Како су комунисти донели слободу Нишу?
Prikazujem rezultate 1 do 9 od 9

Tema: Како су комунисти донели слободу Нишу?

  1. #1
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.368
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Како су комунисти донели слободу Нишу?

    Пише:Александар Динчић

    СЛОБОДНИ ГРАД

    По писањима комунистичких градских новина, по уласку у град, следили су одмах прогласи, најчешће ове садржине:

    „Нешто о чему смо сањали и на јави и у сну, реч чије смо остварење прижељкивали- слобода, сада је стварност. Свуда по мало доступним падинама стрмих планина, преко поља и равни, по путевима и на улицама и у ваздуху као да чују једну те исти реч: Слобода. Раскравила су се смрзнута срца, разведрила лица, очи сјаје ватром душевног заноса, јер је слобода“ (1)

    Чим су комунисти крочили у Ниш направили су одмах злочин. У шенлучењима због ослобађања града пуцало се као да је отворен нови фронт, а не да је ослобођен град. У том силном пуцању комуниста, где су свакако неки били припити и пијани од моћи и славе, метак је погодио и несрећног шофера из градског поглаварства Јездимира Марковића и он је одмах пренет у болницу, али било је касно, јер је рана била велика. Лечио се, али се није излечио од комунистичког куршума. Умро је 21. новембра 1944. не долазећи свести.
    Комунистичке власти су по својим документима ово правдали несрећним случајем, а у црквеним књигама умрлих за несретног Марковића уписано је „настрадао приликом ослобођења Ниша“. (2)
    Био је то прва жртва ослободилаца који је добио победнички метак. Родбина из Куршумлије је само преузела тело. Тај први метак није обећавао граду ништа добро. У време док се борио са животом, многи су се већ опростили од живота.
    Чим су Бугари нестали из града, Озна је почела свој посао. Почела је слобода.

    По правилу, та прва хапшења су вршена ноћу, када су људи дизани из постеља и одвођени незнано куда. Неки се сећају да су комунисти ударали на вратима, псовали их, називали их бандом, издајницима, профитерима, жандарчинама. чупавцима и другим терминима из њиховог сиротињског речника. Тај посао су обично вршила три човека, такозване тројке. Први је читао име са листе, а друга двојица су одводили прозваног. Листе су биле већ откуцане на неком пожутелом папиру писаћом машином. Дакле, комунисти су по својој прилици још у шуми, по својим шумским законима пописивали кога ће похапсити када ослободе град. Људи су трпани у марице, у џипове, у камионе и одвођени у Ознин затвор. Неки су одлазили и даље, да их поједе помрачина. Чули су се први победнички пуцњи после ослобођења. (3)
    Није помогло ни то што је Александар Макотар био логораш и интернирац, када су му комунисти убили оба детета без пресуде! И он је хапшен, суђен, а искази су му узимани у корист НОБ-а и њихове „саботажне акције“ по читавој Јужној Србији. Покојни Бранко Ножица, сарадник народног музеја у Нишу сетио се овог заборављеног човека и узео му изјаву о логоровању у Нишу, на Бањици и Маутхаузену, као исказ Дражиног сарадника. За разлику од Стоичићеве изјаве, која је узета у Озни, а он онда стрељан, Макотарова је давана на слободи, што се из његових речи и види. (4)
    Она је остала сачувана и данас је писани сведок мука и патњи четника у нишком логору и у Маутхаузену. Без деце, без оних због којих се и вратио из Маутхаузена, остао је заборављен од свих. Бог му се смиловао и дао му дуг живот. Умро је 20. јула 1989. године у Нишу и сахрањен је на Новом Гробљу. Умро је скоро у деветој деценији.
    А таквих примера има и превише. Дат је најупечатљивији како комунисти стрељају децу Михаиловићевих интернираца. Неки Макотарови сапатници, попут Боже Здравковића, Анђелка Ристића, Михајла Јотића и других имали су срећу да после гестаповске тортуре не доживе и комунистичку. Они су сви побијени у Маутхаузену. Комунисти нису ни најмање штедели четничке интернирце-повратнике. (5)
    Старе нишлије одлично памте прва хапшења у Нишком народном позоришту. Комунисти нису ударили наслепо, јер су знали кога ту све има од „народних непријатеља“. Узевши у обзир да је управник позоришта, Константин-Бата Анастасијевић хапшен и логорисан као сарадник организације ДМ, знали су да је ту легло четника и њихових сарадника. Ухапшени су Драгослав Кандић, родом из Крагујевца, који је као сарадник четника једно време био заточен у нишком логору, Жика Ристић, глумац и члан пропагандне секције у Чегарском корпусу, који је такође довођен у логор као сарадник четника и други. (6)
    Четници су успоставили везу са Нишким позориштем још средином 1943, а главни човек је био вођа Дражине омладине, Богдан Милутиновић-Боцко, што стоји у немачким полицијским извештајима које је обелоданио покојни Павле Милошевић. (7)
    Управника нишког позоришта је прота Сава Банковић видео раскрвављеног носа када су га комунисти изводили из самице на воду. (Cool
    Није ни чудо. Он је ухапшен међу првима.

    Хапшења су вршена и у другим институцијама. Сви су махом били у Озни. Дају се само нека имена, до којих се дошло приликом рада на овој теми:
    Ранђел Стоичић, жандармеријски наредник, Милан Спасенић, професор музике, Бошко Стојановић, кафеџија, Таса Илић, хотелијер, Сретен Симић, правник, Војислав Вељковић, судија, Здравко Ђуровић, индустријалац , Алекса Марковић, надзорник пруге, Димитрије Шпунчевић, индустријалац, Драгослав Кандић, режисер, Светозар Цветковић, глумац, Константин Анастасијевић, управник позоришта, Душанка Анастасијевић, службеница, Славољуб Јованчић, мајор, Ненад Нешић, земљорадник, Јулијана Буквић, драмска уметница, Божидар Бојовић, мајор, Јован Чемерикић, председник општине и једно време директор Прве мушке гимназије, Жика Ристић, глумац, Иван Винтер, машински инжењер, Михајло Ђорђевић, лекар, Милан Павловић, полицијски агенет, Таса Николић, агент, Александар Растовић, агент,Чедомир Величковић, пуковник, Звонко Јешић, агент, Влада Томашевић, агент, Вера Вировац, радник у Гестапоу, Мирко Нешић, агент, Жика Поњавић, шеф одсека у Специјалној полицији, Василије Стајић, књижар и четник, Добривоје Михаиловић,
    електроинсталатер, Славко Илић, књижар, Јован Петровић, фотограф, Тодор Величковић, кафеџија, Данило Милосављевић, земљорадник, Миодраг Коцић, кафеџија, Милан Јовановић, столар, Ђура Книпл, кобасичар, Владета Савчић, акционар, Миодраг Милојковић, индустријалаца, Василије Милојковић, индустријалац, Драгослав Младеновић, столар, Младен Младеновић, столар, Никола Николић, столар, Драгомир Пејић, индустријалац, Стојан Цанић, идустријалац, Нада Срдић, домаћица, Антоније Антић, трговац, Франц Лангер, трговац, Бранка Лангер, чиновница, Павле Буњевић, трговац, Витомир Тричковић, трговац, Милован Голубовић, трговац, Бранислав Милојевић, инжењер, Предраг Станисављевић, трговац, Панта Главић, земљорадник, Живојин Рафајловић, индустријалац, Елза Дајч, индустријалац, Јаков Реја, индустријалаца, Душан Димитријевић, индустријалац, Добривоје Димитријевић, индустријалац, Розика Басман, индустријалац, Јован Апел, индустријалац, Радомир Сотировић, нижи војни чиновник, Дарко Петровић, матурант, Слободан Ђорђевић, матурант, Љубица Макотар, матуранткиња, Слободан Макотар, гимназијалац, Аца Пекић, земљорадник и бивши партизан, Милорад Стојановић, радник, Матија Штал, земљорадник, Георг Кургл, кобасичар, Фрања Каргл, трговац, Живојин Вучковић, глумац, Светозар Цветковић, глумац и управник зајечарског позоришта, Чедомир Радуловић, бравар, др Вељко Рогановић, агроном, Светолик Николић, магистар фармације, Петар Букумировић, трговац, Драгомир Торњански, чиновник (бежао Немцима приликом интернације), Михаило Ђорђевић, индустријалац, Жика Лукић, равногорски полицајац, Момчило Марковић, дувански контролор, Фрања Плишић, чиновник, Драгослав Младеновић, земљорадник, Младен Младеновић, земљорадник, Никола Николић, земљорадник, Здравко Николић, капетан, Марјана Николић, његова ћерка, Стеван Стаменковић, гимназијалац, Десанка Симоновић, девојчица од свега четрнаест година (непревазиђени терор – прим. АД), Божидар Ђорђевић, кувар, Шћепан Косаковић, жандармеријски службеник, Надежда Милосављевић, чиновница, Петар Ладић, жандармеријски службеник и многи други. (9)



  2. #2
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.368
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    ГДЕ СУ ЗАТВАРАЛИ И КОЛИКО?

    У сведочанствима неких лица види се да је први затвор био КПД Ниш. И он је у време окупације служио за смештај кажњеника и осуђеника, а после рата и народних непријатеља.
    Други комунистички казамат је била зграда некадашње Специјалне полиције у Душановој улици. Био је то Ознин затвор.
    Трећи комунистички казамат, који је имао некакву функцију прихватног и привременог затвора била је зграда Бановине (данас Универзитет Павле Стојковић – прим. АД)
    Четврти комунистички казамат је концентрациони логор на Црвеном крсту.
    Познато је да су нацистичке логоре комунисти користили као добар простор за смештај већег броја својих заточеника. Аутор је у нишком логору својим очима видео на зиду једне собе исписан датум „ 20- X-1944“. Који је то несретник гребао на зиду датум када је боравио после званичног ослобођења града, није познато.
    Поред тога, у кутијама Комисије за утврђивање ратне штете, где се налазе и неки записници из логора на Црвеном крсту, сазнајемо да је комисија први пут посетила логор 6. фебруара 1945. године и вршила опис распореда просторија логора и пописивала натписе са зидова по логорским собама. На почетку једног већег елаботара стоји и ово:
    „Рађено на лицу места у бив. Немачком логору код „Црвеног Крста“ у дане 6, 7 и 8. фебруара 1945. год.“ (10)
    Поставља се питање зашто комисија није отишла у логор одмах по ослобођењу града него је чекала да прође скоро 4 и више месеца? То нико није знао да објасни. Разлог је био тај што је у логору било комунистичких противника.
    У то више нема никакве сумње.

    Сви ови поменути казамати могла су да приме, у случају пуног капацитета и до 3.500 људи, али под условом да нису тамничени по подрумима као што је то био случај са Београдом или неким затворима о којима се за сада не зна.
    Према предратном попису из 1931. године, Ниш је имао 35. 465 становника. (11) Читав нишки округ, без Топличког је имао 48. 521 становника. (12)
    Услед рата, број је опао, што је разумљиво, али је било много придошлих избеглица из Хрватске, Македоније и других крајева. Како је израчунала послератна комисија из Нишког среза је страдало услед разних ратних дејстава укупно 1.098 лица и 755 бораца Партизанских одреда и Југословенске армије, све укупно 1853 лица. Овде су урачуната и лица страдала услед немачких и савезничких бомбардовања. (13)
    Међутим, број страдалих је далеко већи, јер само према уписима у матичним и црквеним књигама умрлих број страдалих лица услед авијације је више од 600, а не 339 како је навела комисија. Поред тога, број од 461 стрељаних лица на Бубњу или околини од разних формација је такође нетачан. Нису ни убачене жртве партизанских стрељања у рату, а ни стрељани четници и њихови сарадници од стране окупатора, било на Бубњу или у околини Ниша.
    Дакле, број страдалих је већи. То је јасно.

    Пробаћемо да се приближимо броју хапшених у првим налетима.

    Да број од око 3.500 затвараних и смештаних лица у горе наведеним казаматима није претеран и пропагандне природе показује нам један занимљив податак до кога смо дошли у претрагама по преосталим документима. Овај број од око 3.500 лица се односи на прве налете Црвеног терора у месецу октобру и новембру 1944.
    У Народном листу од 30 новембра 1944. и 25. августа 1945. године објављен је податак да је у току 1944. (што значи од 14. октобра до 31. децембра – прим. АД) и до половине 1945. (што значи од 1. јануара до вероватно јуна, а можда и маја – прим АД) од стране Војне области 12. корпуса (задужен за Ниш и околини, а и мало даље – прим. АД) пуштено на слободу 1.274 лица, а после закона о амнестији из августа 1945. године још 638 лица осуђених од Војног суда и 21 лице ослобођено од Суда националне части, све укупно 1.933 лица. (14)
    Дакле, знамо да је затварано само од војних органа у периоду од октобра 1944. до августа 1945. више од 1.912 лица, јер су нека осуђена на затворску казну, а нека и на смртну, у шта нема поговора.
    Да је број од око 800 заточених у Казненом Заводу само минимална граница и да је број хапшених и затвараних далеко већи од овог горњег броја, нека нека послужи и следећи документ. Код једног ухапшеника под именом Антон Гулачић стоји да је маја 1946. године заведен под матичним бројем 2.296 у Казненом Заводу, да се налази у соби број 20 на трећем спрату. (15) Тај број под којим се води казује нам да је највероватније прошло 2.296 лица кроз овај казамат у времену од 14. октобра 1944. до маја 1946. и да су они заведени у књигама. Свакако да је ту било и лица која су амнестирана и пуштена на слободу, али овај податак говори више него што треба. Ту су и она лица која нису ни заведена већ су побијена. Дакле, број је свакако већи од овог. Тако су комунисти по својој прилици, поред коришћење главне затворске зграде смештали људе и у помоћним. То чак ни недићевци и окупатори нису радили већ су увек држали од 300-400 лица у главној згради.
    Послератне власти свакако нису настављали уписе и после недићеваца.
    Документ о затворенику Здравку Ђуровићу, љотићевцу у време окупације, говори да је војни суд Нишке војне области изрекао од октобра 1944. до 28. јуна 1945. укупно 680 непознатих пресуда, јер Ђуровићева робија носи пресуду Нишке војне области број 680/45. (16)
    Ово са оградом да се ради о некаквим донешеним пресудама. Ту не спадају лица која су убијена без икаквих пресуда, а њихов број свакако није мали.
    Нема података колико је од Озне пуштено или осуђено, али има колико је процесуирано окривљеника за ратну добит, који се нису водили у војном судству, већ у цивилном.
    У кутијама Градског одбора Ниша, у посебном делу о ратним добитницима налазимо податак да је укупно 634 процесуирано, од тога 154 осуђено, а 468 пуштено. (17)
    Тако је процесуирано више од 2.546 лица за подручја града Ниша и околине од цивилних и војних органа. Ако на овај број додамо само 200 процесуираних лица од стране Озне, било ослобођених или осуђених, јер тај број свакако не може да буде мањи, што на основу сећања људи, а што на основу прикупљених имена, онда се долази до броја од око 2.746 лица за које има могућности да се каже да су затварана. Колики је број отпао на осуђене и стрељане, то се не зна, али из ових неколико математичких рачуница јасно се види да број од око 3.500 ухапшених лица у првим налетима није пропагандне природе. Немамо ни број лица суђен од суда за националну част. Као што се види 21 лице је суђено, па пуштено. Број суђених је већи.
    Тако се може рећи да је број од 3.500 похапшених лица вероватно и већи и да су затворски капацитети били крцати. Недостају највалиднији подаци - Озне, па се морао зарачунати минимални претпостављени број да би се извела рачуница о приближном броју хапшених. Није се далеко од горње границе ако се узме да је Озна затворила свега 200 лица.

    Узме ли се у обзир да су Немци у неком временском размаку приближно имали до 2.000 ухапшеника за време окупације, а комунисти више 3.500 за само месец дана, онда су комунисти претекли и Немце у сваком погледу.
    Како год да се узме, цифра од око 3.500 заточених у првим месецима је само минимална граница. Ко зна када ће се доћи до оне праве. Ово је изведено сабирањем затворских капецитета: озниних затвора, Казненог завода, прихватног затвора и логора. Види се јасно да су казамати били пуни.


    Из материјала о злочинима комуниста у Нишком ратном округу.


    Само мала допуна: Ону девојчицу од 14 година су комунисти стрељали.


    1)Ово је један део од многобројих хвалоспева који су се растурали по локалним новинама. Овај део је узет из Гласа слободног Ниша, први број. Копија у поседу аутора.
    2)ИАН, ф. НОО града Ниша, к.1. н.г. Извештај Градских власти од 17. октобра 1944. г; Скупштина општине Ниш, Матична служба, Књиге умрлих српске православне цркве Св Дух (1948-1949), књ. 3, стр, 4, упис бр. 23.,
    3)Према исказу Милића Михаиловића аутору 2005. г.
    4)А.Динчић, Четнички интернирци из логора на Црвеном крсту (1941-1944), необјављени рукопис; Његов исказ није уврштен у књиге исказа, већ се чува на посебном папиру. Снимљен је магнетофонски и после прекуцан.
    5)Исто.
    6)ИАН, ДЦК., К-47, н.г.
    7)Др Павле Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића (1941-1945), Нови Погледи, Крагујевац, 2003, стр. 276-279.
    CoolЛист „Погледи“ Специјално издање, април – мај 2004, стр. 65.
    9)ИАН, ф. Окружни суд у Нишу, ф. 1, нерегистрована грађа.
    10)ИАН, ф. Козара, К. 4, док. бр. 67.
    11)ИАН, 5/475
    12)Исто.
    13)ИАН, ф. Субнор града Ниша, к. 34, нерегистрована грађа. Списак пострадалих припадника НОВ и ПОЈ и ЈА са територије среза Нишког (1941-1944)
    14)Народна Библиотека „Стеван Сремац“ Ниш, одељење часописа, „Народни лист“, број 18. од 30. новембра 1944 и број 61 од 25. августа 1945. године.
    15)ИАН, ф. Окружног суда у Нишу, ф. 1, предмет К. бр. 5/46.
    16) ИАН, ф. Окружног суда у Нишу, ф. 1. предмет К. бр. 1/46. Предмет окривљеног Здравка Ђуровића из села Бауре.
    17)ИАН, НОО округа Нишког, К- 4, н.г, К-15, н.г.

  3. #3
    Stara legenda BLAJBI (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U senci banana....
    Poruke
    85.215
    Tekstova u blogu
    57
    Reputaciona moć
    2447

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    A zasto mu cetnici nisu doneli pobedu?

    Zasto se cetnici nisu borili u Srbiji (kao komunisti) vec su se krili po bosanskim gudurama?
    "Dva najbolja prijatelja u zivotu su ti ogledalo i senka: ogledalo te nikada ne laze, a senka nikada ne napusta!"

  4. #4
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.368
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    Прво комунисти су као и у случају Београд само ушли у Ниш који су заузели Бугари, друго четници су са Совјетима ослободили Крушевац и учествовали у нападима на Чачак и Краљево док у земљу није ушла 1. југословенска бригада коју су чиниле бивше усташе на челу са пуковником Марком Месићем, као што знамо бившим усташом, носиоцем Гвозденог крста, касније високом министру у Титовој влади и стрицем твог љубљеног бившег председника. Треће Тито је протествовао код Толбухина што се четници и Совјети боре заједно и Толбухин му се извинио јер није знао с ким ратује.

  5. #5
    Stara legenda BLAJBI (avatar)
    Učlanjen
    23.04.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U senci banana....
    Poruke
    85.215
    Tekstova u blogu
    57
    Reputaciona moć
    2447

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    Прво комунисти су као и у случају Београд само ушли у Ниш који су заузели Бугари, друго четници су са Совјетима ослободили Крушевац и учествовали у нападима на Чачак и Краљево док у земљу није ушла 1. југословенска бригада коју су чиниле бивше усташе на челу са пуковником Марком Месићем, као што знамо бившим усташом, носиоцем Гвозденог крста, касније високом министру у Титовој влади и стрицем твог љубљеног бившег председника. Треће Тито је протествовао код Толбухина што се четници и Совјети боре заједно и Толбухин му се извинио јер није знао с ким ратује.
    Ma cetnika nije ni bilo u Srbiji prilikom oslobodjenja, svi su su bili u Bosni, a Rusi ih uopste nisu gotivili vec su saradjivali sa partizanima....

    Sad vam masta jako radi i pokusavate da prekrojite istoriju....

    Al vam ne vredi..
    "Dva najbolja prijatelja u zivotu su ti ogledalo i senka: ogledalo te nikada ne laze, a senka nikada ne napusta!"

  6. #6
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.368
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    Ма како сте ослободили Србију, боље да нисте. Што рече Дејвид Мартин за мишљење српских сељака, ослобађају нас Хрвати, Бугари, Немци, Мађари, Италијани, укратко сви који су нас клали.

  7. #7
    Domaćin 'Clint' (avatar)
    Učlanjen
    23.07.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ljubazni komsija
    Poruke
    4.379
    Reputaciona moć
    86

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    I jedni i drugi su imali svoje gafove i ne moze sve da se gleda crno-belo...
    Cetnicima zameram sto su trebali biti vise aktivni,mada s obzirom na naredbu 100 za jednog mozda je i bolje sto nisu...komunistima zameram taj ogromni revansizam gde je stradao veliki broj nevinih ljudi i patriota ....

  8. #8
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.368
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    101

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    у Србији после 1941. је владао тзв. рат ниског интензитета. Немци воде операције против четника, четници им измичу. После устанка 1941. једина велика борба је до 1944. била код Стопање између четника и љотићеваца у којој су љотићевци настрадали(170 мртвих).

  9. #9
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    15.916
    Tekstova u blogu
    51
    Reputaciona moć
    511

    Podrazumevano Re: КАКО СУ КОМУНИСТИ ДОНЕЛИ СЛОБОДУ НИШУ?

    Zatvoreno dok se ne prodiskutuje tema o Drvaru

    http://forum.krstarica.com/showthread.php?t=344337

    gdě će diskutanti uz moju pomoć uvěžbati metod i kulturu konstruktivne diskusije.

    Još jednom, tema je zatvorena privrěmeno.

Slične teme

  1. Комунисти и Комуњаре
    Autor Alekasandar3 u forumu Politika
    Odgovora: 58
    Poslednja poruka: 02.07.2008., 16:24
  2. Комунизам и комунисти
    Autor Duh Sekire u forumu Politika
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 01.05.2007., 03:34
  3. Odgovora: 60
    Poslednja poruka: 15.04.2007., 12:19
  4. Кататац на слободу говора
    Autor SRPSKI ZAŠTITNI KORPUS u forumu Politika
    Odgovora: 26
    Poslednja poruka: 20.10.2006., 00:59

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •