Оволика доза «пећинске» неодлучности и колебљивости врховног команданта - коју смо уочили и тешко осетили сви ми учесници Сутјеске, а која ће се још изразитије испољити у Дрвару 25. маја 1944. године - недопуштена је за функцију војног командовања, која треба да је ослоњена на одлучност, чврстину, храброст и упорност, увек, а посебно у тешким ситуацијама.32
Најбоље решење за партизане било је да главним снагама покушају пробој на север, где је непријатељ био најслабији. Међутим, пробој главним снагама ни у једном правцу није долазио у обзир, јер их је Ј. Б. Тито из страха увек држао крај себе. А северни правац је отпао због немања података о непријатељу. У ствари, «партизанска обавештајна служба» је имала податке да се на северу, између Сарајева и Вишеграда, налази чак 80.000 Немаца.33 Како произилази из контекста, ову невероватну процену дао је комунистички «најбољи дипломата», Владимир Велебит, који се у ово време налазио међу Немцима. Као што смо видели, он је често разговарао и са немачким обавештајцима, којима, очигледно, није био дорастао.
Зато су комунисти најпре покушали да се пробију на исток, преко Лима, па на југ, између Матешева и Подгорице. На овим секторима налазила се 1. брдска дивизија, против које нису имали изгледа. У трећем покушају они крећу на север, према Фочи, али са свега пет бригада, тако да их одбија и најслабија немачка јединица, 118. ловачка дивизија. Оног дана, 25. маја, када ни овај трећи покушај пробоја није успео, генерал Литерс је издао заповест за сужавање обруча око партизана. Четницима у овој заповести он посвећује свега једну реченицу: «Главнина четника је успела да измакне немачким јединицама.»34
Три дана потом, 28. маја, комунисти се одлучују на покушај пробоја и на четвртом правцу, на северозападу, долином реке Сутјеске. Како ни овај пробој није успео, партизански Врховни штаб доноси још једну одлуку: да 1. дивизија, ојачана са две бригаде, покуша пробој долином Сутјеске преко друма Фоча - Калиновик; да се 2. дивизија, такође ојачана са две бригаде, усмери правцем преко Сутјеске, Зеленгоре и Трескавице у Средњу Босну, а да се 3. и 7. дивизија поново упуте на исток.35 Од другог дела плана није било ништа, због 1. брдске дивизије. Комунисти су све наде полагали у јединице упућене поред села Тјентиште у долини Сутјеске.
Према Литерсовој заповести за 5. јун, партизански «очајнички покушаји пробоја северно од Тјентишта у правцу северозапада одбијени су, при чему је непријатељ претрпео велике губитке».36 Комунисти су, међутим, наставили покушаје, јер нису имали куд, пошто су сваког заробљеног партизана Немци стрељали на лицу места. Током наредних пет дана, остаци 1, 2. и 7. дивизије, са Врховним штабом, успели су да се провуку између немачких линија у правцу Зеленгоре, а затим на север, према Ратају, Миљевини и Јахорини. Остаци 3. далматинске, 6. источнобосанске и Мајевичке бригаде провукли су се 13. јуна, док је 3. дивизија потпуно уништена. Према комунистичким историчарима, остављено је око 700 тешких рањеника.
Међутим, када су непосредно потом у Источној Босни четници свакодневно заробљавали разбијене партизане, а међу њима и медицинско особље, ови су им саопштили знатно већу цифру - од чак 4.000 остављених рањеника и болесника. Као што смо видели, комунисти су у Црну Гору и дошли са 4.000 рањеника и болесника. У међувремену, оздравели су враћани у јединице, али стално су пристизали нови рањеници, из непрекидних борби са четницима. Најзад, партизани су много рањених имали у пет покушаја пробоја немачког обруча. Тако, цифра коју је један заробљени лекар рекао мајору Баћовићу, делује реалније од оне коју наводе комунистички историчари.
 
У извештају Врховној команди од 22. јуна, у коме се наводе ови подаци, мајор Петар Баћовић такође јавља да 2. пролетерска дивизија сада има 1.000 бораца, а да је комунистима побегло свих 500 Црногораца које су раније мобилисали.37
Тако су Немци још једном ликвидирали рањенике Централне болнице партизанског покрета (први пут је то било на Златибору, по слому «Ужичке републике»).
Дуго извлачење комуниста из обруча, од 8. до 13. јуна, мада је најзад напипано слабо место, било је последица нове колебљивости Ј. Б. Тита. Комунистички историчари пишу да се он «још увек није био одлучио за брзи продор», иако је 1. дивизија направила празан простор, «обузет бригом о судбини Централне болнице». А заправо је било обрнуто: само брзи продор кроз брешу могао је спасити рањенике.
Делимично извлачење комуниста успело је јер су тај сектор држали Хрвати (369. хрватска легионарска дивизија, чији су војници већином били Хрвати) и делови 118. ловачке дивизије. Што се тиче Хрвата, на чијем сектору је прошло највише комуниста, Немци су били «огорчени» њиховим држањем и ни на који начин, ни «применом најоштријих метода», нису успели да их натерају у борбу.38
Хрвати, било усташе било друге формације, ни раније се нису истицали у борби против партизана. У ствари, између партизана и Хрвата није вођена ни једна права битка још од почетка рата. Међутим, у ово доба Немци су већ слали извештаје попут овог из штаба 114. ловачке дивизије: «У хрватском официрском кору, као и међу усташама, примећена је јака англофилска струја. Носилац пропаганде је вероватно католички клер».39 У свом месечном извештају од 18. јула, генерал Рудолф Литерс био је још одређенији:
Схватање да се немачка војска налази у једној пријатељској земљи давно је прошло. Највећи део становништва потпомаже устанике, део из убеђења, део из страха, а део из прорачуна, с обзиром на промену ситуације коју очекују.40
До истог закључка као немачки генерали дошао је и мајор Баћовић, извештавајући Дражу 19. јуна: «Хрватски официри, нарочито виши, симпатично расположени за енглеско напредовање. Спремни су да у даном моменту пруже помоћ нашим одредима».41
Другим речима, уочивши немачке поразе на свим фронтовима, Хрвати су остављали Немце на цедилу, тражећи нове савезнике у супротним таборима. Њихова спремност да ступе у четнике свакако би се у извесној мери остварила да их Енглези, према којима су се сада оријентисали, нису упутили у партизане. Међутим, у партизанским редовима, све до капитулације Италије, већину ће и даље чинити Срби.
У извештајима о операцији «Шварц» о партизанима се најповољније изразио штаб 114. ловачке дивизије. Он пише да су партизанске јединице «строго организоване, вешто вођене и поседују зачуђујуће висок борбени морал... Располажу са изненађујуће великим бројем аутоматског оружја (пушкомитраљези, минобацачи, итд) и са довољно муниције».42
Према извештају СС дивизије «Принц Еуген» комунисти су се борили «тврдоглаво... лукаво и подмукло, делом са храброшћу очајника». Главна ставка извештаја 1. брдске дивизије гласи: «Борба за уништење комунистичких банди је завршена, главнина непријатеља разбијена, побијена односно заробљена. Само малим снагама је успело да пробију фронт на слабом месту на северозападу обруча.»43 Већ 21. јуна ова дивизија је упућена у Грчку.
У свом уобичајеном штиву «поуке из борбе», Немци су закључили да је узрок очајничке борбености партизана у операцији «Шварц» њихов обичај да све заробљенике стрељају на лицу места, и то не само оне са оружјем, већ и сваког «ко очигледно без јачег разлога лута око насеља». Овај случај је, како изгледа, дошао и до самог Хитлера, па је 29. јула 1943. генерал Литерс издао наредбу о «новом поступку са бандитима»:
Од сада, према фиреровој одлуци, ове бандите не треба стрељати, већ се према њима односити као према ратним заробљеницима.44
Наредба се специјално односила на комунисте. Према заробљеним четницима, сматрајући их војницима, Немци су већ имали блажи однос.
Најтачнију слику о операцији даје детаљна табела о губицима, коју је сачинио генерал Литерс.45 Осовинске трупе имале су укупно 583 погинула, и то највише њихова најслабија дивизија, 118. ловачка (262), док су губици осталих јединица следећи: 369. дивизија, тј. већином хрватске усташе 92, 1. брдска 43, 7. СС «Принц Еуген» 120, пук «Бранденбург» 12, 724. ловачки пук 2, 2. батаљон 734. пука 46 и 2. батаљон 724. пука 6.
С друге стране, Немци су избројали 7.489 мртвих партизана. Сем овога, губитке партизана процењивали су на још 4-5.000, што убијених, што умрлих од зараза и глади. Све жртве нису смели да броје, бојећи се заразе од пегавог тифуса.46
Према томе, Операцију «Шварц» преживело је свега око 5.000 партизана. У овој групи тзв. партијци чинили су висок проценат, док су најбољи борци нестали.
Комунисти више нису имали ни онако добро наоружање. Немци су им запленили 10 топова, 6 противоклопних топова, 32 тешка и 25 лаких минобацача, 47 тешких митраљеза, 173 пушкомитраљеза, 3.608 пушака, итд. Велики број аутоматских оруђа комунисти су закопали, а четници потом откопали, сазнавши где је од заробљених партизана.
Своју верзију операције «Шварц» партизански Врховни штаб дао је 10. јула 1943. године. Комунисти се најпре осврћу на претходне «успехе», тврдњом да је ова операција уследила «после разбијања елитних окупаторских дивизија и ослобађања великог дела Источне Босне, Херцеговине, Црне Горе и Санџака». Следи још невероватнија лаж: партизани су све ове територије «ослободили» да би са Западним савезницима садејствовали у борбама на Јадрану! Потом Ј. Б. Тито набраја дивизије које је «победио» у операцији «Шварц»:
Немци - СС дивизија «Принц Еуген», 369. «Вражја» дивизија, 718. пешадијска дивизија, 118. ловачка дивизија, 373. дивизија «Тигар», Фест дивизија, 5. пешадијска хрватска дивизија, а сем тога једна немачка и две бугарске дивизије доведене из Србије.47
Само у овом пасусу немачке снаге повећане су за шест дивизија: 118. ловачка је бивша 718. пешадијска, 373. и Фест дивизија уопште нису биле ту, као ни 5. хрватска и две бугарске дивизије. Комунисти потом набрајају четири италијанске дивизије, које су биле у близини, али нису учествовале у борбама. Свеукупно, осовинске трупе процењују на 110.000 људи, а подижу и своје бројно стање - на 20.500 бораца.
Врховни штаб је «на време» прозрео намеру непријатеља и одмах направио план да би избегао «непријатељски маневар опкољавања». А тај план је, разуме се, остварен. Ево како то комунисти описију:
После вишедневних борби са надмоћним немачко-италијанско-бугарским снагама, наше јединице су се плански повукле из Санџака у Црну Гору, на Тару, наневши непријатељу огромне губитке у људству и материјалу...
Покушај непријатеља да брзим продорима 118. немачке ловачке дивизије и 718. пешадијске дивизије... пресече наш главни операцијски правац, потпуно је пропао...
После тешког пораза на ушћу Сутјеске и Горанског, непријатељ поново покушава да на Сутјесци, дејствујући од Гацка и Зеленгоре у два крака, оствари свој предвиђени маневар опкољавања. И овај покушај непријатеља потпуно је пропао. Бригаде 1. и 2. дивизије одбиле су уз тешке жртве по непријатеља све његове нападе, приковале га на полазним положајима и омогућиле дебушовање наше главнине са рањеницима на цесту Калиновик - Фоча...48
У ствари, као што смо видели, комунисти су оставили своје рањенике. А ево њихових података о губицима у операцији «Шварц»:
У овој пролетној непријатељској офанзиви, односно нашој контраофанзиви која је трајала два месеца, мај и јуни, непријатељ је имао 14.500 мртвих и рањених; уништено је 6 тенкова, 2 авиона, 35 камиона. Заплењено 85 аутоматских оруђа (пушкомитраљеза и митраљеза), неколико стотина хиљада метака и веће количине животних намирница и другог ратног материјала. Наши губици: 2.000 мртвих и преко 2.000 рањених бораца.49
Уз мале исправке, ова верзија операције «Шварц», односно «Битке на Сутјесци», како је комунисти зову, доскора се учила у школама, а и дан дањи има утицаја, чак и на историчаре.

ИЗВОРИ:

30 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 192.
31 К. Николић, Историја Равногорског покрета, 140.
32 П. Милићевић, Сећања, 60.
33 М. Лековић, Мартовски преговори 1943, 166.
34, 35 Зборник докумената, том 12, књига 3, 319, 347.
36 Зборник докумената, том 12, књига 3, 355.
37 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.
38, 39, 40, 42 Зборник докумената, том 12, књига 3, 361-371, 331, 436, 374-375.
41 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.
43, 44, 45 и 46 Зборник докумената, том 12, књига 3, 431, 478, 394-395.
47, 48 Зборник докумената, том 2, књига 10, 53, 54.
49 Зборник докумената, том 2, књига 10, 55.
 
Зато што су четници близу Јасеновца имали само Мотајичку бригадицу од 500-600 људи а комунисти су имали 20 000 људи у 2 корпуса:Босанском и Славоском, тако да се пре питај што га Тито није напао. Али где ће усташа на усташе.
 
Зато што су четници близу Јасеновца имали само Мотајичку бригадицу од 500-600 људи а комунисти су имали 20 000 људи у 2 корпуса:Босанском и Славоском, тако да се пре питај што га Тито није напао. Али где ће усташа на усташе.

Ma nemoj !

Draza je sa celom svojom PIJANOM VOJSKOM bio u Bosni, na 150 km od Jasenovca!

Komunisti su oslobodili i TRST, a ne Jasenovac!

Sta su cetnici oslobodili?
 
Ево шта су четници ослободили:

Radi otklanjanja svake sumnje u to da su borci JV oslobađali gradove i varošice od Nemaca, prema dostupnosti podataka, dokumenata, izvora, knjiga, kao i na osnovu sačuvanih izjava učesnika tih događaja, ta oslobađanja su se dešavala na ovaj način:

1.Oslobođenje Loznice

Datum oslobođenja: 31.avgust 1941

Četnici (Podrinjski, a kasnije Jadarski odred): 8 poginulih, 10 ranjenih
Nemci: 12 poginulih, 93 zarobljenih

(Dojčilo Mitrović, Zapadna Srbija 1941, Beograd, 233,234; IaN, (p),AVII, NA, 44 X—6/1—132; National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorskog pokreta Miloslava Samardžića)

2.Oslobođenje Bogatića

Datum oslobođenja: 1.septembar 1941.

Četnici Cerskog odreda su napali Bogatić zapravo 31.avgusta, kada je napadnuta i Loznica od četnika Jadarskog odreda i zauzeli ga 1.septembra. Grad su samo jedan dan držali, pošto su naišle Ustaše i potisle ih. Krvave borbe sa Ustašama i Nemcima su se vodile oko Bogatića u vremenu od 1-3.septembra kada je Račić potisnut na Cer.

Četnici (Cerski odred)(1-3.9): 25 poginulih, mnogo ranjenih
Nemci (1-3.9): 1 poginuli, 8 ranjenih
Ustaše: nepoznato

(ZB.NOR, I/1—385; Dušan Trbojević, Cersko-majevička grupa korpusa Dragoslava Račića, str.28-32)

3. Oslobođenje Krupnja

Datum oslobođenja: 4.septembar 1941 (greška u kucanju moja tamo gde stoji da je varošica oslobođena 1.septembra)

Četnici:
Brojnost snaga: 300 četnika popa Vlade Zečevića i poručnika Ratka Martinovića, 100 četnika Dragoslava Račića i Budimira Ilića
Partizani:
100 partizana iz Valjevskog odreda pod komandom Miloša Dudića.
Nemci: 9 poginulih, 30 ranjenih, 130 zarobljenih
Četnici (Vojno-četnički odred „Martinović-Zečević“): 3 poginulih (3.četa)
Partizani (Valjevski odred): 3 poginulih
U plen palo: 12 puškomitraljeza, 250 pušaka, 6 lakih i jedan teški bacač, dve radio-stanice, dvadeset motornih vozila, hrana i odeća.

(Stanko Mladenović, Pop Vlada Zečević, Loznica, 1975, str.97; Glas Javnosti, 17.2.2004 )

4.Oslobođenje Banje Koviljače

Datum oslobođenja: 6.septembar 1941.

Četnici su za Banju Koviljaču vodili teške borbe od 1-6.septembra naročito na brdu Kozluku i prilazima gradu i sa Nemcima i sa Ustašama.

Četnici (Cerski odred) (1-6.9): 29 poginulih i 12 streljanih, ukupno 41 poginulih
Nemci (16.9): 9 poginulih, 24 ranjenih, 51 zarobljenih
Ustaše: nepoznati

(AVII, NAV, T—312, R—452, S—8037512-3)

5.Oslobođenje Gornjeg Milanovca

Datum oslobođenja: 29. septembar 1941.

Četnici (Takovski odred): 3 poginulih
Partizani (Takovski odred): 1 poginuo 3 ranjena
Nemci: 1 poginuo 1 ranjen, 105 zarobljeno

(AVII, NAV. T—501, R—250, S—1318—9; Zvonko Vučković, Sećanja iz rata, str.124; Narodni ustanak i borbe za Kraljevo 1941. godine –Zbornik radova naučnog skupa, Beograd, 1985, str.461)

6.Oslobođenje Čačka

Datum oslobođenja: 1.oktobar 1941.

Četnici (Jelički i Čačanski odred): 20-30 poginulih, više ranjenih
Nemci: 10 poginulih i 10 ranjenih

(AVII, NAV. T—501, R—250, S—1356—7)

7.Oslobođenje Stragara

Datum oslobođenja: 4.oktobar 1941

Četnici (Takovski odred): bez gubitaka
Nemci: 2 poginula, 40 vojnika i 4 oficira zarobljena.

(AVII, NAV. T—312, R—425, S—8003015; Z.Vučković, n.d, str.138)


8.Oslobođenje Ljubovije

Datum oslobađanja: ?oktobar 1941

Četnici (Cerski odred): nepoznato
Nemci: nepoznato

(National Archives Microfilm Publication, Roll 132, Declasified D-1978, CIA-HR 70-2 (Biografija Dragoslava Racica-dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorskog pokreta Miloslava Samardžića)

Četnički odredi Jugoslovenske vojske su za vreme ustanka na području Srbije bezuspešno pokušavali da zauzmu sledeće gradove: Bor (septembar-oktobar 1941), Veliko
Gradište(septembar-oktobar 1941), Majdanpek (septembar-oktobar 1941), Kostolac (septembar 1941), Požarevac (oktobar 1941), Valjevo (24.9-3.11), Kraljevo (1.10-3.11.1941), Kruševac (23.9), Novi Pazar (29.10-3.12), Šabac (23-25.9.1941), Mačvansku Mitrovicu (24.9). Svi ovi gradovi su branjeni jedino od Nemaca, osim Novog Pazara gde su Nemci dovukli kao pojačanje Muslimane, Aranute, a takođe i Italijane. Specijalno za četnike su dovukli i krvavog zločinca i banditskog razbojnika Aćif-Efendiju koji je naređivao da se zarobljeni četnici kucaju za drveća kao slike. U svim ovim pokušajima izginulo je na hiljade četnika i isto toliko ranjeno.Nemci su mnoge ranjene četnike pronalazili i na licu mesta ubijali. Nemački gubici su bili mnogo manji, a komunistički ukupno: 5 streljanih, 11 poginulih i 7 ranjenih.
Samo na opsadi Novog Pazara pali su u borbama 125 četnika, na opsadi Kraljeva njih 601, u borbama za Kruševac njih 41, u borbama oko Mačvanske Mitrovice njih 69, u borbama oko Bora njih 80, u borbama oko Majdanpeka, Velikog Gradišta i Kostolca njih 109 itd.

9. Oslobođenje Prijepolja

Datum oslobođenja: 12. septembar 1943

Četnici (2.Mileševski korpus): 42 poginulih, 22 ranjenih (prema prvom poslatom izveštaju emigrantskoj Vladi. Prema docnijem izveštaju od 15.novembra, a nakon nemačkog bombardovanja grada: 150 mrtvih i ranjenih, prema svedočanstvu kapetana Jovičića četnici su imali oko 100 poginulih.
Nemci: preko 200 poginulih
Plen:mnogo vojnog materijala, motorna vozila, 1.500 pušaka, 1 tenk.
(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.16,18;Glas Javnosti, 11.2.2004; Istorijski arhiv grada Niša (IaN), fond „Komisija za utvrđivanje štete okupatora i domaćih pomagača“ (KOZARA), kutija br.3, mikrofilm br.2, snimak br.123-Zapisnik sa saslušanja kapetana Nikole Jovičića, obaveštajnog oficira DM iz Zaječara pred Oznom Soko-Banje jula 1945 god.)

10.Oslobođenje Priboja

Datum oslobođenja: 12.septembra 1943

Četnici (1.Pribojska brigada): nepoznati
Italijani i Nemci: 1.800 zarobljenih

(M.Samardžić, n.d., str.21)

11.Oslobođenje Zvornika

Datum oslobođenja: 17.septembra 1943.

Četnici (Cerski i Mačvanski korpus): nepoznati
Nemci: nepoznati
O oslobađanju Zvornika, pisala je i saveznička misija:
„Od Rapira (174): 17 septembra Mihailovićeve snage otele od Huna Zvornik i odbile sve protivnapade. Robin“
(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.34)


12.Oslobođenje Banje Koviljače

Datum oslobođenja: 17.septembra 1943.

Četnici (Cerski i Mačvanski korpus): nepoznati
Nemci: nepoznati
(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.34)


13. Bijelo Polje (septembar 1943)

Datum oslobođenja: ?septembar 1943.

Izvori:
- Raspis Vrhovne komande svim jedinicama od 23. novembra 1943: AVII, ČA, K-278, reg. br. 18\1.
- B. Todorović, Poslednji raport, strana 266.



14.Oslobođenje Ruda

Datum oslobođenja: 18.septembar 1943

Četnici (Drinski korpus): nepoznati
Nemci; nepoznati

(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.36,37; IaN, fond „Kozara“, kutija br.3, mikrofilm br.2, snimak br.123-Zapisnik sa saslušanja kapetana Nikole Jovičića, obaveštajnog oficira DM iz Zaječara pred Oznom Soko-Banje jula 1945 god.)

15.Oslobođenje Brze Palanke

Datum oslobođenja: 18.septembar 1943.

Četnici (Krajinski korpus): nepoznato
Nemci i Bugari: nepoznato

(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.69)

16.Oslobođenje Bajine Bašte

Datum oslobođenja: 30.septembar 1943.

Četnici (1.i 2.račanska brigada): nepoznato
Nemci: nepoznato

(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.34,35)


17. Nova Varoš (oktobar 1943)

Datum oslobođenja: oktobar 1943.

Četnici: nepoznato
Nemci: nepoznato

(Istorijski arhiv grada Niša (IaN), fond „Komisija za utvrđivanje štete okupatora i domaćih pomagača“ (KOZARA), kutija br.3, mikrofilm br.2, snimak br.123-Zapisnik sa saslušanja kapetana Nikole Jovičića, obaveštajnog oficira DM iz Zaječara pred Oznom Soko-Banje jula 1945 god.)

18.Oslobođenje Višegrada

Datum oslobođenja: 5.oktobar 1943

Četnici (Drinski i Romanijski korpus): 23 poginulih, 65 ranjenih
Nemci i Ustaše: 354 mrtvih (338 Nemaca) i (16 Ustaša i domobrana), 400 ranjenih, 22 zarobljenih

Plen: 2 topa, 3 bacača, 7 teških mitraljeza, 4 laka puškomitraljeza, 200 pušaka, automobili itd.

(Miloslav Samardžić, Draža i opšta istorija četničkog pokreta, knjiga br.6, Beograd, 2006, str.40; D.Martin, n.d, str.76; Aleksandar Stamatović, Istina o četnicima, Beograd, 2000, str.221)
 
19.Oslobođenje Čajetine[/B]

Datum: 7.oktobar 1943.

Četnici su isterali Nemce iz Čajetine 7.oktobra 1943. a zatim su Nemci pokušali da je povrate u tri naleta i na kraju uspeli. O borbama četnika i Nemaca oko Čajetine pišu čak i komunistička dokumenta, s tim, što oni prećutkuju činjenicu da su četnici zauzeli Čajetinu od Nemaca. Evo navoda:

„10.11 i 12. oktobra 1943. vodili su četnici borbe sa Nemcima u okolini Čajetine (ustvari, napadali su Nemci četnike u Čajetini-prim A.D). Čajetinu im nisu oduzeli (netačno, a moguće je da to komunisti misle na Nemce, tj. da Nemci nisu oduzeli Čajetinu od četnika, pa je ovako neodređeno navedeno-AD). Tom prilikom su četnici zarobili 8 Nemaca (to je tačno-prim AD). Nemci su im poslali uslov da im vrate zarobljenike, ili će svakog dana ubijati po 23 taoca. Ovi nisu vratili Nemce i Nemci su počeli sa ubijanjem.“

(Zb.NOR, Beograd, 1958, Tom 1, knj.16, dok br.36, str,101)

Međutim, saveznička misija je 7.oktobra 1943. javila da četnici drže Čajetinu. Taj radiogram glasi:
„ Mihailović drži Čajetinu“

(M.Samardžić, n.d, knj.6, str.3Cool

Četnici: nepoznato
Nemci: 8 zarobljenih


20.Oslobođenje Rogatice

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1943

Četnici (Drinski i Romanijski korpus): 28 poginulih, oko 35 ranjenih
Nemci i Ustaše: oko 500 mrtvih, ogroman broj ranjenih

Plen:4 topa (jedan od 75 mm i 3 od 65 mm), municija, hrana, puške, druga sprema i kamioni.

(National Archives Microfilm Publication, Roll 84, Declasified NDD 877190, strane 0333-35 (Lista borbe Javorskog korpusa od 1941 do 1943 -dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorskog pokreta Miloslava Samardžića; M.Samardžić, n.d., knj.6, str.47.)

Borci Jugoslovenske vojske su u septembru i oktobru 1943 bezuspešno napadali sledeće gradove: Svrljig (19.9, 17.9 i 29.9.1943), Pljevlja (septembar 1943), Kotor (14.9.1943), Brus (septembar 1943) itd. Kao primer navodimo šta je pisao komandant Jovan M.Jovanović-Deda o napadu na Svrljig:
„Na poziv Knjaževačkog korpusa, učestvovao sam sa 140 vojnika u napadu na Svrljig. Dodeljeni zadatak sam odmah izvršio, zarobio sam 4 Nemca, a poginuo je njihov komandant i 17 vojnika. Ima dosta plena. Ja nemam ranjene ni mrtve. Knjaževački korpus ima gubitke.“ Svrljig naši borci nisu zauzeli iako su ga tri puta napadali. Naši borci su prilikom ovih neuspešnih napada na gradove i varošice imali blizu 100 mrtvih i veliki broj ranjenih.

21.Oslobođenje Majdanpeka

Datum oslobođenja: 26.avgust 1944.

Četnici (Porečka brigada): nepoznati gubici
Nemci: nepoznati gubici

(Ravnogorska istorija, str.298)

22.Oslobođenje Kučeva

Datum oslobođenja: 28.avgust 1944.

Četnici (Zviška brigada): nepoznati gubici
Bugari: 200 zarobljenih

(Ravnogorska istorija, str.298)


23.Oslobođenje Leskovca

Datum oslobođenja: najverovatnije 31.avgusta 1944

Četnici (Južnomoravska grupa korpusa): nepoznati gubici
Nemci: 230 zarobljenih
Arnauti: 300 zarobljenih
(IaN, mf.6(prepis iz Leskovačkog arhiva), snimak broj 598)

24.Oslobođenje Vlasotinca

Datum oslobođenja: najverovatnije 31.avgust 1944

Četnici (Vlasinski korpus): nepoznati
Nemci: veći broj zarobljenih
(IaN, mf.6(prepis iz Leskovačkog arhiva), snimak broj 598)



25.Oslobođenje Petrovca na Mlavi

Datum oslobođenja: ?septembar 1944.

Izvor: K. Nikolić, Istorija Ravnogorskog pokreta, druga knjiga, 279.



26.Oslobođenje Svrljiga

Datum oslobođenja: 2.septembar 1944.

Četnici (Nišavska grupa korpusa): bez gubitaka
Bugari: oko 100 zarobljenih
Plen: nekoliko sanduka municije, 3 sanduka bombi, preko 120 pušaka itd

(IaN, fond „Kozara“, k.3, n.g, Zapisnik sa saslušanja kapetana Dušana Petrovića, zvanog Boroša, rađen u Beloj Palanci 1945.)


27.Oslobođenje Breze

Datum oslobođenja: 11.septembar 1944.godine

Četnici: nepoznato
Nemci: 9 poginulih

Plen: 2 puškomitraljeza i 19 pušaka

(AVII, ČA, K.281, reg.br.5/1-Dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorske istorije Miloslava Samardžića koji ga je objavio u svojoj knjizi „Borbe četnika protiv Nemaca i Ustaša 1941-1945, knj.2)


28.Oslobođenje Kadine Luke

Datum oslobođenja: 2. septembar 1943

Četnici: 1 poginuo, 12 ranjenih
Nemci: oko 186 poginulih (Majk Račajić je u gradu izbrojao 86 mrtvih Nemaca, a oko 100 je stradalo prilikom dizanja u vazduh voza iz pravca Sarajeva, 150 zarobljenih.

(Ravnogorska istorija (priređivač Radovan Kalabić), Beograd, 1992, str.343 (prema iskazima Majka Rajačića)

29.Oslobođenje Lazarevca

Datum oslobođenja: 3. septembar 1943


Četnici: 4 poginulih, više ranjenih
Nemci: 9 poginulih, 200 zarobljenih

(Ravnogorska istorija, str.344)


30.Oslobođenje Pljevlja

Datum oslobođenja: ? septembar 1944. godine

Izjava Božidara Jelovca iz Pljevalja, pisca knjige o Pljevaljskoj brigadi, koja uskoro izlazi iz štampe.

31.Oslobođenja Podlugova

Datum oslobođenja: 10 septembar 1944. godine

Četnici: bez gubitaka
Nemci: 30 poginulih

Plen: dva puškomitraljeza "zorke" i jedan talijanski, 27 pušaka, nešto municije.

(AVII, ČA, K-281, reg. br. 2/1.-dokument se nalazi u posedu našeg najboljeg poznavaoca Ravnogorske istorije Miloslava Samardžića koji ga je objavio u svojoj knjizi "Borbe četnika protiv Nemaca i Ustaša 1941-1945, knj.2)

32.Oslobođenje Varvarina

Datum oslobođenja: oktobar 1944. godine

Četnici (Varvarinski korpus): nepoznato
Nemci: 350 zarobljenih

(AVII, 1812-1/K-15/VK-P-594 (Završna reč majora Milića Rausavljevića na suđenju 1945 god.)-dokument je pronašao pokojni dr Pavle Milošević i predao ga redakciji Pogleda na korišćenje)

33.Oslobođenje Kruševca

Datum oslobođenja: 14.oktobar 1944. godine

Četnici (Rasinsko-Toplička grupa korpusa): 17 poginulih, 23 ranjenih
Nemci: nepoznat broj poginulih, oko 700 zarobljenih.
Plen: 25 teška minobacača, 98 puškomitraljeza, 8 teških mitraljeza, 200 običnih mitraljeza, 15 vagona municije, 1.200 pušaka.

(Zb.NOR, Tom 14, knjiga 4, str.; Dejvid Martin, Rodoljub ili izdajnik-slučaj Draže Mihailovića (dokumenti Huverovog instituta), Beograd, 1990, str.395-406 (Prema iskazu svedoka Esfolda Kramera; Ravnogorska istorija, str.346)

34.Oslobođenje Ljubovije

Datum oslobođenja: 30.septembar 1943.

Četnici: nepoznati
Nemci: 2 poginula, 2 ranjena

(M.Samardžić, n.d, knjiga br.6, str.34)
 
To je u vasoj MASTI.

Stvarnost je bila drugacija.

Pri kraju rata cetnici nisu znali ni gde im je guza, a gde glava.

Zato su i prosli kako su prosli.

Kao sto je napisao jedan nemacki oficir onog vremena: "Cetnici su potpuno BEZZNACAJNA VOJNA FORMACIJA koja nema komandu i ne zna cilj borbe"
 
Ајде леба ти одговори одакле си то извукао, па јел ти не знаш да је због Дражиног мајора Кесеровића лично Химлер долазио у Краљево да изврши смотру Принц Еуген дивизије за предстојећу операцију Копаоник.
 
Ајде леба ти одговори одакле си то извукао, па јел ти не знаш да је због Дражиног мајора Кесеровића лично Химлер долазио у Краљево да изврши смотру Принц Еуген дивизије за предстојећу операцију Копаоник.

:hahaha: :hahaha: :hahaha:

Koja MASTA!

Evo ih, ratuju:

Chetniks_with_German_soldiers.jpg
 
Poslednja izmena:
Ово су Пећанчеви четници ваљда препознајеш по шубарама и реденицима,аплус су им и кокарде другачије. На слици је Пећанчев војвода Машан Ђуровић са својим четницима.
 
Dok u isto vreme cetnici nisu ubili NI JEDNOG JEDINOG NEMCA ili USTASU....

(Da te pitam: zasto Cica nikada nije napao na Jasenovac, bio je vrlo blizu i znao dobro da tamo umiru STOTINE HILJADA SRBA!?)

:hahaha::hahaha::hahaha::hahaha::hahaha:А шта ћемо са битком за Кулен Вакуф 16. 8. 1941. где је пало 350 усташа, или битком за Шабац и Цер од 23.9-2.11. где је и Немаца и Четника пало око 1 000 или битком на Доњем Лапцу 9.10.1941. где је пало 1 000 усташа, или битком за Фочу где је пало око 70 усташа, или битком за Вишеград 4.10.1943. где је пало 350 Немаца и усташа, или битком на Семећком пољу где је пало око 250 Немаца и усташа, или битком за Рогатицу где је пало 200 Немаца и усташа, или битком за Пријепоље где је пало 200 Немаца? То није ништа јел тако?.
 
Meni su oni SVI ISTI !

Ti nisu bili pod Drazinom komandom?

Не, нису исти. Коста Пећанац, иначе херој из Првог светског рата, отворено је сарађивао са Немцима и по Михаиловићевом наређењу ликвидиран је због издаје.

Ако то не знаш онда не би требало ни да се уплићеш у дискусије о четницима и партизанима. А ти не да се уплићеш него се још хвалиш незнањем.
 

Back
Top