Srbija hoće propalu Luku Bar zbog politike?
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Luka Bar daleko zaostaje za drugim lukama JadranaVlada Srbije je osnovala preduzeće koje bi trebalo da učestvuje na tenderu za kupovinu dela Luke Bar. Stručnjaci ocenjuju da se radi o politici jer, ekonomski gledano, Luka Bar je preskupa, loša i ima višak zaposlenih.
Vlada Srbije je krajem 2009. donela odluku o osnivanju kompanije „BB Cargo“ , koje će učestvovati na tenderu za prodaju 54,05 odsto akcija kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ u Luci Bar. Prema ranijim pisanjima medija, Vlada Srbije odvojila je oko 500 miliona dinara da bi, kao manjinski učesnik u konzorcijumu sa srpskim firmama, učestvovala na tenderu za privatizaciju dela barske luke u Crnoj Gori.
Većina srpskih ekonomista veruje da je opcija kupovine dela Luke Bar rezultat više političkih nego ekonomskih interesa. Preko dokova barske luke se sada izvozi svega oko 7 do 8 odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše. Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže.
Luka premala za velike brodove.
Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija za Dojče vele kaže da nije sporan strategijski interes Srbije da ima izlazak na more, ali da nije dobro ocenjena situacija u Luci Bar i vrednost investicije.
„Luka Bar ima određene limite jer je dubina luke vrlo mala i ograničavajuća, tako da 80 odsto brodova koji prođu kroz Suecki kanal ne mogu da uđu u ovu luku. To je vrlo ozbiljan problem, jer Luka ima značaj zbog prometa sa Dalekim istokom“, kaže Bušatlija.
Prema njegovim rečima, jedan od limita je mogućnost povezivanja sa Beogradom – pruga Beograd-Bar je u vrlo lošem stanju, vozovi saobraćaju u proseku oko 30 kilometara na sat.
Ne radi se tržišno
Analitičar Miroslav Prokopijević za Dojče vele objašnjava da srpske firme nemaju nikakav interes da učestvuju na tenderu za Luku Bar. „Ako nema ekonomskog, onda sigurno postoji politički interes. Nekada su to totalno blesavi interesi, kao što pretpostavljam da je u ovom slučaju“, kazao je Prokopijević.
Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane, jer su za taj projekat neophodne velike investicije, ocenjuju stručnjaci.
Bušatlija kaže da je zajedničko angažovanje Vlade Srbija sa privatnim preduzećima legitimno, ali isključivo na tržišnim principima. On dodaje da su apsolutno neprihvatljivi zahtevi pojedinih preduzeća za subvencijama, odnosno, nižim cenama transporta u odnosu na druge firme, koje ne žele da uđu u taj posao.
Mrkonjić debelo omašio u proračunu
Stručnjaci ukazuju i da privođenje Luke Bar nameni i rekonstrukcija pruge ne može iznositi samo 350 miliona evra, kao što tvrdi srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.
Sama rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, u skladu sa evropskim standardima koji bi obezbedili brzinu kretanja vozova od 90 kilometara na sat, koštala bi najmanje dve milijarde evra.
Luka Bar posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurentskim lukama na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto. Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona raznih vrsta tereta, što iznosi sedam puta manje nego u Luci Kopar ili preko dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče.
Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više zaposlenih nego što je potrebno. Analitičari ocenjuju da to predstavlja veliko opterećenje za proces privatizacije, te da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao „vruć krompir“ biti predati u ruke.
Pojedini analitičari tvrde i da je vlada zakasnila sa privatizacijom luke i da će se Luka teško vratiti na evropsku mapu.
autorka: Vesna Rajković, Beograd
odg. urednik: Nemanja Rujević
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Luka Bar daleko zaostaje za drugim lukama JadranaVlada Srbije je osnovala preduzeće koje bi trebalo da učestvuje na tenderu za kupovinu dela Luke Bar. Stručnjaci ocenjuju da se radi o politici jer, ekonomski gledano, Luka Bar je preskupa, loša i ima višak zaposlenih.
Vlada Srbije je krajem 2009. donela odluku o osnivanju kompanije „BB Cargo“ , koje će učestvovati na tenderu za prodaju 54,05 odsto akcija kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ u Luci Bar. Prema ranijim pisanjima medija, Vlada Srbije odvojila je oko 500 miliona dinara da bi, kao manjinski učesnik u konzorcijumu sa srpskim firmama, učestvovala na tenderu za privatizaciju dela barske luke u Crnoj Gori.
Većina srpskih ekonomista veruje da je opcija kupovine dela Luke Bar rezultat više političkih nego ekonomskih interesa. Preko dokova barske luke se sada izvozi svega oko 7 do 8 odsto izvoza iz Srbije, dok su saobraćajne veze te luke sa Srbijom loše. Srbija mnogo više koristi luke Kopar i Konstancu, do kojih se, iako su dalje, znatno brže stiže.
Luka premala za velike brodove.
Stručnjak za investicije Mahmut Bušatlija za Dojče vele kaže da nije sporan strategijski interes Srbije da ima izlazak na more, ali da nije dobro ocenjena situacija u Luci Bar i vrednost investicije.
„Luka Bar ima određene limite jer je dubina luke vrlo mala i ograničavajuća, tako da 80 odsto brodova koji prođu kroz Suecki kanal ne mogu da uđu u ovu luku. To je vrlo ozbiljan problem, jer Luka ima značaj zbog prometa sa Dalekim istokom“, kaže Bušatlija.
Prema njegovim rečima, jedan od limita je mogućnost povezivanja sa Beogradom – pruga Beograd-Bar je u vrlo lošem stanju, vozovi saobraćaju u proseku oko 30 kilometara na sat.
Ne radi se tržišno
Analitičar Miroslav Prokopijević za Dojče vele objašnjava da srpske firme nemaju nikakav interes da učestvuju na tenderu za Luku Bar. „Ako nema ekonomskog, onda sigurno postoji politički interes. Nekada su to totalno blesavi interesi, kao što pretpostavljam da je u ovom slučaju“, kazao je Prokopijević.
Namera Vlade Srbije da pomogne privatnim firmama da kupe Luku Bar mogla bi skupo da košta građane, jer su za taj projekat neophodne velike investicije, ocenjuju stručnjaci.
Bušatlija kaže da je zajedničko angažovanje Vlade Srbija sa privatnim preduzećima legitimno, ali isključivo na tržišnim principima. On dodaje da su apsolutno neprihvatljivi zahtevi pojedinih preduzeća za subvencijama, odnosno, nižim cenama transporta u odnosu na druge firme, koje ne žele da uđu u taj posao.
Mrkonjić debelo omašio u proračunu
Stručnjaci ukazuju i da privođenje Luke Bar nameni i rekonstrukcija pruge ne može iznositi samo 350 miliona evra, kao što tvrdi srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.
Sama rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, u skladu sa evropskim standardima koji bi obezbedili brzinu kretanja vozova od 90 kilometara na sat, koštala bi najmanje dve milijarde evra.
Luka Bar posluje sa gubicima, tehnički i tehnološki znatno zaostaje za konkurentskim lukama na Jadranu, ima bar trećinu viška zaposlenih, a svoje kapacitete koristi sa oko 50 odsto. Godišnje se pretovari nešto preko dva miliona tona raznih vrsta tereta, što iznosi sedam puta manje nego u Luci Kopar ili preko dva puta manje nego u lukama Rijeka i Ploče.
Prilikom podele preduzeća, oko 800 zaposlenih je prebačeno u novu kompaniju Kontejnerski terminal i generalni tereti, a to je bar tri puta više zaposlenih nego što je potrebno. Analitičari ocenjuju da to predstavlja veliko opterećenje za proces privatizacije, te da će svaki ozbiljni strateški partner dobro razmisliti da li da dolazi u luku i rešava socijalne i političke probleme koji će mu kao „vruć krompir“ biti predati u ruke.
Pojedini analitičari tvrde i da je vlada zakasnila sa privatizacijom luke i da će se Luka teško vratiti na evropsku mapu.
autorka: Vesna Rajković, Beograd
odg. urednik: Nemanja Rujević
